Vladimir Gligorov: Leto, a svi o recesiji
26.08.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Leto, a svi o recesiji

Vladimir Gligorov: Leto, a svi o recesiji
Nije očigledno da sledi recesija. Uzmimo samo podatke u dvema slikama. Ovde su samo prikazane velike evropske privrede jer od njih zavisi kako konjunktura u Evropi tako i u svetu. Ostavljam Ameriku i Kinu po strani.

Ulaganja (ovde je reč o bruto iznosu ulaganja u fiksni kapital), od kojih najviše i zavise poslovni ciklusi, nisu pokazivala zaostajanje, sa izuzetkom Ujedinjenog Kraljevstva. U prvoj polovini godine smanjena su u odnosu na prethodnu godinu. Takođe, nivo je sve od početka krize znatno niži, odnosno niži nego u periodu pre krize.

U Italiji su se ulaganja oporavljala negde od 2014-2015, ali sa značajno nižeg nivoa u odnosu na stanje pre krize. Ove godine se ne povećavaju, što je jedan od problema s kojim se suočava nova vlada.

U Francuskoj su se ulaganja, bar kao udeo u bruto domaćem proizvodu, opravila i na nivou su koji je visok, istorijski posmatrano. Nema indikacija da se to promenilo u ovoj godini i, uostalom, njena privreda nije u recesiji ili u njenoj blizini.

Slika 1: Ulaganja, %BDP Izvor: Eurostat

Nemačka ulaže više nego ranije. Njena su ulaganja prošle godine bila dva procentna poena niža od francuskih, ali iznad nivoa iz 2008, kada su bila najveća, bar od 2005. do danas. Takođe, kretanja u ovoj godini ne ukazuju na značajnije promene.

Tako da, sa izuzetkom Ujedinjenog Kraljevstva, velike evropske privrede ne pokazuju zastoj u rastu ulaganja, mada je nivo u Italiji veoma nizak, tamo je gde je i srpski, ako to poređenje pomaže.

Mnogi, Krugman, na primer, kritikuju Nemačku zbog toga što se ne oslanja više na javnu potrošnju i zapravo teži da suficitima u budžetu utiče na smanjenje javnog duga. Ovo se tumači kao nemačka bolest netrpeljivosti prema deficitarnom finansiranju i zaduživanju države. To je verovatno tačno, naime, ta nesklonost javnom dugu, ali je gotovo irelevantna kao razlog za nemačku fiskalnu politiku.

Na Slici 2 je prikazana otvorenost velikih evropskih privreda po tome koliki je udeo izvoz robe i usluga u bruto domaćem proizvodu. Sve su povećale izvoz u odnosu na stanje pre krize, ali Nemačka značajno odskače po nivou. Za tako veliku privredu koja se ne oslanja na izvoz primarnih proizvoda, izvoz od gotovo 50 odsto bruto domaćeg proizvoda veoma je neuobičajen. Tako da je za privredni rast u Nemačkoj od najveće važnosti da se održi izvoz.

Slika 2: Izvoz robe i usluga, %BDPIzvor: Eurostat

Imajući to u vidu, jasno je da je i nemačka fiskalna politika usredsređena na održanje izvoza. A to podrazumeva da se dodatno ne povećava domaća potrošnja, a i da se ne ubrzava inflacija. Jer bi u prvom slučaju izvoz bio smanjen, a u drugom bi se smanjila konkurentnost nemačke privrede, pa bi izvozni sektor opet mogao da se nađe u nepovoljnijem položaju.

To ne znači da nema prostora da se povećaju javna ulaganja i da se ne povećaju drugi oblici potrošnje. I kako monetarna politika nema previše prostora da podstakne privrednu aktivnost, fiskalne mere će svakako biti primenjene.

No, strukturno posmatrano, ukoliko se značajno ne poveća neizvesnost protekcionističkim merama i nekontrolisanom secesijom Britanije iz Evropske unije ili rđavim merama u Italiji, ozbiljnija recesija nije neminovna. 

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih

    Kad je teško, onda žene. Pandemiji i manje podležu i više je obuzdavaju nego muškarci.

  • Dimitrije Boarov: Korona i gorivo Dimitrije Boarov: Korona i gorivo

    Još se ne vidi kuda će nas odvesti rat za udele na skučenom svetskom naftnom tržištu, koji se između najvećih proizvođača rasplamsao zajedno s pandemijom koronavirusa i startom svetske privredne recesije.

  • Vladimir Gligorov: Tri napomene Vladimir Gligorov: Tri napomene

    Prva je donekle akademska, mada su posledice po privrednu politiku, zapravo, značajne.

  • Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo

    Smanjuje se Grenland, a nivo morske površine raste. Ima li to neke veze s pojavom koronavirusa i epidemijom Covida-19. Reklo bi se da nema nikakve, ali to je zabluda: sve na ovom svijetu ima neke veze s poremećajem bioravnoteže planete na kojoj živimo.

  • Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini

    Kako se izvini kaže u Kini? Mora da je neka teška reč, kao u Srbiji, kako je to davno (stihom u naslovu) utvrdio Đorđe Balašević.

  • Dimitrije Boarov: Čekajući helikopter Dimitrije Boarov: Čekajući helikopter

    U vrhu države vlada zabluda da Srbija ima neke nadnaravne sposobnosti i mogućnosti da bude pametnija i moćnija od svih drugih država, posebno u kriznim vremenima. Pa zašto smo onda jedna od najsiromašnijih država u Evropi i zašto toliko sporo popravljamo svoje mesto na svetskoj ekonomskoj lestvici.

  • Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija

    Pre neki dan visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žosep Borel izjavio je da svetu i Evropi preti kriza biblijskih razmera zbog koronavirusa jer će zemlje u razvoju izgubiti sve prihode, budući da je došlo do kraha izvoza, cena nafte i sirovina, a turizam je stao, isto kao i doznake ekonomskih emigranata.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side