01.01.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Lokalni izbori

Vladimir Gligorov: Lokalni izbori
Kada stranka na vlasti, pogotovo ako je sklona autoritarizmu, dobije lokalne izbore sa dvotrećinskom većinom (o tročetvrtinskoj da i ne govorimo), to je veoma rđav znak za demokratiju, ali nije dobro ni za tu stranku.

Jedan razlog jeste taj što je sasvim verovatno da se glasalo za bliskost centralnoj vlasti, a ne za one koji su najviše u interesu glasača, u najnovijem slučaju, uglavnom malih mesta. Zašto je važna bliskost sa centralnom vlašću, a pogotovo sa predsednikom države? Zato što je Srbija veoma centralizovana zemlja, a uz to manja mesta su po pravilu u veoma rđavom privrednom i društvenom stanju. Za srpsku provinciju, a to je ne mali deo Srbije danas, sredstva mogu da dođu iz centralnog budžeta jer od sopstvenih para ne mogu da žive, najpre jer im ih centralni budžet uzima, a potom jer je poreska osnova siromašnih mala.

Možda da napravim digresiju o javnim finansijama jer to nije sasvim zasebna tema. U raspravi povodom predloga budžeta, ministar finansija je rekao da povećanje poreske stope nije imalo uticaj na povećanje javnih prohoda već je do njega, povećanja, došlo usled bolje naplate. Ovo, naravno, ne može biti tačno. Jer nije isto bolje naplaćivati po, recimo, 18 odsto i po 20. Zaista, 18 odsto je više od dva odsto, ali i povećanje je manje od poreske mase pre ili posle povećanja. U suprotnom, imalo bi smisla odustati od tog povećanja od dva postotna poena (o ostalim da i ne govorimo) jer ništa budžetu ne znače.

Ovde uz to valja imati u vidu da se porez na dodatu vrednost, o kojem je ponajviše reč, naplaćuje i na uvoz, pa opet nije svejedno koja je poreska stopa, pogotovo kada se uvoz povećava, kao što je slučaj u poslednjih nekoliko godina posebno. Ne znam koliko je poboljšana naplata poreza na dodatu vrednost na uvoznu robu, ali za očekivati je da nije baš bilo rasprostranjeno izbegavanje tog poreza. I, zapravo, ne odskora, srpski poreski prihodi u ne maloj meri zavise od uvoza, bez obzira na to da li je reč o porezu na dodatu vrednost ili o akcizama. Tako da ta povećanja poreskih stopa nisu lišena značaja za centralni budžet.

Tome valja dodati, da se vratim na temu lokalnih izbora, centralizaciju javnih finansija, zapravo dodatnu centralizaciju od početka programa konsolidacije jer su srpske javne finansije već bile izuzetno centralizovane. Ranije je bilo pokušaja, iz političkih razloga, dakle zarad obezbeđivanja podrške lokalnih zajednica i gradova, da se njima ostavlja veći deo poreskih prihoda, što je bilo kritikovano i centralne su vlasti povećale svoje budžetske prihode. I dok je decentralizacija povećavala podršku manjim strankama, centralizacija povećava podršku vladajućoj stranci. Tako da jedno podržava drugo – kontrola centralnog budžeta podršku na lokalnom nivou, a ona, opet, opstanak na vlasti upravo te stranke na vlasti.

Da sada ove dve teme nekako spojim: cela ta fiskalna konsolidacija, nezavisno od njene opravdanosti ili neopravdanosti, imala je za cilj povećanu zavisnost osiromašenih radnika u javnom sektoru, penzionera i drugih korisnika socijalne zaštite, bankrotiranih privatnih i javnih preduzeća i lokalnih zajednica od centralnog budžeta. Što će reći, od stranke na vlasti i zapravo od njenog lidera, koji je sada predsednik države, kojem odgovaraju i Vlada i Republička skupština, kao i pokrajinska i gradske, sve do malih mesta i sela.

Kada ljudi, da napravim opet nešto kao digresiju, govore o ideologiji, posvećenosti višim, naravno nacionalnim i državnim ili čak javnim interesima i ukazuju na važnost da se gleda u budućnost, gubi se iz vida da je reč zapravo o sistemu zavisnosti koji je uspostavljen upravo tako što je osiromašeno sve što se moglo osiromašiti. Dok je povećana zavisnost od centralnog budžeta, koji se racioniše jer je navodno u postupku konsolidacije.

Tako da ni za koga nisu dobri ovi rezultati lokalnih izbora. Za lokalne zajednice to je samo indikator nemoći, a za stranku na vlasti povećavaju se obaveze koje će u nekom času zaista morati i da izvršava. U tom kontekstu zaista su važni izbori u Beogradu. Jer je glavni grad svakako najveća poreska osnova, nezavisno od toga kako i na koji način troši novac. Pa ako neko malo mesto u centralnoj Srbiji ne može da sastavi kraj s krajem od sopstvenih sredstava, Beograd bi svakako mogao da uspostavi partnerski i zapravo konkurentski odnos sa centralnom vlašću, ukoliko bi na vlast u gradu došla opozicija. Usled čega je zaista važno videti može li doći na vlast?

Odgovor je da može, ali ne zato što iskazuje potrebnu političku sposobnost već zato što bi građani Beograda, ako bi dobro razmislili, mogli da vide da im je u interesu kao poreskim obveznicima da centralni budžet zavisi od njih, a ne oni od centralnog budžeta. Pa da glasaju za opoziciju, bolje za one u njoj koji ovo razumeju, ali i za druge kako bi izbegli da postanu zavisni od vladajuće stranke i centralnog budžeta, tako kako su to sada uglavnom lokalne zajednice širom zemlje.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (2) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 7.01.2018, 12:35h Zoki (1)

    Savo,Savo!! Pošto sendvič?

  • 3.01.2018, 09:28h Sava Savic (1)

    Ha-ha-ha-ha-ha!!!

Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Minimalne plate Vladimir Gligorov: Minimalne plate

    Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.

  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija? Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija?

    Da bi danas medij opstao kao “najveći” i time zaradio najviše sredstava – najbrži, najjednostavniji i najjeftiniji način da se to postigne jeste kreiranjem tabloidnog medija.

  • Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje

    Parlamentarni izbori u Italiji održani su 4. marta, kada i izbori u Beogradu za gradsku vlast. Izbori u Italiji, za razliku od beogradskih, nisu imali jasnog pobednika. Najveći broj glasova i poslanika dobile su populističke stranke koje nemaju mnogo zajedničkog, pa je s rascepkanim parlamentom bilo teško doći do saglasja kako bi vlada mogla izgledati i ko bi je mogao voditi.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side