02.01.2017 Beograd

Vladimir Gligorov: Jedno poređenje

Vladimir Gligorov: Jedno poređenje
Ovo će uglavnom biti samo najjednostavnije komentarisanje podataka o ponašanja srpske i hrvatske privrede i o održivosti njihovih javnih finansija. Najpre, Slika 1 prikazuje realni kurs kune izražen u jediničnim troškovima rada (koliko košta rad, pojednostavljeno rečeno).

Kao što se vidi na Slici 1, kuna je realno apresirala u odnosu na 37 najrazvijenijih zemalja do 2010, a potom je depresirala nešto manje od 20 odsto.

Slika 1: Realni kurs kune, 2005=100

 

U Srbiji, u periodu posle 2000, evro je poskupeo sa 60 dinara na oko 123 prošle godine, dok su cene povećane oko 3,5 puta. Za razliku od Hrvatske, srpska centralna banka drži kurs fiksnim dok nije primorana da devalvira. Tek u poslednje dve godine inflacija je obuzdana, pa se može govoriti o stabilnosti kursa i cena. Usled toga došlo je i do pada realnih primanja, što je podržalo rast izvoza i stagnaciju ili sporiji rast uvoza. Koliko će se to održati, ostaje da se vidi.
Slika 3 opet prikazuje nominalni rast hrvatskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) i kretanje implicitne (prosečne kamatne stope, plaćena kamata kroz ukupni dug), na javni dug. Kao što se vidi, BDP je rastao po višoj stopi od kamate na javni dug do krize, a potom je odnos dramatično promenjen. Značaj toga jeste da je u prvom periodu Hrvatska mogla da se zadužuje ne brinući da li će moći da otplaćuje dug jer je kamatu mogla stalno da pripisuje glavnici i da, uz to, ima fiskalni deficit jednak (grubo rečeno) razlici između stope rasta i kamatne stope, a da dug ne raste u odnosu na BDP. Posle krize potreban je suficit, primarni suficit, kako se to kaže, jednak toj razlici, jer BDP raste po nižoj stopi od kamatne stope na javni dug.

Slika 2: Inflacija i kurs dinara u evrima
 

Slika 3: BDP rast i kamatna stopa, Hrvatska
 

U Srbiji, Slika 4 pokazuje da je nominalni BDP rastao po stopi višoj od 5 odsto, koliko sam uzeo da je gornja granica kamatne stope na javni dug (ona je sada verovatno oko 4,5 odsto, a ranije je bila manja, verovatno ne mnogo iznad 3 odsto, ali sam uzeo znatno višu stopu da bi sve bilo utoliko jasnije). Javni dug je u Srbiji značajno porastao u odnosu na BDP, ali je trošak tog duga postao ozbiljno ograničenje tek sa niskom inflacijom i niskom stopom rasta. No, kao i u slučaju Hrvatske, ubrzanje rasta, koje bi trebalo i da podstakne inflaciju, skinuće sa dnevnog reda održivost javnog duga. Kao što će stabilnost cena u Srbiji, ako se održi, kao i u Hrvatskoj, učiniti da privredni rast ne ide uz povećano zaduživanje. Što su uslovi kada se može povesti rasprava i o industrijskoj i o fiskalnoj politici. Ali rast standarda će biti spor.


Slika 4: Implicitna kamata, rast nominalnog BDP i fiskalni deficit
 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivan Ninić: Kad će “srpski Sanader”? Ivan Ninić: Kad će “srpski Sanader”?

    “Prima socijalnu pomoć 7.000 dinara i nema šta da jede, a uplatio stranci 650.000 dinara” – ovako su 2015. godine izveštavali mediji o donatoru SPS.

  • Vladimir Gligorov: Slobodna trgovina Vladimir Gligorov: Slobodna trgovina

    Pre 200 godina objavljena su Načela političke ekonomije Davida Rikarda. Savremeni, u smislu današnji, interes je najviše za njegovo zalaganje za slobodnu trgovinu. I uopšte, za njegovu teoriju spoljne trgovine.

  • Dimitrije Boarov: Štrajk u Kragujevcu Dimitrije Boarov: Štrajk u Kragujevcu

    Iako štrajk u fabrici Fijat Krajsler automobili Srbija u Kragujevcu, zbog doista niskih plata zaposlenih (nižih od srpskog proseka) traje tek desetak dana, već sada je jasno da je otvoren veliki privredni problem Srbije koji neće biti ni brzo ni jeftino rešen i koji će zagorčati život ne samo novoj-staroj vladi, na čelu s premijerkom Anom Brnabić, nego i mnogim poreskim obveznicima države.

  • Aleksandar Simić: Nekad i sad Aleksandar Simić: Nekad i sad

    Mislim da nisam još pošao ni u osnovnu školu, kada sam prvi put osetio duboku nostalgiju za "dobrim starim vremenima".

  • Vladimir Gligorov: Dramatično poboljšanje Vladimir Gligorov: Dramatično poboljšanje

    “Ekonomska situacija u Srbiji se dramatično popravila od usvajanja ekonomskog programa” koji podržava MMF stendbaj sporazumom.

  • Dimitrije Boarov: Kurs i otkupna cena Dimitrije Boarov: Kurs i otkupna cena

    Na pragu žetve pšenice i sa početkom prikupljanja ovogodišnjeg roda malina ponovo je pokrenuto pitanje po kojim cenama će se moći prodati ova dva od tri najvažnija poljoprivredna proizvoda Srbije.

  • Vladimir Gligorov: Kako povećati ulaganja Vladimir Gligorov: Kako povećati ulaganja

    Ukupna proizvodnja jedne zemlje, merena bruto domaćim proizvodom BDP, jednaka je njenoj ukupnoj upotrebi koja se sastoji od potrošnje, ulaganja i neto izvoza (izvoz minus uvoz robe i usluga).

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side