02.01.2017 Beograd

Vladimir Gligorov: Jedno poređenje

Vladimir Gligorov: Jedno poređenje
Ovo će uglavnom biti samo najjednostavnije komentarisanje podataka o ponašanja srpske i hrvatske privrede i o održivosti njihovih javnih finansija. Najpre, Slika 1 prikazuje realni kurs kune izražen u jediničnim troškovima rada (koliko košta rad, pojednostavljeno rečeno).

Kao što se vidi na Slici 1, kuna je realno apresirala u odnosu na 37 najrazvijenijih zemalja do 2010, a potom je depresirala nešto manje od 20 odsto.

Slika 1: Realni kurs kune, 2005=100

 

U Srbiji, u periodu posle 2000, evro je poskupeo sa 60 dinara na oko 123 prošle godine, dok su cene povećane oko 3,5 puta. Za razliku od Hrvatske, srpska centralna banka drži kurs fiksnim dok nije primorana da devalvira. Tek u poslednje dve godine inflacija je obuzdana, pa se može govoriti o stabilnosti kursa i cena. Usled toga došlo je i do pada realnih primanja, što je podržalo rast izvoza i stagnaciju ili sporiji rast uvoza. Koliko će se to održati, ostaje da se vidi.
Slika 3 opet prikazuje nominalni rast hrvatskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) i kretanje implicitne (prosečne kamatne stope, plaćena kamata kroz ukupni dug), na javni dug. Kao što se vidi, BDP je rastao po višoj stopi od kamate na javni dug do krize, a potom je odnos dramatično promenjen. Značaj toga jeste da je u prvom periodu Hrvatska mogla da se zadužuje ne brinući da li će moći da otplaćuje dug jer je kamatu mogla stalno da pripisuje glavnici i da, uz to, ima fiskalni deficit jednak (grubo rečeno) razlici između stope rasta i kamatne stope, a da dug ne raste u odnosu na BDP. Posle krize potreban je suficit, primarni suficit, kako se to kaže, jednak toj razlici, jer BDP raste po nižoj stopi od kamatne stope na javni dug.

Slika 2: Inflacija i kurs dinara u evrima
 

Slika 3: BDP rast i kamatna stopa, Hrvatska
 

U Srbiji, Slika 4 pokazuje da je nominalni BDP rastao po stopi višoj od 5 odsto, koliko sam uzeo da je gornja granica kamatne stope na javni dug (ona je sada verovatno oko 4,5 odsto, a ranije je bila manja, verovatno ne mnogo iznad 3 odsto, ali sam uzeo znatno višu stopu da bi sve bilo utoliko jasnije). Javni dug je u Srbiji značajno porastao u odnosu na BDP, ali je trošak tog duga postao ozbiljno ograničenje tek sa niskom inflacijom i niskom stopom rasta. No, kao i u slučaju Hrvatske, ubrzanje rasta, koje bi trebalo i da podstakne inflaciju, skinuće sa dnevnog reda održivost javnog duga. Kao što će stabilnost cena u Srbiji, ako se održi, kao i u Hrvatskoj, učiniti da privredni rast ne ide uz povećano zaduživanje. Što su uslovi kada se može povesti rasprava i o industrijskoj i o fiskalnoj politici. Ali rast standarda će biti spor.


Slika 4: Implicitna kamata, rast nominalnog BDP i fiskalni deficit
 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Minimalne plate Vladimir Gligorov: Minimalne plate

    Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.

  • Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta

    Kažu da se u poslednjih 125 godina vodi 25 ratova godišnje u proseku. U broju sukoba u kojima ima više od hiljadu žrtava (to su onda ratovi) najčešće su sudelovale Kina, Britanija, Francuska, USA i Rusija.

  • Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti

    Dok se ovde raspredaju priče treba li Kosovo da ostane “naš, a svetski” zamrznuti konflikt, smenila su se dva drastično različita zagrevanja na jednom od najdugotrajnijih zamrznutih konflikata – na Korejskom poluostrvu. U prvom, donedavnom – samo što se nije izmetnuo u vreli konflikt, i to nuklearni, a u drugom, ovih dana – počelo je diplomatsko otopljavanje odnosa koje budi nade u postepeno nekonfliktno odmrzavanje tog relikta Hladnog rata.

  • Mijat Lakićević: Kolo sreće Mijat Lakićević: Kolo sreće

    Da li će Janković biti Vučiću ono što je Vučić bio Tadiću? Evropska alternativa.

  • Andrej Zarević: Hoće li biti rata Andrej Zarević: Hoće li biti rata

    Svet se, naoko, odjednom suočio ne s jednim već sa dva rata – diplomatskim i trgovinskim. Zapad i Rusija su se, ne može se reći neočekivano, upustili u masovno proterivanje diplomata posle afere “Skripalj”. Trgovinski rat, takođe ne neočekivano, tiho se rasplamsava preteći da uništi ono malo optimizma u svetskoj privredi.

  • Mijat Lakićević: Misija Mijat Lakićević: Misija

    Dim iz kosovskih “termoelektrana” prekrio celu Srbiju, “pod njima se ništa ne vidi”, što bi rekao Borin gazda Mitke. Pa tako ni vesti koje su od još dalekosežnijeg značaja, mada možda na prvi pogled tako ne izgleda. Recimo vest da “Ruska IT kompanija Jandeks (Yandex) dolazi u Srbiju”.

  • Dimitrije Boarov: Mala privreda i "domaćinska ekonomija" Dimitrije Boarov: Mala privreda i "domaćinska ekonomija"

    Pre neki dan zapala mi je za oko informacija Gradske uprave za imovinu Novog Sada da 118 poslovnih prostora u gradu zvrji prazno i čeka zakupce.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw