02.01.2017 Beograd

Vladimir Gligorov: Jedno poređenje

Vladimir Gligorov: Jedno poređenje
Ovo će uglavnom biti samo najjednostavnije komentarisanje podataka o ponašanja srpske i hrvatske privrede i o održivosti njihovih javnih finansija. Najpre, Slika 1 prikazuje realni kurs kune izražen u jediničnim troškovima rada (koliko košta rad, pojednostavljeno rečeno).

Kao što se vidi na Slici 1, kuna je realno apresirala u odnosu na 37 najrazvijenijih zemalja do 2010, a potom je depresirala nešto manje od 20 odsto.

Slika 1: Realni kurs kune, 2005=100

 

U Srbiji, u periodu posle 2000, evro je poskupeo sa 60 dinara na oko 123 prošle godine, dok su cene povećane oko 3,5 puta. Za razliku od Hrvatske, srpska centralna banka drži kurs fiksnim dok nije primorana da devalvira. Tek u poslednje dve godine inflacija je obuzdana, pa se može govoriti o stabilnosti kursa i cena. Usled toga došlo je i do pada realnih primanja, što je podržalo rast izvoza i stagnaciju ili sporiji rast uvoza. Koliko će se to održati, ostaje da se vidi.
Slika 3 opet prikazuje nominalni rast hrvatskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) i kretanje implicitne (prosečne kamatne stope, plaćena kamata kroz ukupni dug), na javni dug. Kao što se vidi, BDP je rastao po višoj stopi od kamate na javni dug do krize, a potom je odnos dramatično promenjen. Značaj toga jeste da je u prvom periodu Hrvatska mogla da se zadužuje ne brinući da li će moći da otplaćuje dug jer je kamatu mogla stalno da pripisuje glavnici i da, uz to, ima fiskalni deficit jednak (grubo rečeno) razlici između stope rasta i kamatne stope, a da dug ne raste u odnosu na BDP. Posle krize potreban je suficit, primarni suficit, kako se to kaže, jednak toj razlici, jer BDP raste po nižoj stopi od kamatne stope na javni dug.

Slika 2: Inflacija i kurs dinara u evrima
 

Slika 3: BDP rast i kamatna stopa, Hrvatska
 

U Srbiji, Slika 4 pokazuje da je nominalni BDP rastao po stopi višoj od 5 odsto, koliko sam uzeo da je gornja granica kamatne stope na javni dug (ona je sada verovatno oko 4,5 odsto, a ranije je bila manja, verovatno ne mnogo iznad 3 odsto, ali sam uzeo znatno višu stopu da bi sve bilo utoliko jasnije). Javni dug je u Srbiji značajno porastao u odnosu na BDP, ali je trošak tog duga postao ozbiljno ograničenje tek sa niskom inflacijom i niskom stopom rasta. No, kao i u slučaju Hrvatske, ubrzanje rasta, koje bi trebalo i da podstakne inflaciju, skinuće sa dnevnog reda održivost javnog duga. Kao što će stabilnost cena u Srbiji, ako se održi, kao i u Hrvatskoj, učiniti da privredni rast ne ide uz povećano zaduživanje. Što su uslovi kada se može povesti rasprava i o industrijskoj i o fiskalnoj politici. Ali rast standarda će biti spor.


Slika 4: Implicitna kamata, rast nominalnog BDP i fiskalni deficit
 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Demokratski i patriotski protesti Vladimir Gligorov: Demokratski i patriotski protesti

    Uzmimo tek završene predsedničke izbore u Srbiji i proteste koji su izbili odmah posle proglašenja rezultata. Poruka protestanata, koliko sam u stanju da razumem, jeste da im je izbor nametnut.

  • Nadežda Gaće: Neodoljiva privlačnost Belog Nadežda Gaće: Neodoljiva privlačnost Belog

    Luka Maksimović je osvojio nešto manje glasova na predsedničkim izborima od drugoplasirane stranke na prethodnim parlamentarnim izborima – SPS-a, a daleko više od SRS, DJB, koalicije oko DS, koalicije ČBČ i svih ostalih učesnika tih izbora.

  • Dimitrije Boarov: Zakon o Agrokoru – nacionalizacija dugova? Dimitrije Boarov: Zakon o Agrokoru – nacionalizacija dugova?

    Iako krupne vesti o razvoju krize hrvatskog koncerna Agrokor tek sustižu jedna drugu, pa je teško tačno prosuditi šta će se već sutra novo otkriti ili dogoditi, nemoguće je u ovoj sedmici preskočiti pogled na ovu aferu u komšijskoj državi, tim pre što ova kompanija raspolaže i značajnim trgovačkim i industrijskim kapacitetima u Srbiji, gde zapošljava oko 11.000 radnika.

  • Vladimir Gligorov: Rusija i Balkan Vladimir Gligorov: Rusija i Balkan

    Predsednik Vlade se vratio iz posete Putinu, pred predsedničke izbore na kojima je kandidat, sa obećanjima i porukama. Bar ako je ceniti prema izjavama i komentarima.

  • Srđan Bogosavljević: Beli umesto belih listića Srđan Bogosavljević: Beli umesto belih listića

    Aleksandar Vučić ima najveću podršku, ali i najsolidniju u pogledu izlaznosti i uverenosti da će glasati, pa je veoma verovatno da će osvojiti natpolovičnu većinu već u prvom krugu. Samo izlaznost veća od uobičajene može dovesti do drugog kruga, kaže Srđan Bogosavljević za Novi magazin uoči nedeljnih predsedničkih izbora.

  • Vladimir Gligorov: Carinska unija Vladimir Gligorov: Carinska unija

    Možda je reč o nesporazumu. Jer, šta je carinska unija? To je kada grupa zemalja ima istu politiku carina prema ostatku sveta. Recimo, Evropska unija je, pored svega ostalog, carinska unija, što će reći da sve članice EU imaju isti carinski režim sa svim drugim zemljama u svetu.

  • Dimitrije Boarov: Vreme za promenu Ustava Dimitrije Boarov: Vreme za promenu Ustava

    Vidim da se uzrok uličnih postizbornih protesta u Srbiji pod parolom “Protiv diktature” veoma različito tumači.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side