28.01.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Dug i štednja

Vladimir Gligorov: Dug i štednja
Veliki interes je izazvao članak Olivijea Blanšara, koji je bio glavni ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda, o održivosti javnih dugova.

 Teorijska strana stvari nije nepoznata, sam Blanšar je o tome pisao više puta, a uči se na kursevima iz makroekonomije, važnije je njegovo zapažanje da je, empirijski posmatrano, češće slučaj da održivost javnog duga nije neki ozbiljan problem, a ne onaj kada je razlog za stalnu zabrinutost. Posledično, nisu postojali, po Blanšaru, razlozi za mere štednje koje su preduzimali, sa posebnom upornošću, na primer Velika Britanija i Evropska unija. Kako se to može videti? O tome sam pisao više puta, no sada možda ima posebno smisla ponoviti nrkoliko stvari, jer je Blanšar gotovo izazvao senzaciju, što je zanimljivo samo po sebi, ali to je druga tema.

Teorijski, pojednostavljano rečeno, javni dug, odnosno rast javnog duga, je održiv ukoliko je kamatna stopa po kojem se on refinansira niža od stope rasta. Drukčije rečeno, ako BDP ili nacionalni dohodak rastu po bržoj stopi od stope po kojoj raste javni dug koji se konstantno refinansira, javni dug bi bio sve manji u odnosu na BDP, nezavisno od nivou na kojem se inicijalno nalazio. I zapravo, nivo nije važan, što znači da bi vlasti mogle da se deficitarno finansiraju, dakle da se dodatno zadužuju svake godine, a da javni dug, koji se u apsolutnom iznosu povećava, teži da se smanjuje u odnosu na BDP ukoliko se na njihov rast primene stope rasta, gde je kamatna stopa niža od stope po kojoj se povećava BDP ili nacionalni dohodak.

Pitanje je, onda, empirijsko, kako stoje stvari sa ovim dvema stopama? Evropska unija skuplja statističke podatke o tome i publikuje takozvani efekat grudve snega na rast ili smanjenje javnog duga u odnosu na BDP. Na Slici 1 se vidi dopinos razlike između kamatne stope i stope rasta rastu ili smanjenju javnog duga u procentima od bruto domaćeg proizvoda Britanije, Amerike, Japana i 12 inicijalnih članica evro zone. Jasno se vide tri perioda. U prvom, do otprilike 2008, efekat grudve snega je bio pozitivan, što znači da kamatna stopa na javni dug (izračunata tako da se izdaci na kaamatu podele sa ukupnim javnim dugom) bila viša od stope privrednog rasta, mada ne naročito mnogo. U krizi od 2008. do stabilizacije, efekat je bio veoma snažno pozitivan, usled čega, pored dodatnog deficotarnog finasiranja, su snažno porasili javni dugovi u odnosu na BDP. Ukoliko bi se održivost javnog duga cenila po tim kriznim stopama, oni bi bili neodrživi, što je i bio razlog da se pribeglo štednji bar u Britaniji i Evropskoj uniji.

 

Slika 1: Efekat grudve snega

Izvor: Ameco

 

Na Slici 2 je isti taj efekat u grupi novijih zemalja članica Evropske unije, koje bi mogle biti od posebnog interesa na srpske čitaoce. Isto važi i za sve druge zemlje u tranzciji koje su članice EU. Kao što se vidi, osim u krizi, koja je u Sloveniji i pogotovo Hrvastkoj trajala duže, mada ne iz istih razloga, efekat grudve snega na rast javnog duga je negativan. Uopšteno govoreći, manje razvijene zemlje koje su članice Evropske unije ili evro zone, gotovo po pravilu spadaju u Blanšarov slučaj kada su nivo javnog duga i fiskalnog deficita irelevantni za održivost javnog duga.

Na Slici 3 su prikazni javni dugovi balkanskih zemalja koje nisu članice Evrospke unije, a nalaze se u njenoj statistici. Izostaju Bosna i Hercegovina i Kosovo, ali i oni imaju iste karakteristike. Na žaost, u statistici postoje podaci o efektu grudve snega samo za prošlu godinu i projekcije za sledeće dve godine, tako da ih nema smisla prikazati ovde. No, iz nacionalnih statistika znamo da su kamatne stope na javne dugove u svim tim zemljama ispod njihove stope rasta, osim opet u vreme krize. Srpski i albanski slučaj su donekle različiti jer oni imaju fleksibilne kurseve, a dugovi su u ne maloj meri u stranom novcu. Što jednim delom objašnjava kako pad javnog duga u odnosu na BDP, tako i rast. Fiskalni deficit igraju relativno malu ulogu.

 

Slika 2: Efekat grudve snega

Izvor: Ameco

 

 

Slika 3: Javni dug, % BDP

Izvor: Ameco

 

Dakle, sve manje razvijne zemlje, koje su integrisane sa Evropskom unijom, ne bi trebalo da imaju probleme sa održivošću javnog duga. Što nije uvek slučaj sa razvijenijim zemljama čak i ako se zadužuju u sopstvenom novcu. O tome šta to znači za politiku javnog duga, sledeći put.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare

    Jedan problem jeste bojkot. Drugi – pregovori s Kosovom. A onda su tu i privredna kretanja, koja nisu ohrabrujuća. Očekivani odgovor vlasti jesu najave da će se povećavati plate i penzije, a tu je i najavljeni plan o javnim ulaganjima u preporod. Za nove četiri godine, deset, dvanaest, a možda i više milijardi evra u – sve. Zašto sve to? Ostavljam po strani Kosovo jer ni vlast niti opozicija ne mogu da očekuju mnogo glasova na tome.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side