01.01.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Lokalni izbori

Vladimir Gligorov: Lokalni izbori
Kada stranka na vlasti, pogotovo ako je sklona autoritarizmu, dobije lokalne izbore sa dvotrećinskom većinom (o tročetvrtinskoj da i ne govorimo), to je veoma rđav znak za demokratiju, ali nije dobro ni za tu stranku.

Jedan razlog jeste taj što je sasvim verovatno da se glasalo za bliskost centralnoj vlasti, a ne za one koji su najviše u interesu glasača, u najnovijem slučaju, uglavnom malih mesta. Zašto je važna bliskost sa centralnom vlašću, a pogotovo sa predsednikom države? Zato što je Srbija veoma centralizovana zemlja, a uz to manja mesta su po pravilu u veoma rđavom privrednom i društvenom stanju. Za srpsku provinciju, a to je ne mali deo Srbije danas, sredstva mogu da dođu iz centralnog budžeta jer od sopstvenih para ne mogu da žive, najpre jer im ih centralni budžet uzima, a potom jer je poreska osnova siromašnih mala.

Možda da napravim digresiju o javnim finansijama jer to nije sasvim zasebna tema. U raspravi povodom predloga budžeta, ministar finansija je rekao da povećanje poreske stope nije imalo uticaj na povećanje javnih prohoda već je do njega, povećanja, došlo usled bolje naplate. Ovo, naravno, ne može biti tačno. Jer nije isto bolje naplaćivati po, recimo, 18 odsto i po 20. Zaista, 18 odsto je više od dva odsto, ali i povećanje je manje od poreske mase pre ili posle povećanja. U suprotnom, imalo bi smisla odustati od tog povećanja od dva postotna poena (o ostalim da i ne govorimo) jer ništa budžetu ne znače.

Ovde uz to valja imati u vidu da se porez na dodatu vrednost, o kojem je ponajviše reč, naplaćuje i na uvoz, pa opet nije svejedno koja je poreska stopa, pogotovo kada se uvoz povećava, kao što je slučaj u poslednjih nekoliko godina posebno. Ne znam koliko je poboljšana naplata poreza na dodatu vrednost na uvoznu robu, ali za očekivati je da nije baš bilo rasprostranjeno izbegavanje tog poreza. I, zapravo, ne odskora, srpski poreski prihodi u ne maloj meri zavise od uvoza, bez obzira na to da li je reč o porezu na dodatu vrednost ili o akcizama. Tako da ta povećanja poreskih stopa nisu lišena značaja za centralni budžet.

Tome valja dodati, da se vratim na temu lokalnih izbora, centralizaciju javnih finansija, zapravo dodatnu centralizaciju od početka programa konsolidacije jer su srpske javne finansije već bile izuzetno centralizovane. Ranije je bilo pokušaja, iz političkih razloga, dakle zarad obezbeđivanja podrške lokalnih zajednica i gradova, da se njima ostavlja veći deo poreskih prihoda, što je bilo kritikovano i centralne su vlasti povećale svoje budžetske prihode. I dok je decentralizacija povećavala podršku manjim strankama, centralizacija povećava podršku vladajućoj stranci. Tako da jedno podržava drugo – kontrola centralnog budžeta podršku na lokalnom nivou, a ona, opet, opstanak na vlasti upravo te stranke na vlasti.

Da sada ove dve teme nekako spojim: cela ta fiskalna konsolidacija, nezavisno od njene opravdanosti ili neopravdanosti, imala je za cilj povećanu zavisnost osiromašenih radnika u javnom sektoru, penzionera i drugih korisnika socijalne zaštite, bankrotiranih privatnih i javnih preduzeća i lokalnih zajednica od centralnog budžeta. Što će reći, od stranke na vlasti i zapravo od njenog lidera, koji je sada predsednik države, kojem odgovaraju i Vlada i Republička skupština, kao i pokrajinska i gradske, sve do malih mesta i sela.

Kada ljudi, da napravim opet nešto kao digresiju, govore o ideologiji, posvećenosti višim, naravno nacionalnim i državnim ili čak javnim interesima i ukazuju na važnost da se gleda u budućnost, gubi se iz vida da je reč zapravo o sistemu zavisnosti koji je uspostavljen upravo tako što je osiromašeno sve što se moglo osiromašiti. Dok je povećana zavisnost od centralnog budžeta, koji se racioniše jer je navodno u postupku konsolidacije.

Tako da ni za koga nisu dobri ovi rezultati lokalnih izbora. Za lokalne zajednice to je samo indikator nemoći, a za stranku na vlasti povećavaju se obaveze koje će u nekom času zaista morati i da izvršava. U tom kontekstu zaista su važni izbori u Beogradu. Jer je glavni grad svakako najveća poreska osnova, nezavisno od toga kako i na koji način troši novac. Pa ako neko malo mesto u centralnoj Srbiji ne može da sastavi kraj s krajem od sopstvenih sredstava, Beograd bi svakako mogao da uspostavi partnerski i zapravo konkurentski odnos sa centralnom vlašću, ukoliko bi na vlast u gradu došla opozicija. Usled čega je zaista važno videti može li doći na vlast?

Odgovor je da može, ali ne zato što iskazuje potrebnu političku sposobnost već zato što bi građani Beograda, ako bi dobro razmislili, mogli da vide da im je u interesu kao poreskim obveznicima da centralni budžet zavisi od njih, a ne oni od centralnog budžeta. Pa da glasaju za opoziciju, bolje za one u njoj koji ovo razumeju, ali i za druge kako bi izbegli da postanu zavisni od vladajuće stranke i centralnog budžeta, tako kako su to sada uglavnom lokalne zajednice širom zemlje.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (2) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 7.01.2018, 12:35h Zoki (1)

    Savo,Savo!! Pošto sendvič?

  • 3.01.2018, 09:28h Sava Savic (1)

    Ha-ha-ha-ha-ha!!!

Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: ID SRBIJE Nadežda Gaće: ID SRBIJE

    Srbija ima nesvakidašnji problem; živi sa zabunama oko definicije svoje teritorije.

  • Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo

    Posle makedonskog referenduma i glasanja o ustavnim promenama u Skupštini, ruska reakcija je bila da je sve to nelegitimno.

  • Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom

    Kosovska policija udvostručila je nagradu za informacije koje mogu doprineti rasvetljavanju ubistva predsednika Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, i ta je svota sada 20.000 evra, potvrdio je portalu Košev zamenik generalnog direktora Policije Kosova Dejan Janković u emisiji Slobodno srpski.

  • Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti

    Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).

  • Momčilo Pantelić: “Tropski Tramp” itd. Momčilo Pantelić: “Tropski Tramp” itd.

    Brazil se potvrdio kao zemlja vrhunskih paradoksa: hvaljen po tome što nema spoljnih neprijatelja, najednom je pokazao sklonost da na čelo države dovede političara koji masovno “vidi” neprijatelje unutar njega.

  • Vladimir Gligorov: Izbori u Bosni Vladimir Gligorov: Izbori u Bosni

    Prema istraživanjima javnog mnjenja Balkan Barometar, građani Bosne i Hercegovine su najnezadovoljniji na Balkanu i imaju negativna očekivanja.

  • Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka

    Pre nekoliko dana Vlada Hrvatske objavila je da će otkupiti 450 miliona kuna dugova petrohemijske fabrike u Kutini (veštačko đubrivo), te da će to biti prvi korak u prodaji ove firme INI i Prvom plinarskom društvu iz Vukovara (čiji je vlasnik Pavao Vujnovac iz Osijeka). Ovaj posao imaće formu dokapitalizacije, za čega će INA i PPG, kao budući većinski vlasnici, izdvojiti po 150 miliona kuna, dok će preostali deo finansijske infuzije Kutini obezbediti JANAF i još neki državni fondovi.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side