04.06.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Italija i evro

Vladimir Gligorov: Italija i evro
Priča o italijanskoj ekonomiji je naravno kompleksna, tako da će ovo biti samo jedan argument zašto su italijanske vlade bile voljne da usvoje evro i zašto povratak na liru nije veoma popularan u italijanskoj javnosti, prema svemu što znamo.

       

 

Slika 1 pokazuje razvoj javnog duga u odnosu na BDP od 1990. Jasno je da se on smanjivao u godinama do usvajanja evra i do krize 2008. godine. Kriza, da se podsetimo, nije izazvana ničim vezanim za zajedničku valutu već kolapsom finansijskog sistema u Njujorku. Dakle, ako je održivost javnog duga brinula italijanske vlasti, usvajanje evra bilo je rešenje, bar ako se sudi po kretanju javnog duga.

 

Slika 1: Javni dug, % BDP

Izvor: Ameco

 

Slika 2 daje istoriju efekta lavine (snow ball) na javni dug i primarnog suficita od 1995. Lavina izražava razliku između kamatne stope na dug i stope rasta BDP-a, dok je primarni suficit razlika između prihoda i troškova umanjenih za kamate na dug. Ako je efekat lavine pozitivan, kamatna stopa je viša od stope rasta, ona doprinosi rastu javnog duga, pa je primarni suficit neophodan da bi odnos duga i BDP-a ostao na istom nivou.

Vidimo na slici 2 da je razlika između kamatne stope na italijanski javni dug i stope rasta BDP-a znatno smanjena posle usvajanja evra i ostala je na niskom nivou i posle krize, bar u odnosu na vreme lire. Osim na vrhuncu recesije i u godini kada je pretio raspad evra. Na ovo ću se vratiti.

Zato je italijanska vlada mogla znatno da umanji primarni suficit, što znači da je mogla, napustivši liru i prešavši na evro, da vodi labaviju fiskalnu politiku.

 

Figis 2 Primarni suficit i efekat lavine

Izvor: Ameco

 

Mislim da to ukazuje na objašnjenje za popularnost evra. Na osnovu iskustva, ako treba ponovo da se uvede lira, biće potrebna fiskalna konsolidacija. Ili će biti potrebno birati između sledeće dve mogućnosti: Ili će javni dug morati da bude smanjen bržom inflacijom, u svakom slučaju onaj deo koji će ostati u vlasništvu Italijana; ili će dug morati da se restrukturira.

U oba slučaja, međutim, nije uopšte izvesno da bi italijanske fiskalne vlasti zaista mogle značajno da povećaju stvarnu javnu potrošnju i prilično je verovatno da će biti neophodna veoma restriktivna politika javne potrošnje.

Dakle, evro izgleda kao bolja mogućnost, čak i ako je cilj da se fiskalnom ekspanzijom podstakne privredni rast.

Slika 3 prikazuje udeo dodate vrednosti prerađivačke industrije u BDP Italije, Francuske i Austrije. Poređenja sa drugim evropskim zemljama ne menjaju mnogo stvari. Od 1995, udeo industrijske proizvodnje u ukupnoj smanjen je u sve tri zemlje, mada najmanje u Austriji. Ali ne izgleda da se nešto neobično dešava u Italiji. U stvari, u okviru razvijenijih zemalja EU, Italija je bliža privredama sa značajnim sektorom prerađivačke industrije. U svakom slučaju, bilo bi vrlo teško pokazati da je prelazak na evro izazvao ili doprineo deindustrijalizaciji Italije.

 

Slika 3: Prerađivačka industrija, dodata vrednost, % BDP

Izvor: Evrostat

 

Nema sumnje da Italija ima problem sa rastom. Pridruživanje evropskoj monetarnoj uniji je, ako išta, pomoglo, bar potencijalno. To su italijanske vlade proćerdale. Sada će, sva je prilika, glasači imati priliku da odluče da li su za povratak na liru. Na finansijskim tržištima se već može videti rast kamatnih stopa na italijanske dugove. Iz iskustva 2012, videti Sliku 2, znamo da efekat može da bude veliki. Rast kamatnih stopa zapravo govori o očekivanoj devalvaciji ako se lirom zameni evro. I to pod pretpostavkom, koja sada više nikako nije zadovoljena, da se zamena izvrši neočekivano. Tako da jedino odluka glasača da se ne napušta evro može da obezbedi da ne dođe do masovnog odliva novca i, posledično, značajnog pada proizvodnje.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Festival Srpske Trpeze
Pročitajte i...
  • Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji

    SLIKA 1. Na tribini SNS u Beški 17. januara 2017. došlo je do incidenta kada su aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava razvukli transparent “Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama” i izrazili protest duvanjem u pištaljke.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

  • Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit

    Kao što se vidi iz Slike 1, izvor svih podataka je Eurostat, BDP po glavi stanovnika po kupovnoj snazi, po EU standardu (PPS), u Srbiji stagnira u odnos na EU28 od 2008, kao uostalom i prosečni BDP za taj period.

  • Dimitrije Boarov: Turske opomene Dimitrije Boarov: Turske opomene

    Kada u jednoj velikoj privredi kao što je turska u jednom danu (petak prošle sedmice) paritet domaće lire prema američkom dolaru padne oko 18 odsto, onda se to ne može tumačiti samo Trampovim spoljnotrgovinskim ludorijama i dupliranjem carinskih taksi na uvoz aluminijuma i čelika i iz Turske nego i znakom da se svemoćni turski predsednik Tajip Erdogan ipak zaneo svojom veličinom i veličinom svoje zemlje i tako se opasno poigrao sa ekonomskom budućnošću svojih 80 miliona sugrađana.

  • Vladimir Gligorov: Subvencije Vladimir Gligorov: Subvencije

    Zašto bi se subvencionisala privatna, strana ili domaća ulaganja? Ako sam dobro razumeo, i Savez za Srbiju namerava da nastavi sa subvencijama, samo bi da ih uslovi, pre svega kada je reč o stranim ulaganjima, većim platama za zaposlene.

  • Mijat Lakićević: Savez za izolaciju Mijat Lakićević: Savez za izolaciju

    Da li je Tramp trapav, lud ili glup, nije ni važno – bar ne u kontekstu ove priče – ali je svojom izjavom o nekim “agresivnim Montenegrinima koji prete da izazovu treći svetski rat” američki predsednik, kao što je to već konstatovano, u stvari otkrio na šta mu se ruski kolega žalio.

  • Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice” Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice”

    Udarna vest 1. juna tekuće godine u svim srpskim medijima bila je da je Njegovo Veličanstvo Predsednik Srbije priredio svečani prijem za fudbalsku reprezentaciju naše zemlje, stručni štab i članove rukovodstva Fudbalskog saveza Srbije.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side