14.01.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Jedno poređenje

Vladimir Gligorov: Jedno poređenje
Srbija i Hrvatska su prošle veoma rđavo posle izbijanja finansijske krize. Da li to posledica sličnosti ili razlika u njihovim privredama? U ovom napisu ću uporediti samo kretanja strukture proizvodnje, sa potrošne strane.

 

 

Slika 1: Struktura BDP u %, Srbija

 

Izvor: Eurostat

 

Slika 2: Struktura BDP u %, Hrvatska

 

Izvor: Eurostat

 

Na slikama 1 i 2 prikazane su finalna potrošnja domaćinstava, finalna potrošnja države, ulaganja i uvoz i izvoz. Sve u udelima u bruto domaćem proizvodu. Izvor podataka je Eurostat. Period je od 2001. do 2017. Jasno se vidi prekid u 2008-2009. Potom se ove dve privrede relativno slično prilagođavaju promenjenim okolnostima. Udeo potrošnja domaćinstava se smanjuje, doduše, i to nije nevažno, sa različitih nivoa. Na početku perioda njen udeo u Hrvatskoj nešto ispod 65 odsto, dok je u 2017. manja za oko pet do šest procentnih poena. U Srbiji je potrošnja domaćinstava dostigla 76 odsto bruto domaćeg proizvoda u predvečerje krize, da bi se spustila na oko 70 odsto u 2017. To je razlika od oko 10 procentnih poena u čitavom periodu posle 2001.

Javna potrošnja je na sličnom nivou od oko dvadesetak odsto sve do krize, da bi se potom smanjivala u Srbiji, za oko 3,5 procentnih poena u 2017. U Hrvatskoj je ona zapravo povećana, mada gotovo neznatno. Sada je razlika između njih oko četiri procentna poena.

Dakle, obe privrede su smanjile udeo potrošnje u bruto domaćem proizvodu. Mada je ona i dalje značajno veća u Srbiji, naravno kao udeo u bruto domaćem proizvodu.

Pre krize udeo ulaganja bio je značajno veći u Hrvatskoj nego u Srbiji, osim u nekoliko godina pre same krize. To je u ne maloj meri posledica značajnih hrvatskih ulaganja, pre svega, u putnu mrežu. Posle izbijanja krize, hrvatska ulaganja su se smanjila, uostalom kao i srpska. Ali dok su ona u Srbiji u jednom momentu pala na blizu 16 odsto bruto domaćeg proizvoda, u Hrvatskoj su one uglavnom ostale negde na nivou između 19 i 20 odsto.

Konačno, obe privrede su povećale izvoz i sada je njegov udeo u obema privredama negde oko 50 odsto bruto domaćeg proizvoda. Pre krize je izvoz bio znatno manji u obema privredama. Razlika je, međutim, u uvozu, koji je značajno veći u Srbiji nego u Hrvatskoj. Ova druga već nekoliko godina ima suficit u spoljnoj trgovini. Reč je o izvozu i uvozu robe i usluga, gde ove druge igraju veoma značajnu ulogu u Hrvatskoj.

Ova razlika u spoljnoj trgovini, značajan deficit u Srbiji i suficit u Hrvatskoj, druga je strana razlike u nivou potrošnje, pre svega domaćinstava. Obe privrede prilagodile su se krizi smanjenjem potrošnje i ulaganja, dok je značajno povećan izvoz, ali je potrošnja srpskih domaćinstava još uvek značajnije veća, po udelu u bruto domaćem proizvodu, usled čega i značajan, i ponovo rastući, spoljnotrgovinski deficit.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: O malinama i ruži Mijat Lakićević: O malinama i ruži

    Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik

    “Vanredno ugrožavate istraživačko novinarstvo i slobodu izražavanja. Ma kakvi, najzad je dolijao kradljivac državnih tajni.” “Neće biti da je tako, onaj ko je otkrio tuđa nepočinstva ne može biti proganjan.” “Pravdajte ga koliko hoćete, ali veliki remetilac internacionalnih odnosa konačno je dopao u ruke nacionalnih pravdi.”

  • Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare

    Nekoliko srpskih novina prenelo je pre neki dan agencijsku vest da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zatvorilo “nelegalno mesto za pretovar šljunka i peska kod Apatina”.

  • Nadežda Gaće: Autogolovi Nadežda Gaće: Autogolovi

    Ne razumem se u fudbal, ali znam da je glavno dati bar gol više. Naša politička scena mi liči na fudbal u kojem niko ne mrda ispred svoga gola, nikako se ne meša s protivnikom – a rezultat se svodi na prebrojavanje autogolova.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat

    Crkve su izdale vernike, sindikati su izdali radnike, partije su izdale birače, države su izdale građane, građani su izdali sami sebe.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side