19.02.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Kipar i Kosovo

Vladimir Gligorov: Kipar i Kosovo
Ovo je više da bi se razumelo šta je zamrznuti sukob, a manje o kiparskim i kosovskim problemima. Kaže se, naime, da bi trebalo zamrznuti kosovski sukob po ugledu na kiparski – dok se ne promeni odnos snaga u korist srpske strane. Kako stoje stvari sa odnosom snaga u kiparskoj stvari?

 

On je na strani jedinstvenog Kipra. I to toliko da ne može biti više. Otcepljeni Severni Kipar priznaje samo Turska. Slično je sa zamrznutim sukobima u Gruziji. Krim je najsličniji Severnom Kipru mada je reč o formalnoj, a ne o neformalnoj aneksiji. Dve istočnoukrajinske države zvanično ne priznaje niko, čak ni Rusija. U svim tim slučajevima međunarodni odnos snaga nikako nije na strani otcepljenih ili pripojenih teritorija ili država. Svejedno, svi ti zamrznuti sukobi ne mogu se, bar kako sada stoje stvari, okončati silom, odmrzavanjem takoreći, već samo dogovorno.

Ako bi se, dakle, međunarodni odnos snaga do te mere promenio da su na strani Srbije svi koji u ovom času priznaju Kosovo, osim Albanije, došlo bi se do stanja u kojem se trenutno nalazi kiparski zamrznuti sukob. I tada bi svejedno bilo potrebno obezbediti saglasnost predstavnika Kosova za ponovno ujedinjenje sa Srbijom, kao što vidimo na kiparskom primeru.

Zamrznuti sukob je onaj gde rešenje silom nije izgledno između ostalog i zato što za to ne postoji međunarodna saglasnost. Ovo je, imajući samo dosad pomenute primere u vidu, drukčije ukoliko su sukobljene strane veoma neravnopravne u njihovom bilateralnom odnosu snaga, na primer kao kada je reč o Rusiji i Gruziji ili Rusiji i Ukrajini. I gde eventualna upotreba sile nema značajniji uticaj na regionalnu ili globalnu bezbednost. Ovo drugo već nije slučaj u Istočnoj Ukrajini, dok ništa od toga nikako nije slučaj na Kipru. Zbog čega je lokalni, i to ukoliko je periferni, a ne globalni odnos snaga odlučujući.

Ovo bi trebalo da je očigledno na osnovu srpskih primera. Sukob u Hrvatskoj bio je zamrznut uprkos sveoubuhvatnoj međunarodnoj podršci Hrvatskoj sve dok nije promenjen lokalni odnos snaga, a regionalni i globalni rizici postali su minimalni. Isto se može reći i za Bosnu i Hercegovinu. U ovom drugom slučaju međunarodna podrška vladi u Sarajevu ni pre niti sada nije bila dovoljna da se okonča sukob već je on međunarodnom intervencijom zamrznut, doduše unutar zemlje. Međunarodni odnos snaga u Bosni je više na strani centralne vlasti nego što je na strani Kosova u sukobu sa Srbijom, ali je svejedno lokalni odnos snaga takav da se sukob može razrešiti samo političkim dogovorom. Lokalni odnos snaga je takav da rešenje silom nije moguće, a eventualna upotreba sile uz stranu pomoć mogla bi da ima velike posledice bar po regionalnu stabilnost sasvim nezavisno od stanja u globalnom odnosu snaga. Usled čega promena globalnog odnosa snaga ne znači da će rešenje silom biti dostupnije nego što je sada, iz čega sledi da će i u tom slučaju do rešenja biti potrebno doći političkim sporazumom.

Uzmimo primer iz istorije, mada kada je reč o istoriji po prirodi stvari svako mišljenje koje je u skladu sa činjenicama jednako vredi. Svejedno, zamrznuti sukob oko Bosne i Hercegovine pred Prvi svetski rat uzrokovao je sukob globalnih razmera, dok međunarodne intervencije u Bosni i Hercegovini i na Kosovu devedesetih godina prošlog veka nisu. I u mnogim drugim slučajevima sukob većih razmera, o svetskim ratovima da i ne govorimo, razrešavao je zamrznute sukobe.

Ako se to ne očekuje kada se govori o promeni globalnog odnosa snaga kojim bi se Kosovo vratilo pod vlast Srbije, ima se verovatno u vidu sistem međunarodnih odnosa koji je postojao pre Prvog svetskog rata. Tada su velike sile donosile odluke o promenama granica i o interesnim sferama. Ovi dogovori zavisili su od promene odnosa snaga, onog među velikim evropskim silama. Povratak na takav sistem međunarodnih odnosa je, čini se, ono čemu, bar u nekom vidu, teže ruske vlasti, ali da bi do toga došlo bilo bi potrebno da se praktično napusti sistem zasnovan na Ujedinjenim nacijama. To, naravno, nije nemoguće, ali je svakako malo verovatno ukoliko izostane ozbiljan svetski sukob i imajući u vidu da to nije u interesu velikih sila izvan Evrope.

Izvan rešenja u ratu ili u nekom novom međunarodnom sistemu gde velike sile menjaju granice promena odnosa snaga jačanjem Rusije i Kine neće rešiti kosovski spor, čak i ako tada podrška povratka Kosova pod srpsku upravu bude onolika koliko je sada podrška ujedinjenju Kipra. Biće potrebna saglasnost stanovnika Kosova i Srbije, kao što je sada potrebna saglasnost svih na Kipru. Taj lokalni, politički odnos snaga će biti odlučujući tada, kao što je i sada.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji

    Tramp je Kimu pustio futuristički film o Koreji, Severnoj, ako prihvati mir, odrekne se nuklearnog naoružanja i posveti se, uz pomoć SAD, privrednom razvoju.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje

    Parlamentarni izbori u Italiji održani su 4. marta, kada i izbori u Beogradu za gradsku vlast. Izbori u Italiji, za razliku od beogradskih, nisu imali jasnog pobednika. Najveći broj glasova i poslanika dobile su populističke stranke koje nemaju mnogo zajedničkog, pa je s rascepkanim parlamentom bilo teško doći do saglasja kako bi vlada mogla izgledati i ko bi je mogao voditi.

  • Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu? Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu?

    Velika tema Evrope danas je – ruska propaganda. Ona, ta propaganda, ne bi trebalo nikoga da iznenađuje – značajna su iskustva i ruskih tajnih službi i raznih “agitpropova”, i o tome se i mnogo zna i mnogo se pisalo.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side