04.06.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Italija i evro

Vladimir Gligorov: Italija i evro
Priča o italijanskoj ekonomiji je naravno kompleksna, tako da će ovo biti samo jedan argument zašto su italijanske vlade bile voljne da usvoje evro i zašto povratak na liru nije veoma popularan u italijanskoj javnosti, prema svemu što znamo.

       

 

Slika 1 pokazuje razvoj javnog duga u odnosu na BDP od 1990. Jasno je da se on smanjivao u godinama do usvajanja evra i do krize 2008. godine. Kriza, da se podsetimo, nije izazvana ničim vezanim za zajedničku valutu već kolapsom finansijskog sistema u Njujorku. Dakle, ako je održivost javnog duga brinula italijanske vlasti, usvajanje evra bilo je rešenje, bar ako se sudi po kretanju javnog duga.

 

Slika 1: Javni dug, % BDP

Izvor: Ameco

 

Slika 2 daje istoriju efekta lavine (snow ball) na javni dug i primarnog suficita od 1995. Lavina izražava razliku između kamatne stope na dug i stope rasta BDP-a, dok je primarni suficit razlika između prihoda i troškova umanjenih za kamate na dug. Ako je efekat lavine pozitivan, kamatna stopa je viša od stope rasta, ona doprinosi rastu javnog duga, pa je primarni suficit neophodan da bi odnos duga i BDP-a ostao na istom nivou.

Vidimo na slici 2 da je razlika između kamatne stope na italijanski javni dug i stope rasta BDP-a znatno smanjena posle usvajanja evra i ostala je na niskom nivou i posle krize, bar u odnosu na vreme lire. Osim na vrhuncu recesije i u godini kada je pretio raspad evra. Na ovo ću se vratiti.

Zato je italijanska vlada mogla znatno da umanji primarni suficit, što znači da je mogla, napustivši liru i prešavši na evro, da vodi labaviju fiskalnu politiku.

 

Figis 2 Primarni suficit i efekat lavine

Izvor: Ameco

 

Mislim da to ukazuje na objašnjenje za popularnost evra. Na osnovu iskustva, ako treba ponovo da se uvede lira, biće potrebna fiskalna konsolidacija. Ili će biti potrebno birati između sledeće dve mogućnosti: Ili će javni dug morati da bude smanjen bržom inflacijom, u svakom slučaju onaj deo koji će ostati u vlasništvu Italijana; ili će dug morati da se restrukturira.

U oba slučaja, međutim, nije uopšte izvesno da bi italijanske fiskalne vlasti zaista mogle značajno da povećaju stvarnu javnu potrošnju i prilično je verovatno da će biti neophodna veoma restriktivna politika javne potrošnje.

Dakle, evro izgleda kao bolja mogućnost, čak i ako je cilj da se fiskalnom ekspanzijom podstakne privredni rast.

Slika 3 prikazuje udeo dodate vrednosti prerađivačke industrije u BDP Italije, Francuske i Austrije. Poređenja sa drugim evropskim zemljama ne menjaju mnogo stvari. Od 1995, udeo industrijske proizvodnje u ukupnoj smanjen je u sve tri zemlje, mada najmanje u Austriji. Ali ne izgleda da se nešto neobično dešava u Italiji. U stvari, u okviru razvijenijih zemalja EU, Italija je bliža privredama sa značajnim sektorom prerađivačke industrije. U svakom slučaju, bilo bi vrlo teško pokazati da je prelazak na evro izazvao ili doprineo deindustrijalizaciji Italije.

 

Slika 3: Prerađivačka industrija, dodata vrednost, % BDP

Izvor: Evrostat

 

Nema sumnje da Italija ima problem sa rastom. Pridruživanje evropskoj monetarnoj uniji je, ako išta, pomoglo, bar potencijalno. To su italijanske vlade proćerdale. Sada će, sva je prilika, glasači imati priliku da odluče da li su za povratak na liru. Na finansijskim tržištima se već može videti rast kamatnih stopa na italijanske dugove. Iz iskustva 2012, videti Sliku 2, znamo da efekat može da bude veliki. Rast kamatnih stopa zapravo govori o očekivanoj devalvaciji ako se lirom zameni evro. I to pod pretpostavkom, koja sada više nikako nije zadovoljena, da se zamena izvrši neočekivano. Tako da jedino odluka glasača da se ne napušta evro može da obezbedi da ne dođe do masovnog odliva novca i, posledično, značajnog pada proizvodnje.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Vladimir Gligorov: Sledeća kriza Vladimir Gligorov: Sledeća kriza

    Američka centralna banka želi da normalizuje monetarnu politiku. Ovo je praktično promena monetarnog režima, i to ne onog koji je uspostavljen posle 2008, kada je njena kamatna stopa, ona koju zaračunava centralna banka, spuštena na nulu.

  • Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina

    Nema sličnosti, reklo bi se, između francuskih Žutih prsluka, Bregzita, uspona Donalda Trampa, rasta Kine, širenja Rusije, međunarodnog rejtinga EU i strateškog lelujanja Srbije.

  • Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena

    Novogodišnji i božićni praznici tek što su prošli, a imali smo dve vesti koje su nas rastužile. Paradoksalno, otišle su dve legende srpske kulture iako jedan od njih nije bio ličnost iz kulture: jedna je Marko Nikolić, a druga Dragoslav Šekularac, verovatno prva sportska pop-kulturna ikona i prvi jugoslovenski sportista čija popularnost beše tolika da je dobio i film o sebi, “Šeki snima, pazi se” Marijana Vajde iz 1962.

  • Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju

    Ukrajina je religijski fenomen. Ima tri pravoslavne crkve i najveću grkokatoličku crkvu na svetu. Čini se da se Čerčilove reči da Balkan proizvodi više istorije nego što može da svari mogu preneti i na Ukrajinu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side