Vladimir Gligorov: Fiskalna devalvacija
21.12.2012 Beograd

Vladimir Gligorov: Fiskalna devalvacija

Vladimir Gligorov: Fiskalna devalvacija
Većina balkanski privreda se oslanjaju na fiksni kurs ili na neku vrstu manipulativnog kursa, čije kretanje nije teško predvideti, tako da se ne razlikuje previše od fiksnog. Izuzetak je donekle Rumunija koja, čini se, sledi relativno uspešno politiku ciljane inflacije, jer je stopa inflacije uglavnom stabilna, mada na višem nivo nego što je uobičajeno u tim monetarnim režimima.

Srbija zvanično ima režim ciljane inflacije, ali se monetarne vlasti prevashodno rukovode kretanjem kursa, pa je stvarni režim praktično fiksni kurs sa povremenim devalvacijama. Ostale zemlje imaju ili valutni odbor ili više ili manje strogi režim fiksiranja kurs za evro.

Uzmimo da je potrebno poboljšati bilans razmene sa inostranstvom, kako to postići? Zemlje sa fleksibilnim kursom mogu da dozvole da on depresira što bi trebalo da pogoduje izvozu, a smanji privlačnost uvoza. Mogu, kao što to čini Srbija, da povremeno devalviraju, što međutim podrazumeva da je ta korekcija trajna, a ne da se, kao što je srpski slučaj, relativno brzo poništi ubrzanjem inflacije i rastom plata. Ukoliko, dakle, devalvacija kursa domaćeg novca nije dostupna ili nije efikasna, šta je alternativa? Odgovor je: fiskalna devalvacija ili, kako se to drukčije kaže, interna devalvacija. To je politika koja se primenjuje u Grčkoj, Hrvatskoj, Sloveniji, a preporučuje se i svim drugim balkanskim privredama, i delimično je sadržana u strategiji fiskalne konsolidacije u Srbiji. Šta je to?

Teorijski posmatrano, izabrani cilj privredne politike se može postići različitim sredstvima i, generalno rečeno, praktično svaki instrument privredne politike se može zameniti odgovarajućom korekcijom bilo kog drugog instrumenta. Recimo, kada se, što je dosta popularno u srpskoj javnosti, kritikuje liberalizacija spoljne trgovine, gde se najviše misli na smanjenje carina, gubi se iz vida da se zaštita domaće proizvodnje, ako je to cilj, može postići i odgovarajućom politikom kursa, dakle njegovom depresijacijom. Isto tako, da povećanje carina može da bude poništeno ukoliko kurs realno apresira, dakle poskupi izvoz i pojeftini uvoz.

Naravno, drukčije stoji stvar ako je kurs fiksiran ili se, recimo, koristi evro kao sopstven novac. Dodajmo tome i carinsku uniju, dakle uklanjanje carinske zaštite ili njeno značajno smanjenje kao posledicu, recimo, članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Kako u tim uslovima devalvirati, dakle učiniti domaću proizvodnju konkurentnom u odnosu na stranu?

Odgovor je: smanjenjem troškova, dakle odgovarajućom politikom dohodaka. Kako je privrednim vlastima dostupan budžet i sistem regulacije, dakle zakoni i propisi, odgovarajućim promenama u fiskalnoj politici i u regulativi moguće je smanjiti troškove rada i druge, nazovimo ih transakcionim. To se naziva fiskalnom ili, šire, internom devalvacijom. Kako to izgleda?

Ukoliko bi devalvirao kurs, cena rada i drugih troškova, izražena u stranom novcu, bi se smanjila. Ukoliko je kurs fiksiran, neposredno smanjenje plata je alternativno sredstvo. Kada je reč o zaposlenima u javnom sektoru, država kao poslodavac može neposredno da smanji neto plate onima koji za nju rade.

To se sada čini u mnogim zemljama sa fiksnim kursom ili onima koje su evroizirane. No, plate u privatnom sektoru zavise od ugovora o radu i od stanja na tržištu rada. Privredne vlasti mogu da smanje poreze i doprinose, dakle da utiču na nivo bruto plata. Sa tim na umu, predlažu se poreske reforme kojima se smanjuju porezi na rad i doprinosi.

U slučaju da država tu meru želi da finansira nekim drugim porezima, povećavaju se porezi na dodatu vrednost i na promet. Ova poslednja mera ima smisla samo ukoliko se poreski teret prebaci sa dohodaka od kapitala na dohotke od rada, jer inače nižim platama se neće povećati dobit preduzeća, pa tako ni ulaganja po tom osnovu.

Uz to, smanjenja zaposlenosti u javnom sektoru trebalo bi da poveća ponudu na tržištu rada i utiče na smanjenje neto plata ukoliko to omogućava odgovarajuća regulativa toga tržišta. Usled čega se predlažu promene u radnom zakonodavstvu. To je sada na dnevnom redu praktično svih balkanskim privrednih vlasti.

Ukupni efekat ove fiskalne devalvacije bi trebalo da bude smanjenje javne potrošnje, usled manjeg broja zaposlenih, smanjenje poreskog tereta, ukoliko se smanjenje doprinosa ne kompenzuje u potpunosti povećanjem drugih poreskih prihoda, i smanjenje plata u privatnom sektoru usled povećanja boja nezaposlenih, uz smanjenje mnogih vidova socijalnog i penzijskog osiguranja. Cilj je da se postigne isto što i devalvacijom kursa: veća isplativost ulaganja.

Ovakva fiskalna devalvacija ima recesione posledice, jer se smanjuju privatna i javna potrošnja, osim u meri u kojoj se povećaju ulaganja koja imaju za cilj izvoz. Jednim delom se može preusmeriti postojeća proizvodnja u izvoz, ali te su mogućnosti ograničene i u većini balkanskih privreda su već iscrpljene što se vidi po sporom rastu izvoza u ovoj godini.

Gotovo sve zavisi od toga hoće li se oporaviti ulaganja, koja gotovo svuda beleže negativne stope rasta već nekoliko godina. Ukoliko do toga ne dođe, fiskalna devalvacija će se sukobiti sa socijalnom održivošću, u kom slučaju bi tržište stranim novcem isposlovalo devalvaciju kursa. U kom slučaju bi bilo bolje da se tome pribeglo na samom početku.

autor: Vladimir Gligorov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje

    Ovo što sada gledamo pokazuje da se Aleksandar Vučić trudi da prikaže da se kod Donalda Trampa zapravo ništa bitno nije dogodilo, što je u suprotnosti s navodno “istorijskim karakterom” dogovora sa SAD, kako je to “pismo o namerama”, koje je sa SAD pompezno potpisano, kvalifikovala sama provladina štampa.

  • Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori

    Srpska privredna politika sve se više oslanja na državna ulaganja i potrošnju, što je verovatno suprotno od pravca kojim bi trebalo da ide.

  • Dimitrije Boarov: Mladi lideri Dimitrije Boarov: Mladi lideri

    Među mladim ljudima ima rođenih lidera i vrednica, ali se ovo društvo u promovisanju ličnosti ne vodi fundamentalnim već uglavnom političkim kriterijumima.

  • Nadežda Gaće: 30. avgust Nadežda Gaće: 30. avgust

    Tridesetog avgusta 1963. Hruščov i Kenedi su uspostavili “crveni telefon” u strahu od nuklearnog rata, i time započeli eru, doduše neiskrene, međusobne saradnje dva suštinski suprotna koncepta upravljanja supersilama, koji su se jasno odslikali i na globalna kretanja.

  • Momčilo Pantelić: Porodična politika Momčilo Pantelić: Porodična politika

    Distancirajte se! Ova antipandemijska zapovest mnoge od nas primorala je na svakojaka odricanja, ali retko koga toliko da se odrekne radnog mesta i raskine poslovnu vezu uprkos nepomućenom, čak maksimalizovanom uzajamnom poverenju.

  • Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto

    Srbija je, boreći se da reši pitanje krupnih državnih firmi, preko “strateškog političkog partnerstva” uspela da privuče strane investitore, ali se tako uplela u složenu matricu geopolitičkih odnosa, zbog čega je sada u poziciji da bilo kakve promene srpske spoljne politike mogu imati veoma visoku ekonomsku cenu.

  • Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu

    Kad bi se sa stihom Branka Miljkovića “ubi me prejaka reč” bar donekle poistovetili i političari, mnogi među njima već ne bi bili među nama. U ovdašnjoj verbalnoj tiraniji, uglavnom odozgo nadole, ispraćaja na onaj svet bilo bi napretek, a ovih dana, začudo, i u savremenoj, a sve više “balkanizovanoj” Americi.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side