15.05.2017 Beograd

Vladimir Gligorov: Francuska i Nemačka

Vladimir Gligorov: Francuska i Nemačka
Kako bi eventualno mogao da izgleda dogovor o “jačanju Evropske unije”, što je proklamovani Makronov cilj? On bi trebalo da sadrži tri elementa, koliko sam ja u stanju da vidim. Pre toga, ko bi se dogovarao?

Pre svega francuski i nemački predstavnici. To bi moglo da znači da će biti potrebno sačekati francuske parlamentarne izbore i potom nemačke, ali to ne sprečava da se radi na sadržaju eventualnog dogovora i da se istražuju oblasti u kojima postoji saglasnost i one u kojima nje nema. Uostalom, redovni kontakti ionako postoje, reč je o tome da se sa svakodnevnih problema pređe na strateške.

Naravno, druge zemlje članice Evropske unije morale bi da budu uključene, ali jasno je, pogotovo sada pošto je Britanija odlučila da napusti EU, da se od ovih dveju zemalja očekuje da preuzmu inicijativu i pokažu sposobnost vođstva kako bi se stabilizovala sama EU i kako bi njeni rezultati bili poboljšani. Druge zemlje članice ili nemaju potrebnu političku težinu ili se suočavaju s problemima, ekonomskim ali i političkim, usled čega ih nije lako videti u ulozi predvodnika reformi u EU.

Francuska je, međutim, u relativno dobrom položaju, objektivno, a sada i politički jer je glasanjem za Makrona napravila jasan izbor. Objektivno, reč je o privredi sa visokom stopom nezaposlenosti, ali koja ne pati od značajnih makroekonomskih neravnoteža i svakako joj nije potrebna bilo koja vrsta starateljstva, da se tako izrazim. Uz to, Francuska ima strateške koristi od Evropske unije, tako da nije zainteresovana za njeno očuvanje samo zato što bi troškovi raspada bili veliki. Konačno, francuska ima potrebne birokratske i političke sposobnosti da ostvari svoje interese unutar EU. U tome je vrlo verovatno u prednosti u odnosu na sve druge zemlje.

Imajući to u vidu, koje su tačke eventualnog sporazuma? Jedna se odnosi na jačanje same Unije. U vreme od finansijske krize, dakle od 2008-2009. naovamo, centar odlučivanja se preselio u Berlin i u Frankfurt (gde je sedište Evropske centralne banke). Evropske ustanove, Komisija pre svih, izgubilesu onaj uticaj koji su ranije imale i koji im se još uvek pripisuje od strane onih koji u njima vide otuđenu i samovoljnu birokratiju. To zapravo nikada nije bio slučaj jer je uvek odlučivanje bilo na Evropskom savetu, gde dakle odlučuju najviši predstavnici država članica, ali jeste bilo tako da je Komisija imala značajan uticaj usled toga što su bili razmatrani njeni predlozi i odlučivalo se po njenom dnevnom redu. To je kriza promenila, jednim delom i zato što je pogodila evrozonu, a ona nije koegzistivna sa Evropskom unijom. Tako da je Komisija više bila u službi evrozone nego što je upravljala politikom EU. A kako je glavni problem u evrozoni odnos kreditora i poverilaca, gde je Nemačka glavna zemlja kreditor, jasno je da je uticaj Nemačke porastao i nadmašio uticaje drugih zemalja.

Usled čega postoji potreba da se centar uticaja ponovo vrati u Brisel, što međutim nije moguće dok se ne utvrdi šta je to što bi Evropska unija trebalo da radi? To bi bio glavni predmet sporazumevanja čiji je cilj jačanje EU. Jasno je da to podrazumeva promene u fiskalnoj politici, kao i u opštem makroekonomskom okviru. Uz to, potrebno je dodatno razjasniti i ojačati ulogu Evropske centralne banke. Ni jedno niti drugo neće biti ni lako niti jednostavno. Postoji, međutim, određena konvergencija mišljenja da je, s jedne strane, neka vrsta zajedničke fiskalne politike potrebna, a sa druge da bi Evropska centralna banka trebalo da ima neke mogućnosti da neposrednije obavlja posao poverioca u krajnjoj nuždi. Cilj bi bio da podela na zemlje poverioce i zemlje dužnike ne predstavlja latentnu pretnju finansijskom sistemu i ne deluje dodatno recesiono.

Da bi Brisel ojačao, Nemačka bi trebalo da modifikuje svoje politiku strogog fiskalnog ograničenja, a i da prihvati eventualno viši inflatorni cilj monetarne politike, sa idejom da se postepeno isprave pre svega neravnoteže u trgovačkim bilansima unutar evrozone. To trenutno nije prihvatljivo nemačkim vlastima, uključujući u centralnu banku, ali bi moglo da se raspravlja ukoliko bi to bilo uslovljeno odgovarajućim strukturnim reformama u zemljama poveriocima.

Tu je sada treći elemenat dogovora, gde bi francuske vlasti, Makron i njegova vlada, dakle, bile spremne da sprovedu dalekosežne promene u privrednom sistemu Francuske, a pre svega na tržištu rada. To je u toj zemlji na dnevnom redu već nekoliko decenija i dosada nije bilo moguće bilo šta učiniti. Sada, pod pritiskom nacionalizma i uz dogovor s Nemačkom o stabilizaciji i jačanju Evropske unije, očekuje se da bi to bilo izvodljivo.

To je, uopšteno govoreći, ono čemu se nada proevropska javnost u ovim dvema zemljama, ali i u Evropi. Hoće li to biti moguće, nije jasno. Okolnosti idu naruku jer se privreda Evropske unije oporavlja, dobre volje ima, sve zainteresovane strane imaju koristi od dogovora, a i novi francuski predsednik je ambiciozan. Nije, međutim, jasno da li je to dovoljno.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić

    Ko drži ključeve Beograda, drži ključeve Srbije. Zato nije čudo što se oštre sablje i koplja za beogradski boj. Beograd ima ogroman ne samo simboličko-politički nego i praktično ekonomski značaj. U stvari, da nije drugog ne bi bilo ni prvog.

  • Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost

    Poznat vam je, svakako, lider koji medije kritikuje kao svoje neprijatelje iako njegovi nastupi dominiraju javnim prostorom, kome se, uprkos zapadnom kursu, istražuju sporne veze sa Rusijom i Kinom i koji za iskušenja domovine najviše krivi njen “bivši režim”. Ali, takvom opisu odgovara, premijerno, i predsednik – Amerike.

  • Vladimir Gligorov: Lokalni izbori Vladimir Gligorov: Lokalni izbori

    Kada stranka na vlasti, pogotovo ako je sklona autoritarizmu, dobije lokalne izbore sa dvotrećinskom većinom (o tročetvrtinskoj da i ne govorimo), to je veoma rđav znak za demokratiju, ali nije dobro ni za tu stranku.

  • Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu

    Ono što je George Harrison bio u Beatlesima, Predrag Lucić bio je u Feral Tribuneu. Samozatajan i marljiv po vlastitom izboru uvijek malo u drugom planu, ne zbog toga što bi ga tamo netko gurao (jer ondje nije ni pripadao), već što se sâm tako postavljao.

  • Vladimir Gligorov: Berza Vladimir Gligorov: Berza

    Zašto bankarske krize imaju veći negativan efekat od berzanskih kriza? Ovo je zanimljivo upravo sada kada je došlo do značajne korekcije u berzanskim vrednostima. Poređenja radi, panika iz 1987, pošto je došlo do velikog gubitka vrednosti akcija, bila je kratkotrajna i nije imala gotovo nikakav uticaj na privredna kretanja.

  • Mijat Lakićević: Davos, svetski, a srpski Mijat Lakićević: Davos, svetski, a srpski

    Da je Davos bio dve nedelje ranije, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću bi čestitali na makroekonomskoj stabilizaciji i pitali ga za investicione mogućnosti; ovako će ga prepoznavati kao čoveka iz zemlje u kojoj je nedavno ubijen opozicioni lider.

  • Vladimir Gligorov: Crkva i politika Vladimir Gligorov: Crkva i politika

    Nije zapravo jasno zašto se računa da je zamrznuti konflikt bolje rešenje od normalizacije odnosa sa kosovskim vlastima? Bolje sa stanovišta srpskih interesa. Ostaviću za trenutak po strani koji su to tačno interesi.

Preporuke prijatelja
FEST 2018
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw