Vladimir Gligorov: Grčka posle Ciprasa
15.07.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Grčka posle Ciprasa

Vladimir Gligorov: Grčka posle Ciprasa
Imaju li Cipras i Siriza političku budućnost? Rekao bih da sve zavisi od njih. Ocena da ih je narod kaznio zbog nepopularne politike koju su vodili – mislim da ne stoji.

Nije nerazumno da ih glasači ne izaberu ponovo jer se time ograničavaju buduće vlasti. Ocena prošlosti neke vlasti ima smisla samo sa stanovišta očekivanja od buduće vlasti. Tako da Nova demokratija i Micotakis ne mogu da se osećaju sigurni na vlasti jer je opozicija kažnjena. Na sledećim izborima lako mogu da izgube oni koji su sada pobedili, i da izgube od onih koje su upravo smenili sa vlasti. Ukoliko se, naravno, Siriza održi kao opozicija. Trenutno nema ozbiljne konkurencije, ali oni su relativno nova partija i ima starijih koje se mogu oporaviti.

Na šta se mogu pozivati Cipras i Siriza? Najpre je potrebno biti načisto šta su uopšte mogli da urade kada su došli na vlast. Narod nije bio spreman da evro zameni drahmom i svakako nije bio spreman na napuštanje Evropske unije. Izbor je onda bio moratorijum jedne ili druge vrste na javne dugove ili sporazum s kreditorima i monetarnim i fiskalnim vlastima u Evropskoj centralnoj banci, odnosno u zemljama članicama Evropske unije, uz podršku Međunarodnog monetarnog fonda. Kako moratorijum na dugove nije rešenje već stanje u kojem se ono traži, Cipras nije imao neki mnogo povoljniji izbor od sporazuma sa Evropskom unijom i sa Evropskom centralnom bankom. Uz u najvećoj meri tehničke usluge Međunarodnog monetarnog fonda, mada je i on dao određena sredstva.

Problem kod tih sporazuma nisu odricanja, koja se ne mogu izbeći. Cilj je da se obezbedi stabilnost i da se normalizuju finansijski odnosi, za šta je opet potrebno, i to je najvažnije, da se promene one karakteristike privrede koje su dovele do bankrotstva javnih finansija. Ili, drukčije rečeno, da se obezbedi održivost makroekonomskih bilansa, u ovom slučaju pre svega javnog duga. Što, opet, podrazumeva da se obezbede sredstva da se otplaćuju dugovi, što podrazumeva ne samo suficit u budžetu već i očuvanje poreske osnove, a ako je reč o spoljnim dugovima, a u ovom slučaju oni su svakako značajni, i promenu u spoljnotrgovinskom bilansu. Za to su kreditori spremni da refinansiraju dugove po niskoj kamatnoj stopi – recimo po stopi Evropske centralne banke.

Potrebna su, dakle, odgovarajuća kretanja u javnim finansijama i spoljnoj trgovini. Ukoliko se to obezbedi uz oporavak privrede, zemlja i njena privreda izlaze iz režima intenzivne nege, da ga tako nazovem, i potom sve zavisi od toga za šta su politika i privreda sposobni. Pitanje za Ciprasa i Sirizu jeste da li su obezbedili potrebni opravak, a za Micotakisa i Novu demokratiju da li su sposobni da obezbede povoljna privredna kretanja?

Slike 1 do 3 prikazuju gde se Grčka nalazi. Na Slici 1 se vidi da su obaveze po kamatama u odnosu na BDP smanjene nezavisno od toga što je javni dug značajno povećan i sada stagnira na veoma visokom nivou, što se vidi na Slici 2. Sada je negde oko 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda i, štaviše, ne povećava javni dug jer je efekat grudve snega negativan. A to je razlika između kamatne stope i stope rasta izražena u procentnim poenima doprinosa promeni nivoa javnog duga. Dakle, uz postignuti nominalni privredni rast, koji je još uvek relativno spor, kamatne obaveze ne uvećavaju javni dug u odnosu na BDP.

 

Slika 1: Efekat grudve snega i kamate

Izvor: Ameco

 

Na Slici 2 se vidi da je nivo javnog duga stabilizovan, kako nominalno tako i u odnosu na BDP. Spor sa Evropskom unijom i s Međunarodnim monetarnim fondom će biti koliko je potrebno obezbediti suficita u budžetu kako bi se počelo sa smanjenjem duga. Naravno, to zavisi od stope rasta, čije bi eventualno ubrzanje olakšalo taj zadatak.

Na Slici 3 se vidi da je došlo do promene u spoljnotrgovinskim odnosima. Ovde su date duže serije kako bi se sve stavilo u istorijski kontekst. Kako se vidi, Grčka privreda je uglavnom imala deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, osim u poslednjih nekoliko godina. Evropska komisija prognozira i kretanja za 2019. i 2020, tako da se očigledno očekuje nastavak suficita u spoljnoj trgovini robe i usluga.

 

Slika 2: Javni dug

Izvor: Ameco

 

Slika 3: Izvoz i uvoz, milijarde evra

Izvor: Ameco

 

Tako da su Cipras i Siriza stabilizovali grčku privredu, sada je na Micotakisu i Novoj demokratiji, koji imaju potrebnu većinu u parlamentu, da normalizuju ovo stanje i uz ubrzanje privrednog rasta poboljšaju pre svega javne finansije. Ako ne uspeju, glasači mogu da ocene da su Cipras i Siriza zaslužili novu šansu.
 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
E-pretplata
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje

    Ovo što sada gledamo pokazuje da se Aleksandar Vučić trudi da prikaže da se kod Donalda Trampa zapravo ništa bitno nije dogodilo, što je u suprotnosti s navodno “istorijskim karakterom” dogovora sa SAD, kako je to “pismo o namerama”, koje je sa SAD pompezno potpisano, kvalifikovala sama provladina štampa.

  • Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori

    Srpska privredna politika sve se više oslanja na državna ulaganja i potrošnju, što je verovatno suprotno od pravca kojim bi trebalo da ide.

  • Nadežda Gaće: 30. avgust Nadežda Gaće: 30. avgust

    Tridesetog avgusta 1963. Hruščov i Kenedi su uspostavili “crveni telefon” u strahu od nuklearnog rata, i time započeli eru, doduše neiskrene, međusobne saradnje dva suštinski suprotna koncepta upravljanja supersilama, koji su se jasno odslikali i na globalna kretanja.

  • Dimitrije Boarov: Mladi lideri Dimitrije Boarov: Mladi lideri

    Među mladim ljudima ima rođenih lidera i vrednica, ali se ovo društvo u promovisanju ličnosti ne vodi fundamentalnim već uglavnom političkim kriterijumima.

  • Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto

    Srbija je, boreći se da reši pitanje krupnih državnih firmi, preko “strateškog političkog partnerstva” uspela da privuče strane investitore, ali se tako uplela u složenu matricu geopolitičkih odnosa, zbog čega je sada u poziciji da bilo kakve promene srpske spoljne politike mogu imati veoma visoku ekonomsku cenu.

  • Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu

    Kad bi se sa stihom Branka Miljkovića “ubi me prejaka reč” bar donekle poistovetili i političari, mnogi među njima već ne bi bili među nama. U ovdašnjoj verbalnoj tiraniji, uglavnom odozgo nadole, ispraćaja na onaj svet bilo bi napretek, a ovih dana, začudo, i u savremenoj, a sve više “balkanizovanoj” Americi.

  • Jelka Jovanović: Čemu prava? Jelka Jovanović: Čemu prava?

    Ustavni sud Srbije je prošle sedmice, prvi put posle mnogo vremena, oborio jednu od mera koje je Vlada Srbije donela, i to tokom vanrednog stanja.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side