06.11.2017 Beograd

Vladimir Gligorov: Društvene nauke

Vladimir Gligorov: Društvene nauke
Dugi niz godina sarađivao sam sa Globalnom mrežom za razvoj (Global Development Network), međunarodnom organizacijom koja ima za cilj da poveća ulogu društvenih nauka u zemljama u razvoju.

Pre svega kako bi se poboljšale političke odluke koje se u njima donose. A da ti saveti budu zasnovani na razumevanje stanja stvari u svakoj pojedinoj zemlji, što opet zahteva razvoj domaće društvene nauke. Ideja je da svako može da nauči metode empirijskih istraživanja, ali kod interpretacije nalaza od koristi su takoreći antropološka saznanja, koja su dostupna onima koji u konkretnim društvima žive i rade. Uz to, a da bi ta saznanja imala potrebnu objektivnost, saradnja s naučnicima iz drugih zemalja koristi. Sa jedne strane, vide se domaće specifičnosti, a sa druge, izbegava se pristrasnost u tumačenju podataka – što je čest problem jer su i društveni naučnici skloni da objašnjavaju kako je u slučaju njihove zemlje sve drukčije. Tako da se međunarodnom saradnjom i upoređivanjem saznanja i podataka ne dolazi nužno do Veberove objektivnosti, ali svakako se povećavaju izgledi da se do toga dođe.

E sada, društvene nauke u balkanskim zemljama. One se suočavaju sa dva problema. Jedan je nedovoljan interes, kako kod donosilaca političkih odluka tako i u javnosti. Drugi je nedovoljna međunarodna saradnja. Poređenja radi, u ne malom broju bivših socijalističkih zemalja, koje su sada članice Evropske unije, vlasti i administracija imaju potrebu za istraživanjima, ne samo ekonomskim, mada su ona najtraženija. Takođe, i zemlje same, ali posebno Evropska unija, postiču međunarodnu saradnju jer se tako poboljšava i kvalitet, a i uporedivost, pa onda i korisnost nalaza. Tako da se može uočiti značajan napredak u društvenim naukama u zemljama u kojima su one gotovo bile nestale u vreme istorijskog i dijalektičkog materijalizma, što bi rekli Iljf i Petrov.

U ne malom broju balkanskih zemalja stvari stoje gore. Zato što lokalne vlasti nemaju interesa da podstiču razvoj društvenih nauka, a i međunarodna saradnja je ograničena, posebno u zemljama koje nisu članice Evropske unije ili ne pregovaraju s njom o učlanjenju. Usled toga se u javnosti vode rasprave i donose sudovi koji su, sa jedne strane, lišeni i podataka i njihovog valjanog tumačenja, a sa druge strane podložni su manipulaciji i vlasti i medija.

Jedan primer jeste rasprostranjeno oslanjanje na jednu ili drugu vrstu teorije zavere. Uticajni komentatori, ali i društveni naučnici, objašnjavaju manje-više sve što se događa kod kuće i u inostranstvu jednim ili drugim vidom zavereništva protiv interesa zemlje, naroda, javnosti ili neke posebne društvene grupe ili klase. Jedni, kojima su činjenice nešto bliže, posežu za jednom ili drugom teorijom o tome da jači tlači, a da slabiji pati od neke vrste Stokholmskog sindroma. Dok se to po novinama komentariše kao rasprostranjena sklonost licemerju jakih i korumpiranosti slabih. Tako se, blagonaklono rečeno, od nerazumevanja dolazi do objašnjenja. Sasvim je jasno da je eventualna zainteresovanost međunarodne naučne zajednice za takve doprinose veoma mala. Usled čega su društvene nauke uglavnom okrenute samo lokalnom tržištu i javnom mnjenju.

Drugi primer jeste sklonost ideološkim objašnjenjima. Koja su najčešće sasvim nekoherentna, pa objašnjavaju sve. Recimo, neoliberali su odgovorni za smanjenje uloge države, koja se međutim zapravo i ne smanjuje. Tako da se neoliberalizmom objašnjava praktično sve. U zemljama u kojima se taj naziv rutinski koristi, on ima relativno jasno značenje. Misli se na politike gospođe Tačer i gospodina Regana i njihovih partijskih i nepartijskih sledbenika. Reč je o prilično jasno određenim i ciljevima i merama, usled čega je moguće i meriti njihove domete i oceniti im uspešnost. Takođe, ukoliko je reč o teorijama, bar onima koje se mogu dosledno formulisati, njima se mogu izneti prigovori kako za konzistentnost tako i za istinitost i relevantnost. Te su rasprave, naravno, izuzetno korisne za razvoj društvene nauke.

Ideološke rasprave, međutim, nisu. U javnim raspravama i, uostalom, u zastupanju ciljeva i interesa, političkih ili bilo kojih drugih, ideologija svakako može da bude korisna i kao motivacija i kao opravdanje. Za društvenu nauku ideologije su predmet posmatranja, podaci koje je potrebno objasniti, a ne teorije na kojima se zasnivaju objašnjenja ili ciljevi kojima društvene nauke treba da služe. Primer angažovane društvene nauke, recimo u Srbiji, jeste ona od koje se traži da bude patriotska. To je, što bi rekao Veber, politički, a ne naučni poziv.

Društvene nauke nemaju neku naročito veliku reputaciju nigde u svetu, u posebnom napisu bi trebalo razmotriti zbog čega, ali su posebno parohijalne i nerazvijene u mnogim balkanskim zemljama. Kako se ne može očekivati neka posebno povećana zainteresovanost za njih kod donosilaca političkih i drugih odluka, internacionalizacija, pre svega učešćem u međunarodnim projektima, verovatno je najbolje rešenje.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Minimalne plate Vladimir Gligorov: Minimalne plate

    Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.

  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Nadežda Gaće: U susret prošlosti Nadežda Gaće: U susret prošlosti

    Da mi na Balkanu konzumiramo previše prošlosti, opšte je mesto i nekako ko god to pomene … bilo da su to, na primer, Ambasadori Norveške ili Nemačke, bilo da su predsednici Hrvatske, BiH i Srbije na sastanku u Mostaru, bilo da su to privrednici regiona na učestalim sastancima na kojima žele, ne negirajući prošlost, da grade budućnost regiona na zajedničkim interesima – stalno nam se ipak vraća prošlost kao kost u grlu. Naravno, niko ne misli da se prošlost sme zaboraviti i svi se slažu da se nevinim žrtvama i žrtvama nepravdi bilo koje vrste mora odati počast.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija? Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija?

    Da bi danas medij opstao kao “najveći” i time zaradio najviše sredstava – najbrži, najjednostavniji i najjeftiniji način da se to postigne jeste kreiranjem tabloidnog medija.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side