23.09.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Konkurencija

Vladimir Gligorov: Konkurencija
Obično se misli da je tržišna konkurencija, i privredna i, uopšte, konkurencija u društvu, suprotstavljana, da upotrebim stranu reč, kooperaciji. Ovo zapravo nije uobičajeno značenje konkurencije u ekonomskoj misli.

U klasičnoj teoriji, recimo kod Rikarda, konkurišu pre svega kapitalisti. Jedni sa drugima. Ako jedan zarađuje na nekom ulaganju, drugi će mu konkurisati ulaganjima u tu istu aktivnost, što će dovesti do ujednačavanja profita na uloženi kapital i do smanjenja stope profita na onu koja preovlađuje u privredi u celini ili čak u svetskoj privredi ukoliko zemlje međusobno trguju. U neoklasičnoj teoriji konkurencija bi svela profit na nulu ako bi se dovoljno povećao broj preduzetnika koji ulažu s ciljem da zarade.

Uzmimo opštiji primer. Ukoliko bi neko hteo da otpočne posao za koji misli da ima zainteresovanih partnera ili kupaca, on ili ona bi konkurisali onima koji se tim poslom već bave. Ukoliko je reč o sasvim novoj aktivnosti, drugi bi mogli njome takođe da se bave, ukoliko je inovator bio uspešan. Ti drugi bili bi konkurenti.

Tako da konkurencija jeste zapravo koliko-toliko slobodan pristup tržištu, dakle aktivnostima kojima se zarađuje dokle god za njima postoji potrebna tražnja. Može se reći da se konkurenti sukobljavaju isto koliko i sarađuju – u zavisnosti od toga o čijim interesima je reč, o onima koji zarađuju ili onima koji kupuju njihovu robu ili usluge.

Mogu li se isti ili čak bolji rezultati postići saradnjom? Uzmimo primer koji je nekada davno naveo Ian Buruma pišući o japanskoj privredi. Tri prodavnice bliske jedna drugoj. Ukoliko vlasnik jedne od njih poboljša ponudu, po kvalitetu ili po ceni, kupci bi mogli da promene radnju u kojoj kupuju samo ukoliko bi se prodavci s tim saglasili. Dakle, kupac bi izrazio nameru, pa bi vlasnik inovativne radnje otišao kod vlasnika kod kojeg je taj kupac do tada kupovao i zatražio dozvolu, recimo uz kompenzaciju, za transfer kupca, da se tako izrazim.

To je samo jedan primer saradnje. Uzmimo drugi – pekare u Francuskoj. Svakog dana bar jedna od njih je otvorena, tako da nikada nije slučaj da u nekom kraju nema gde da se kupi hleb. Svaka pekara ne radi dva dana u nedelji. Neke nedeljom i ponedeljkom, druge utorkom i sredom, treće sredom i četvrtkom. Sve rade subotom i nedeljom. Cene se razlikuju, kao i kvalitet. No, svakog dana ima dovoljno hleba da zadovolji lokalnu tražnju. Tako da pekare konkuriše dva dana u nedelji, kada kupci biraju bolje ili jeftinije. Naravno, postoje pekare i u susedstvu, tako da razlike u ceni i kvalitetu ne mogu da budu veće od nespremnosti ljudi da dodatno pešače kako bi kupili hleb. Tako vlasnici pekara ili vlasnici lanca pekara kombinuju konkurenciju sa saradnjom.

Ukoliko saradnje ne bi bilo, sve bi pekare radile svakog dana, osim ukoliko ne bi bio donet propis po kojem, recimo, sve pekare ne rade subotom i nedeljom. Što nije redak slučaj u mnogim zemljama s trgovinom, mada možda ređe kada je reč o pekarama.

No, javne vlasti bi mogle i da odluče da ne regulišu, recimo, pekare ili čak da im zabrane da se dogovaraju o tome koja će kada biti zatvorena, s ciljem da se tom zabranom poveća konkurencija kako bi se povećao uticaj kupaca na kvalitet i cenu. A i na radno vreme.

Moguće je, naravno, isključiti konkurenciju uspostavljanjem potpunog, recimo, državnog monopola. Pretpostavimo da se njime mogu postići isti ili čak bolji rezultati nego konkurencijom. Potrebno je svejedno navesti kako? Jer, jasno je da vlasti to mogu upravo zato što su vlast. Svejedno, potreban je postupak odlučivanja i postupak primene. U poređenju s konkurencijom, kooperacija može da bude složeniji postupak kojim se dolazi do poželjnih ciljeva.

Jedan vid jeste opet privredni, a ne politički. Pored konkurencije, drugi ključan vid privrednih odnosa jeste upravo saradnja. Uzmimo bilo koje preduzeće koje ima neku složenost u proizvodnji. Tome valja dodati i trgovinu i finansije. Svi su oni, proizvodni činioci na primer, komplementi, što će reći ne konkurišu jedni drugima već sarađuju. To, naravno, ako među njima nema sukobljenih interesa. Tako da saradnja ne mora da bude lišena sukoba.

Konačno, ako se misli na politički vid odlučivanja kao alternativu privrednoj konkurenciji, valja voditi računa o činjenici da je svaka politika, demokratska, kao i bilo koja druga, zapravo okarakterisana konkurencijom. Demokratija je, zapravo, način da se prihvati upravo ta činjenica da su politički interesi, kako ljudi koji bi da se politikom bave tako i onih koji posežu za političkim sredstvima da bi ostvarili svoje interese, sukobljeni i često se karakterišu upravo onim vidom konkurencije koji se smatra nepoželjnim.

Može se, naravno, smatrati da mora biti da postoji način da se saradnjom zameni konkurencija, samo što je potrebno tačno reći kako bi to trebalo da izgleda.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Jelena Aleksić: Ne(pristojnost) Jelena Aleksić: Ne(pristojnost)

    “Da li je moguće da se ti tri godine mučiš umesto da smo kao ljudi iz medija povukli neke veze i rešili ti to”, pitaće jedna od koleginica dok objašnjavam kako se nadam da će mi nova inspektorka otpisati kamatu na nepostojeći dug posle tri godine čekanja. Kakav dug?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side