19.02.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Kipar i Kosovo

Vladimir Gligorov: Kipar i Kosovo
Ovo je više da bi se razumelo šta je zamrznuti sukob, a manje o kiparskim i kosovskim problemima. Kaže se, naime, da bi trebalo zamrznuti kosovski sukob po ugledu na kiparski – dok se ne promeni odnos snaga u korist srpske strane. Kako stoje stvari sa odnosom snaga u kiparskoj stvari?

 

On je na strani jedinstvenog Kipra. I to toliko da ne može biti više. Otcepljeni Severni Kipar priznaje samo Turska. Slično je sa zamrznutim sukobima u Gruziji. Krim je najsličniji Severnom Kipru mada je reč o formalnoj, a ne o neformalnoj aneksiji. Dve istočnoukrajinske države zvanično ne priznaje niko, čak ni Rusija. U svim tim slučajevima međunarodni odnos snaga nikako nije na strani otcepljenih ili pripojenih teritorija ili država. Svejedno, svi ti zamrznuti sukobi ne mogu se, bar kako sada stoje stvari, okončati silom, odmrzavanjem takoreći, već samo dogovorno.

Ako bi se, dakle, međunarodni odnos snaga do te mere promenio da su na strani Srbije svi koji u ovom času priznaju Kosovo, osim Albanije, došlo bi se do stanja u kojem se trenutno nalazi kiparski zamrznuti sukob. I tada bi svejedno bilo potrebno obezbediti saglasnost predstavnika Kosova za ponovno ujedinjenje sa Srbijom, kao što vidimo na kiparskom primeru.

Zamrznuti sukob je onaj gde rešenje silom nije izgledno između ostalog i zato što za to ne postoji međunarodna saglasnost. Ovo je, imajući samo dosad pomenute primere u vidu, drukčije ukoliko su sukobljene strane veoma neravnopravne u njihovom bilateralnom odnosu snaga, na primer kao kada je reč o Rusiji i Gruziji ili Rusiji i Ukrajini. I gde eventualna upotreba sile nema značajniji uticaj na regionalnu ili globalnu bezbednost. Ovo drugo već nije slučaj u Istočnoj Ukrajini, dok ništa od toga nikako nije slučaj na Kipru. Zbog čega je lokalni, i to ukoliko je periferni, a ne globalni odnos snaga odlučujući.

Ovo bi trebalo da je očigledno na osnovu srpskih primera. Sukob u Hrvatskoj bio je zamrznut uprkos sveoubuhvatnoj međunarodnoj podršci Hrvatskoj sve dok nije promenjen lokalni odnos snaga, a regionalni i globalni rizici postali su minimalni. Isto se može reći i za Bosnu i Hercegovinu. U ovom drugom slučaju međunarodna podrška vladi u Sarajevu ni pre niti sada nije bila dovoljna da se okonča sukob već je on međunarodnom intervencijom zamrznut, doduše unutar zemlje. Međunarodni odnos snaga u Bosni je više na strani centralne vlasti nego što je na strani Kosova u sukobu sa Srbijom, ali je svejedno lokalni odnos snaga takav da se sukob može razrešiti samo političkim dogovorom. Lokalni odnos snaga je takav da rešenje silom nije moguće, a eventualna upotreba sile uz stranu pomoć mogla bi da ima velike posledice bar po regionalnu stabilnost sasvim nezavisno od stanja u globalnom odnosu snaga. Usled čega promena globalnog odnosa snaga ne znači da će rešenje silom biti dostupnije nego što je sada, iz čega sledi da će i u tom slučaju do rešenja biti potrebno doći političkim sporazumom.

Uzmimo primer iz istorije, mada kada je reč o istoriji po prirodi stvari svako mišljenje koje je u skladu sa činjenicama jednako vredi. Svejedno, zamrznuti sukob oko Bosne i Hercegovine pred Prvi svetski rat uzrokovao je sukob globalnih razmera, dok međunarodne intervencije u Bosni i Hercegovini i na Kosovu devedesetih godina prošlog veka nisu. I u mnogim drugim slučajevima sukob većih razmera, o svetskim ratovima da i ne govorimo, razrešavao je zamrznute sukobe.

Ako se to ne očekuje kada se govori o promeni globalnog odnosa snaga kojim bi se Kosovo vratilo pod vlast Srbije, ima se verovatno u vidu sistem međunarodnih odnosa koji je postojao pre Prvog svetskog rata. Tada su velike sile donosile odluke o promenama granica i o interesnim sferama. Ovi dogovori zavisili su od promene odnosa snaga, onog među velikim evropskim silama. Povratak na takav sistem međunarodnih odnosa je, čini se, ono čemu, bar u nekom vidu, teže ruske vlasti, ali da bi do toga došlo bilo bi potrebno da se praktično napusti sistem zasnovan na Ujedinjenim nacijama. To, naravno, nije nemoguće, ali je svakako malo verovatno ukoliko izostane ozbiljan svetski sukob i imajući u vidu da to nije u interesu velikih sila izvan Evrope.

Izvan rešenja u ratu ili u nekom novom međunarodnom sistemu gde velike sile menjaju granice promena odnosa snaga jačanjem Rusije i Kine neće rešiti kosovski spor, čak i ako tada podrška povratka Kosova pod srpsku upravu bude onolika koliko je sada podrška ujedinjenju Kipra. Biće potrebna saglasnost stanovnika Kosova i Srbije, kao što je sada potrebna saglasnost svih na Kipru. Taj lokalni, politički odnos snaga će biti odlučujući tada, kao što je i sada.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Sve manje nevinih Momčilo Pantelić: Sve manje nevinih

    Zlatna olimpijska medalja u hokeju najveća je pobeda Rusa posle američkih predsedničkih izbora 2016.

  • Momčilo Pantelić: Glasovi ne poznaju granice Momčilo Pantelić: Glasovi ne poznaju granice

    Birači raznih sorti ovih dana dosežu domete pevača belosvetskih hitova. I njihovi skromni glasovi, takoreći glasići, kao da više ne poznaju granice.

  • Erik Gordi: Univerzitetski štrajk - zašto, kako i šta Erik Gordi: Univerzitetski štrajk - zašto, kako i šta

    Već dve sedmice zaposleni na univerzitetima širom Velike Britanije su u štrajku, koji sigurno ide u treću nedelju, pa ako ne dođe do rešenja, onda možda i u četvrtu. Događaj predstavlja najmasovniji pokret zaposlenih na britanskim univerzitetima u istoriji i prvu takvu uspešnu akciju za mnogo godina

  • Nebojša Pešić: Posmrtno pljačkanje sirotinje Nebojša Pešić: Posmrtno pljačkanje sirotinje

    Od svih skandaloznih vesti po kojima se Srbija razlikuje od ostatka sveta, čini se da je najskandaloznija bila ona iz Niša o posmrtnom pljačkanju sirotinje. Radna grupa koja je kontrolisala poslovanje niškog JKP “Gorica”, koje održava tamošnje groblje, ustanovila je da su takozvani socijalni slučajevi, odnosno siromašni ljudi, sahranjivani u ćebadima i sanducima sklepanim od dasaka iako je Grad Niš iz budžeta plaćao po 24.000 dinara za pogrebnu opremu i sahranu dostojnu čoveka.

  • Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta

    Kažu da se u poslednjih 125 godina vodi 25 ratova godišnje u proseku. U broju sukoba u kojima ima više od hiljadu žrtava (to su onda ratovi) najčešće su sudelovale Kina, Britanija, Francuska, USA i Rusija.

  • Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti

    Dok se ovde raspredaju priče treba li Kosovo da ostane “naš, a svetski” zamrznuti konflikt, smenila su se dva drastično različita zagrevanja na jednom od najdugotrajnijih zamrznutih konflikata – na Korejskom poluostrvu. U prvom, donedavnom – samo što se nije izmetnuo u vreli konflikt, i to nuklearni, a u drugom, ovih dana – počelo je diplomatsko otopljavanje odnosa koje budi nade u postepeno nekonfliktno odmrzavanje tog relikta Hladnog rata.

  • Dimitrije Boarov: Daleko je pravna država Dimitrije Boarov: Daleko je pravna država

    Izveštaj o radu sudova u 2017. godini, koji je prošle sedmice na skupu u Palati “Srbija” podneo Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda, iako pozitivno ocenjuje izvesne pomake u našoj sudskoj praksi, ipak potvrđuje rašireno uverenje da je naš sudski sistem i dalje nedovoljno efikasan i spor, da su sudovi pretrpani sporovima i da je u Srbiji parnica sve više – to jest da su u prethodne dve godine naši sudovi primili “milion i trista hiljada predmeta više nego što je bilo očekivano”.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw