15.10.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Izbori u Bosni

Vladimir Gligorov: Izbori u Bosni
Prema istraživanjima javnog mnjenja Balkan Barometar, građani Bosne i Hercegovine su najnezadovoljniji na Balkanu i imaju negativna očekivanja.

Pesimizam je dublji u Republici Srpskoj, mada ni Federacija ne prednjači mnogo. Među poslovnim svetom ima više optimizma, pogotovo u Federaciji; mada, opet, i poslovni ljudi su pesimističniji nego bilo u kojoj drugoj balkanskoj zemlji. Sledećih nekoliko podataka, svi Agencije za statistiku BiH, ilustruju privredno stanje.
Prosečna realna stopa rasta od 2008. do 2017. jedva je 1,5 odsto godišnje. U poslednjih nekoliko godina privreda se donekle oporavlja, što se vidi na Slici 1, tako da je razumljivo da se poslovni ljudi, očekujući da se to nastavi, nešto bolje osećaju. Javnost opet sudi više po iskustvu, pa na nju više utiče decenija veoma sporog privrednog rasta.

Slika 1: Stope rasta


 

Slika 2 je zapravo najvažnija. Praktično čitav BDP ide na potrošnju. U meri u kojoj se to u poslednje vreme menja, smanjuje se udeo potrošnje domaćinstava. Tako da to svakako utiče na ionako uvreženi pesimizam.




Slika 2: Potrošnja, % BDP
 

Slika 3 govori da je privreda BiH prilično zatvorena jer je udeo izvoza u ukupnoj proizvodnji ispod 40 odsto. No, porastao je za desetak procentnih poena, što je svakako pozitivno. Uz to, udeo uvoza se ne povećava, tako da se smanjuje spoljnotrgovinski deficit u odnosu na BDP. Uz značajan priliv doznaka, znači da je tekući račun u deficitu koji nije preterano veliki. Ovo je važno i zato što je izvor ne malog dela javnih prihoda porez na promet robe iz uvoza, tako da je svakako bolje da se spoljna trgovina uravnotežuje rastom izvoza, a ne padom uvoza.

Slika 3: Spoljna trgovina, % BDP
 

Slika 4 ukazuje na ključni problem: nedovoljna ulaganja. Nivo je sličan onom u Srbiji. Manji je verovatno za bar 6 ili 7 procentnih poena od onog koji bi bio potreban privredi kao što je bosanska, dakle onoj koja je nerazvijena i, zapravo, zaostaje.

Slika 4: Ulaganja, % BDP
 

Imajući u vidu stanje privrede, koje nije privremeno, očekivalo bi se da se na izborima iskazuje nezadovoljstvo i da se menjaju oni koji su na vlasti. To nije slučaj. Kao i gotovo neprekidno u poslednjih tridesetak godina, vlast će i dalje vršiti tri etničke političke partije. Koje će nastaviti da se bave međusobnim sukobljavanjem oko kontrole nad jednim ili drugim delom zemlje, s ciljem da je nikako ne dele.
Šta onda održava ovu zemlju? Mimo nepostojanja međunarodnih okolnosti da se granice prekrajaju, uprkos tome što bi bar dve od tri stranke koje vladaju to želele, jesu i dva elementa privrednog sistema: jedinstveni sistem poreza na dodatu vrednost i jedna centralna banka. Političkim partijama koje ne umeju povoljno da utiču na privredni razvoj u interesu je da se budžeti pune i da su cene stabilne. Pa još dok se i narod ne buni, zašto menjati strategiju koja dobija, dok stanovništvo koje je ostalo – gubi.
 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: ID SRBIJE Nadežda Gaće: ID SRBIJE

    Srbija ima nesvakidašnji problem; živi sa zabunama oko definicije svoje teritorije.

  • Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo

    Posle makedonskog referenduma i glasanja o ustavnim promenama u Skupštini, ruska reakcija je bila da je sve to nelegitimno.

  • Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom

    Kosovska policija udvostručila je nagradu za informacije koje mogu doprineti rasvetljavanju ubistva predsednika Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, i ta je svota sada 20.000 evra, potvrdio je portalu Košev zamenik generalnog direktora Policije Kosova Dejan Janković u emisiji Slobodno srpski.

  • Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti

    Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).

  • Vladimir Gligorov: Izbori u Bosni Vladimir Gligorov: Izbori u Bosni

    Prema istraživanjima javnog mnjenja Balkan Barometar, građani Bosne i Hercegovine su najnezadovoljniji na Balkanu i imaju negativna očekivanja.

  • Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka

    Pre nekoliko dana Vlada Hrvatske objavila je da će otkupiti 450 miliona kuna dugova petrohemijske fabrike u Kutini (veštačko đubrivo), te da će to biti prvi korak u prodaji ove firme INI i Prvom plinarskom društvu iz Vukovara (čiji je vlasnik Pavao Vujnovac iz Osijeka). Ovaj posao imaće formu dokapitalizacije, za čega će INA i PPG, kao budući većinski vlasnici, izdvojiti po 150 miliona kuna, dok će preostali deo finansijske infuzije Kutini obezbediti JANAF i još neki državni fondovi.

  • Dimitrije Boarov: Oprezan pogled u novu godinu Dimitrije Boarov: Oprezan pogled u novu godinu

    Čudno je to da i porast i pad cena nafte na svetskom tržištu uvek izazivaju zabrinutost. Kad cene rastu, uvoznici moraju da računaju na veće energetske troškove. Kad cene naglo padaju, to obično znači da se očekuje usporavanje svetske privredne konjunkture, pa će većina zemalja uvoznica ono što dobije na sniženju troškova za naftu izgubiti na smanjenju izvoznih prihoda (obično su gubici od recesije i veći).

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side