06.08.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Dve letnje teme

Vladimir Gligorov: Dve letnje teme
U avgustu se ništa ne rešava. Obično, zato, sledi gotovo iznenađenje koliko je malo vremena ostalo do kraja godine. Recimo za sporazum Britanije sa Evropskom unijom i za pripreme za izbore u Americi.

Kako sada stoje stvari, preovlađuje uverenje da će doći do sporazuma o odnosima posle britanske secesije. I jedna i druga strana imaju interes da smanje negativne posledice. Ovo je samo po sebi zanimljivo – niko ne očekuje da mu bude bolje. Ukoliko bi, recimo, bilo kako su najveći zagovornici izlaska Britanije iz Evropske unije obećavali – da bi svakako njoj, Britaniji, bilo bolje – sporazum sa EU ne bi bio ni neophodan. Veliki se, međutim, trud ulaže da bi se do sporazuma došlo, gde je najviše čemu se teži da se izlaskom iz EU ne plati suviše visoka cena. Slično se u Londonu računa da će i EU hteti da negativne posledice budu minimalne, usled čega se očekuje da će do sporazuma, možda u poslednji čas, svakako doći. Naravno, nije da nije na mestu pitanje čemu sve to ako će ishod svejedno biti gori nego da do razlaza uopšte nije ni došlo?

Potcenjuje se u ovom, koliko god da to čudno zvuči, optimističkom scenariju interes zagovornika secesije da do dogovora ne dođe. Zašto? Zašto bi gore moglo da bude politički bolje? Recimo, za Konzervativnu partiju. Dogovor nosi opasnost da će glasačima biti prirodnije da ga sprovodi Laburistička partija. Jer će on, taj dogovor, otprilike izgledati tako kako bi ga laburisti želeli. Politika koju bi oni predložili bila bi da se usvoje mere kojima bi se umanjio eventualni pad standarda i zaposlenosti. Naravno, to bi mogla da predloži i Konzervativna partija, i zapravo to upravo i obećava, ali to svakako nije u skladu s njihovom ideologijom, a i nisu s tim ciljem agitovali za napuštanje Evropske unije.

Ukoliko bi, opet, do razlaza došlo, a dogovora o budućim odnosima ne bi bilo, Konzervativna partija bi rekla da alternativu treba tražiti u povećanoj ekonomskoj saradnji sa ostatkom sveta. To bi podrazumevalo smanjenje zaštite domaće proizvodnje od konkurencije, što bi zahtevalo promene u radničkim pravima, smanjenje njihovih zarada, manja socijalna i zdravstvena davanja i niže poreze za bogate i za korporacije – što je upravo konzervativni program kojeg nije do sada bilo moguće sprovesti. Laburisti ne bi mogli da ponude neku bolju alternativu jer bi time dodatno ugrozili konkurentnost Britanije, recimo, u odnosu na Kinu, Indiju i Sjedinjene Države (doduše iz različitih razloga).

Tako da bi napuštanje Evropske unije bilo sredstvo sprovođenja konzervativnog programa. Usled čega ne bi trebalo otpisati ishod gde dogovora o budućim odnosima Britanije sa EU nema. Bar ne u trenutku razlaza.

Na drugoj strani Atlantika potrebno će biti učiniti mnogo toga kako bi se uticalo na ishod izbora. U ovom času privredne vesti su pozitivne i Republikanska partija bi trebalo da se nada povoljnom ishodu. Međutim, sve drugo im ne ide naruku. Međunarodna politika obično ne igra veliku ulogu, pogotovo kada nisu predsednički izbori. Ali u ovom času ne samo da nekih uspeha nema već negativno utiče trgovački rat gotovo sa svima. Namera administracije je da neke od trgovačkih sporova reši, recimo sa Meksikom i Kanadom, a neke odloži, recimo sa EU. Ostaje, međutim, spor sa Kinom, čiji će se negativni efekti, recimo u poljoprivredi, delimično nadoknaditi subvencijama, a to nije izvesno da će biti popularno ni kod poreskih obveznika, a čak ni kod onih kojima su namenjene. Jer su subvencije privremene, a gubitak tržišta može da bude trajan.

Kod važnijih unutrašnje političkih tema vladajuća Republikanska partija nikako ne stoji dobro. Ideološka polarizacija obično ide naruku konzervativcima, ali to ne izgleda da je slučaj sada jer se otuđuju umereniji, posebno obrazovaniji, mlađi i žene. Tako da promena odnosa snaga u korist Demokratske partije ne bi bila neočekivana.

A onda sledi spor sa predsednikom o praktično svim aspektima, i ne samo ekonomske politike.

U avgustu se čini da za sve ima dovoljno vremena, a onda ga zapravo više nikako nema dovoljno ni za šta.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu? Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu?

    Velika tema Evrope danas je – ruska propaganda. Ona, ta propaganda, ne bi trebalo nikoga da iznenađuje – značajna su iskustva i ruskih tajnih službi i raznih “agitpropova”, i o tome se i mnogo zna i mnogo se pisalo.

  • Vladimir Gligorov: Strana ulaganja Vladimir Gligorov: Strana ulaganja

    Ulaganjima stranci zarađuju, što je gore nego ista ta ulaganja, ali od domaćih preduzetnika. To nije tačno. Zašto?

  • Jelka Jovanović: Smrt i još brža smrt Jelka Jovanović: Smrt i još brža smrt

    Vaša mila devojčica je umorna, podočnjaci su joj do pola lica, naprasita je, naglo menja raspoloženje, ne interesuje je ništa više u kući... Eh, tinejdžeri, a do juče je bila med i mleko. Dečkić se vuče kao prebijen, a onda skakuće, ma skače, pa sikće, pun je snage, pa se zatvori u sobu, sam ili s najboljim drugarom, simpatijom...

  • Mijat Lakićević: Može li Francuska opet da bude Francuska Mijat Lakićević: Može li Francuska opet da bude Francuska

    Ali za to je potrebno, kao što stoji u naslovu ovog teksta, da Francuska ponovo bude Francuska; zemlja sa vizijom i misijom.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

  • Vladimir Gligorov: Ruski problem Vladimir Gligorov: Ruski problem

    Ima, zapravo, dva dela. Jedan je u neravnoteži između relativno ograničenih privrednih mogućnosti i vojne moći. Drugi je u prisustvu u svim ključnim svetskim kriznim područjima, uz odlučujuću ulogu praktično samo u malom broju onih u bliskom susedstvu, koji su uglavnom posledica upravo ruske politike.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side