Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast
30.09.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast

Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast
Da bi to bilo moguće, potreban je značajan rast produktivnosti. Ovde je potrebno razdvojiti dve stvari. Jedno je rast po stanovniku, koji može da se ubrzava kako se smanjuje stanovništvo. Čak i ako se ukupna proizvodnja zapravo ne povećava. To je druga stvar, rast ukupne proizvodnje uz smanjenje broja stanovnika. To bi zahtevalo da se s manjim brojem stanovnika postigne veća ukupna proizvodna, što će reći da se povećava produktivnost rada.

Moguće je jedno vreme, kao što je slučaj u Srbiji da proizvodnja raste, a broj stanovnika se smanjuje jer se povećava broj zaposlenih. Ovo poslednje zato što je bilo i još uvek ima mnogo nezaposlenih. Ili nedovoljno zaposlenih. Štaviše, kako je slučaj u Srbiji, moguće je da se povećava privredna aktivnost, da se smanjuje stanovništvo, a i da zapravo nema rasta produktivnosti. Jer se odseljavaju produktivniji, a zapošljavaju manje produktivni. Takav rast ne može da bude baš brz, a ni održiv.

Tako da će u nekom času privredni rast uglavnom zavisiti od rasta produktivnosti. Stvari mogu da stoje i obrnuto. Uzmimo razvijenu privredu u kojoj se stanovništvo ne povećava, recimo, čak i uz trajan priliv imigranata. Ovo može da bude zato što je rast produktivnosti značajan, tako da ukupni privredni rast ne mora da se zasniva na rastu stanovništva. Ljudi mogu da rade manje, da uče više, da inoviraju i da žive bolje iz generacije u generaciju. Eventualnu potrebu za radnicima u, recimo, uslužnom sektoru mogu da zadovoljavaju uvozom radnika iz, recimo, Srbije.

Kako bi pak zemlja kao što je Srbija ili uostalom manje-više bilo koja balkanska zemlja mogla da poveća produktivnost? Jedan način je da ulaže u obrazovanje i nauku i u preduzetništvo. To, međutim, nije dovoljno jer je proizvodnost obrazovane osobe veća u stranim razvijenim zemljama ne samo zbog veće tehničke opremljenosti već i zbog većeg trošenja vremena i napora svake vrste ne samo da bi se radilo već i da bi se živelo. Uostalom, to je razlog što se iseljavaju obrazovaniji. Mada se, naravno, iz istih razloga iseljavaju i neobrazovaniji. Sve je naprosto mnogo teže u neuređenoj zemlji.

Pogotovo ukoliko je reč o zemlji, a njih je nekoliko na Balkanu, koja se još uvek suočava sa osnovnim problemima bezbednosti. Recimo, ima granice koje ne smatra pravičnim ili poželjnim već bi da zapravo ima veću teritoriju. Pa gleda da održava zamrznute sukobe o teritorijama do boljih vremena. To će značajno uticati na to u kakvim se političkim, društvenim i, uostalom, moralnim uslovima živi.

U javnosti se mnogo govori o korupciji, što je svakako važan razlog za usporen rast produktivnosti. Jer se gubi vreme i troše se sredstva svake vrste da bi se obezbedila potrebna konkurentnost za usluge do kojih se dolazi korupcijom. Ali ima i drugih i gorih prepreka rastu produktivnosti.

Alternativno, rast bi mogao da se zasniva na učenju i na iskustvu. U Srbiji, ali uostalom i u susedstvu, uglavnom se proizvodi ono što se i ranije proizvodilo, a često se ulaže u obnovu ili održanje neke, recimo, industrijske aktivnosti. Ukoliko se ona i obnovi, rast produktivnosti će biti ograničen. Zaista, povećaće se ukupna proizvodnja, ali trajnijeg rasta neće biti.

Drukčije stoji stvar s novim aktivnostima. Privreda koja je inovativna u tom smislu da na tržište iznosi proizvode koje ranije nije proizvodila ima značajan prostor za povećanje produktivnosti jer će učiti na iskustvu kako u proizvodnji tako u marketingu i prodaji. Čak i ako se ne povećava broj zaposlenih, proizvodnja će se povećavati u meri u kojoj će ljudi koji u njoj rade nalaziti načine da ostvare uštede u vremenu ili u sredstvima svake vrste. Isto će važiti i za sve one koji su na ovaj ili onaj način povezani sa inovativnim preduzetnicima i preduzećima.

Da bi se videlo šta imam u vidu, uzmimo za primer nekog emigranta iz Srbije. Njegova će produktivnost u inostranstvu biti veća, ali će se i povećavati na poslu. Za stranog preduzetnika imigrant ima prednost nad domaćim radnikom upravo zato što imigrant ima veći prostor da uči na iskustvu. Što će reći, njegova će se produktivnost povećavati u dužem vremenu.

Tako da bi za zemlju kao što je Srbija, iz koje se ljudi iseljavaju upravo da bi bili produktivniji, bilo važno da razvija proizvodnju dobara i usluga koji su za nju novi. Tu je verovatno dobar primer sektor informatike, gde postoji značajan prostor za rast produktivnosti. A i institucionalna i društvena nerazvijenost ili rđava razvijenost ne moraju da bude toliko velika prepreka.

Bilo bi, naravno, još bolje i da se zemlja normalizuje jer se onda stanovništvo možda ne bi ni smanjivalo, a poboljšali bi se uslovi za rast produktivnosti. Sve u svemu, ako uz smanjenje stanovništva izostane i rast produktivnosti, proizvodnja po stanovniku ne mora da se smanjuje, ali ukupna proizvodnja nema na osnovu čega da se povećava.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje

    Ovo što sada gledamo pokazuje da se Aleksandar Vučić trudi da prikaže da se kod Donalda Trampa zapravo ništa bitno nije dogodilo, što je u suprotnosti s navodno “istorijskim karakterom” dogovora sa SAD, kako je to “pismo o namerama”, koje je sa SAD pompezno potpisano, kvalifikovala sama provladina štampa.

  • Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori

    Srpska privredna politika sve se više oslanja na državna ulaganja i potrošnju, što je verovatno suprotno od pravca kojim bi trebalo da ide.

  • Nadežda Gaće: 30. avgust Nadežda Gaće: 30. avgust

    Tridesetog avgusta 1963. Hruščov i Kenedi su uspostavili “crveni telefon” u strahu od nuklearnog rata, i time započeli eru, doduše neiskrene, međusobne saradnje dva suštinski suprotna koncepta upravljanja supersilama, koji su se jasno odslikali i na globalna kretanja.

  • Dimitrije Boarov: Mladi lideri Dimitrije Boarov: Mladi lideri

    Među mladim ljudima ima rođenih lidera i vrednica, ali se ovo društvo u promovisanju ličnosti ne vodi fundamentalnim već uglavnom političkim kriterijumima.

  • Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto

    Srbija je, boreći se da reši pitanje krupnih državnih firmi, preko “strateškog političkog partnerstva” uspela da privuče strane investitore, ali se tako uplela u složenu matricu geopolitičkih odnosa, zbog čega je sada u poziciji da bilo kakve promene srpske spoljne politike mogu imati veoma visoku ekonomsku cenu.

  • Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu

    Kad bi se sa stihom Branka Miljkovića “ubi me prejaka reč” bar donekle poistovetili i političari, mnogi među njima već ne bi bili među nama. U ovdašnjoj verbalnoj tiraniji, uglavnom odozgo nadole, ispraćaja na onaj svet bilo bi napretek, a ovih dana, začudo, i u savremenoj, a sve više “balkanizovanoj” Americi.

  • Jelka Jovanović: Čemu prava? Jelka Jovanović: Čemu prava?

    Ustavni sud Srbije je prošle sedmice, prvi put posle mnogo vremena, oborio jednu od mera koje je Vlada Srbije donela, i to tokom vanrednog stanja.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side