Vladimir Gligorov: Male plate
23.12.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Male plate

Vladimir Gligorov: Male plate
Zašto su plate u Srbiji male? I do koje mere je to posledica stranih ulaganja? Najpre o stranim ulaganjima.

Uzmimo dve zemlje, recimo Nemačku i Srbiju. Zašto bi nemački preduzetnici ulagali u Srbiji? Razloga ima više, a jedan bi mogao da bude to što su u Srbiji niži troškovi rada nego u Nemačkoj. Pa nemački preduzetnik računa da zaradi više na ulaganjima u Srbiji nego na ulaganjima u Nemačkoj ili u nekoj drugoj zemlji. Šta bi trebalo da su posledice stranih ulaganja?

Tu je sada Stolper-Samjuelsonova teorija, koja ima tu prednost da je lako razumljiva. Trebalo bi da se plate u Srbiji povećaju, a dobit smanji. Obratno u Nemačkoj. To je pojednostavljeno jer, naravno, mnogi drugi činioci igraju ulogu, neki veoma važnu. Nije, na primer, nevažno da li je u Srbiji nezaposlenost velika, a u Nemačkoj nije. Ako je tako, navedene posledice stranih ulaganja mogle bi jedno vreme da izostanu. No, zašto bi strana ulaganja trebalo da povećaju plate u Srbiji i smanje dobit na kapital?

Zato što je radnika mnogo u odnosu na kapital, što je drugi način da se kaže da je Srbija nerazvijena zemlja. U poređenju s njom, u Nemačkoj je taj odnos obrnut. Relativno je više kapitala nego rada (relativno prema Srbiji). Tako da bi dobit na kapital u Srbiji trebalo da bude značajno veća nego u Nemačkoj, dok bi kod plata trebalo da je obrnuto – pre nego što nemačka ulaganja stignu u Srbiju. Kako se njima povećava kapital u odnosu na rad, to bi trebalo da ima za posledicu rast plata i pad dobiti na kapital.

Ili, kako kaže Stolper-Samjuelsonova teorija: u trgovini između dve zemlje, pri čemu kapital ide tamo gde je veći prinos, relativno bolje prolazi onaj faktor proizvodnje (ovde rad i kapital) kojeg u zemlji ima više. Dakle, u Srbiji se povećavaju plate, a u Nemačkoj prinos na kapital.

Problem sa stranim ulaganjima, kao što se može videti na srpskom primeru u periodu od 2001. do 2008, bio je u tome što je privredna politika bila usmerena na povećanje potrošnje tako što je kurs težio da bude stabilan, a inflacija brza. Pa je rastao uvoz, a u zemlji sektor usluga. To je neravnoteža u platnom bilansu koju je bilo potrebno ozdraviti, bar do nivoa održivosti.

Uz to, a tome je najmanje poklonjena pažnja, domaći preduzetnici suočili su se i sa nelikvidnošću i nesolventnošću. Što se videlo u veoma visokom nivou nenaplativih potraživanja. Te je bilo potrebno mnogo godina da se korporativni sektor finansijski sanira. Usled čega je, između ostalog, značajno smanjen nivo ulaganja, koji se ni posle čitave decenije nije oporavio do pretkriznog nivoa, o onom koji je potreban sa razvojne tačke gledišta da se i ne govori.

Naravno, uz pad ulaganja došlo je i do rasta nezaposlenosti, što je uticalo na pad plata i na produženi period niskih zarada dok se tržište rada ne oporavi. U ne maloj meri emigracijom u Nemačku, pored ostalih zemalja.

Što se postiže stranim ulaganjima, može se i domaćim. To ima dodatnu prednost što se razvija preduzetništvo, a to je važan činilac razvoja. I tome strana konkurencija može da pomogne. Opet, kako je preduzetništvo relativno ograničen resurs u Srbiji, ono nosi visoke prinose. Ostavljam po strani sve prepreke, privredne, institucionalne i političke, koje ograničavaju razvoj i rast preduzetništva. Tek, konkurencija stranih preduzetnika trebalo bi da pomogne u razvoju domaćeg preduzetništva i posebno u inovativnosti.

Što bi, opet, trebalo da povoljno utiče po rast plata. Strani bi preduzetnici, a i domaći, vremenom zarađivali manje, a radnici bi zarađivali više.

Tako da su plate u Srbiji male zato što je privredna politika do 2008. bila neodrživa, potom uglavnom pasivna, a od 2015. uglavnom restriktivna, na rđav način. Ovo poslednje zato što se subvencioniše relativno redak resurs, kapital, a dodatno smanjuju naknade relativno obilatom resursu, radu. Uz to, finansijska sanacija i strukturne reforme spore su ili nepostojeće.

Sada kada je nemali broj ljudi napustio zemlju i stopa nezaposlenosti je smanjena, ulaganja, svejedno da li strana ili domaća, nemačka ili srpska, trebalo bi da dovedu do smanjenja naknade na uloženi kapital i na preduzetništvo i do povećanja plata.

Tako da su plate u Srbiji male jer se ne ulaže dovoljno i zato što je privredna politika uglavnom pogrešna, bez obzira na to što se često menja.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Jelka Jovanović: Ko menja predsednika? Jelka Jovanović: Ko menja predsednika?

    Pitanje iz naslova zvuči besmisleno, posebno onima koji se rukovode mišlju “Vučić nezamenjivi”, ali je logično.

  • Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada

    Čini se da Vučić najviše zazire od “razdvajanja gaća” od naslednika Miloševićeve ideologije i politike, okupljenih oko Ivice Dačića.

  • Jelka Jovanović: Oluja u srcima Jelka Jovanović: Oluja u srcima

    Milošević u Kninu posle četvrt veka od krvavog progona srpskog naroda iz Krajine!

  • Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici

    Zemlja propada otkad su ljudi koji su na vlasti u Srbiji počeli da je oslobađaju od Jugoslavije, a oni idu iz političkog uspeha u uspeh. Evo sada epidemije i njene zloupotrebe, a vlasti nikada više. Kako? Tako što će se građani pretvoriti u navijače

  • Vladimir Gligorov: Sada Belorusija Vladimir Gligorov: Sada Belorusija

    Lukašenko će najverovatnije biti prepušten sudbini. O čemu bi valjalo da razmišljaju ruski klijenti na Balkanu.

  • Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta

    “Paradoksalno je da je demokratizacija društva dovela do smanjenja poverenja u demokratske institucije”, jedna je od uvodnih rečenica Ivana Krastava u knjizi “S verom u nepoverenje”, koja je štampana 2013. Izdvojiću samo još dve rečenice iz tog uvoda “da građansko nepoverenje kada prekorači određeni prag slabi poziciju građana” i citata Semjuela Džonsa: “Bolje je nekada biti prevaren nego uopšte ne verovati”.

  • Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori

    Srpska privredna politika sve se više oslanja na državna ulaganja i potrošnju, što je verovatno suprotno od pravca kojim bi trebalo da ide.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side