02.10.2017 Beograd

Vladimir Gligorov: Junker, Makron, Merkel

Vladimir Gligorov: Junker, Makron, Merkel
Zapravo, ima smisla početi s Makronom. Njegov ključni predlog jeste da se politički podupre evropska monetarna unija, što će reći evro.

Jer, ma koliko da je zajednički novac kritikovan od ne samo populista svih vrsta nego i veoma uglednih, ako ne i uticajnih ekonomista, kao što je recimo Pol Krugman, evro je popularan u zemljama članicama i to u javnosti verovatno više nego u stručnim krugovima. Najbolji primer je Grčka, gde eventualan povratak na drahmu nije bio popularan uprkos zaista veoma dubokoj privrednoj depresiji koja je potrajala gotovo čitavu deceniju. A i oporavak će trajati više godina. No, kako nije bilo podrške da se napusti monetarna unija, nije bilo ni mnogo izbora kada je reč o ostalim merama privredne politike, pre svega fiskalnim.

U međuvremenu, od recimo krize evra pre i nešto posle 2012. pa do danas, čak i neke evroskeptične stranke ublažile su svoj stav prema zajedničkom novcu i Evropskoj centralnoj banci, u Italiji ili Francuskoj, na primer. Tome je posredno doprinelo i iskustvo sa Bregzitom jer postaje jasno koliko je čak i Velikoj Britaniji važno evropsko tržište, a članstvo u monetarnoj uniji svakako olakšava pristup i poslovanje na tom tržištu. Uz to, depresijacija evra, u odnosu na dolar pre svega, uticala je neposredno ili posredno na značajna poboljšanja spoljnotrgovinskih bilansa gotovo svih korisnika evra.

Svejedno, monetarna unija se suočava sa bar dva problema. Jedan je nedostatak podrške u fiskalnoj politici jer evropska monetarna unija nema budžet. Drugi je nedostatak političke podrške jer ne postoji predstavničko telo za zemlje članice evrozone. Tako da postoji problem efikasnosti monetarne politike u nedostatku fiskalne podrške, kao i problem legitimnosti jer postoji parlament Evropske unije, ali ne i evrozone.

U tom kontekstu, Makron predlaže da se uspostavi neki vid fiskalne unije za članice monetarne unije i da se oformi parlament zemalja članica monetarne unije. Ovo drugo bi bilo neophodno ukoliko bi evrozona imala svoj budžet. On takođe teži da učini Francusku konkurentnijom reformama tržišta rada, što je takođe u vezi sa stabilnošću evra, ali to ostavljam po strani. Tu je možda dovoljna samo jedna rečenica. Čini se da su i Nacionalni front u Francuskoj i Pet zvezdica u Italiji razumeli da je važno povećanje ulaganja, recimo iz sredstava Evropske unije ili Makronove fiskalne unije, a ne napuštanje evra i devalvacija jer je ovaj drugi put neizvesniji, nezavisno od toga što mu nedostaje podrška javnosti i poslovnih krugova.

Na te Makronove predloge, koje je on ponekad iznosio pomalo dvosmisleno govoreći o Evropskoj uniji pre svega, a ne o izdvojenoj evrozoni, Junker je odgovorio predlogom da se ubrza evroizacija zemalja-članica koje imaju sopstveni novac. Kada se stavi po strani Danska, koja je posvećena fiksnom kursu, ranije vezanom za nemačku marku, a sada za evro, ostaju Švedska i neke srednjoevropske i balkanske zemlje. Sve one imaju obavezu, prema Evropskom ugovoru, da pristupe evropskoj monetarnoj uniji, mada trenutno nisu blizu ostvarenju tog cilja, kojem su i inače posvećene samo balkanske članice Evropske unije. No, Junker bi svakako da izbegne formiranje parlamenta i budžeta evrozone jer bi to učinilo ustanove Evropske unije izlišnim ili lišenim stvarnog uticaja u odnosu na one Evropske monetarne unije. Posebno je Junkeru važno da budžetska sredstva i potrebni podsticaji ulaganjima ostanu u okviru Evropske unije jer je to svakako od najvećeg interesa za zemlje-članice, posebno one manje razvijene.

Sada se čeka stav Merkelove. Za nju i za Nemačku mislim da bi bilo neprivlačno ukoliko bi se Poljska institucionalno udaljila. U ovom času poljske vlasti najavljuju pokretanje pitanja reparacija za Drugi svetski rat, što nije ni jednostavno, a niti popularno pitanje u Nemačkoj, ali mimo toga, članstvo Poljske u istim evropskim integracijama u kojima je i Nemačka svakako je od ključnog značaja za obe zemlje, čega je Merkelova svesna.

Tako da je teško videti podršku parlamentu evrozone. Drukčije stoji stvar kada je reč o fiskalnoj uniji, gde je više reč o tome kako bi ona izgledala nego što je reč o spremnosti Merkelove da joj se usprotivi. Uostalom, ona je već podržala ideju o Evropskom monetarnom fondu, a i ideje o evropskim investicijama jer bi to bilo i u nemačkom interesu. Uz to, posle ulaska krajnje desnice u nemački parlament, Evropska unija je još važnija Nemačkoj nego što je bila pre. No, valja sačekati da se Merkelova izjasni o Makronovim i Junkerovim idejama. Onda ćemo videti dolazi li još jedno evropsko proleće ili dolazi zima.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti

    Ivica Dačić je zapretio da će promeniti zvanično, za Srbiju, ime Makedonije u Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, “kako je zove ceo svet”, kaže on. Ovo drugo nije tačno, ali nije zapravo preterano važno.

  • Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost

    Šta znači kada se kaže da je država pred bankrotstvom? I kako se to ispoljava? Jedan je slučaj kada vlasti cene da je bolje da ne izvršavaju obaveze prema poveriocima nego da dodatno oporezuju.

  • Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci

    Nakon isprazne rasprave o izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu u Skupštini Srbije, postavlja se krupno pitanje – zašto ova prilika nije iskorišćena da se doista utvrdi čemu služi prohibicija prometa obradivog zemljišta kojoj će biti izloženi državljani zemalja članica Evropske unije i zašto se baš njima, faktički, u narednih deset godina zabranjuje da učestvuju u neminovnom procesu ukrupnjavanja poseda u zemlji u kojoj prosečan vlasnik ima njivu od samo četiri hektara?

  • Vladimir Gligorov: Pola godine Vladimir Gligorov: Pola godine

    Nekako je promaklo javnosti da je prva polovina godine bila veoma loša, privredno posmatrano. Rast proizvodnje je bio jedva nešto više od jedan odsto.

  • Jelka Jovanović: Kitka šarena Jelka Jovanović: Kitka šarena

    Makedonsko devojče... nastavak stiha je u naslovu. Dakle, Makedonija je u Srbiji ispala top-tema zbog špijunaže koja je možda opasna, mada se još ne zna kako pošto potencijalne “strane” kojima Makedonija omogućava “ofanzivan obaveštajni rad” nisu imenovane.

  • Mijat Lakićević: Laban oprostio Polovini Mijat Lakićević: Laban oprostio Polovini

    Laban oprostio Polovini što ga je tukao. Ovaj “njuznetovski” naslov u Srbiji više nikog ne bi iznenadio. Likovi iz Kovačevićevih crnih komedija vaskrsavaju na naše oči, življi nego ikad.

  • Dimitrije Boarov: Kako ubrzati privredni rast Dimitrije Boarov: Kako ubrzati privredni rast

    Protekle sedmice su čak i listovi u kojima pršte napisi o mnogobrojnim uspesima i privrednim pobedama širom naše zemlje bili prinuđeni da prenesu bankarske procene da je nerealno očekivati da će Srbija ove godine dostići planiranu i projektovanu stopu rasta bruto domaćeg proizvoda od tri odsto u odnosu na prošlu godinu (kada je ostvarena stopa rasta od 2,8 odsto).

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side