28.01.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Dug i štednja

Vladimir Gligorov: Dug i štednja
Veliki interes je izazvao članak Olivijea Blanšara, koji je bio glavni ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda, o održivosti javnih dugova.

 Teorijska strana stvari nije nepoznata, sam Blanšar je o tome pisao više puta, a uči se na kursevima iz makroekonomije, važnije je njegovo zapažanje da je, empirijski posmatrano, češće slučaj da održivost javnog duga nije neki ozbiljan problem, a ne onaj kada je razlog za stalnu zabrinutost. Posledično, nisu postojali, po Blanšaru, razlozi za mere štednje koje su preduzimali, sa posebnom upornošću, na primer Velika Britanija i Evropska unija. Kako se to može videti? O tome sam pisao više puta, no sada možda ima posebno smisla ponoviti nrkoliko stvari, jer je Blanšar gotovo izazvao senzaciju, što je zanimljivo samo po sebi, ali to je druga tema.

Teorijski, pojednostavljano rečeno, javni dug, odnosno rast javnog duga, je održiv ukoliko je kamatna stopa po kojem se on refinansira niža od stope rasta. Drukčije rečeno, ako BDP ili nacionalni dohodak rastu po bržoj stopi od stope po kojoj raste javni dug koji se konstantno refinansira, javni dug bi bio sve manji u odnosu na BDP, nezavisno od nivou na kojem se inicijalno nalazio. I zapravo, nivo nije važan, što znači da bi vlasti mogle da se deficitarno finansiraju, dakle da se dodatno zadužuju svake godine, a da javni dug, koji se u apsolutnom iznosu povećava, teži da se smanjuje u odnosu na BDP ukoliko se na njihov rast primene stope rasta, gde je kamatna stopa niža od stope po kojoj se povećava BDP ili nacionalni dohodak.

Pitanje je, onda, empirijsko, kako stoje stvari sa ovim dvema stopama? Evropska unija skuplja statističke podatke o tome i publikuje takozvani efekat grudve snega na rast ili smanjenje javnog duga u odnosu na BDP. Na Slici 1 se vidi dopinos razlike između kamatne stope i stope rasta rastu ili smanjenju javnog duga u procentima od bruto domaćeg proizvoda Britanije, Amerike, Japana i 12 inicijalnih članica evro zone. Jasno se vide tri perioda. U prvom, do otprilike 2008, efekat grudve snega je bio pozitivan, što znači da kamatna stopa na javni dug (izračunata tako da se izdaci na kaamatu podele sa ukupnim javnim dugom) bila viša od stope privrednog rasta, mada ne naročito mnogo. U krizi od 2008. do stabilizacije, efekat je bio veoma snažno pozitivan, usled čega, pored dodatnog deficotarnog finasiranja, su snažno porasili javni dugovi u odnosu na BDP. Ukoliko bi se održivost javnog duga cenila po tim kriznim stopama, oni bi bili neodrživi, što je i bio razlog da se pribeglo štednji bar u Britaniji i Evropskoj uniji.

 

Slika 1: Efekat grudve snega

Izvor: Ameco

 

Na Slici 2 je isti taj efekat u grupi novijih zemalja članica Evropske unije, koje bi mogle biti od posebnog interesa na srpske čitaoce. Isto važi i za sve druge zemlje u tranzciji koje su članice EU. Kao što se vidi, osim u krizi, koja je u Sloveniji i pogotovo Hrvastkoj trajala duže, mada ne iz istih razloga, efekat grudve snega na rast javnog duga je negativan. Uopšteno govoreći, manje razvijene zemlje koje su članice Evropske unije ili evro zone, gotovo po pravilu spadaju u Blanšarov slučaj kada su nivo javnog duga i fiskalnog deficita irelevantni za održivost javnog duga.

Na Slici 3 su prikazni javni dugovi balkanskih zemalja koje nisu članice Evrospke unije, a nalaze se u njenoj statistici. Izostaju Bosna i Hercegovina i Kosovo, ali i oni imaju iste karakteristike. Na žaost, u statistici postoje podaci o efektu grudve snega samo za prošlu godinu i projekcije za sledeće dve godine, tako da ih nema smisla prikazati ovde. No, iz nacionalnih statistika znamo da su kamatne stope na javne dugove u svim tim zemljama ispod njihove stope rasta, osim opet u vreme krize. Srpski i albanski slučaj su donekle različiti jer oni imaju fleksibilne kurseve, a dugovi su u ne maloj meri u stranom novcu. Što jednim delom objašnjava kako pad javnog duga u odnosu na BDP, tako i rast. Fiskalni deficit igraju relativno malu ulogu.

 

Slika 2: Efekat grudve snega

Izvor: Ameco

 

 

Slika 3: Javni dug, % BDP

Izvor: Ameco

 

Dakle, sve manje razvijne zemlje, koje su integrisane sa Evropskom unijom, ne bi trebalo da imaju probleme sa održivošću javnog duga. Što nije uvek slučaj sa razvijenijim zemljama čak i ako se zadužuju u sopstvenom novcu. O tome šta to znači za politiku javnog duga, sledeći put.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Mijat Lakićević: Makron ili mikron Mijat Lakićević: Makron ili mikron

    Potpuno je razumljivo da neko, kad vidi, tj. čuje Dačića, jednostavno zažmuri i kaže: ma daleko im lepa kuća. Ali nije u tome poenta; to je lako, to Dačić i hoće.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side