15.05.2017 Beograd

Vladimir Gligorov: Francuska i Nemačka

Vladimir Gligorov: Francuska i Nemačka
Kako bi eventualno mogao da izgleda dogovor o “jačanju Evropske unije”, što je proklamovani Makronov cilj? On bi trebalo da sadrži tri elementa, koliko sam ja u stanju da vidim. Pre toga, ko bi se dogovarao?

Pre svega francuski i nemački predstavnici. To bi moglo da znači da će biti potrebno sačekati francuske parlamentarne izbore i potom nemačke, ali to ne sprečava da se radi na sadržaju eventualnog dogovora i da se istražuju oblasti u kojima postoji saglasnost i one u kojima nje nema. Uostalom, redovni kontakti ionako postoje, reč je o tome da se sa svakodnevnih problema pređe na strateške.

Naravno, druge zemlje članice Evropske unije morale bi da budu uključene, ali jasno je, pogotovo sada pošto je Britanija odlučila da napusti EU, da se od ovih dveju zemalja očekuje da preuzmu inicijativu i pokažu sposobnost vođstva kako bi se stabilizovala sama EU i kako bi njeni rezultati bili poboljšani. Druge zemlje članice ili nemaju potrebnu političku težinu ili se suočavaju s problemima, ekonomskim ali i političkim, usled čega ih nije lako videti u ulozi predvodnika reformi u EU.

Francuska je, međutim, u relativno dobrom položaju, objektivno, a sada i politički jer je glasanjem za Makrona napravila jasan izbor. Objektivno, reč je o privredi sa visokom stopom nezaposlenosti, ali koja ne pati od značajnih makroekonomskih neravnoteža i svakako joj nije potrebna bilo koja vrsta starateljstva, da se tako izrazim. Uz to, Francuska ima strateške koristi od Evropske unije, tako da nije zainteresovana za njeno očuvanje samo zato što bi troškovi raspada bili veliki. Konačno, francuska ima potrebne birokratske i političke sposobnosti da ostvari svoje interese unutar EU. U tome je vrlo verovatno u prednosti u odnosu na sve druge zemlje.

Imajući to u vidu, koje su tačke eventualnog sporazuma? Jedna se odnosi na jačanje same Unije. U vreme od finansijske krize, dakle od 2008-2009. naovamo, centar odlučivanja se preselio u Berlin i u Frankfurt (gde je sedište Evropske centralne banke). Evropske ustanove, Komisija pre svih, izgubilesu onaj uticaj koji su ranije imale i koji im se još uvek pripisuje od strane onih koji u njima vide otuđenu i samovoljnu birokratiju. To zapravo nikada nije bio slučaj jer je uvek odlučivanje bilo na Evropskom savetu, gde dakle odlučuju najviši predstavnici država članica, ali jeste bilo tako da je Komisija imala značajan uticaj usled toga što su bili razmatrani njeni predlozi i odlučivalo se po njenom dnevnom redu. To je kriza promenila, jednim delom i zato što je pogodila evrozonu, a ona nije koegzistivna sa Evropskom unijom. Tako da je Komisija više bila u službi evrozone nego što je upravljala politikom EU. A kako je glavni problem u evrozoni odnos kreditora i poverilaca, gde je Nemačka glavna zemlja kreditor, jasno je da je uticaj Nemačke porastao i nadmašio uticaje drugih zemalja.

Usled čega postoji potreba da se centar uticaja ponovo vrati u Brisel, što međutim nije moguće dok se ne utvrdi šta je to što bi Evropska unija trebalo da radi? To bi bio glavni predmet sporazumevanja čiji je cilj jačanje EU. Jasno je da to podrazumeva promene u fiskalnoj politici, kao i u opštem makroekonomskom okviru. Uz to, potrebno je dodatno razjasniti i ojačati ulogu Evropske centralne banke. Ni jedno niti drugo neće biti ni lako niti jednostavno. Postoji, međutim, određena konvergencija mišljenja da je, s jedne strane, neka vrsta zajedničke fiskalne politike potrebna, a sa druge da bi Evropska centralna banka trebalo da ima neke mogućnosti da neposrednije obavlja posao poverioca u krajnjoj nuždi. Cilj bi bio da podela na zemlje poverioce i zemlje dužnike ne predstavlja latentnu pretnju finansijskom sistemu i ne deluje dodatno recesiono.

Da bi Brisel ojačao, Nemačka bi trebalo da modifikuje svoje politiku strogog fiskalnog ograničenja, a i da prihvati eventualno viši inflatorni cilj monetarne politike, sa idejom da se postepeno isprave pre svega neravnoteže u trgovačkim bilansima unutar evrozone. To trenutno nije prihvatljivo nemačkim vlastima, uključujući u centralnu banku, ali bi moglo da se raspravlja ukoliko bi to bilo uslovljeno odgovarajućim strukturnim reformama u zemljama poveriocima.

Tu je sada treći elemenat dogovora, gde bi francuske vlasti, Makron i njegova vlada, dakle, bile spremne da sprovedu dalekosežne promene u privrednom sistemu Francuske, a pre svega na tržištu rada. To je u toj zemlji na dnevnom redu već nekoliko decenija i dosada nije bilo moguće bilo šta učiniti. Sada, pod pritiskom nacionalizma i uz dogovor s Nemačkom o stabilizaciji i jačanju Evropske unije, očekuje se da bi to bilo izvodljivo.

To je, uopšteno govoreći, ono čemu se nada proevropska javnost u ovim dvema zemljama, ali i u Evropi. Hoće li to biti moguće, nije jasno. Okolnosti idu naruku jer se privreda Evropske unije oporavlja, dobre volje ima, sve zainteresovane strane imaju koristi od dogovora, a i novi francuski predsednik je ambiciozan. Nije, međutim, jasno da li je to dovoljno.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Minimalne plate Vladimir Gligorov: Minimalne plate

    Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.

  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Nadežda Gaće: U susret prošlosti Nadežda Gaće: U susret prošlosti

    Da mi na Balkanu konzumiramo previše prošlosti, opšte je mesto i nekako ko god to pomene … bilo da su to, na primer, Ambasadori Norveške ili Nemačke, bilo da su predsednici Hrvatske, BiH i Srbije na sastanku u Mostaru, bilo da su to privrednici regiona na učestalim sastancima na kojima žele, ne negirajući prošlost, da grade budućnost regiona na zajedničkim interesima – stalno nam se ipak vraća prošlost kao kost u grlu. Naravno, niko ne misli da se prošlost sme zaboraviti i svi se slažu da se nevinim žrtvama i žrtvama nepravdi bilo koje vrste mora odati počast.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija? Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija?

    Da bi danas medij opstao kao “najveći” i time zaradio najviše sredstava – najbrži, najjednostavniji i najjeftiniji način da se to postigne jeste kreiranjem tabloidnog medija.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side