28.01.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Dug i štednja

Vladimir Gligorov: Dug i štednja
Veliki interes je izazvao članak Olivijea Blanšara, koji je bio glavni ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda, o održivosti javnih dugova.

 Teorijska strana stvari nije nepoznata, sam Blanšar je o tome pisao više puta, a uči se na kursevima iz makroekonomije, važnije je njegovo zapažanje da je, empirijski posmatrano, češće slučaj da održivost javnog duga nije neki ozbiljan problem, a ne onaj kada je razlog za stalnu zabrinutost. Posledično, nisu postojali, po Blanšaru, razlozi za mere štednje koje su preduzimali, sa posebnom upornošću, na primer Velika Britanija i Evropska unija. Kako se to može videti? O tome sam pisao više puta, no sada možda ima posebno smisla ponoviti nrkoliko stvari, jer je Blanšar gotovo izazvao senzaciju, što je zanimljivo samo po sebi, ali to je druga tema.

Teorijski, pojednostavljano rečeno, javni dug, odnosno rast javnog duga, je održiv ukoliko je kamatna stopa po kojem se on refinansira niža od stope rasta. Drukčije rečeno, ako BDP ili nacionalni dohodak rastu po bržoj stopi od stope po kojoj raste javni dug koji se konstantno refinansira, javni dug bi bio sve manji u odnosu na BDP, nezavisno od nivou na kojem se inicijalno nalazio. I zapravo, nivo nije važan, što znači da bi vlasti mogle da se deficitarno finansiraju, dakle da se dodatno zadužuju svake godine, a da javni dug, koji se u apsolutnom iznosu povećava, teži da se smanjuje u odnosu na BDP ukoliko se na njihov rast primene stope rasta, gde je kamatna stopa niža od stope po kojoj se povećava BDP ili nacionalni dohodak.

Pitanje je, onda, empirijsko, kako stoje stvari sa ovim dvema stopama? Evropska unija skuplja statističke podatke o tome i publikuje takozvani efekat grudve snega na rast ili smanjenje javnog duga u odnosu na BDP. Na Slici 1 se vidi dopinos razlike između kamatne stope i stope rasta rastu ili smanjenju javnog duga u procentima od bruto domaćeg proizvoda Britanije, Amerike, Japana i 12 inicijalnih članica evro zone. Jasno se vide tri perioda. U prvom, do otprilike 2008, efekat grudve snega je bio pozitivan, što znači da kamatna stopa na javni dug (izračunata tako da se izdaci na kaamatu podele sa ukupnim javnim dugom) bila viša od stope privrednog rasta, mada ne naročito mnogo. U krizi od 2008. do stabilizacije, efekat je bio veoma snažno pozitivan, usled čega, pored dodatnog deficotarnog finasiranja, su snažno porasili javni dugovi u odnosu na BDP. Ukoliko bi se održivost javnog duga cenila po tim kriznim stopama, oni bi bili neodrživi, što je i bio razlog da se pribeglo štednji bar u Britaniji i Evropskoj uniji.

 

Slika 1: Efekat grudve snega

Izvor: Ameco

 

Na Slici 2 je isti taj efekat u grupi novijih zemalja članica Evropske unije, koje bi mogle biti od posebnog interesa na srpske čitaoce. Isto važi i za sve druge zemlje u tranzciji koje su članice EU. Kao što se vidi, osim u krizi, koja je u Sloveniji i pogotovo Hrvastkoj trajala duže, mada ne iz istih razloga, efekat grudve snega na rast javnog duga je negativan. Uopšteno govoreći, manje razvijene zemlje koje su članice Evropske unije ili evro zone, gotovo po pravilu spadaju u Blanšarov slučaj kada su nivo javnog duga i fiskalnog deficita irelevantni za održivost javnog duga.

Na Slici 3 su prikazni javni dugovi balkanskih zemalja koje nisu članice Evrospke unije, a nalaze se u njenoj statistici. Izostaju Bosna i Hercegovina i Kosovo, ali i oni imaju iste karakteristike. Na žaost, u statistici postoje podaci o efektu grudve snega samo za prošlu godinu i projekcije za sledeće dve godine, tako da ih nema smisla prikazati ovde. No, iz nacionalnih statistika znamo da su kamatne stope na javne dugove u svim tim zemljama ispod njihove stope rasta, osim opet u vreme krize. Srpski i albanski slučaj su donekle različiti jer oni imaju fleksibilne kurseve, a dugovi su u ne maloj meri u stranom novcu. Što jednim delom objašnjava kako pad javnog duga u odnosu na BDP, tako i rast. Fiskalni deficit igraju relativno malu ulogu.

 

Slika 2: Efekat grudve snega

Izvor: Ameco

 

 

Slika 3: Javni dug, % BDP

Izvor: Ameco

 

Dakle, sve manje razvijne zemlje, koje su integrisane sa Evropskom unijom, ne bi trebalo da imaju probleme sa održivošću javnog duga. Što nije uvek slučaj sa razvijenijim zemljama čak i ako se zadužuju u sopstvenom novcu. O tome šta to znači za politiku javnog duga, sledeći put.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko

    Zemlja koja je stvorena u Jajcu 29. novembra 1943. imala je, svi smo toga bolno svjesni, mnoge promašaje i ugrađeni rok trajanja, ali je nastala kao plod zajedničke borbe jugoslavenskih naroda, na ispravnoj strani povijesti, sa snovima o pravednom i modernom društvu, što su činjenice na koje moramo biti ponosni, uzimajući najbolje od njenog nasljeđa za budućnost i odbacujući najgore

  • Dimitrije Boarov: Privredni rast Dimitrije Boarov: Privredni rast

    Prikazujući prošle sedmice najnovije izdanje mesečne publikacije “Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević izneo je procenu da će privredni rast Srbije ove godine iznositi najmanje 3,8 odsto i da je glavni doprinos ovom uzletu BDP-a u drugom polugodištu (posle skromnog rasta u prvom) dalo uvođenje u račun dodate vrednosti koju je stvorila izgradnja gasovoda “Turski tok”.

  • Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću

    Ovaj tekst pišem točno na godišnjicu pada Vukovara i utemeljenja Herceg-Bosne. Obje ove stvari rezultirale su apsolutnim civilizacijskim potonućem koje je, ne samo u fizičkom smislu, gotovo u potpunosti uništilo dva predivna grada koji su predstavljali ogledan primjer zajedničkog življenja i nekog jugoslavenskog osjećaja, Vukovara i Mostara

  • Mijat Lakićević: Puška Mijat Lakićević: Puška

    Ako neka puška u poslednjem činu ove srpske drame pukne, onda to sigurno neće biti NIN-ova, snajperska, nego ona Putinova, obrenovićevska.

  • Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića

    Rekao bih da se napokon i Srpska akademija nauka na neki način “odužila” svom pokojnom dopisnom članu Dragoslavu Avramoviću, čuvenom guverneru NBS, koji je 24. januara 1994. u jednom danu zaustavio fantastičnu hiperinflaciju u SR Jugoslaviji, koja je dostigla brzinu od preko 62 odsto rasta cena dnevno.

  • Dimitrije Boarov: Vesela afera Dimitrije Boarov: Vesela afera

    Posle niza afera koje su uzdrmale aktuelni vrh vlasti, protekle sedmice iskrsla je još jedna koja, za razliku od svih ostalih, ima vrlo naglašenu humornu dimenziju – afera prodaje famoznog Univerziteta Megatrend.

  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side