Vladimir Gligorov: Hrvatski problem
30.11.2015 Beograd

Vladimir Gligorov: Hrvatski problem

Vladimir Gligorov: Hrvatski problem
Prvi problem je što opozicija nije uspela da pobedi na izborima. Ovo ne iz ideoloških ili čak programskih razloga, već zato što to govori o njenoj slabosti. Opet ne zato što stranke na vlasti ne bi trebalo da obnove mandat, već zato što su privredni rezultati rđavi.

Pa ako opozicija ne može da izađe sa programom koji je bolji i uverljiviji od onoga stranaka na vlasti, to može da rizikuje političku stabilnost. U tom smislu da će se gubiti vreme na to da se dođe do efikasne vlade. A stanje u hrvatskoj privredi nije takvo da ima vremena za gubljenje.

Drugi problem je taj što se treća opcija, grupa koja se sakupila pod nazivom Most, gotovo odmah posle iznenađujuće, za njih same pre svega, dobrog rezultata na izborima posvađala i sada nije izvesno koliko će uopšte moći da utiče na politiku nove vlade, ako do nje uopšte dođe. Jer u eventualnoj koaliciji sa jednom od dveju velikih stranaka, Most, da je ostao ujedinjen, mogao bi da zahteva sprovođenje reformskog programa. Ako, međutim, uđe u koaliciju u krnjem sastavu, taj će uticaj biti svakako manji,

Ovo bi se moglo nazvati problemom raspodele plena, kao u romanu i filmu Blago Sijera Madre. Obično se misli da je teško podeliti nešto u čemu se oskudeva, da je siromašnima teže da se dogovore o tome koliko kome sleduje. A zapravo je teže podeliti plen koji je veći nego od onoga zarad koga je došlo do udruživanja u poduhvatu, a uopšte je teško podeliti veliku dobit. Siromašni lakše postignu sporazum o tome da svakome treba da pripadne jednak deo, dok je teži problem ako neko treba da postane predsednik vlade, a neko drugi ostane samo poslanik. I onda, kao u pomenutoj priči, svi ostanu kratkih rukava. U ovom slučaju, krnji Most u koaliciji sa socijalistima ne može očekivati da će imati neki veliki uticaj, a za koaliciju sa Hrvatskom demokratskom zajednicom ne mora čak ni ih bude dovoljan broj.

Treći je problem što je već sada teško videti da će program reformi koje je u početku zahtevao Most uopšte biti prihvatljiv za potencijalne koalicione partnere. U početku je izgledalo da su se obe veće stranke uplašile da će se suočiti sa nezadovoljstvom javnosti i potom glasača, kada se ponovo izađe na izbore, pa su izražavale spremnost da prihvate sve zahteve grupe Most. Sada to više nije slučaj, jer sve više izgleda da će ovima poslednjima biti važnije da uđu u vladu nego da insistiraju na programu. Jer drugu šansu možda neće ni dobiti ili bar ne ovakvu kakvu imaju sada.

Četvrti problem je u tome što sledeća hrvatska vlada i neće imati veliki izbor kod formulisanja privredne politike. Naime, Hrvatska ima obavezu prema Evropskoj komisiji da sprovede program fiskalne konsolidacije. Uz to, tu su i preporuke o strukturnim reformama, koje je takođe teško odlagati. Konačno, tu su i novi problemi sa izbeglicama i regionalnim odnosima, gde se takođe ne mogu izbeći mere koje nisu popularne. Za suočavanje sa svim tim problemima nema veliki izbor mera i sredstava.

Tu je Most imao dobru ideju da kada već fiskalna politika ne može da bude previše aktivna, moglo bi se posegnuti za monetarnom politikom. Moglo bi se odustati od stroge kontrole kursa, što bi moglo da utiče povoljno na izvoz, ali i na kamatne stope, a to znači i na ulaganja, a potom i na rast cena, što bi moglo da podstakne potrošnju. Potpuno je jasno da je to sasvim neprihvatljivo centralnoj banci, ali politiku kursa utvrđuju vlada i centralna banka zajedno, a zvanično se ona i vodi kao fleksibilna.

Most je takođe imao zahtev za smanjenje poreza, što nije jednostavno izvodivo u uslovima kada je potrebno sprovoditi fiskalnu konsolidaciju, ali se svakako mogla izvršiti preraspodela tereta kako bi se podstaklo preduzetništvo i ulaganja. Ovaj predlog, kao i onaj o monetarnoj politici, nije bio naročito dobro razrađen, ali svakako bi mogao da bude na jedan ili drugi način da se tehnički i politički uobliči u sprovodivu politiku.

To je sada peti problem, naime taj što se zapravo topi podrška reformama. Most ima posebni interes da se sprovede decentralizacija, odnosno prenošenje ovlašćenja sa županija na lokalne zajednice. Jer je sam Most potekao iz gradske politike. Sada, međutim, nije izvesno da će naći partnera za tu reformu, u kom slučaju sasvim je neizvesno da li će se uopšte održati kao politička grupa, a nekmoli se formirati kao stranka.

Usled čega, ili svega zapravo, prevremeni izbori izgledaju kao verovatan ishod ove političke raspodele netom završene konkurencije za izborni plen. Ukoliko bi to značilo i da više ne bi bilo interesa da se glasa za takvu alternativu kakva je Most, ostaju i dalje dve velike stranke i njeni mali koalicioni partneri, a glasači čini se da ne mogu da se odluče ko je od koga gori. I eto problema stabilnosti.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 30.11.2015, 08:30h Rudi Lazarevski

    Veoma dobar tekst.

Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture

    Malo je reći da svetsko tržište, od kojeg Srbija sve više zavisi, posle korone neće biti onakvo kakvo je bilo pre pandemije. Neće biti isto ni u samoj Srbiji. Zbog svega toga suočićemo se s hitnom potrebom restrukturiranja cele privrede, što obično prilično košta i donosi nove rizike.

  • Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu

    Znam mnoge ljude koji su se tokom godine mnogo čega odricali da bi putovali i letovali širom sveta i o tome potom sve vreme govorili u svojim prijateljskim krugovima, pokazivali slike, itd. Ako im se to oduzme, njihov život će u suštinskom smislu postati siromašniji.

  • Mijat Lakićević: Dijalog u paklu... Mijat Lakićević: Dijalog u paklu...

    Sportski ideolog Nebojša Čović izjavio je pre neki dan da je “Crvena zvezda narodski klub”, te da je kao takva “prethodnih godina odlično predstavljala državu Srbiju, glavni grad Beograd i region”.

  • Momčilo Pantelić: Korona-triler Momčilo Pantelić: Korona-triler

    Kad se neko zlo izrodi na Istoku, a najveće žrtve odnese na Zapadu, je li to dovoljno za novi Hladni rat? Ovako uprošćena strateška nedoumica razmahala se po svetu povodom pandemije koja se začela u Kini, a dosad najviše ojadila Evropu i Ameriku.

  • Vladimir Gligorov: Virus u regiji Vladimir Gligorov: Virus u regiji

    Srbija ima značajno veći broj obolelih nego zemlje u susedstvu, ali ne i veći broj umrlih. Zapravo, tek nešto više od dva odsto obolelih je umrlo, dok je u svim drugim zemljama u susedstvu taj procenat veći.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Vladimir Gligorov: Hibridi Vladimir Gligorov: Hibridi

    Koja je saznajna korist od hibridnih režima? Takođe, šta se postiže višekriterijumskim ocenjivanjem?

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side