04.12.2017 Beograd

Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja

Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja
Zemlje koje imaju suficite u razmeni sa svetom moraju da ih ulože u inostranstvu. Zašto ne kod kuće? To nije pitanje lišeno smisla, ali onda naravno ne bi bilo tih suficita.

Tako da su to dve stvari. Jedna jeste zašto se vodi politika suficita u razmeni sa inostranstvom, a druga jeste gde uložiti te suficite. I u jednome i u drugome postoje značajne razlike između Rusije i Kine.

Ruski suficiti su posledica oslanjanja na izvoz primarnih proizvoda – energije i sirovina. Tome valja dodati izvoz oružja. Sve su to robe koje imaju veliki geopolitički značaj. Pod geopolitikom podrazumevam strategiju uticanja na druge preko jedne ili druge vrste kontrole teritorija. Recimo preko manjina u tim zemljama ili, kada je reč o ekonomskim sredstvima, preko kontrole prirodnih monopola, u ovom slučaju u oblastima energije i sirovina. Naravno, prodaja oružja je takođe neposredno geopolitičko sredstvo.

Upotreba tog sredstva nije lišena rizika. Jer je reč o postizanju političkih ciljeva privrednim sredstvima. Ali privredni odnosi su inherentno recipročni. Tako da su prodavac i kupac uzajamno zavisni, mada ne u istoj meri. Rusija, recimo, zavisi od cena nafte i sirovina više nego što njeni kupci zavise od ruske kontrole snabdevanja ovom robom. Tako da u meri u kojoj ruski gas, na primer, stvara zavisnost od snabdevača kod potrošača gasa, u još većoj meri je Rusija zavisna od tog izvoza. Pogotovo ukoliko je, zbog oslanjanja na ove proizvode i njihov izvoz, čitava privreda u ne maloj meri specijalizovana upravo sa tim ciljem, dakle proizvodi se malo bilo čega drugog. Ili u svakom slučaju malo u odnosu na veličinu ukupne privrede.

Izvor suficita u ruskom slučaju su, uz to, u najvećoj meri neobnovljive robe, što znači da je potrebno računati sa vremenom kada ih više neće biti ili će troškovi proizvodnje, pod pretpostavkom da rastu kada je ta roba teže dostupna, postati nekonkurentni. Pa jepotrebno jedan deo zarade štedeti, a kako je ona u stranom novcu, mora se štedeti u inostranstvu (recimo u stranim hartijama od vrednosti). To je za zemlju koja ima geopolitičke ciljeve, što je slučaj sa Rusijom, ne mali problem zbog već pomenute međuzavisnosti.

Sličan je i problem sa ulaganjima. Rusiji nije teško da stekne prijatelja u Srbiji kontrolom energetskog sektora, jer je odnos snaga – privrednih, diplomatskih, političkih – sasvim neravnopravan. Ali to nije tako kada je reč o odnosima sa Nemačkom ili pogotovo sa Evropskom unijom ili sa Kinom. Čak i kada je reč o uticanju na Ukrajinu, zavisnost od ruskog gasa i ruskog tržišta se nije pokazala ni jednostranom niti dovoljno jakom.

Tako da je, sa jedne strane, neizbežno da Rusija, sa ovakvom vlašću kakvu ima, koristi suficite u razmeni sa inostranstvom u geopolitičke svrhe, a opet to su sredstva koja imaju veoma ograničen domet uz visoke troškove i rizike – jer vode rđavoj privrednoj specijalizaciji kod kuće i zavisnosti od kretanja cena i od stabilnosti prihoda.

Drukčije stoji stvar sa kineskim ulaganjima, bar u udaljenijim delovima sveta, kakav su Balkan ili Evropa uostalom. Cilj je geoekonomski. Reč je o strategiji koja se razlikuje od ruske u tome što su politički ciljevi, ukoliko ih ima, sekundarni, dok su privredni ili trgovački primarni. Ovo je delom posledica strukture izvoza. Kina izvozi industrijske proizvode. A uvozi sirovine i energiju, ovo poslednje naravno i od Rusije. Usled toga, pristup tržištu, kao i pristup sirovinama je od najvećeg značaja. Usled toga se ulaže u infrastrukturu, kao i u proizvodnju sirovina, tamo gde se to isplati.

Interes koji Kina ima je da poveća učešće svojih preduzeća u izvođenju investicionih poslova i da obezbedi jednu ili drugu vrstu monopola tako što će osigurati kontrolu nad tim kako se ta ulaganja koriste. To je geoekonomska strategija jedne u osnovi trgovačke zemlje koja teži da obezbedi kontrolu nad prirodnim, teritorijalnim, monopolima kako bi imala prednosti na tržištima kojima prodaje svoje industrijske proizvode. Tu nije reč o pokušaju da se stvori zavisnost, pre svega zato što su industrijski proizvodi izloženi većoj konkurenciji. Štaviše, važnost pristup tržištima u koji se ulaže jeste jednim delom u tome što bi inače transportni troškovi imali negativan uticaj na kineski izvoz recimo u Evropi.

Kina ima i velike rezerve, koje su u stranom novcu, i sada verovatno donose negativan prinos. Usled toga i povećan interes za ulaganja u imovinu i u infrastrukturu. Ove visoke rezerve služe da se ne dozvoli značajna nominalna i realna apresijacija kineskog novca jer bi to povećalo uvoz i smanjilo izvoz. To je posledica strategije razvoja okrenute izvozu, što nije slučaj sa Rusijom. Kineski izvoz nije neobnovljiv, bar ne na isti način na koji nafte i gasa ima toliko koliko ima. Industrijska proizvodnja, pa i usluge koje podržavaju njihov izvoz, mogu da se povećavaju u skladu sa zahtevima tržišta. Usled toga, kineske devizne rezerve nemaju istu svrhu kao ruske.

I jedne i druge će se suočiti sa antimonopolskom regulativom svuda u svetu, a posebno na tržištima Evropske unije. Male zemlje kao što je Srbija, koje ne mare mnogo za pravila trgovine i ulaganja, i teže da sede na četiri stolice, ili da se oslanjaju na četiri stuba, kako se ranije govorilo, zapravo prodaju onoliko geopolitičkog i geoekonomskog značaja koliko ga imaju, a to nije mnogo. Ta politika snalaženja do sada nije dala naročito dobre rezultate, jer je odnos snaga veoma nepovoljan, ali kineska je cena prevashodno ekonomska, dok je ruska još i politička. Ni jedno niti drugo nije potrebno.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Minimalne plate Vladimir Gligorov: Minimalne plate

    Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.

  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Nadežda Gaće: U susret prošlosti Nadežda Gaće: U susret prošlosti

    Da mi na Balkanu konzumiramo previše prošlosti, opšte je mesto i nekako ko god to pomene … bilo da su to, na primer, Ambasadori Norveške ili Nemačke, bilo da su predsednici Hrvatske, BiH i Srbije na sastanku u Mostaru, bilo da su to privrednici regiona na učestalim sastancima na kojima žele, ne negirajući prošlost, da grade budućnost regiona na zajedničkim interesima – stalno nam se ipak vraća prošlost kao kost u grlu. Naravno, niko ne misli da se prošlost sme zaboraviti i svi se slažu da se nevinim žrtvama i žrtvama nepravdi bilo koje vrste mora odati počast.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija? Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija?

    Da bi danas medij opstao kao “najveći” i time zaradio najviše sredstava – najbrži, najjednostavniji i najjeftiniji način da se to postigne jeste kreiranjem tabloidnog medija.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side