Vladimir Gligorov: Lična vlast
12.07.2020 Beograd

Vladimir Gligorov: Lična vlast

Vladimir Gligorov: Lična vlast
U Srbiji je zapravo skandal sve što je povezano sa epidemijom. Sa stanovišta vlasti, to što je izmakla kontroli. Vladar nije garantor sigurnosti već sam deluje nesigurno.

Ako ne znate šta vladar misli, kako biste mogli znati šta će činiti? Diplomatski izvori bi mogli da posluže, ali zašto bi oni bili pouzdani? Pogotovo ako su iz druge ruke, a svakako će biti. Nije u neskladu sa zdravim razumom da se pretpostavi da će se vladar, autokrata, osoba koja raspolaže ličnom vlašću, rukovoditi sopstvenim interesima. Koji su oni? Opet, pitati nosioca vrhovne, a lične vlasti, nema smisla jer će odgovor biti veličanstven, što će reći nesebičan, herojski, zapravo.

Tako da ne preostaje ništa drugo nego da se teoretiše. Svakako je neophodno da se lična vlast sačuva ukoliko se već ima, nezavisno od toga kako se vladanje motiviše. Šta, dakle, održava ličnu vlast?

Uzmimo primer. Dobronamerni savetnik, pisac ili čak pesnik sedne i napiše pismo kako bi bilo najbolje za vladara i za njegove podanike, a istorija bi pamtila, kada bi raspisao slobodne i pravične izbore i mirno predao vlast pobedniku, ako bi to bio neko drugi. Čitali smo nekoliko takvih pisama što Titu što Miloševiću.
Ili, drugi primer, Evropska unija obeća da će zemlja biti primljena u članstvo, ako vladar dopusti da vlada pravo, a ne on, i ako su izbori slobodni i pravični. Ako to dovede do smene na vlasti, opšta korist će biti dovoljna da istorija pamti gest velike ličnosti.

Deo te opšte koristi su i mir i bezbednost. Normalizacija odnosa sa Kosovom i podrška suverenosti Bosne i Hercegovine. Umesto da nosi breme garanta stabilnosti, postao bi utemeljitelj regionalnog mira i saradnje. Recimo, kao u Trampovom pismu Vučiću i Tačiju.

Tu je sada problem. Ako postoje pretnje bezbednosti, biće potreban garantor stabilnosti. Moguća nestabilnost i nesigurnost oko bezbednosti održavaće na vlasti autokratu, osobu s ličnom vlašću. Ukoliko postoji stalna pretnja izbijanja neprijateljstava na Kosovu ili u Bosni i Hercegovini, biće potrebno da vladar u Beogradu održava mir i da, dakle, bude garantor stabilnosti. Kako u inostranstvu tako i kod kuće.

Jedni će reći, kao u slučaju Crne Gore, da bi vladar trebalo da stane na stranu svoga naroda u toj zemlji i da se mane uloge garantora stabilnosti. Drugi će, opet, tražiti da se ne meša u crnogorske unutrašnje poslove, ali ko će onda obuzdavati tamošnje nezadovoljnike? Isto i u Bosni i Hercegovini. Srpski glasači tamo praktično jednoglasno očekuju da im beogradski vladar garantuje bezbednost i stabilnost. Slično i na Kosovu. Beogradu možda nije potreban garantor stabilnosti već upravo više pravnog reda i uticaja na politiku, ali nestabilnost u regiji trajnost lične vlasti čini mnogima poželjnom.

Zašto bi, dakle, nosilac lične vlasti bio zainteresovan da postigne sporazum s Kosovom? Zato što je to u javnim interesu? Ali najvažniji javni interes je bezbednost, pa sve dok je ona ugrožena, potrebna je odlučna vlast. A to će reći vladar, a ne, recimo, posvađana Skupština.

Uzmimo da je sam vladar, jer je prigrabio svu vlast, izvor pretnji stabilnosti i bezbednosti. Da li ga to održava na vlasti? Ukoliko je reč o političkim izvorima nestabilnosti, kao što su, recimo, sukobi na ulicama ili represija nad opozicijom, onda je odgovor pozitivan, ukoliko vladar ne pretera u arogantnosti, da se tako izrazim. Biće potrebna određena doza korupcije, što je dobrodošlo jer se time dobija još jedno sredstvo jačanja lične vlasti. A i sledbenici, milioni njih čak.
Problem za nosioca lične vlasti jesu spoljašnji udari, kao što je epidemija.

Zanimljivo je da je epidemija nanela najveću štetu, mereno brojem obolelih i umrlih, u zemljama sa autoritarnom vlašću ili s jakom ličnošću na vlasti, posebno ukoliko je reč o predsedničkim režimima. Da bi poređenja imala smisla, potrebno je uzeti u obzir vreme koje su vlasti imale da obuzdaju epidemiju i znanje kako da to urade. Jedno su Italija i Španija, pa i Francuska, a drugo Amerika, Britanija ili Rusija. A onda Brazil, Indija i tako redom. I konačno – Srbija. Jer ovi drugi mogli su da uče od onih prvih.

Ali kriza, nestabilnost, neizvesnost, nesigurnost ljudi, to sve čini da se ljudi okreću vlasti. A ta zavisnost, to je ono što pogoduje ličnoj vlasti. Moguće je da je ojačala ličnu vlast u Kini, o čemu ne znam dovoljno, ali sva je prilika – nije u drugim autoritarnim režimima.

A u Srbiji je zapravo skandal sve što je povezano sa epidemijom. Sa stanovišta vlasti, to što je izmakla kontroli. Vladar nije garantor sigurnosti već sam deluje nesigurno. A dok je za jaku ličnu vlast dobro da ima mnogo nerešenih problema, za oslabljenu to nikako nije dobro.
 

autor: IG izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Jelka Jovanović: Ko menja predsednika? Jelka Jovanović: Ko menja predsednika?

    Pitanje iz naslova zvuči besmisleno, posebno onima koji se rukovode mišlju “Vučić nezamenjivi”, ali je logično.

  • Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada

    Čini se da Vučić najviše zazire od “razdvajanja gaća” od naslednika Miloševićeve ideologije i politike, okupljenih oko Ivice Dačića.

  • Jelka Jovanović: Oluja u srcima Jelka Jovanović: Oluja u srcima

    Milošević u Kninu posle četvrt veka od krvavog progona srpskog naroda iz Krajine!

  • Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici

    Zemlja propada otkad su ljudi koji su na vlasti u Srbiji počeli da je oslobađaju od Jugoslavije, a oni idu iz političkog uspeha u uspeh. Evo sada epidemije i njene zloupotrebe, a vlasti nikada više. Kako? Tako što će se građani pretvoriti u navijače

  • Vladimir Gligorov: Sada Belorusija Vladimir Gligorov: Sada Belorusija

    Lukašenko će najverovatnije biti prepušten sudbini. O čemu bi valjalo da razmišljaju ruski klijenti na Balkanu.

  • Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta

    “Paradoksalno je da je demokratizacija društva dovela do smanjenja poverenja u demokratske institucije”, jedna je od uvodnih rečenica Ivana Krastava u knjizi “S verom u nepoverenje”, koja je štampana 2013. Izdvojiću samo još dve rečenice iz tog uvoda “da građansko nepoverenje kada prekorači određeni prag slabi poziciju građana” i citata Semjuela Džonsa: “Bolje je nekada biti prevaren nego uopšte ne verovati”.

  • Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori

    Srpska privredna politika sve se više oslanja na državna ulaganja i potrošnju, što je verovatno suprotno od pravca kojim bi trebalo da ide.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side