Vladimir Gligorov: Jedno poređenje
14.01.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Jedno poređenje

Vladimir Gligorov: Jedno poređenje
Srbija i Hrvatska su prošle veoma rđavo posle izbijanja finansijske krize. Da li to posledica sličnosti ili razlika u njihovim privredama? U ovom napisu ću uporediti samo kretanja strukture proizvodnje, sa potrošne strane.

 

 

Slika 1: Struktura BDP u %, Srbija

 

Izvor: Eurostat

 

Slika 2: Struktura BDP u %, Hrvatska

 

Izvor: Eurostat

 

Na slikama 1 i 2 prikazane su finalna potrošnja domaćinstava, finalna potrošnja države, ulaganja i uvoz i izvoz. Sve u udelima u bruto domaćem proizvodu. Izvor podataka je Eurostat. Period je od 2001. do 2017. Jasno se vidi prekid u 2008-2009. Potom se ove dve privrede relativno slično prilagođavaju promenjenim okolnostima. Udeo potrošnja domaćinstava se smanjuje, doduše, i to nije nevažno, sa različitih nivoa. Na početku perioda njen udeo u Hrvatskoj nešto ispod 65 odsto, dok je u 2017. manja za oko pet do šest procentnih poena. U Srbiji je potrošnja domaćinstava dostigla 76 odsto bruto domaćeg proizvoda u predvečerje krize, da bi se spustila na oko 70 odsto u 2017. To je razlika od oko 10 procentnih poena u čitavom periodu posle 2001.

Javna potrošnja je na sličnom nivou od oko dvadesetak odsto sve do krize, da bi se potom smanjivala u Srbiji, za oko 3,5 procentnih poena u 2017. U Hrvatskoj je ona zapravo povećana, mada gotovo neznatno. Sada je razlika između njih oko četiri procentna poena.

Dakle, obe privrede su smanjile udeo potrošnje u bruto domaćem proizvodu. Mada je ona i dalje značajno veća u Srbiji, naravno kao udeo u bruto domaćem proizvodu.

Pre krize udeo ulaganja bio je značajno veći u Hrvatskoj nego u Srbiji, osim u nekoliko godina pre same krize. To je u ne maloj meri posledica značajnih hrvatskih ulaganja, pre svega, u putnu mrežu. Posle izbijanja krize, hrvatska ulaganja su se smanjila, uostalom kao i srpska. Ali dok su ona u Srbiji u jednom momentu pala na blizu 16 odsto bruto domaćeg proizvoda, u Hrvatskoj su one uglavnom ostale negde na nivou između 19 i 20 odsto.

Konačno, obe privrede su povećale izvoz i sada je njegov udeo u obema privredama negde oko 50 odsto bruto domaćeg proizvoda. Pre krize je izvoz bio znatno manji u obema privredama. Razlika je, međutim, u uvozu, koji je značajno veći u Srbiji nego u Hrvatskoj. Ova druga već nekoliko godina ima suficit u spoljnoj trgovini. Reč je o izvozu i uvozu robe i usluga, gde ove druge igraju veoma značajnu ulogu u Hrvatskoj.

Ova razlika u spoljnoj trgovini, značajan deficit u Srbiji i suficit u Hrvatskoj, druga je strana razlike u nivou potrošnje, pre svega domaćinstava. Obe privrede prilagodile su se krizi smanjenjem potrošnje i ulaganja, dok je značajno povećan izvoz, ali je potrošnja srpskih domaćinstava još uvek značajnije veća, po udelu u bruto domaćem proizvodu, usled čega i značajan, i ponovo rastući, spoljnotrgovinski deficit.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Jelka Jovanović: Ko menja predsednika? Jelka Jovanović: Ko menja predsednika?

    Pitanje iz naslova zvuči besmisleno, posebno onima koji se rukovode mišlju “Vučić nezamenjivi”, ali je logično.

  • Mijat Lakićević: Avioni, milioni Mijat Lakićević: Avioni, milioni

    Para ima, ima li pameti? Tako je glasio naslov teksta od pre nekoliko brojeva (NM 481) nakon što je Aleksandar Vučić izjavio kako država nema “ćup s parama” i “ne može da obezbedi još novca za pomoć privredi”.

  • Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada

    Čini se da Vučić najviše zazire od “razdvajanja gaća” od naslednika Miloševićeve ideologije i politike, okupljenih oko Ivice Dačića.

  • Jelka Jovanović: Oluja u srcima Jelka Jovanović: Oluja u srcima

    Milošević u Kninu posle četvrt veka od krvavog progona srpskog naroda iz Krajine!

  • Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici

    Zemlja propada otkad su ljudi koji su na vlasti u Srbiji počeli da je oslobađaju od Jugoslavije, a oni idu iz političkog uspeha u uspeh. Evo sada epidemije i njene zloupotrebe, a vlasti nikada više. Kako? Tako što će se građani pretvoriti u navijače

  • Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta

    “Paradoksalno je da je demokratizacija društva dovela do smanjenja poverenja u demokratske institucije”, jedna je od uvodnih rečenica Ivana Krastava u knjizi “S verom u nepoverenje”, koja je štampana 2013. Izdvojiću samo još dve rečenice iz tog uvoda “da građansko nepoverenje kada prekorači određeni prag slabi poziciju građana” i citata Semjuela Džonsa: “Bolje je nekada biti prevaren nego uopšte ne verovati”.

  • Vladimir Gligorov: Sada Belorusija Vladimir Gligorov: Sada Belorusija

    Lukašenko će najverovatnije biti prepušten sudbini. O čemu bi valjalo da razmišljaju ruski klijenti na Balkanu.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side