Vladimir Gligorov: Malo veće tržište
09.12.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Malo veće tržište

Vladimir Gligorov: Malo veće tržište
Regionalna saradnja je politika koju su Evropska unija i Amerika podsticali bar od završetka rata na Kosovu 1999. Očekivalo se da će povećana trgovina i ulaganja u regionalnu infrastrukturu podstaći političku normalizaciju. Posebno ukoliko je uslov napretka ka članstvu u Evropskoj uniji. Dvadeset godina kasnije, isto to očekuje se od jedinstvenog tržišta na smanjenom zapadnom Balkanu. Tri su prepreke bile i ostale ostvarenju te politike.

Prva jeste upravo postupak pridruživanja Evropskoj uniji. Koji je bilateralan, a ne regionalan. Zemlje napreduju ka članstvu različitim brzinama. One koje prednjače strahuju da ih regionalna integracija usporava, dok one koje zaostaju sumnjaju da im se nudi zamena za članstvo. U slučaju Višegradske grupe, koja se često navodi kao primer uspešne regionalne saradnje, bilo je jasno da će sve zemlje članice istovremeno pristupiti Evropskoj uniji. To nije slučaj sa Balkanom. Sada je, uz to, neizvesno da će do učlanjenja uopšte doći, tako da pozivi iz Brisela na regionalnu saradnju deluju razočaravajuće.

Druga prepreka regionalnoj saradnji jeste ta što jedinstveno tržište ne može da bude i carinska unija. Ovo zato što zemlje imaju različite trgovačke odnose s trećim zemljama. Tu Evropska unija nije prepreka jer sve zemlje imaju sporazume o slobodnoj trgovini sa EU, ali, recimo, Srbija ima trgovački odnos sa Rusijom koji druge balkanske zemlje nemaju. Tako da nije moguće ukloniti kontrolu protoka robe na granicama između zapadnobalkanskih zemalja. Kao i na granicama sa Evropskom unijom.

Treća prepreka jeste neuravnoteženost razmene unutar zemalja članica regionalne zone slobodne trgovine (CEFTA). Tu nije samo problem što Srbija ima suficit, a ostale zemlje deficit u regionalnoj trgovini već što nije sasvim jasno kako regionalna saradnja utiče na komparativne prednosti pojedinih zemalja članica. Uglavnom je reč o zemljama koje bi trebalo da imaju prednost u razvoju industrije (Crna Gora i, donekle, Albanija su izuzeci), a nije jasno da li regionalno jedinstveno tržište podstiče na isti način i u istoj meri industrijalizaciju u svim zemljama članicama. EU Berlinskim procesom podstiče ujedinjenje kako bi tržište bilo dovoljno veliko za ozbiljnija strana ulaganja, ali nije jasno da bi sve zemlje imale jednake ili slične koristi od njih.

To su razlozi – nezavisno od političkih sporova – koji svakako stoje na putu normalizaciji odnosa i bilateralnoj i regionalnoj saradnji – koji stoje na putu jedinstvenom tržištu. I ranije kao i sada ka integraciji se išlo kroz bilateralne ili sada trilateralne sporazume ka eventualnom regionalnom sporazumu. No, kako CEFTA, dakle regionalni okvir saradnje, već postoji, trebalo bi očekivati da će se i ostale zemlje pridružiti trilateralnom sporazumu. Pitanje je koje se dodatne koristi mogu očekivati?

One su, zapravo, male. Reč je uglavnom o eventualnom olakšanju prelaska granice za ljude i robu. Kod robe, tu nije moguće značajno poboljšanje jer nedostaje carinska unija. Stvarno poboljšanje bi bilo jedinstveno tržište rada jer su stope nezaposlenosti različite. Svejedno, dodatne koristi su ograničene jer su demografska kretanja negativna i zato što su tradicionalni migrantski tokovi da se napušta region, a ne da se posao traži unutar njega – osim, naravno, kroz prinudna raseljavanja.

Kada je reč o trgovini, već duže vreme trgovina unutar regije stagnira ili svakako ne raste brže od one sa Evropskom unijom. Ovo zato što je unutarregionalna trgovina već značajno veća nego što bi trebalo očekivati, a i zato što zavisi od tražnje, koja opet zavisi od privrednog rasta, koji je bio relativno spor. Nasuprot tome, izvoz na tržište Evropske unije zavisi od ponude, od toga šta se u balkanskim zemljama proizvodi, a mnogo manje ili nimalo od tražnje na evropskom tržištu, čak i ako najvažnije zemlje uvoznice, Italija i Nemačka, imaju relativno spor privredni rast. Tako da su mogućnosti širenja trgovine unutar regije ograničene.

Sve u svemu, za balkanske zemlje je evropeizacija nezamenljivo sredstvo razvoja i modernizacije, dok je regionalna liberalizacija svakako korisna za normalizaciju odnosa i za političku stabilnost, a dodatne koristi su, imajući u vidu da CEFTA već postoji, ograničene.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Jelka Jovanović: Ko menja predsednika? Jelka Jovanović: Ko menja predsednika?

    Pitanje iz naslova zvuči besmisleno, posebno onima koji se rukovode mišlju “Vučić nezamenjivi”, ali je logično.

  • Mijat Lakićević: Avioni, milioni Mijat Lakićević: Avioni, milioni

    Para ima, ima li pameti? Tako je glasio naslov teksta od pre nekoliko brojeva (NM 481) nakon što je Aleksandar Vučić izjavio kako država nema “ćup s parama” i “ne može da obezbedi još novca za pomoć privredi”.

  • Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada

    Čini se da Vučić najviše zazire od “razdvajanja gaća” od naslednika Miloševićeve ideologije i politike, okupljenih oko Ivice Dačića.

  • Jelka Jovanović: Oluja u srcima Jelka Jovanović: Oluja u srcima

    Milošević u Kninu posle četvrt veka od krvavog progona srpskog naroda iz Krajine!

  • Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici

    Zemlja propada otkad su ljudi koji su na vlasti u Srbiji počeli da je oslobađaju od Jugoslavije, a oni idu iz političkog uspeha u uspeh. Evo sada epidemije i njene zloupotrebe, a vlasti nikada više. Kako? Tako što će se građani pretvoriti u navijače

  • Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta

    “Paradoksalno je da je demokratizacija društva dovela do smanjenja poverenja u demokratske institucije”, jedna je od uvodnih rečenica Ivana Krastava u knjizi “S verom u nepoverenje”, koja je štampana 2013. Izdvojiću samo još dve rečenice iz tog uvoda “da građansko nepoverenje kada prekorači određeni prag slabi poziciju građana” i citata Semjuela Džonsa: “Bolje je nekada biti prevaren nego uopšte ne verovati”.

  • Vladimir Gligorov: Sada Belorusija Vladimir Gligorov: Sada Belorusija

    Lukašenko će najverovatnije biti prepušten sudbini. O čemu bi valjalo da razmišljaju ruski klijenti na Balkanu.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side