Vladimir Gligorov: Leto, a svi o recesiji
26.08.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Leto, a svi o recesiji

Vladimir Gligorov: Leto, a svi o recesiji
Nije očigledno da sledi recesija. Uzmimo samo podatke u dvema slikama. Ovde su samo prikazane velike evropske privrede jer od njih zavisi kako konjunktura u Evropi tako i u svetu. Ostavljam Ameriku i Kinu po strani.

Ulaganja (ovde je reč o bruto iznosu ulaganja u fiksni kapital), od kojih najviše i zavise poslovni ciklusi, nisu pokazivala zaostajanje, sa izuzetkom Ujedinjenog Kraljevstva. U prvoj polovini godine smanjena su u odnosu na prethodnu godinu. Takođe, nivo je sve od početka krize znatno niži, odnosno niži nego u periodu pre krize.

U Italiji su se ulaganja oporavljala negde od 2014-2015, ali sa značajno nižeg nivoa u odnosu na stanje pre krize. Ove godine se ne povećavaju, što je jedan od problema s kojim se suočava nova vlada.

U Francuskoj su se ulaganja, bar kao udeo u bruto domaćem proizvodu, opravila i na nivou su koji je visok, istorijski posmatrano. Nema indikacija da se to promenilo u ovoj godini i, uostalom, njena privreda nije u recesiji ili u njenoj blizini.

Slika 1: Ulaganja, %BDP Izvor: Eurostat

Nemačka ulaže više nego ranije. Njena su ulaganja prošle godine bila dva procentna poena niža od francuskih, ali iznad nivoa iz 2008, kada su bila najveća, bar od 2005. do danas. Takođe, kretanja u ovoj godini ne ukazuju na značajnije promene.

Tako da, sa izuzetkom Ujedinjenog Kraljevstva, velike evropske privrede ne pokazuju zastoj u rastu ulaganja, mada je nivo u Italiji veoma nizak, tamo je gde je i srpski, ako to poređenje pomaže.

Mnogi, Krugman, na primer, kritikuju Nemačku zbog toga što se ne oslanja više na javnu potrošnju i zapravo teži da suficitima u budžetu utiče na smanjenje javnog duga. Ovo se tumači kao nemačka bolest netrpeljivosti prema deficitarnom finansiranju i zaduživanju države. To je verovatno tačno, naime, ta nesklonost javnom dugu, ali je gotovo irelevantna kao razlog za nemačku fiskalnu politiku.

Na Slici 2 je prikazana otvorenost velikih evropskih privreda po tome koliki je udeo izvoz robe i usluga u bruto domaćem proizvodu. Sve su povećale izvoz u odnosu na stanje pre krize, ali Nemačka značajno odskače po nivou. Za tako veliku privredu koja se ne oslanja na izvoz primarnih proizvoda, izvoz od gotovo 50 odsto bruto domaćeg proizvoda veoma je neuobičajen. Tako da je za privredni rast u Nemačkoj od najveće važnosti da se održi izvoz.

Slika 2: Izvoz robe i usluga, %BDPIzvor: Eurostat

Imajući to u vidu, jasno je da je i nemačka fiskalna politika usredsređena na održanje izvoza. A to podrazumeva da se dodatno ne povećava domaća potrošnja, a i da se ne ubrzava inflacija. Jer bi u prvom slučaju izvoz bio smanjen, a u drugom bi se smanjila konkurentnost nemačke privrede, pa bi izvozni sektor opet mogao da se nađe u nepovoljnijem položaju.

To ne znači da nema prostora da se povećaju javna ulaganja i da se ne povećaju drugi oblici potrošnje. I kako monetarna politika nema previše prostora da podstakne privrednu aktivnost, fiskalne mere će svakako biti primenjene.

No, strukturno posmatrano, ukoliko se značajno ne poveća neizvesnost protekcionističkim merama i nekontrolisanom secesijom Britanije iz Evropske unije ili rđavim merama u Italiji, ozbiljnija recesija nije neminovna. 

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Kristalna noć Mijat Lakićević: Kristalna noć

    Kristalna noć, poznato je iz istorije, zbila se 9. novembra 1938, kada su nacisti razbijali izloge jevrejskih radnji u Nemačkoj. Noć u ponedeljak 3. maja – mada ne kao početak nego kao završni čin – kristalno jasno je pokazala da su građani Srbije postali neka vrsta “modernih Jevreja” čije su, ne izloge nego živote, razbijale grupe razularenih bandita.

  • Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture

    Malo je reći da svetsko tržište, od kojeg Srbija sve više zavisi, posle korone neće biti onakvo kakvo je bilo pre pandemije. Neće biti isto ni u samoj Srbiji. Zbog svega toga suočićemo se s hitnom potrebom restrukturiranja cele privrede, što obično prilično košta i donosi nove rizike.

  • Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu

    Znam mnoge ljude koji su se tokom godine mnogo čega odricali da bi putovali i letovali širom sveta i o tome potom sve vreme govorili u svojim prijateljskim krugovima, pokazivali slike, itd. Ako im se to oduzme, njihov život će u suštinskom smislu postati siromašniji.

  • Momčilo Pantelić: Korona-triler Momčilo Pantelić: Korona-triler

    Kad se neko zlo izrodi na Istoku, a najveće žrtve odnese na Zapadu, je li to dovoljno za novi Hladni rat? Ovako uprošćena strateška nedoumica razmahala se po svetu povodom pandemije koja se začela u Kini, a dosad najviše ojadila Evropu i Ameriku.

  • Mijat Lakićević: Dijalog u paklu... Mijat Lakićević: Dijalog u paklu...

    Sportski ideolog Nebojša Čović izjavio je pre neki dan da je “Crvena zvezda narodski klub”, te da je kao takva “prethodnih godina odlično predstavljala državu Srbiju, glavni grad Beograd i region”.

  • Dimitrije Boarov: Varljive prognoze Dimitrije Boarov: Varljive prognoze

    Valjda iz predizbornih razloga, predsednik Aleksandar Vučić poslednjih dana uporno ponavlja da će Srbija u ekonomskom pogledu sjajno izaći iz korona-krize s “najboljim rezultatom u Evropi” kad je reč o stopi rasta BDP-a.

  • Momčilo Pantelić: Obični, a vrlo važni Momčilo Pantelić: Obični, a vrlo važni

    Pandemijska kriza uzdrmala je hijerarhiju autoriteta. Odjednom smo uvideli da nam životi neposredno više zavise od dotad nepoznatih nam raznovrsnih “majstora svog zanata” nego od svakojakih političkih usmerivača naših sudbina.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side