02.01.2017 Beograd

Vladimir Gligorov: Jedno poređenje

Vladimir Gligorov: Jedno poređenje
Ovo će uglavnom biti samo najjednostavnije komentarisanje podataka o ponašanja srpske i hrvatske privrede i o održivosti njihovih javnih finansija. Najpre, Slika 1 prikazuje realni kurs kune izražen u jediničnim troškovima rada (koliko košta rad, pojednostavljeno rečeno).

Kao što se vidi na Slici 1, kuna je realno apresirala u odnosu na 37 najrazvijenijih zemalja do 2010, a potom je depresirala nešto manje od 20 odsto.

Slika 1: Realni kurs kune, 2005=100

 

U Srbiji, u periodu posle 2000, evro je poskupeo sa 60 dinara na oko 123 prošle godine, dok su cene povećane oko 3,5 puta. Za razliku od Hrvatske, srpska centralna banka drži kurs fiksnim dok nije primorana da devalvira. Tek u poslednje dve godine inflacija je obuzdana, pa se može govoriti o stabilnosti kursa i cena. Usled toga došlo je i do pada realnih primanja, što je podržalo rast izvoza i stagnaciju ili sporiji rast uvoza. Koliko će se to održati, ostaje da se vidi.
Slika 3 opet prikazuje nominalni rast hrvatskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) i kretanje implicitne (prosečne kamatne stope, plaćena kamata kroz ukupni dug), na javni dug. Kao što se vidi, BDP je rastao po višoj stopi od kamate na javni dug do krize, a potom je odnos dramatično promenjen. Značaj toga jeste da je u prvom periodu Hrvatska mogla da se zadužuje ne brinući da li će moći da otplaćuje dug jer je kamatu mogla stalno da pripisuje glavnici i da, uz to, ima fiskalni deficit jednak (grubo rečeno) razlici između stope rasta i kamatne stope, a da dug ne raste u odnosu na BDP. Posle krize potreban je suficit, primarni suficit, kako se to kaže, jednak toj razlici, jer BDP raste po nižoj stopi od kamatne stope na javni dug.

Slika 2: Inflacija i kurs dinara u evrima
 

Slika 3: BDP rast i kamatna stopa, Hrvatska
 

U Srbiji, Slika 4 pokazuje da je nominalni BDP rastao po stopi višoj od 5 odsto, koliko sam uzeo da je gornja granica kamatne stope na javni dug (ona je sada verovatno oko 4,5 odsto, a ranije je bila manja, verovatno ne mnogo iznad 3 odsto, ali sam uzeo znatno višu stopu da bi sve bilo utoliko jasnije). Javni dug je u Srbiji značajno porastao u odnosu na BDP, ali je trošak tog duga postao ozbiljno ograničenje tek sa niskom inflacijom i niskom stopom rasta. No, kao i u slučaju Hrvatske, ubrzanje rasta, koje bi trebalo i da podstakne inflaciju, skinuće sa dnevnog reda održivost javnog duga. Kao što će stabilnost cena u Srbiji, ako se održi, kao i u Hrvatskoj, učiniti da privredni rast ne ide uz povećano zaduživanje. Što su uslovi kada se može povesti rasprava i o industrijskoj i o fiskalnoj politici. Ali rast standarda će biti spor.


Slika 4: Implicitna kamata, rast nominalnog BDP i fiskalni deficit
 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti

    Ivica Dačić je zapretio da će promeniti zvanično, za Srbiju, ime Makedonije u Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, “kako je zove ceo svet”, kaže on. Ovo drugo nije tačno, ali nije zapravo preterano važno.

  • Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost

    Šta znači kada se kaže da je država pred bankrotstvom? I kako se to ispoljava? Jedan je slučaj kada vlasti cene da je bolje da ne izvršavaju obaveze prema poveriocima nego da dodatno oporezuju.

  • Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci

    Nakon isprazne rasprave o izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu u Skupštini Srbije, postavlja se krupno pitanje – zašto ova prilika nije iskorišćena da se doista utvrdi čemu služi prohibicija prometa obradivog zemljišta kojoj će biti izloženi državljani zemalja članica Evropske unije i zašto se baš njima, faktički, u narednih deset godina zabranjuje da učestvuju u neminovnom procesu ukrupnjavanja poseda u zemlji u kojoj prosečan vlasnik ima njivu od samo četiri hektara?

  • Jelka Jovanović: Kitka šarena Jelka Jovanović: Kitka šarena

    Makedonsko devojče... nastavak stiha je u naslovu. Dakle, Makedonija je u Srbiji ispala top-tema zbog špijunaže koja je možda opasna, mada se još ne zna kako pošto potencijalne “strane” kojima Makedonija omogućava “ofanzivan obaveštajni rad” nisu imenovane.

  • Mijat Lakićević: Laban oprostio Polovini Mijat Lakićević: Laban oprostio Polovini

    Laban oprostio Polovini što ga je tukao. Ovaj “njuznetovski” naslov u Srbiji više nikog ne bi iznenadio. Likovi iz Kovačevićevih crnih komedija vaskrsavaju na naše oči, življi nego ikad.

  • Dimitrije Boarov: Koska je bačena Dimitrije Boarov: Koska je bačena

    Nakon što je šef delegacije MMF-a za Srbiju Džejms Ruf završio svoju “tehničku posetu” Beogradu, Fiskalni savet je izašao u javnost sa svojom analizom fiskalnih kretanja u našoj zemlji ove godine, a tim povodom Pavle Petrović, šef Saveta, izjavio je krajem prošle sedmice da “postoji prostor za povećanje penzija i plata u javnom sektoru u 2018. i to do pet odsto u proseku, što odgovara rastu BDP-a” (Tanjug, 28. septembra).

  • Dimitrije Boarov: Kako ubrzati privredni rast Dimitrije Boarov: Kako ubrzati privredni rast

    Protekle sedmice su čak i listovi u kojima pršte napisi o mnogobrojnim uspesima i privrednim pobedama širom naše zemlje bili prinuđeni da prenesu bankarske procene da je nerealno očekivati da će Srbija ove godine dostići planiranu i projektovanu stopu rasta bruto domaćeg proizvoda od tri odsto u odnosu na prošlu godinu (kada je ostvarena stopa rasta od 2,8 odsto).

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side