02.01.2017 Beograd

Vladimir Gligorov: Jedno poređenje

Vladimir Gligorov: Jedno poređenje
Ovo će uglavnom biti samo najjednostavnije komentarisanje podataka o ponašanja srpske i hrvatske privrede i o održivosti njihovih javnih finansija. Najpre, Slika 1 prikazuje realni kurs kune izražen u jediničnim troškovima rada (koliko košta rad, pojednostavljeno rečeno).

Kao što se vidi na Slici 1, kuna je realno apresirala u odnosu na 37 najrazvijenijih zemalja do 2010, a potom je depresirala nešto manje od 20 odsto.

Slika 1: Realni kurs kune, 2005=100

 

U Srbiji, u periodu posle 2000, evro je poskupeo sa 60 dinara na oko 123 prošle godine, dok su cene povećane oko 3,5 puta. Za razliku od Hrvatske, srpska centralna banka drži kurs fiksnim dok nije primorana da devalvira. Tek u poslednje dve godine inflacija je obuzdana, pa se može govoriti o stabilnosti kursa i cena. Usled toga došlo je i do pada realnih primanja, što je podržalo rast izvoza i stagnaciju ili sporiji rast uvoza. Koliko će se to održati, ostaje da se vidi.
Slika 3 opet prikazuje nominalni rast hrvatskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) i kretanje implicitne (prosečne kamatne stope, plaćena kamata kroz ukupni dug), na javni dug. Kao što se vidi, BDP je rastao po višoj stopi od kamate na javni dug do krize, a potom je odnos dramatično promenjen. Značaj toga jeste da je u prvom periodu Hrvatska mogla da se zadužuje ne brinući da li će moći da otplaćuje dug jer je kamatu mogla stalno da pripisuje glavnici i da, uz to, ima fiskalni deficit jednak (grubo rečeno) razlici između stope rasta i kamatne stope, a da dug ne raste u odnosu na BDP. Posle krize potreban je suficit, primarni suficit, kako se to kaže, jednak toj razlici, jer BDP raste po nižoj stopi od kamatne stope na javni dug.

Slika 2: Inflacija i kurs dinara u evrima
 

Slika 3: BDP rast i kamatna stopa, Hrvatska
 

U Srbiji, Slika 4 pokazuje da je nominalni BDP rastao po stopi višoj od 5 odsto, koliko sam uzeo da je gornja granica kamatne stope na javni dug (ona je sada verovatno oko 4,5 odsto, a ranije je bila manja, verovatno ne mnogo iznad 3 odsto, ali sam uzeo znatno višu stopu da bi sve bilo utoliko jasnije). Javni dug je u Srbiji značajno porastao u odnosu na BDP, ali je trošak tog duga postao ozbiljno ograničenje tek sa niskom inflacijom i niskom stopom rasta. No, kao i u slučaju Hrvatske, ubrzanje rasta, koje bi trebalo i da podstakne inflaciju, skinuće sa dnevnog reda održivost javnog duga. Kao što će stabilnost cena u Srbiji, ako se održi, kao i u Hrvatskoj, učiniti da privredni rast ne ide uz povećano zaduživanje. Što su uslovi kada se može povesti rasprava i o industrijskoj i o fiskalnoj politici. Ali rast standarda će biti spor.


Slika 4: Implicitna kamata, rast nominalnog BDP i fiskalni deficit
 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji

    Iako je praktično nestala još pre 27 godina, Jugoslavija očigledno ponovo provocira istraživanja i izjašnjavanja u Srbiji.

  • Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra" Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra"

    Kao i u samoj Rusiji, tako i u Srbiji stogodišnjica Velike oktobarske revolucije (7. novembra 1917) oficijelno praktično nije ni spomenuta iako je poredak “socijalizma”, zasnovan na tekovinama ovog epohalnog događaja 20. stoleća, i kod nas trajao skoro pola veka.

  • Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak

    U poslednjem, novembarskom broju MAT-a (Makroekonomske analize i trendovi) skreće se pažnja na činjenicu da najnoviji MMF-ov pregled svetskih ekonomskih kretanja donosi za iduću godinu niz optimističnih poruka i pozitivnih iznenađenja – to jest, da globalna ekonomija hvata zalet i da oporavak ide željenim pravcem i intenzitetom, stimulisan investicijama, trgovinom i industrijskom proizvodnjom.

  • Nenad Živković: O nelagodi u kulturi Nenad Živković: O nelagodi u kulturi

    Srbija je na svom putu u slavu, večnost i Evropsku uniju zaglavljena ne samo u političkom i emotivnom glibu nerešenog statusa svoje kolevke već i u patetičnim izlučevinama droba severno od svog srca – šta je kome bliže, predmet ili organ; ona je još više, čini se beznadežno, potonula u sopstvenu nesposobnost da se suoči s neophodnošću da se menja zaistinski, temeljno i iznutra, kako bi uopšte postojala.

  • Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja

    Zemlje koje imaju suficite u razmeni sa svetom moraju da ih ulože u inostranstvu. Zašto ne kod kuće? To nije pitanje lišeno smisla, ali onda naravno ne bi bilo tih suficita.

  • Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda

    Nakon ovogodišnje strahovite suše bilo je jesenas različitih procena o visini štete koju je pretrpela naša poljoprivreda.

  • Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici

    Teška optužba? Možda, posebno što nije reč o psihopatama koje zlostavljaju svoju decu na sve zamislive i nezamislive načine.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije festival nauke bmw