15.10.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Izbori u Bosni

Vladimir Gligorov: Izbori u Bosni
Prema istraživanjima javnog mnjenja Balkan Barometar, građani Bosne i Hercegovine su najnezadovoljniji na Balkanu i imaju negativna očekivanja.

Pesimizam je dublji u Republici Srpskoj, mada ni Federacija ne prednjači mnogo. Među poslovnim svetom ima više optimizma, pogotovo u Federaciji; mada, opet, i poslovni ljudi su pesimističniji nego bilo u kojoj drugoj balkanskoj zemlji. Sledećih nekoliko podataka, svi Agencije za statistiku BiH, ilustruju privredno stanje.
Prosečna realna stopa rasta od 2008. do 2017. jedva je 1,5 odsto godišnje. U poslednjih nekoliko godina privreda se donekle oporavlja, što se vidi na Slici 1, tako da je razumljivo da se poslovni ljudi, očekujući da se to nastavi, nešto bolje osećaju. Javnost opet sudi više po iskustvu, pa na nju više utiče decenija veoma sporog privrednog rasta.

Slika 1: Stope rasta


 

Slika 2 je zapravo najvažnija. Praktično čitav BDP ide na potrošnju. U meri u kojoj se to u poslednje vreme menja, smanjuje se udeo potrošnje domaćinstava. Tako da to svakako utiče na ionako uvreženi pesimizam.




Slika 2: Potrošnja, % BDP
 

Slika 3 govori da je privreda BiH prilično zatvorena jer je udeo izvoza u ukupnoj proizvodnji ispod 40 odsto. No, porastao je za desetak procentnih poena, što je svakako pozitivno. Uz to, udeo uvoza se ne povećava, tako da se smanjuje spoljnotrgovinski deficit u odnosu na BDP. Uz značajan priliv doznaka, znači da je tekući račun u deficitu koji nije preterano veliki. Ovo je važno i zato što je izvor ne malog dela javnih prihoda porez na promet robe iz uvoza, tako da je svakako bolje da se spoljna trgovina uravnotežuje rastom izvoza, a ne padom uvoza.

Slika 3: Spoljna trgovina, % BDP
 

Slika 4 ukazuje na ključni problem: nedovoljna ulaganja. Nivo je sličan onom u Srbiji. Manji je verovatno za bar 6 ili 7 procentnih poena od onog koji bi bio potreban privredi kao što je bosanska, dakle onoj koja je nerazvijena i, zapravo, zaostaje.

Slika 4: Ulaganja, % BDP
 

Imajući u vidu stanje privrede, koje nije privremeno, očekivalo bi se da se na izborima iskazuje nezadovoljstvo i da se menjaju oni koji su na vlasti. To nije slučaj. Kao i gotovo neprekidno u poslednjih tridesetak godina, vlast će i dalje vršiti tri etničke političke partije. Koje će nastaviti da se bave međusobnim sukobljavanjem oko kontrole nad jednim ili drugim delom zemlje, s ciljem da je nikako ne dele.
Šta onda održava ovu zemlju? Mimo nepostojanja međunarodnih okolnosti da se granice prekrajaju, uprkos tome što bi bar dve od tri stranke koje vladaju to želele, jesu i dva elementa privrednog sistema: jedinstveni sistem poreza na dodatu vrednost i jedna centralna banka. Političkim partijama koje ne umeju povoljno da utiču na privredni razvoj u interesu je da se budžeti pune i da su cene stabilne. Pa još dok se i narod ne buni, zašto menjati strategiju koja dobija, dok stanovništvo koje je ostalo – gubi.
 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Vladimir Gligorov: Sledeća kriza Vladimir Gligorov: Sledeća kriza

    Američka centralna banka želi da normalizuje monetarnu politiku. Ovo je praktično promena monetarnog režima, i to ne onog koji je uspostavljen posle 2008, kada je njena kamatna stopa, ona koju zaračunava centralna banka, spuštena na nulu.

  • Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena

    Novogodišnji i božićni praznici tek što su prošli, a imali smo dve vesti koje su nas rastužile. Paradoksalno, otišle su dve legende srpske kulture iako jedan od njih nije bio ličnost iz kulture: jedna je Marko Nikolić, a druga Dragoslav Šekularac, verovatno prva sportska pop-kulturna ikona i prvi jugoslovenski sportista čija popularnost beše tolika da je dobio i film o sebi, “Šeki snima, pazi se” Marijana Vajde iz 1962.

  • Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju

    Ukrajina je religijski fenomen. Ima tri pravoslavne crkve i najveću grkokatoličku crkvu na svetu. Čini se da se Čerčilove reči da Balkan proizvodi više istorije nego što može da svari mogu preneti i na Ukrajinu.

  • Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu

    Svi smo mi Karakas, moglo bi se prigodno kazati. Doista, gotovo da nema dela sveta koji u dramama prestonice Venecuele ne prepoznaje bar neki delić sebe.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side