02.12.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Intervju

Vladimir Gligorov: Intervju
Makronov intervju Ekonomistu je sadržajan, nezavisno od retorike. Zanimljivo je, najpre, kako on vidi ulogu Francuske posle Bregzita. Jedina zemlja članica Evropske unije koja ima stalno mesto u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Jedina nuklearna sila. I jedina koja ima svetsko prisustvo preko svojih prekookeanskih teritorija. Takođe, ima smisla dodati, jedina čija vojska interveniše u pojedinim afričkim zemljama.

Ovo je važno jer Makron smatra da Evropska unija mora da preuzme odgovornost za svetsku bezbednost i stabilnost, pri čemu je Francuska ta koja može da preuzme vodeću ulogu. Valja uzeti u obzir da je taj povećani doprinos svetskoj bezbednosti, po francuskom predsedniku, posledica strateških odluka pre svega Sjedinjenih Država, a potom i Velike Britanije, pa konačno i zemalja članica NATO saveza kao što je Turska. Može da se raspravlja koliko je tačno da su Obama i sada Tramp zaista smanjili američki interes za Evropu i stoga za NATO, ali nema sumnje da je Evropa, bar do ukrajinske krize, čak i uprkos jugoslovenskim ratovima, zapravo bezbedan kontinent, pogotovo istorijski posmatrano.

NATO tome nesumnjivo doprinosi. No, kako se to ponekad kaže, on je postao žrtva sopstvene uspešnosti. Evropske zemlje troše relativno malo na vojsku, odbranu i uopšte bezbednost. Građani Evropske unije ne očekuju da ikada budu u prilici da koriste oružje u unutarevropskim sukobima. Makron smatra da to marginalizuje Evropu, zbog čega i predlaže da Evropska unija poveća svoje prisustvo u svetu kao sila, kao akter koji može da interveniše u kriznim područjima u susedstvu, ali i u svetu. Kao dopuna Severnoatlantskom savezu, a ne nezavisno od njega.
Ključno pitanje kod toga jeste ima li Evropska unija, što će reći njene zemlje članice, strateške ciljeve? Može li, drukčije rečeno, EU da misli geopolitički, pa onda naravno i da dela u skladu s tim strateškim ciljevima?

Kako sada stvari stoje i tako kako je EU zamišljena, odgovor je negativan. EU nije geopolitički akter. Ona to nije po konstrukciji, ali čak i da reši da bude, šta bi bili ciljevi? Makron ističe potrebu normalizacije odnosa sa Rusijom. Ne danas ili sutra već dugoročno posmatrano. Uzmimo, tako bi se možda njegovi komentari o Rusiji mogli razumeti, da obnavljamo odnose sa sutrašnjom Rusijom, kako bi oni izgledali? To je bez sumnje strateško pitanje.

Zašto, moglo bi se pitati, ne sa današnjom Rusijom? Zato što stvar nije hitna. Rusija jeste velika vojna sila, ali njene su mogućnosti ograničene, kao što se vidi na primeru Ukrajine. Delimično je to, ta ograničenost, posledica prevelike izloženosti. To je geografska neminovnost, ali je takođe i politički izbor. To ne može, a da se ne završi tolstojevskim ciklusom, dakle povlačenjem u sopstvene granice. Uz to, u poređenju s Kinom, a sutra i Indijom, Rusija je sila na zalasku moći. No, u Evropi njeno prisustvo nije beznačajno i moglo bi svakako biti korisno. To Makron vidi kao osnov za trajniju normalizaciju odnosa EU sa Rusijom, jednom kada se njene ambicije svedu na ono što je realno.

To, međutim, ne čini od Evropske unije geopolitičku silu. Nema sumnje da bi njena sfera uticaja bila na južnoj strani Mediterana, gde uostalom EU ima značajan privredni uticaj. Problem je u tome što je meka evropska moć slaba, a ako nje nema, vojna sila nije od neke velike pomoći. Turska je primer za evropsku nemoć, a i zavađene balkanske zemlje. O Siriji, Libiji ili Iranu da i ne govorimo. EU je težila da razvije bliskosusedsku politiku, ali je ona imala uticaj u Ukrajini, a ne u Africi i Aziji. Ukrajinu EU ne može da integriše, bar ne u dogledno vreme, a mediteranske zemlje integraciji i ne teže.

A opet, meka moć Evropske unije poticala je od uspešne pacifikacije Evrope, od privrednog napretka i od izgleda manje razvijenih zemalja da sustignu razvijenije u jednoj ili najviše dve generacije. Makronovo okretanje jačanju vojne sile i, uopšte, sredstava prinude, govori o gubljenju iluzije da se evropski model može izvoziti i tako gotovo kosmopolitizovati. To je, mislim, najvažnija poruka ovog intervjua.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko

    Zemlja koja je stvorena u Jajcu 29. novembra 1943. imala je, svi smo toga bolno svjesni, mnoge promašaje i ugrađeni rok trajanja, ali je nastala kao plod zajedničke borbe jugoslavenskih naroda, na ispravnoj strani povijesti, sa snovima o pravednom i modernom društvu, što su činjenice na koje moramo biti ponosni, uzimajući najbolje od njenog nasljeđa za budućnost i odbacujući najgore

  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

  • Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči

    Pita me jedan prijatelj, stari simpatizer SPS-a, zašto sam ja u novinskim napisima toliko “upro” protiv Dačića i SPS-a.

  • Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću

    Ovaj tekst pišem točno na godišnjicu pada Vukovara i utemeljenja Herceg-Bosne. Obje ove stvari rezultirale su apsolutnim civilizacijskim potonućem koje je, ne samo u fizičkom smislu, gotovo u potpunosti uništilo dva predivna grada koji su predstavljali ogledan primjer zajedničkog življenja i nekog jugoslavenskog osjećaja, Vukovara i Mostara

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj

    Kada bi ga sam pravio, Vučić sebi ne bi mogao da smisli boljeg neprijatelja od Vuka Jeremića. To je za njega prosto idealan protivnik.

  • Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model

    Vidim da se rasprava oko najavljenog povećanja plata u javnom sektoru za osam do 15 odsto u idućoj godini počela “produbljavati” iako je većini običnih posmatrača prilično jasno da je reč o predizbornom poklonu vlasti svojoj biračkoj bazi, pretežno povezanoj sa državnom službom.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side