19.02.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Kipar i Kosovo

Vladimir Gligorov: Kipar i Kosovo
Ovo je više da bi se razumelo šta je zamrznuti sukob, a manje o kiparskim i kosovskim problemima. Kaže se, naime, da bi trebalo zamrznuti kosovski sukob po ugledu na kiparski – dok se ne promeni odnos snaga u korist srpske strane. Kako stoje stvari sa odnosom snaga u kiparskoj stvari?

 

On je na strani jedinstvenog Kipra. I to toliko da ne može biti više. Otcepljeni Severni Kipar priznaje samo Turska. Slično je sa zamrznutim sukobima u Gruziji. Krim je najsličniji Severnom Kipru mada je reč o formalnoj, a ne o neformalnoj aneksiji. Dve istočnoukrajinske države zvanično ne priznaje niko, čak ni Rusija. U svim tim slučajevima međunarodni odnos snaga nikako nije na strani otcepljenih ili pripojenih teritorija ili država. Svejedno, svi ti zamrznuti sukobi ne mogu se, bar kako sada stoje stvari, okončati silom, odmrzavanjem takoreći, već samo dogovorno.

Ako bi se, dakle, međunarodni odnos snaga do te mere promenio da su na strani Srbije svi koji u ovom času priznaju Kosovo, osim Albanije, došlo bi se do stanja u kojem se trenutno nalazi kiparski zamrznuti sukob. I tada bi svejedno bilo potrebno obezbediti saglasnost predstavnika Kosova za ponovno ujedinjenje sa Srbijom, kao što vidimo na kiparskom primeru.

Zamrznuti sukob je onaj gde rešenje silom nije izgledno između ostalog i zato što za to ne postoji međunarodna saglasnost. Ovo je, imajući samo dosad pomenute primere u vidu, drukčije ukoliko su sukobljene strane veoma neravnopravne u njihovom bilateralnom odnosu snaga, na primer kao kada je reč o Rusiji i Gruziji ili Rusiji i Ukrajini. I gde eventualna upotreba sile nema značajniji uticaj na regionalnu ili globalnu bezbednost. Ovo drugo već nije slučaj u Istočnoj Ukrajini, dok ništa od toga nikako nije slučaj na Kipru. Zbog čega je lokalni, i to ukoliko je periferni, a ne globalni odnos snaga odlučujući.

Ovo bi trebalo da je očigledno na osnovu srpskih primera. Sukob u Hrvatskoj bio je zamrznut uprkos sveoubuhvatnoj međunarodnoj podršci Hrvatskoj sve dok nije promenjen lokalni odnos snaga, a regionalni i globalni rizici postali su minimalni. Isto se može reći i za Bosnu i Hercegovinu. U ovom drugom slučaju međunarodna podrška vladi u Sarajevu ni pre niti sada nije bila dovoljna da se okonča sukob već je on međunarodnom intervencijom zamrznut, doduše unutar zemlje. Međunarodni odnos snaga u Bosni je više na strani centralne vlasti nego što je na strani Kosova u sukobu sa Srbijom, ali je svejedno lokalni odnos snaga takav da se sukob može razrešiti samo političkim dogovorom. Lokalni odnos snaga je takav da rešenje silom nije moguće, a eventualna upotreba sile uz stranu pomoć mogla bi da ima velike posledice bar po regionalnu stabilnost sasvim nezavisno od stanja u globalnom odnosu snaga. Usled čega promena globalnog odnosa snaga ne znači da će rešenje silom biti dostupnije nego što je sada, iz čega sledi da će i u tom slučaju do rešenja biti potrebno doći političkim sporazumom.

Uzmimo primer iz istorije, mada kada je reč o istoriji po prirodi stvari svako mišljenje koje je u skladu sa činjenicama jednako vredi. Svejedno, zamrznuti sukob oko Bosne i Hercegovine pred Prvi svetski rat uzrokovao je sukob globalnih razmera, dok međunarodne intervencije u Bosni i Hercegovini i na Kosovu devedesetih godina prošlog veka nisu. I u mnogim drugim slučajevima sukob većih razmera, o svetskim ratovima da i ne govorimo, razrešavao je zamrznute sukobe.

Ako se to ne očekuje kada se govori o promeni globalnog odnosa snaga kojim bi se Kosovo vratilo pod vlast Srbije, ima se verovatno u vidu sistem međunarodnih odnosa koji je postojao pre Prvog svetskog rata. Tada su velike sile donosile odluke o promenama granica i o interesnim sferama. Ovi dogovori zavisili su od promene odnosa snaga, onog među velikim evropskim silama. Povratak na takav sistem međunarodnih odnosa je, čini se, ono čemu, bar u nekom vidu, teže ruske vlasti, ali da bi do toga došlo bilo bi potrebno da se praktično napusti sistem zasnovan na Ujedinjenim nacijama. To, naravno, nije nemoguće, ali je svakako malo verovatno ukoliko izostane ozbiljan svetski sukob i imajući u vidu da to nije u interesu velikih sila izvan Evrope.

Izvan rešenja u ratu ili u nekom novom međunarodnom sistemu gde velike sile menjaju granice promena odnosa snaga jačanjem Rusije i Kine neće rešiti kosovski spor, čak i ako tada podrška povratka Kosova pod srpsku upravu bude onolika koliko je sada podrška ujedinjenju Kipra. Biće potrebna saglasnost stanovnika Kosova i Srbije, kao što je sada potrebna saglasnost svih na Kipru. Taj lokalni, politički odnos snaga će biti odlučujući tada, kao što je i sada.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Dimitrije Boarov: Piketijev manifest Dimitrije Boarov: Piketijev manifest

    Paralelno sa famoznim protestom Žutih prsluka u Francuskoj, koji neki analitičari smatraju protestom sitne buržoazije protiv one krupne (dakle, vidom sukoba na desnici), u Parizu je, sa neke vrste “leve obale” javne scene, lansiran i Manifest za demokratizaciju Evrope, koji je sačinila grupa intelektualaca na čelu sa ovde veoma poznatim ekonomskim istoričarem Tomom Piketijem i manje poznatim Antoanom Vošeom.

  • Vladimir Gligorov: Kosovske carine Vladimir Gligorov: Kosovske carine

    Ako sam dobro razumeo, Kosovo carini uvoz iz Srbije, i Bosne i Hercegovine, po stopi od 100 odsto.

  • Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni

    Pre 22 godine koleginica S. Č. je, izveštavajući sa protesta tadašnje opozicije – slične današnjoj i po idejnoj šarolikosti i po organizacionim ne/sposobnostima – napisala da se na kišoviti i hladni Đurđic okupilo tridesetak hiljada ljudi.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove

    Čini mi se da nam neprijatelji i nisu potrebni jer sami sebi štetimo više. Mnogi naši mediji, političari, intelektualci i “intelektualci” sa malih ekrana utrkuju se u otkrivanju zavera i neprijatelja: “Ameri obučavaju Šiptare za rat protiv Srba”, “Britanski ambasador je najveći zaverenik i direktni eksponent sve-svetske borbe protiv Srbije”, “Impotentna Evropa, koja se raspada, šuruje sa Prištinom protiv nas”, “Između Putina i Tačija postoji tajna veza” , “Susedi se udružuju protiv nas”…

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side