Vladimir Gligorov: Kurs i dug
22.06.2020 Beograd

Vladimir Gligorov: Kurs i dug

Vladimir Gligorov: Kurs i dug
Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

Teorija krize kursa, kojoj je veoma mnogo doprineo Krugman, a koja ima nekoliko generacija, može pojednostavljeno da se izrazi raskorakom između ubrzane inflacije i održivosti fiksnog kursa. Krugman je uzeo slučaj u kojem se javna potrošnja povećava, što ubrzava inflaciju i usled čega se smanjuje pokrivenost količine domaćeg novca stranim, koji centralna banka drži u rezervi. U času kada to postane jasno onima koji drže domaći novac, oni će hteti da ga zamene za strani po fiksnom kursu, pa će izgledi da centralna banka izgubi svu deviznu rezervu naterati privredne vlasti da devalviraju.

Opet, oni koji zagovaraju politiku fiksnog kursa u tome vide njegovu prednost. Naime, njime se ograničava javna potrošnja, to će reći, primera radi, da se neće budžet finansirati zaduživanjem. Tako da se fiksnim kursom, ako je potrebno i valutnim odborom, koliko je god moguće ograničava politika javne potrošnje, bar kada je reč o njenom nivou, što bi trebalo da ima za posledicu smanjenje kamatnih stopa jer nema rizika promene kursa, a i usporavanje inflacije. Primeri takvih režima kursa su oni u Bugarskoj, Bosni i Hercegovini i u Makedoniji.

Naravno, porezi i javna potrošnja su politička sredstva, od kojih i nema mnogo važnijih, tako da nije jednostavno postići saglasnost da se politički prostor veoma ograniči tako što će javne finansije podrediti politici kursa. U Srbiji to zapravo nikada nije bilo moguće. Zašto je tako, to je pitanje kojim se ulazi u srž srpske politike, ali to je za drugi napis.

Srpske vlasti zato vode prljavu politiku kursa koja se može sažeti kao fiksni kurs s povremenim devalvacijama. Nominalno, budući da je potrebno prijaviti režim kursa Međunarodnom monetarnom fondu, režim je fleksibilan, a monetarna politika se rukovodi inflacijom kao ciljem. Praktično ili empirijski, kurs se prilagođava kako bi se ostvarili fiskalni ili, drukčije rečeno, politički ciljevi.

Problem nastaje kada ti ciljevi bivaju ugroženi ukoliko se kurs menja, posebno ukoliko je potrebno da depresira ili devalvira. U tom slučaju privredna politika postaje talac kursa jer postaje suviše skupo da se on menja. Pa se ulazi u režim fiksnog kursa koji nije jednostavno napustiti. Recimo, hrvatska privredna politika je u takvom položaju od praktično 1994. Nekoliko je vlada nagoveštavalo da će promeniti politiku kursa i nijedna nije imala smelosti to da uradi. Srbija bi mogla da se nalazi u takvom položaju, kako sada stoje stvari. Jedan razlog jeste kretanje javnog duga. Da bi se to videlo, na Slici 1 se nalaze kretanja inflacije i javnog duga.

Slika 1: Inflacija, indeks, 2015=100; javni dug u odnosu na BDP

U periodima kada se javni dug (uvek u odnosu na BDP) smanjuje, to je kada je kurs fiksiran, a inflacija je ubrzana. U periodima kada kurs depresira, dug raste. Odnos nije u toj meri jednostavan jer je samo jedan deo duga u stranom novcu, mada je taj udeo veliki, oko 50 odsto ukupnog duga, a i više ako se uzme u obzir indeksacija dinarskih dugova u stranom novcu. Takođe, kao što se vidi na Slici 1, posle 2015. je došlo do smanjenja javnog duga štednjom i otuda neusklađenost inflacije i kretanja javnog duga.

Slika 2: Inflacija, indeks, 2015=100; kurs u evrima; javni dug u odnosu na BDP

Da bi se to videlo, na Slici 2 su prikazani inflacija i javni dug u odnosu na promene u kursu dinara za evre. Kao što se vidi, povezanost kursa i inflacije je velika, a značajna je i između kursa i javnog duga. Šta bi iz toga moglo da se zaključi kada je reč o održivosti kursa dinara u sledećih nekoliko godina?
Fiksni kurs čini zaduživanje u stranom novcu jeftinijim jer privredni rast i inflacija smanjuju teret stranog duga u dinarima i u odnosu na BDP. Usled toga, ako politička stabilnost zavisi od javne potrošnje i javnih ulaganja, kao što je sve više slučaj u Srbiji, tada će se država dodatno zaduživati u stranom novcu, što će učiniti eventualnu depresijaciju kursa dinara skupim. Tako da što je viša zavisnost privredne politike od zaduživanja u stranom novcu, veći su troškovi promenljivosti kursa i veći su izgledi da će kurs ostati fiksiran. Kako se srpska Vlada značajno dodatno zadužila i obećala kule i gradove, kurs se neće menjati.
 

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Jelka Jovanović: Ko menja predsednika? Jelka Jovanović: Ko menja predsednika?

    Pitanje iz naslova zvuči besmisleno, posebno onima koji se rukovode mišlju “Vučić nezamenjivi”, ali je logično.

  • Mijat Lakićević: Avioni, milioni Mijat Lakićević: Avioni, milioni

    Para ima, ima li pameti? Tako je glasio naslov teksta od pre nekoliko brojeva (NM 481) nakon što je Aleksandar Vučić izjavio kako država nema “ćup s parama” i “ne može da obezbedi još novca za pomoć privredi”.

  • Nadežda Gaće: Izbori – od izvesnosti do neizvesnost Nadežda Gaće: Izbori – od izvesnosti do neizvesnost

    Završeni su izbori. Prema očekivanju, SNS je dobio dvotrećinsku većinu, a u parlament su se plasirali “manjinci” i samo još dve liste: SPS-JS i ona oko Šapića. Zamerke koje se čuju nisu dovele u pitanje rezultat već izborne uslove. Protesti koji su buknuli i nestali pominjali su i izborne rezultate, ali čini se marginalno, naspram drugih veoma raznorodnih primedbi koje su se čule na račun vlasti.

  • Dimitrije Boarov: Plan pre vlade Dimitrije Boarov: Plan pre vlade

    Bizarno je što se mnogi otimaju da uđu u novu vladu Srbije, kad im samo prete “krv, znoj i suze”. Ili znaju da je odgovornost na nekom drugom, a privilegije su tu gde u Srbiji večito jesu.

  • Jelka Jovanović: Oluja u srcima Jelka Jovanović: Oluja u srcima

    Milošević u Kninu posle četvrt veka od krvavog progona srpskog naroda iz Krajine!

  • Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada

    Čini se da Vučić najviše zazire od “razdvajanja gaća” od naslednika Miloševićeve ideologije i politike, okupljenih oko Ivice Dačića.

  • Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici

    Zemlja propada otkad su ljudi koji su na vlasti u Srbiji počeli da je oslobađaju od Jugoslavije, a oni idu iz političkog uspeha u uspeh. Evo sada epidemije i njene zloupotrebe, a vlasti nikada više. Kako? Tako što će se građani pretvoriti u navijače

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side