01.01.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Lokalni izbori

Vladimir Gligorov: Lokalni izbori
Kada stranka na vlasti, pogotovo ako je sklona autoritarizmu, dobije lokalne izbore sa dvotrećinskom većinom (o tročetvrtinskoj da i ne govorimo), to je veoma rđav znak za demokratiju, ali nije dobro ni za tu stranku.

Jedan razlog jeste taj što je sasvim verovatno da se glasalo za bliskost centralnoj vlasti, a ne za one koji su najviše u interesu glasača, u najnovijem slučaju, uglavnom malih mesta. Zašto je važna bliskost sa centralnom vlašću, a pogotovo sa predsednikom države? Zato što je Srbija veoma centralizovana zemlja, a uz to manja mesta su po pravilu u veoma rđavom privrednom i društvenom stanju. Za srpsku provinciju, a to je ne mali deo Srbije danas, sredstva mogu da dođu iz centralnog budžeta jer od sopstvenih para ne mogu da žive, najpre jer im ih centralni budžet uzima, a potom jer je poreska osnova siromašnih mala.

Možda da napravim digresiju o javnim finansijama jer to nije sasvim zasebna tema. U raspravi povodom predloga budžeta, ministar finansija je rekao da povećanje poreske stope nije imalo uticaj na povećanje javnih prohoda već je do njega, povećanja, došlo usled bolje naplate. Ovo, naravno, ne može biti tačno. Jer nije isto bolje naplaćivati po, recimo, 18 odsto i po 20. Zaista, 18 odsto je više od dva odsto, ali i povećanje je manje od poreske mase pre ili posle povećanja. U suprotnom, imalo bi smisla odustati od tog povećanja od dva postotna poena (o ostalim da i ne govorimo) jer ništa budžetu ne znače.

Ovde uz to valja imati u vidu da se porez na dodatu vrednost, o kojem je ponajviše reč, naplaćuje i na uvoz, pa opet nije svejedno koja je poreska stopa, pogotovo kada se uvoz povećava, kao što je slučaj u poslednjih nekoliko godina posebno. Ne znam koliko je poboljšana naplata poreza na dodatu vrednost na uvoznu robu, ali za očekivati je da nije baš bilo rasprostranjeno izbegavanje tog poreza. I, zapravo, ne odskora, srpski poreski prihodi u ne maloj meri zavise od uvoza, bez obzira na to da li je reč o porezu na dodatu vrednost ili o akcizama. Tako da ta povećanja poreskih stopa nisu lišena značaja za centralni budžet.

Tome valja dodati, da se vratim na temu lokalnih izbora, centralizaciju javnih finansija, zapravo dodatnu centralizaciju od početka programa konsolidacije jer su srpske javne finansije već bile izuzetno centralizovane. Ranije je bilo pokušaja, iz političkih razloga, dakle zarad obezbeđivanja podrške lokalnih zajednica i gradova, da se njima ostavlja veći deo poreskih prihoda, što je bilo kritikovano i centralne su vlasti povećale svoje budžetske prihode. I dok je decentralizacija povećavala podršku manjim strankama, centralizacija povećava podršku vladajućoj stranci. Tako da jedno podržava drugo – kontrola centralnog budžeta podršku na lokalnom nivou, a ona, opet, opstanak na vlasti upravo te stranke na vlasti.

Da sada ove dve teme nekako spojim: cela ta fiskalna konsolidacija, nezavisno od njene opravdanosti ili neopravdanosti, imala je za cilj povećanu zavisnost osiromašenih radnika u javnom sektoru, penzionera i drugih korisnika socijalne zaštite, bankrotiranih privatnih i javnih preduzeća i lokalnih zajednica od centralnog budžeta. Što će reći, od stranke na vlasti i zapravo od njenog lidera, koji je sada predsednik države, kojem odgovaraju i Vlada i Republička skupština, kao i pokrajinska i gradske, sve do malih mesta i sela.

Kada ljudi, da napravim opet nešto kao digresiju, govore o ideologiji, posvećenosti višim, naravno nacionalnim i državnim ili čak javnim interesima i ukazuju na važnost da se gleda u budućnost, gubi se iz vida da je reč zapravo o sistemu zavisnosti koji je uspostavljen upravo tako što je osiromašeno sve što se moglo osiromašiti. Dok je povećana zavisnost od centralnog budžeta, koji se racioniše jer je navodno u postupku konsolidacije.

Tako da ni za koga nisu dobri ovi rezultati lokalnih izbora. Za lokalne zajednice to je samo indikator nemoći, a za stranku na vlasti povećavaju se obaveze koje će u nekom času zaista morati i da izvršava. U tom kontekstu zaista su važni izbori u Beogradu. Jer je glavni grad svakako najveća poreska osnova, nezavisno od toga kako i na koji način troši novac. Pa ako neko malo mesto u centralnoj Srbiji ne može da sastavi kraj s krajem od sopstvenih sredstava, Beograd bi svakako mogao da uspostavi partnerski i zapravo konkurentski odnos sa centralnom vlašću, ukoliko bi na vlast u gradu došla opozicija. Usled čega je zaista važno videti može li doći na vlast?

Odgovor je da može, ali ne zato što iskazuje potrebnu političku sposobnost već zato što bi građani Beograda, ako bi dobro razmislili, mogli da vide da im je u interesu kao poreskim obveznicima da centralni budžet zavisi od njih, a ne oni od centralnog budžeta. Pa da glasaju za opoziciju, bolje za one u njoj koji ovo razumeju, ali i za druge kako bi izbegli da postanu zavisni od vladajuće stranke i centralnog budžeta, tako kako su to sada uglavnom lokalne zajednice širom zemlje.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (2) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 7.01.2018, 12:35h Zoki (1)

    Savo,Savo!! Pošto sendvič?

  • 3.01.2018, 09:28h Sava Savic

    Ha-ha-ha-ha-ha!!!

Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Daleko je inovativna privreda Dimitrije Boarov: Daleko je inovativna privreda

    Premijerka Srbije Ana Brnabić dala je poslednjih dana nekoliko rutinskih izjava i intervjua, ali je, za one koji i dalje tragaju za njenom osnovnom koncepcijom razvojne politike, najzanimljiviji insert iz njenog razgovora sa urednikom Blica Rankom Pivljaninom (12. decembra).

  • Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak

    U poslednjem, novembarskom broju MAT-a (Makroekonomske analize i trendovi) skreće se pažnja na činjenicu da najnoviji MMF-ov pregled svetskih ekonomskih kretanja donosi za iduću godinu niz optimističnih poruka i pozitivnih iznenađenja – to jest, da globalna ekonomija hvata zalet i da oporavak ide željenim pravcem i intenzitetom, stimulisan investicijama, trgovinom i industrijskom proizvodnjom.

  • Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja

    Zemlje koje imaju suficite u razmeni sa svetom moraju da ih ulože u inostranstvu. Zašto ne kod kuće? To nije pitanje lišeno smisla, ali onda naravno ne bi bilo tih suficita.

  • Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda

    Nakon ovogodišnje strahovite suše bilo je jesenas različitih procena o visini štete koju je pretrpela naša poljoprivreda.

  • Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam

    Svekolika borba protiv svakojakih ekstremizama trpi istrajne i dalekosežne poraze protiv samo jednog od njih – sistemskog ekstremizma. Gotovo sva ustrojstva su omogućila da minimalna manjina maksimalizuje svoju premoć, ekonomsku, a sve više i političku, nad većinom savremenika – uveravaju internacionalni i nacionalni istraživači.

  • Julijana Mojsilović: Populizam na dve stolice Julijana Mojsilović: Populizam na dve stolice

    Kad je Hojt Ji, zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD, za savet Srbiji iskoristio domaću poslovicu da se ne može sedeti na dve stolice – pogotovu toliko udaljene, dodao je – reakcije ovde bile su, kao i obično, preterane.

  • Vladimir Gligorov: Dva populizma Vladimir Gligorov: Dva populizma

    Najviše je ekonomskih istraživanja populizma u Latinskoj Americi. Ovo i zato što je na tom iskustvu nastao i takozvani Vašingtonski konsenzus (Williamson 1990), koji je posebno predmet kritike ekonomista i komentatora na levici, mada ne samo njih.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw