15.10.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Izbori u Bosni

Vladimir Gligorov: Izbori u Bosni
Prema istraživanjima javnog mnjenja Balkan Barometar, građani Bosne i Hercegovine su najnezadovoljniji na Balkanu i imaju negativna očekivanja.

Pesimizam je dublji u Republici Srpskoj, mada ni Federacija ne prednjači mnogo. Među poslovnim svetom ima više optimizma, pogotovo u Federaciji; mada, opet, i poslovni ljudi su pesimističniji nego bilo u kojoj drugoj balkanskoj zemlji. Sledećih nekoliko podataka, svi Agencije za statistiku BiH, ilustruju privredno stanje.
Prosečna realna stopa rasta od 2008. do 2017. jedva je 1,5 odsto godišnje. U poslednjih nekoliko godina privreda se donekle oporavlja, što se vidi na Slici 1, tako da je razumljivo da se poslovni ljudi, očekujući da se to nastavi, nešto bolje osećaju. Javnost opet sudi više po iskustvu, pa na nju više utiče decenija veoma sporog privrednog rasta.

Slika 1: Stope rasta


 

Slika 2 je zapravo najvažnija. Praktično čitav BDP ide na potrošnju. U meri u kojoj se to u poslednje vreme menja, smanjuje se udeo potrošnje domaćinstava. Tako da to svakako utiče na ionako uvreženi pesimizam.




Slika 2: Potrošnja, % BDP
 

Slika 3 govori da je privreda BiH prilično zatvorena jer je udeo izvoza u ukupnoj proizvodnji ispod 40 odsto. No, porastao je za desetak procentnih poena, što je svakako pozitivno. Uz to, udeo uvoza se ne povećava, tako da se smanjuje spoljnotrgovinski deficit u odnosu na BDP. Uz značajan priliv doznaka, znači da je tekući račun u deficitu koji nije preterano veliki. Ovo je važno i zato što je izvor ne malog dela javnih prihoda porez na promet robe iz uvoza, tako da je svakako bolje da se spoljna trgovina uravnotežuje rastom izvoza, a ne padom uvoza.

Slika 3: Spoljna trgovina, % BDP
 

Slika 4 ukazuje na ključni problem: nedovoljna ulaganja. Nivo je sličan onom u Srbiji. Manji je verovatno za bar 6 ili 7 procentnih poena od onog koji bi bio potreban privredi kao što je bosanska, dakle onoj koja je nerazvijena i, zapravo, zaostaje.

Slika 4: Ulaganja, % BDP
 

Imajući u vidu stanje privrede, koje nije privremeno, očekivalo bi se da se na izborima iskazuje nezadovoljstvo i da se menjaju oni koji su na vlasti. To nije slučaj. Kao i gotovo neprekidno u poslednjih tridesetak godina, vlast će i dalje vršiti tri etničke političke partije. Koje će nastaviti da se bave međusobnim sukobljavanjem oko kontrole nad jednim ili drugim delom zemlje, s ciljem da je nikako ne dele.
Šta onda održava ovu zemlju? Mimo nepostojanja međunarodnih okolnosti da se granice prekrajaju, uprkos tome što bi bar dve od tri stranke koje vladaju to želele, jesu i dva elementa privrednog sistema: jedinstveni sistem poreza na dodatu vrednost i jedna centralna banka. Političkim partijama koje ne umeju povoljno da utiču na privredni razvoj u interesu je da se budžeti pune i da su cene stabilne. Pa još dok se i narod ne buni, zašto menjati strategiju koja dobija, dok stanovništvo koje je ostalo – gubi.
 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: O malinama i ruži Mijat Lakićević: O malinama i ruži

    Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik

    “Vanredno ugrožavate istraživačko novinarstvo i slobodu izražavanja. Ma kakvi, najzad je dolijao kradljivac državnih tajni.” “Neće biti da je tako, onaj ko je otkrio tuđa nepočinstva ne može biti proganjan.” “Pravdajte ga koliko hoćete, ali veliki remetilac internacionalnih odnosa konačno je dopao u ruke nacionalnih pravdi.”

  • Dimitrije Boarov: Pitanje identiteta i prosperiteta Dimitrije Boarov: Pitanje identiteta i prosperiteta

    Ovih dana, kada se u Beogradu zakuvava politička kriza zbog sve zapaljivijeg “sukoba na desnici”, pre svega oko Kosovskog pitanja i srpstva u celini, deluju nekako nestvarno reči osnivača Svetskog ekonomskog foruma u švajcarskom Davosu Klausa Švaba o “lažnoj dihotomiji” između nacionalnog i globalnog identiteta. Švab tu dihotomiju odbacuje rečima da je “potrebno da prihvatimo individualne, patriotske i globalističke identitete jer svi oni postoje u svakom od nas”.

  • Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare

    Nekoliko srpskih novina prenelo je pre neki dan agencijsku vest da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zatvorilo “nelegalno mesto za pretovar šljunka i peska kod Apatina”.

  • Nadežda Gaće: Autogolovi Nadežda Gaće: Autogolovi

    Ne razumem se u fudbal, ali znam da je glavno dati bar gol više. Naša politička scena mi liči na fudbal u kojem niko ne mrda ispred svoga gola, nikako se ne meša s protivnikom – a rezultat se svodi na prebrojavanje autogolova.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side