04.06.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Italija i evro

Vladimir Gligorov: Italija i evro
Priča o italijanskoj ekonomiji je naravno kompleksna, tako da će ovo biti samo jedan argument zašto su italijanske vlade bile voljne da usvoje evro i zašto povratak na liru nije veoma popularan u italijanskoj javnosti, prema svemu što znamo.

       

 

Slika 1 pokazuje razvoj javnog duga u odnosu na BDP od 1990. Jasno je da se on smanjivao u godinama do usvajanja evra i do krize 2008. godine. Kriza, da se podsetimo, nije izazvana ničim vezanim za zajedničku valutu već kolapsom finansijskog sistema u Njujorku. Dakle, ako je održivost javnog duga brinula italijanske vlasti, usvajanje evra bilo je rešenje, bar ako se sudi po kretanju javnog duga.

 

Slika 1: Javni dug, % BDP

Izvor: Ameco

 

Slika 2 daje istoriju efekta lavine (snow ball) na javni dug i primarnog suficita od 1995. Lavina izražava razliku između kamatne stope na dug i stope rasta BDP-a, dok je primarni suficit razlika između prihoda i troškova umanjenih za kamate na dug. Ako je efekat lavine pozitivan, kamatna stopa je viša od stope rasta, ona doprinosi rastu javnog duga, pa je primarni suficit neophodan da bi odnos duga i BDP-a ostao na istom nivou.

Vidimo na slici 2 da je razlika između kamatne stope na italijanski javni dug i stope rasta BDP-a znatno smanjena posle usvajanja evra i ostala je na niskom nivou i posle krize, bar u odnosu na vreme lire. Osim na vrhuncu recesije i u godini kada je pretio raspad evra. Na ovo ću se vratiti.

Zato je italijanska vlada mogla znatno da umanji primarni suficit, što znači da je mogla, napustivši liru i prešavši na evro, da vodi labaviju fiskalnu politiku.

 

Figis 2 Primarni suficit i efekat lavine

Izvor: Ameco

 

Mislim da to ukazuje na objašnjenje za popularnost evra. Na osnovu iskustva, ako treba ponovo da se uvede lira, biće potrebna fiskalna konsolidacija. Ili će biti potrebno birati između sledeće dve mogućnosti: Ili će javni dug morati da bude smanjen bržom inflacijom, u svakom slučaju onaj deo koji će ostati u vlasništvu Italijana; ili će dug morati da se restrukturira.

U oba slučaja, međutim, nije uopšte izvesno da bi italijanske fiskalne vlasti zaista mogle značajno da povećaju stvarnu javnu potrošnju i prilično je verovatno da će biti neophodna veoma restriktivna politika javne potrošnje.

Dakle, evro izgleda kao bolja mogućnost, čak i ako je cilj da se fiskalnom ekspanzijom podstakne privredni rast.

Slika 3 prikazuje udeo dodate vrednosti prerađivačke industrije u BDP Italije, Francuske i Austrije. Poređenja sa drugim evropskim zemljama ne menjaju mnogo stvari. Od 1995, udeo industrijske proizvodnje u ukupnoj smanjen je u sve tri zemlje, mada najmanje u Austriji. Ali ne izgleda da se nešto neobično dešava u Italiji. U stvari, u okviru razvijenijih zemalja EU, Italija je bliža privredama sa značajnim sektorom prerađivačke industrije. U svakom slučaju, bilo bi vrlo teško pokazati da je prelazak na evro izazvao ili doprineo deindustrijalizaciji Italije.

 

Slika 3: Prerađivačka industrija, dodata vrednost, % BDP

Izvor: Evrostat

 

Nema sumnje da Italija ima problem sa rastom. Pridruživanje evropskoj monetarnoj uniji je, ako išta, pomoglo, bar potencijalno. To su italijanske vlade proćerdale. Sada će, sva je prilika, glasači imati priliku da odluče da li su za povratak na liru. Na finansijskim tržištima se već može videti rast kamatnih stopa na italijanske dugove. Iz iskustva 2012, videti Sliku 2, znamo da efekat može da bude veliki. Rast kamatnih stopa zapravo govori o očekivanoj devalvaciji ako se lirom zameni evro. I to pod pretpostavkom, koja sada više nikako nije zadovoljena, da se zamena izvrši neočekivano. Tako da jedino odluka glasača da se ne napušta evro može da obezbedi da ne dođe do masovnog odliva novca i, posledično, značajnog pada proizvodnje.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra

    Samo naizgled deluje paradoksalno da u zemlji kakva je Srbija ima toliko zagovornika širenja javne svojine, mada nas stalno sustižu vesti kako se bezočno ne samo zloupotrebljavaju nego i bukvalno kradu, pa i uništavaju mnoga javna dobra “pod zaštitom države”.

  • Nadežda Gaće: ID SRBIJE Nadežda Gaće: ID SRBIJE

    Srbija ima nesvakidašnji problem; živi sa zabunama oko definicije svoje teritorije.

  • Dimitrije Boarov: Šta nas čeka Dimitrije Boarov: Šta nas čeka

    Ovih dana naglo je zahladilo i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti loše, ukoliko ovaj neprijatni meteorološki talas bar malo ohladi i preterana ekonomska očekivanja koja šire naši zvaničnici, a koja su sintetizovana u političkoj poruci da dolazi “zlatno doba” za građane i penzionere.

  • Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti

    Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).

  • Momčilo Pantelić: “Tropski Tramp” itd. Momčilo Pantelić: “Tropski Tramp” itd.

    Brazil se potvrdio kao zemlja vrhunskih paradoksa: hvaljen po tome što nema spoljnih neprijatelja, najednom je pokazao sklonost da na čelo države dovede političara koji masovno “vidi” neprijatelje unutar njega.

  • Dimitrije Boarov: Konfuzija oko "neprijatelja" Dimitrije Boarov: Konfuzija oko "neprijatelja"

    Iako se decenijama bavim privrednim temama i raznovrsnom proizvodnjom, moram priznati da sam stalno zaobilazio jednu od najstarijih i najrazvijenijih “proizvodnji” u Srbiji – proizvodnju “unutrašnjih i spoljnih neprijatelja”.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side