06.08.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Dve letnje teme

Vladimir Gligorov: Dve letnje teme
U avgustu se ništa ne rešava. Obično, zato, sledi gotovo iznenađenje koliko je malo vremena ostalo do kraja godine. Recimo za sporazum Britanije sa Evropskom unijom i za pripreme za izbore u Americi.

Kako sada stoje stvari, preovlađuje uverenje da će doći do sporazuma o odnosima posle britanske secesije. I jedna i druga strana imaju interes da smanje negativne posledice. Ovo je samo po sebi zanimljivo – niko ne očekuje da mu bude bolje. Ukoliko bi, recimo, bilo kako su najveći zagovornici izlaska Britanije iz Evropske unije obećavali – da bi svakako njoj, Britaniji, bilo bolje – sporazum sa EU ne bi bio ni neophodan. Veliki se, međutim, trud ulaže da bi se do sporazuma došlo, gde je najviše čemu se teži da se izlaskom iz EU ne plati suviše visoka cena. Slično se u Londonu računa da će i EU hteti da negativne posledice budu minimalne, usled čega se očekuje da će do sporazuma, možda u poslednji čas, svakako doći. Naravno, nije da nije na mestu pitanje čemu sve to ako će ishod svejedno biti gori nego da do razlaza uopšte nije ni došlo?

Potcenjuje se u ovom, koliko god da to čudno zvuči, optimističkom scenariju interes zagovornika secesije da do dogovora ne dođe. Zašto? Zašto bi gore moglo da bude politički bolje? Recimo, za Konzervativnu partiju. Dogovor nosi opasnost da će glasačima biti prirodnije da ga sprovodi Laburistička partija. Jer će on, taj dogovor, otprilike izgledati tako kako bi ga laburisti želeli. Politika koju bi oni predložili bila bi da se usvoje mere kojima bi se umanjio eventualni pad standarda i zaposlenosti. Naravno, to bi mogla da predloži i Konzervativna partija, i zapravo to upravo i obećava, ali to svakako nije u skladu s njihovom ideologijom, a i nisu s tim ciljem agitovali za napuštanje Evropske unije.

Ukoliko bi, opet, do razlaza došlo, a dogovora o budućim odnosima ne bi bilo, Konzervativna partija bi rekla da alternativu treba tražiti u povećanoj ekonomskoj saradnji sa ostatkom sveta. To bi podrazumevalo smanjenje zaštite domaće proizvodnje od konkurencije, što bi zahtevalo promene u radničkim pravima, smanjenje njihovih zarada, manja socijalna i zdravstvena davanja i niže poreze za bogate i za korporacije – što je upravo konzervativni program kojeg nije do sada bilo moguće sprovesti. Laburisti ne bi mogli da ponude neku bolju alternativu jer bi time dodatno ugrozili konkurentnost Britanije, recimo, u odnosu na Kinu, Indiju i Sjedinjene Države (doduše iz različitih razloga).

Tako da bi napuštanje Evropske unije bilo sredstvo sprovođenja konzervativnog programa. Usled čega ne bi trebalo otpisati ishod gde dogovora o budućim odnosima Britanije sa EU nema. Bar ne u trenutku razlaza.

Na drugoj strani Atlantika potrebno će biti učiniti mnogo toga kako bi se uticalo na ishod izbora. U ovom času privredne vesti su pozitivne i Republikanska partija bi trebalo da se nada povoljnom ishodu. Međutim, sve drugo im ne ide naruku. Međunarodna politika obično ne igra veliku ulogu, pogotovo kada nisu predsednički izbori. Ali u ovom času ne samo da nekih uspeha nema već negativno utiče trgovački rat gotovo sa svima. Namera administracije je da neke od trgovačkih sporova reši, recimo sa Meksikom i Kanadom, a neke odloži, recimo sa EU. Ostaje, međutim, spor sa Kinom, čiji će se negativni efekti, recimo u poljoprivredi, delimično nadoknaditi subvencijama, a to nije izvesno da će biti popularno ni kod poreskih obveznika, a čak ni kod onih kojima su namenjene. Jer su subvencije privremene, a gubitak tržišta može da bude trajan.

Kod važnijih unutrašnje političkih tema vladajuća Republikanska partija nikako ne stoji dobro. Ideološka polarizacija obično ide naruku konzervativcima, ali to ne izgleda da je slučaj sada jer se otuđuju umereniji, posebno obrazovaniji, mlađi i žene. Tako da promena odnosa snaga u korist Demokratske partije ne bi bila neočekivana.

A onda sledi spor sa predsednikom o praktično svim aspektima, i ne samo ekonomske politike.

U avgustu se čini da za sve ima dovoljno vremena, a onda ga zapravo više nikako nema dovoljno ni za šta.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

  • Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra

    Samo naizgled deluje paradoksalno da u zemlji kakva je Srbija ima toliko zagovornika širenja javne svojine, mada nas stalno sustižu vesti kako se bezočno ne samo zloupotrebljavaju nego i bukvalno kradu, pa i uništavaju mnoga javna dobra “pod zaštitom države”.

  • Vladimir Gligorov: Kineske investicije Vladimir Gligorov: Kineske investicije

    O tome sam pisao više puta. Ali kako raste interes da se razumeju kineske namere na Balkanu i u Evropi, možda da sažmem kako ih ja vidim

  • Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo

    Kriza u pulskom brodogradilištu Uljanik, koje nije u stanju da isplati julske plate za oko 4.500 zaposlenih u svom “škveru” i u riječkom brodogradilištu “3. maj” (koje je pre koju godinu “kupilo” hrvatskim državnim parama, to jest preko kojeg je dokapitalizovano državnim parama u jednoj zamaskiranoj dotacionoj operaciji), ima niz klasičnih karakteristika finansijskog sloma jednog velikog preduzeća, ali i nekoliko specifičnosti koje zaslužuju pažnju i srpske javnosti.

  • Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija

    Ne mogu da kažem da razumem gospodu Vučića i Dačića, već ovaj drugi sada najavljuje međunarodnu konferenciju o Kosovu, drugi Dejton takoreći. Na njoj će, ako sam to dobro razumeo, da se dogovori razgraničenje Srbije od Kosova.

  • Dimitrije Boarov: Šta nas čeka Dimitrije Boarov: Šta nas čeka

    Ovih dana naglo je zahladilo i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti loše, ukoliko ovaj neprijatni meteorološki talas bar malo ohladi i preterana ekonomska očekivanja koja šire naši zvaničnici, a koja su sintetizovana u političkoj poruci da dolazi “zlatno doba” za građane i penzionere.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side