22.04.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji
Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

U predsedničkim sistemima ciklusi su drukčiji, ne samo u postsocijalističkim zemljama. Ruski primer je svakako najvažniji, ali nikako nije izuzetak. Prvobitni greh je Jeljcinov ustav iz 1993. Tadašnji je parlament bio pod kontrolom komunista, pa je predsednički sistem, u kojem nema podele vlasti, bio prihvatljiv i kod kuće i u inostranstvu. Ostalo je istorija.

No, ni predsednički niti autoritarni sistemi, bilo da su to ustavno ili neustavno, ne moraju da budu stabilni i, štaviše, mogu da imaju rok trajanja, da se tako izrazim. Srpski je takav slučaj. Nije jednostavno identifikovati političke cikluse ne samo zato što je reč o političkoj istoriji sa gotovo isključivo autoritarnim režimima, bez sumnje različitog stepena autoritarnosti. Otežavajuća je i okolnost što je Srbija bila deo Jugoslavije, pa su političke promene u Srbiji, posebno u socijalističkom periodu, bile više pod spoljašnjim nego pod unutrašnjim uticajem. Tome valja dodati i promene u međunarodnim okolnostima, koje su od ne malog značaja za svaku malu zemlju, čak i ako je deo veće, ali relativno nerazvijene i nestabilne i uz i dalje male zemlje.

Svejedno, zanimljivo je da je moguće zapaziti određenu pravilnost, koja bi mogla da bude stilizovana činjenica za srpske političke cikluse. Naime, retko neki režim traje duže od osam godina i često do smene dolazi posle krize legitimnosti. Prvi deo, dužina, gotovo je izraz neformalne sklonosti ka demokratizaciji, dok drugi deo prirodno ide uz autoritarnost režima. Ne zalazeći u jugoslovenski deo srpske istorije, Miloševićev režim je trajao nešto više od osam godina, ako se uzme u obzir i period konsolidacije pre usvajanja Ustava iz 1990, a otprilike toliko posle neuspelog osporavanja njegove legitimnosti od početka 1991. do sredine 1992. Ukoliko bi se računao samo neratni period, trajao je zapravo kraće. I završio se gubitkom legitimnosti – koliko na izborima toliko na ulicama i u strukturama duboke države.

Režim posle Miloševića takođe je trajao nešto oko osam godina, od 2004. do 2012. Period od 2001. do 2003. je neka vrsta interregnuma, koji se završio Đinđićevim ubistvom koje bi se moglo okarakterisati kao uklanjanje prepreke za delimičnu restauraciju. Taj se režim završio krizom legitimnosti, koja je bila više spoljašnja nego unutrašnja. Unutrašnji problem legitimnosti bilo je to što je režim postao neformalno predsednički. Uz to i neefikasan, kako u unutrašnjoj politici tako još više u međunarodnoj. Legitimnost je izgubljena ponajviše zato što je bilo teško tačno locirati odgovornost jer je vlada bila slaba, a režim u celini nije pokazao potreban stepen odgovornosti prema problemu Kosova, kako u pregovorima tako i posle proglašenja nezavisnosti, a pogotovo posle odluke Međunarodnog suda pravde. Uz to, privredne okolnosti su bile rđave, a tranzicija, za koju je vlast prirodno snosila odgovornost, bila je nepopularna.

Trenutnom režimu bliži se kraj jer su isti ljudi i stranke na vlasti od 2012, dakle sedam godina. Ukoliko se eventualno uzme da se prve godine vlast stabilizovala, onda je reč o oko dve preostale godine. Uslovi za smenu postepeno se zadovoljavaju. Autoritarnost je značajno porasla, neodgovornost takođe jer je uspostavljen neformalni, ali veoma striktni predsednički sistem, i raste sumnja u inostranstvu da vlast nije sposobna da se suoči s međunarodnim obavezama, pre svega kada je reč o Kosovu. Uz to, raste nezadovoljstvo i vidljivo je jer je opozicija na ulici. Konačno, i najvažnije, režim se nalazi pred nemogućim zadatkom da uskladi međunarodne obaveze sa rastućim otporom kod kuće.

To je isti tip problema s kojim su se suočavali Milošević, Koštunica i Tadić. I tako im je istekao rok na vlasti. Razlika je samo u tome što je opozicija bila organizovanija i imala jasnije političke ciljeve nego što je sada slučaj. I to je zapravo jedina nada sadašnje vlasti da će njen politički vek biti duži. To, međutim, ne otklanja drugi deo onoga što sam nazvao stilizovanom činjenicom srpskih političkih ciklusa, a ta je da se sa vlasti odlazi kroz krizu legitimnosti, čak i ako se ona razrešava na izborima. Sada je teško predvideti kako će ta kriza izgledati jer još nije jasno koji stepen autoritarnosti će ova vlast dostići. Koliko autoritarniji režim, dublja kriza i neprijatniji ishod, da se tako izrazim.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 24.04.2019, 08:26h ljupa

    tvoj problem je sto pises na ZADATU temu. nadji neki prikladan posao, ipak si ti intelektualac.

Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Jelena Aleksić: Ne(pristojnost) Jelena Aleksić: Ne(pristojnost)

    “Da li je moguće da se ti tri godine mučiš umesto da smo kao ljudi iz medija povukli neke veze i rešili ti to”, pitaće jedna od koleginica dok objašnjavam kako se nadam da će mi nova inspektorka otpisati kamatu na nepostojeći dug posle tri godine čekanja. Kakav dug?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side