Vladimir Gligorov: Izgledi i problemi
14.03.2016 Beograd

Vladimir Gligorov: Izgledi i problemi

Vladimir Gligorov: Izgledi i problemi
U sledećih par godina se predviđa oporavak balkanskih privreda. U Tabeli 1 su stopa rasta u poslednjih par godina i prognoze sa sledeće tri godine, polazeći od tekuće. Kako je regija izašla iz recesije prošle godine (osim Grčke koja nije ovde prikazana), privreda bi trebalo bar u periodu od nekoliko godina da se vrati na stopu rasta koja se može smatrati normalnom, posebno ako je prethodila kriza.




Koja je to stopa rasta? Ako se pogledaju podaci o stopi nezaposlenosti, jasno je da je reč o privredama koje su, po tom indikatoru, u dubokoj recesiji. Za koju se, bar kada je o tržištu rada reč, ne vidi kraj u narednih nekoliko godina. I 2018. će stope nezaposlenosti biti negde između 15 i 30 posto. Ukoliko bismo pretpostavili da bi stopa nezaposlenosti od 5 posto bila u skladu sa onim što bi ove privrede u razvoju mogle da ostvare, da bi one za njih bile gotovo normalne, u tom slučaju ukupna proizvodnja u time zemljama bi mogla da bude veća bar za 10 do 25 posto. Ukoliko tome dodamo i stopu zaposlenosti koja je za oko 10 do 20 procentnih poena manja nego što bi trebalo da bude, to bi značilo da će proizvodnja i posle tri godine biti između 20 i 45 posto manja nego što bi mogla da bude ukoliko bi bili zaposleni svi koji bi, u normalnim okolnostima, i trebalo da budu zaposleni. Tome bi tek trebalo dodati doprinos povećane produktivnosti, što kao posledica tehnološkog napretka, što kao posledica poboljšane obrazovne strukture zaposlenih.



Ukoliko bi, prema tome, ostvarivi BDP bio bar dvadesetak posto veći od onog koji se ostvaruje, stope rasta bi mogle da budu značajno veće ne tek kroz nekoliko godina, već praktično odmah. No, prognoze kojima se rukovode vlasti u balkanskim zemljama, a i međunarodne ustanove, znatno su skromnije. Uglavnom se računa da je ostvariva stopa rasta realnog bruto domaćeg proizvoda negde oko 3 posto. Ta stopa rasta postiže se već relativno sporim povećanje produktivnosti, dakle uz relativno malo dodatnog zapošljavanja. Zbog čega su izgledi ovih privreda tako skromni?

Ne mali deo razloga se može naći u bilansima ovih privreda, pre svega u nivou stranog i javnog duga, ali i u nivoima nenaplativih potraživanja, dakle u stanju korporativnih i drugova domaćinstava. Tabela 2 prikazuje stanje stranih i javnih dugova na kraju 2015. Kao što se vidi, posebno je velika strana zaduženost. Kada je reč o Crnoj Gori, javni dugovi prema inostranstvu se objavljuju, ali je nepoznato stanje privatnih stranih dugova. Međunarodni monetarni fond ceni da je ukupni strani dug Crne Gore značajno veći od 100 odsto bruto domaćeg proizvoda, pa sam ja ovde pretpostavio da je to 120 posto. Hrvatska takođe ima veoma visok strani dug, a takođe i Srbija (ako se računaju strane finansijske obaveze, one su veće od 100 posto bruto domaćeg proizvoda). No i zaduženost Albanije i Makedonije nije mala, dok su podaci za Bosnu i Hercegovinu nepouzdani.





Nešto je bolje stanje javnog duga, mada je zaduženost srpske, hrvatske i albanske države svakako visoka. Sve ove zemlje ne bi trebalo da imaju nepremostive probleme kod finansiranja ovih dugova, nisu dakle u položaju Grčke, no dalje njihovo povećavanje je svakako rizično. Usled čega će zaduživanje u inostranstvu biti značajno ograničeno, kako državi tako i privatnim preduzetnicima, a države će morati da štede. Usled čega će se ulaganja oporavljati postepeno, a potrošnja će se povećavati sporije od ukupne proizvodnje. To je u osnovi relativno pesimističkih prognoza kako kada je reč o privrednom rastu tako i kada je reč o povećanju zaposlenosti. Taj jaz od najmanje dvadesetak posto za koliko bi proizvodnja mogla da bude veća samo ako bi radili svi oni koji bi trebalo da rade – neće se moći zatvoriti ni za jednu deceniju, kako sada stoje stvari.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje

    Ovo što sada gledamo pokazuje da se Aleksandar Vučić trudi da prikaže da se kod Donalda Trampa zapravo ništa bitno nije dogodilo, što je u suprotnosti s navodno “istorijskim karakterom” dogovora sa SAD, kako je to “pismo o namerama”, koje je sa SAD pompezno potpisano, kvalifikovala sama provladina štampa.

  • Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori

    Srpska privredna politika sve se više oslanja na državna ulaganja i potrošnju, što je verovatno suprotno od pravca kojim bi trebalo da ide.

  • Dimitrije Boarov: Mladi lideri Dimitrije Boarov: Mladi lideri

    Među mladim ljudima ima rođenih lidera i vrednica, ali se ovo društvo u promovisanju ličnosti ne vodi fundamentalnim već uglavnom političkim kriterijumima.

  • Nadežda Gaće: 30. avgust Nadežda Gaće: 30. avgust

    Tridesetog avgusta 1963. Hruščov i Kenedi su uspostavili “crveni telefon” u strahu od nuklearnog rata, i time započeli eru, doduše neiskrene, međusobne saradnje dva suštinski suprotna koncepta upravljanja supersilama, koji su se jasno odslikali i na globalna kretanja.

  • Momčilo Pantelić: Porodična politika Momčilo Pantelić: Porodična politika

    Distancirajte se! Ova antipandemijska zapovest mnoge od nas primorala je na svakojaka odricanja, ali retko koga toliko da se odrekne radnog mesta i raskine poslovnu vezu uprkos nepomućenom, čak maksimalizovanom uzajamnom poverenju.

  • Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto

    Srbija je, boreći se da reši pitanje krupnih državnih firmi, preko “strateškog političkog partnerstva” uspela da privuče strane investitore, ali se tako uplela u složenu matricu geopolitičkih odnosa, zbog čega je sada u poziciji da bilo kakve promene srpske spoljne politike mogu imati veoma visoku ekonomsku cenu.

  • Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu

    Kad bi se sa stihom Branka Miljkovića “ubi me prejaka reč” bar donekle poistovetili i političari, mnogi među njima već ne bi bili među nama. U ovdašnjoj verbalnoj tiraniji, uglavnom odozgo nadole, ispraćaja na onaj svet bilo bi napretek, a ovih dana, začudo, i u savremenoj, a sve više “balkanizovanoj” Americi.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side