04.06.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Italija i evro

Vladimir Gligorov: Italija i evro
Priča o italijanskoj ekonomiji je naravno kompleksna, tako da će ovo biti samo jedan argument zašto su italijanske vlade bile voljne da usvoje evro i zašto povratak na liru nije veoma popularan u italijanskoj javnosti, prema svemu što znamo.

       

 

Slika 1 pokazuje razvoj javnog duga u odnosu na BDP od 1990. Jasno je da se on smanjivao u godinama do usvajanja evra i do krize 2008. godine. Kriza, da se podsetimo, nije izazvana ničim vezanim za zajedničku valutu već kolapsom finansijskog sistema u Njujorku. Dakle, ako je održivost javnog duga brinula italijanske vlasti, usvajanje evra bilo je rešenje, bar ako se sudi po kretanju javnog duga.

 

Slika 1: Javni dug, % BDP

Izvor: Ameco

 

Slika 2 daje istoriju efekta lavine (snow ball) na javni dug i primarnog suficita od 1995. Lavina izražava razliku između kamatne stope na dug i stope rasta BDP-a, dok je primarni suficit razlika između prihoda i troškova umanjenih za kamate na dug. Ako je efekat lavine pozitivan, kamatna stopa je viša od stope rasta, ona doprinosi rastu javnog duga, pa je primarni suficit neophodan da bi odnos duga i BDP-a ostao na istom nivou.

Vidimo na slici 2 da je razlika između kamatne stope na italijanski javni dug i stope rasta BDP-a znatno smanjena posle usvajanja evra i ostala je na niskom nivou i posle krize, bar u odnosu na vreme lire. Osim na vrhuncu recesije i u godini kada je pretio raspad evra. Na ovo ću se vratiti.

Zato je italijanska vlada mogla znatno da umanji primarni suficit, što znači da je mogla, napustivši liru i prešavši na evro, da vodi labaviju fiskalnu politiku.

 

Figis 2 Primarni suficit i efekat lavine

Izvor: Ameco

 

Mislim da to ukazuje na objašnjenje za popularnost evra. Na osnovu iskustva, ako treba ponovo da se uvede lira, biće potrebna fiskalna konsolidacija. Ili će biti potrebno birati između sledeće dve mogućnosti: Ili će javni dug morati da bude smanjen bržom inflacijom, u svakom slučaju onaj deo koji će ostati u vlasništvu Italijana; ili će dug morati da se restrukturira.

U oba slučaja, međutim, nije uopšte izvesno da bi italijanske fiskalne vlasti zaista mogle značajno da povećaju stvarnu javnu potrošnju i prilično je verovatno da će biti neophodna veoma restriktivna politika javne potrošnje.

Dakle, evro izgleda kao bolja mogućnost, čak i ako je cilj da se fiskalnom ekspanzijom podstakne privredni rast.

Slika 3 prikazuje udeo dodate vrednosti prerađivačke industrije u BDP Italije, Francuske i Austrije. Poređenja sa drugim evropskim zemljama ne menjaju mnogo stvari. Od 1995, udeo industrijske proizvodnje u ukupnoj smanjen je u sve tri zemlje, mada najmanje u Austriji. Ali ne izgleda da se nešto neobično dešava u Italiji. U stvari, u okviru razvijenijih zemalja EU, Italija je bliža privredama sa značajnim sektorom prerađivačke industrije. U svakom slučaju, bilo bi vrlo teško pokazati da je prelazak na evro izazvao ili doprineo deindustrijalizaciji Italije.

 

Slika 3: Prerađivačka industrija, dodata vrednost, % BDP

Izvor: Evrostat

 

Nema sumnje da Italija ima problem sa rastom. Pridruživanje evropskoj monetarnoj uniji je, ako išta, pomoglo, bar potencijalno. To su italijanske vlade proćerdale. Sada će, sva je prilika, glasači imati priliku da odluče da li su za povratak na liru. Na finansijskim tržištima se već može videti rast kamatnih stopa na italijanske dugove. Iz iskustva 2012, videti Sliku 2, znamo da efekat može da bude veliki. Rast kamatnih stopa zapravo govori o očekivanoj devalvaciji ako se lirom zameni evro. I to pod pretpostavkom, koja sada više nikako nije zadovoljena, da se zamena izvrši neočekivano. Tako da jedino odluka glasača da se ne napušta evro može da obezbedi da ne dođe do masovnog odliva novca i, posledično, značajnog pada proizvodnje.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Minimalne plate Vladimir Gligorov: Minimalne plate

    Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.

  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija? Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija?

    Da bi danas medij opstao kao “najveći” i time zaradio najviše sredstava – najbrži, najjednostavniji i najjeftiniji način da se to postigne jeste kreiranjem tabloidnog medija.

  • Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje

    Parlamentarni izbori u Italiji održani su 4. marta, kada i izbori u Beogradu za gradsku vlast. Izbori u Italiji, za razliku od beogradskih, nisu imali jasnog pobednika. Najveći broj glasova i poslanika dobile su populističke stranke koje nemaju mnogo zajedničkog, pa je s rascepkanim parlamentom bilo teško doći do saglasja kako bi vlada mogla izgledati i ko bi je mogao voditi.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side