03.09.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Kineske investicije

Vladimir Gligorov: Kineske investicije
O tome sam pisao više puta. Ali kako raste interes da se razumeju kineske namere na Balkanu i u Evropi, možda da sažmem kako ih ja vidim

Prvo, Kina je u Evropi, ne u Aziji ili na Pacifiku, komercijalna sila. Kao što je Evropska unija u Aziji i u svetu uopšte. Kina u Evropi nije sila kao Rusija. Ruska ulaganja imaju geopolitički, a ne samo, i ne pre svega, komercijalni cilj. Kineska nemaju jer Kina nije geopolitička sila u Evropi.

Za razliku od Evropske unije, Kina nema ni značajnu meku moć. Evropske vrednosti, na kojima se zasniva EU, a to su vrednosti Prosvetiteljstva, jesu njena meka moć. No, Evropa je takođe, istorijski posmatrano, nacionalistička i autoritarna, kao što se svakako i sada jasno vidi sa okretanjem iliberalizmu. Tako da nema smisla uspon nacionalista i diktatora vezivati za Kinu jer ona u tome nema komparativnu prednost u odnosu na samu Evropu. Uostalom, današnji kineski sistem je modifikacija sovjetskog sistema, koji je Kina uvezla iz Rusije, a ova opet iz Evrope.

Takođe je korisno razlikovati kineski od ruskog uticaja. To se vidi i u ciljevima njihovih ulaganja. Ruska ulaganja su uglavnom usmerena na energetski sektor, dok kineska ulaganja idu i u infrastrukturu, sirovine i industriju. Sa geopolitičke tačke gledišta, razlika je kategorijalna. Recimo, Južni tok je naišao na prepreku u EU jer su investitori težili da ostvare monopolski uticaj i na snabdevanje gasom, dok EU zahteva konkurenciju u snabdevanju i pogotovo u distribuciji. Sličan je i problem sa Severnim tokom, o kojem se neprestano pregovara. Kineska ulaganja, recimo u puteve, ne nose rizik monopola na korišćenje puteva ili železnice, a isto važi i za luke. Tako da je potencijalni politički uticaj kineskih ulaganja značajno manji od ruskih.

Dakle, kineska ulaganja nemaju značajan geopolitički uticaj, a Kina nema meku moć bilo vrednosnu ili političku u Evropi (u Aziji je to druga priča).

Neslaganje EU i Kine jeste uglavnom oko onoga što je dobra uprava u EU. Naime, kineska ulaganja su u najvećoj meri međudržavni sporazumi, što znači da se dogovaraju nezavisno od tržišne konkurencije, što je u neskladu sa evropskim pravilima. Što ima tri negativne posledice.

Jedna jeste da će, po pravilu, kineska ulaganja ili krediti biti skuplji nego što bi bili da su, recimo, prošla kroz valjan konkurentski postupak. Trošak ne mora biti samo izražen u kamati ili u subvencijama ili u izvođačima radova.

Druga jeste da je rizik korupcije veći. Isti rizik je i kod drugih državnih ulaganja ili ulaganja posredovanih međudržavnim sporazumima, bez obzira na to da li su ruska ili iz zemalja Persijskog zaliva ili iz bilo koje druge zemlje.

Treća moguća posledica jeste politički uticaj, ne u smislu podrške autoritarnim a ne demokratskim režimima ili zato što postoji neki geopolitički cilj već u tom smislu da će dužina opstanka neke osobe ili partije na vlasti biti manje zavisna od glasača jer kineska, ili ruska, ili neka druga državna ulaganja mogu da imaju efekat isti kao kod svake kupovine glasova.

Konačno, potrebno je razumeti da je cilj kineskih ulaganja da se otvore vrata izvozu kineske, pre svega industrijske robe. Vremenom, kineska privreda će zavisiti manje od izvoza i više od domaćeg tržišta kako kineski potrošači budu imućniji, tako da su izazovi kineskih ulaganja, koji, da ponovim, nisu geopolitički i ne povećavaju kinesku meku moć, što je sve različito od ruskih ulaganja, dakle sa vremenom, relativni značaj kineskih ulaganja će se smanjivati.

Dugoročne posledice po evropsku privredu trebalo bi da budu povoljne, slično kao što su bile posledice američkih ulaganja. Za veliku komercijalnu silu veliko tržište je povoljnije od malog. Eventualni povratak protekcionizma u Evropi kroz raspad Evropske unije imao bi negativne posledice po kineska ulaganja i izvoz. Tako da nije u interesu Kine da se Evropska unija transformiše u Evropu nacionalnih država. Jer bi Kina izgubila tržište, a nema geopolitičkog cilja koji bi to opravdao.

Suprotno tome, ruska bi geopolitička uloga bila ojačana ako Evropske unije ne bi bilo. U tom kontekstu je svakako veoma zanimljiva britanska politika i, naravno, američka. O tome sledeće nedelje.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Dimitrije Boarov: Piketijev manifest Dimitrije Boarov: Piketijev manifest

    Paralelno sa famoznim protestom Žutih prsluka u Francuskoj, koji neki analitičari smatraju protestom sitne buržoazije protiv one krupne (dakle, vidom sukoba na desnici), u Parizu je, sa neke vrste “leve obale” javne scene, lansiran i Manifest za demokratizaciju Evrope, koji je sačinila grupa intelektualaca na čelu sa ovde veoma poznatim ekonomskim istoričarem Tomom Piketijem i manje poznatim Antoanom Vošeom.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Vladimir Gligorov: Sledeća kriza Vladimir Gligorov: Sledeća kriza

    Američka centralna banka želi da normalizuje monetarnu politiku. Ovo je praktično promena monetarnog režima, i to ne onog koji je uspostavljen posle 2008, kada je njena kamatna stopa, ona koju zaračunava centralna banka, spuštena na nulu.

  • Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina

    Nema sličnosti, reklo bi se, između francuskih Žutih prsluka, Bregzita, uspona Donalda Trampa, rasta Kine, širenja Rusije, međunarodnog rejtinga EU i strateškog lelujanja Srbije.

  • Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena

    Novogodišnji i božićni praznici tek što su prošli, a imali smo dve vesti koje su nas rastužile. Paradoksalno, otišle su dve legende srpske kulture iako jedan od njih nije bio ličnost iz kulture: jedna je Marko Nikolić, a druga Dragoslav Šekularac, verovatno prva sportska pop-kulturna ikona i prvi jugoslovenski sportista čija popularnost beše tolika da je dobio i film o sebi, “Šeki snima, pazi se” Marijana Vajde iz 1962.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side