02.10.2017 Beograd

Vladimir Gligorov: Junker, Makron, Merkel

Vladimir Gligorov: Junker, Makron, Merkel
Zapravo, ima smisla početi s Makronom. Njegov ključni predlog jeste da se politički podupre evropska monetarna unija, što će reći evro.

Jer, ma koliko da je zajednički novac kritikovan od ne samo populista svih vrsta nego i veoma uglednih, ako ne i uticajnih ekonomista, kao što je recimo Pol Krugman, evro je popularan u zemljama članicama i to u javnosti verovatno više nego u stručnim krugovima. Najbolji primer je Grčka, gde eventualan povratak na drahmu nije bio popularan uprkos zaista veoma dubokoj privrednoj depresiji koja je potrajala gotovo čitavu deceniju. A i oporavak će trajati više godina. No, kako nije bilo podrške da se napusti monetarna unija, nije bilo ni mnogo izbora kada je reč o ostalim merama privredne politike, pre svega fiskalnim.

U međuvremenu, od recimo krize evra pre i nešto posle 2012. pa do danas, čak i neke evroskeptične stranke ublažile su svoj stav prema zajedničkom novcu i Evropskoj centralnoj banci, u Italiji ili Francuskoj, na primer. Tome je posredno doprinelo i iskustvo sa Bregzitom jer postaje jasno koliko je čak i Velikoj Britaniji važno evropsko tržište, a članstvo u monetarnoj uniji svakako olakšava pristup i poslovanje na tom tržištu. Uz to, depresijacija evra, u odnosu na dolar pre svega, uticala je neposredno ili posredno na značajna poboljšanja spoljnotrgovinskih bilansa gotovo svih korisnika evra.

Svejedno, monetarna unija se suočava sa bar dva problema. Jedan je nedostatak podrške u fiskalnoj politici jer evropska monetarna unija nema budžet. Drugi je nedostatak političke podrške jer ne postoji predstavničko telo za zemlje članice evrozone. Tako da postoji problem efikasnosti monetarne politike u nedostatku fiskalne podrške, kao i problem legitimnosti jer postoji parlament Evropske unije, ali ne i evrozone.

U tom kontekstu, Makron predlaže da se uspostavi neki vid fiskalne unije za članice monetarne unije i da se oformi parlament zemalja članica monetarne unije. Ovo drugo bi bilo neophodno ukoliko bi evrozona imala svoj budžet. On takođe teži da učini Francusku konkurentnijom reformama tržišta rada, što je takođe u vezi sa stabilnošću evra, ali to ostavljam po strani. Tu je možda dovoljna samo jedna rečenica. Čini se da su i Nacionalni front u Francuskoj i Pet zvezdica u Italiji razumeli da je važno povećanje ulaganja, recimo iz sredstava Evropske unije ili Makronove fiskalne unije, a ne napuštanje evra i devalvacija jer je ovaj drugi put neizvesniji, nezavisno od toga što mu nedostaje podrška javnosti i poslovnih krugova.

Na te Makronove predloge, koje je on ponekad iznosio pomalo dvosmisleno govoreći o Evropskoj uniji pre svega, a ne o izdvojenoj evrozoni, Junker je odgovorio predlogom da se ubrza evroizacija zemalja-članica koje imaju sopstveni novac. Kada se stavi po strani Danska, koja je posvećena fiksnom kursu, ranije vezanom za nemačku marku, a sada za evro, ostaju Švedska i neke srednjoevropske i balkanske zemlje. Sve one imaju obavezu, prema Evropskom ugovoru, da pristupe evropskoj monetarnoj uniji, mada trenutno nisu blizu ostvarenju tog cilja, kojem su i inače posvećene samo balkanske članice Evropske unije. No, Junker bi svakako da izbegne formiranje parlamenta i budžeta evrozone jer bi to učinilo ustanove Evropske unije izlišnim ili lišenim stvarnog uticaja u odnosu na one Evropske monetarne unije. Posebno je Junkeru važno da budžetska sredstva i potrebni podsticaji ulaganjima ostanu u okviru Evropske unije jer je to svakako od najvećeg interesa za zemlje-članice, posebno one manje razvijene.

Sada se čeka stav Merkelove. Za nju i za Nemačku mislim da bi bilo neprivlačno ukoliko bi se Poljska institucionalno udaljila. U ovom času poljske vlasti najavljuju pokretanje pitanja reparacija za Drugi svetski rat, što nije ni jednostavno, a niti popularno pitanje u Nemačkoj, ali mimo toga, članstvo Poljske u istim evropskim integracijama u kojima je i Nemačka svakako je od ključnog značaja za obe zemlje, čega je Merkelova svesna.

Tako da je teško videti podršku parlamentu evrozone. Drukčije stoji stvar kada je reč o fiskalnoj uniji, gde je više reč o tome kako bi ona izgledala nego što je reč o spremnosti Merkelove da joj se usprotivi. Uostalom, ona je već podržala ideju o Evropskom monetarnom fondu, a i ideje o evropskim investicijama jer bi to bilo i u nemačkom interesu. Uz to, posle ulaska krajnje desnice u nemački parlament, Evropska unija je još važnija Nemačkoj nego što je bila pre. No, valja sačekati da se Merkelova izjasni o Makronovim i Junkerovim idejama. Onda ćemo videti dolazi li još jedno evropsko proleće ili dolazi zima.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Minimalne plate Vladimir Gligorov: Minimalne plate

    Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.

  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Nadežda Gaće: U susret prošlosti Nadežda Gaće: U susret prošlosti

    Da mi na Balkanu konzumiramo previše prošlosti, opšte je mesto i nekako ko god to pomene … bilo da su to, na primer, Ambasadori Norveške ili Nemačke, bilo da su predsednici Hrvatske, BiH i Srbije na sastanku u Mostaru, bilo da su to privrednici regiona na učestalim sastancima na kojima žele, ne negirajući prošlost, da grade budućnost regiona na zajedničkim interesima – stalno nam se ipak vraća prošlost kao kost u grlu. Naravno, niko ne misli da se prošlost sme zaboraviti i svi se slažu da se nevinim žrtvama i žrtvama nepravdi bilo koje vrste mora odati počast.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija? Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija?

    Da bi danas medij opstao kao “najveći” i time zaradio najviše sredstava – najbrži, najjednostavniji i najjeftiniji način da se to postigne jeste kreiranjem tabloidnog medija.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side