06.11.2017 Beograd

Vladimir Gligorov: Društvene nauke

Vladimir Gligorov: Društvene nauke
Dugi niz godina sarađivao sam sa Globalnom mrežom za razvoj (Global Development Network), međunarodnom organizacijom koja ima za cilj da poveća ulogu društvenih nauka u zemljama u razvoju.

Pre svega kako bi se poboljšale političke odluke koje se u njima donose. A da ti saveti budu zasnovani na razumevanje stanja stvari u svakoj pojedinoj zemlji, što opet zahteva razvoj domaće društvene nauke. Ideja je da svako može da nauči metode empirijskih istraživanja, ali kod interpretacije nalaza od koristi su takoreći antropološka saznanja, koja su dostupna onima koji u konkretnim društvima žive i rade. Uz to, a da bi ta saznanja imala potrebnu objektivnost, saradnja s naučnicima iz drugih zemalja koristi. Sa jedne strane, vide se domaće specifičnosti, a sa druge, izbegava se pristrasnost u tumačenju podataka – što je čest problem jer su i društveni naučnici skloni da objašnjavaju kako je u slučaju njihove zemlje sve drukčije. Tako da se međunarodnom saradnjom i upoređivanjem saznanja i podataka ne dolazi nužno do Veberove objektivnosti, ali svakako se povećavaju izgledi da se do toga dođe.

E sada, društvene nauke u balkanskim zemljama. One se suočavaju sa dva problema. Jedan je nedovoljan interes, kako kod donosilaca političkih odluka tako i u javnosti. Drugi je nedovoljna međunarodna saradnja. Poređenja radi, u ne malom broju bivših socijalističkih zemalja, koje su sada članice Evropske unije, vlasti i administracija imaju potrebu za istraživanjima, ne samo ekonomskim, mada su ona najtraženija. Takođe, i zemlje same, ali posebno Evropska unija, postiču međunarodnu saradnju jer se tako poboljšava i kvalitet, a i uporedivost, pa onda i korisnost nalaza. Tako da se može uočiti značajan napredak u društvenim naukama u zemljama u kojima su one gotovo bile nestale u vreme istorijskog i dijalektičkog materijalizma, što bi rekli Iljf i Petrov.

U ne malom broju balkanskih zemalja stvari stoje gore. Zato što lokalne vlasti nemaju interesa da podstiču razvoj društvenih nauka, a i međunarodna saradnja je ograničena, posebno u zemljama koje nisu članice Evropske unije ili ne pregovaraju s njom o učlanjenju. Usled toga se u javnosti vode rasprave i donose sudovi koji su, sa jedne strane, lišeni i podataka i njihovog valjanog tumačenja, a sa druge strane podložni su manipulaciji i vlasti i medija.

Jedan primer jeste rasprostranjeno oslanjanje na jednu ili drugu vrstu teorije zavere. Uticajni komentatori, ali i društveni naučnici, objašnjavaju manje-više sve što se događa kod kuće i u inostranstvu jednim ili drugim vidom zavereništva protiv interesa zemlje, naroda, javnosti ili neke posebne društvene grupe ili klase. Jedni, kojima su činjenice nešto bliže, posežu za jednom ili drugom teorijom o tome da jači tlači, a da slabiji pati od neke vrste Stokholmskog sindroma. Dok se to po novinama komentariše kao rasprostranjena sklonost licemerju jakih i korumpiranosti slabih. Tako se, blagonaklono rečeno, od nerazumevanja dolazi do objašnjenja. Sasvim je jasno da je eventualna zainteresovanost međunarodne naučne zajednice za takve doprinose veoma mala. Usled čega su društvene nauke uglavnom okrenute samo lokalnom tržištu i javnom mnjenju.

Drugi primer jeste sklonost ideološkim objašnjenjima. Koja su najčešće sasvim nekoherentna, pa objašnjavaju sve. Recimo, neoliberali su odgovorni za smanjenje uloge države, koja se međutim zapravo i ne smanjuje. Tako da se neoliberalizmom objašnjava praktično sve. U zemljama u kojima se taj naziv rutinski koristi, on ima relativno jasno značenje. Misli se na politike gospođe Tačer i gospodina Regana i njihovih partijskih i nepartijskih sledbenika. Reč je o prilično jasno određenim i ciljevima i merama, usled čega je moguće i meriti njihove domete i oceniti im uspešnost. Takođe, ukoliko je reč o teorijama, bar onima koje se mogu dosledno formulisati, njima se mogu izneti prigovori kako za konzistentnost tako i za istinitost i relevantnost. Te su rasprave, naravno, izuzetno korisne za razvoj društvene nauke.

Ideološke rasprave, međutim, nisu. U javnim raspravama i, uostalom, u zastupanju ciljeva i interesa, političkih ili bilo kojih drugih, ideologija svakako može da bude korisna i kao motivacija i kao opravdanje. Za društvenu nauku ideologije su predmet posmatranja, podaci koje je potrebno objasniti, a ne teorije na kojima se zasnivaju objašnjenja ili ciljevi kojima društvene nauke treba da služe. Primer angažovane društvene nauke, recimo u Srbiji, jeste ona od koje se traži da bude patriotska. To je, što bi rekao Veber, politički, a ne naučni poziv.

Društvene nauke nemaju neku naročito veliku reputaciju nigde u svetu, u posebnom napisu bi trebalo razmotriti zbog čega, ali su posebno parohijalne i nerazvijene u mnogim balkanskim zemljama. Kako se ne može očekivati neka posebno povećana zainteresovanost za njih kod donosilaca političkih i drugih odluka, internacionalizacija, pre svega učešćem u međunarodnim projektima, verovatno je najbolje rešenje.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam

    Svekolika borba protiv svakojakih ekstremizama trpi istrajne i dalekosežne poraze protiv samo jednog od njih – sistemskog ekstremizma. Gotovo sva ustrojstva su omogućila da minimalna manjina maksimalizuje svoju premoć, ekonomsku, a sve više i političku, nad većinom savremenika – uveravaju internacionalni i nacionalni istraživači.

  • Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić

    Ko drži ključeve Beograda, drži ključeve Srbije. Zato nije čudo što se oštre sablje i koplja za beogradski boj. Beograd ima ogroman ne samo simboličko-politički nego i praktično ekonomski značaj. U stvari, da nije drugog ne bi bilo ni prvog.

  • Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost

    Poznat vam je, svakako, lider koji medije kritikuje kao svoje neprijatelje iako njegovi nastupi dominiraju javnim prostorom, kome se, uprkos zapadnom kursu, istražuju sporne veze sa Rusijom i Kinom i koji za iskušenja domovine najviše krivi njen “bivši režim”. Ali, takvom opisu odgovara, premijerno, i predsednik – Amerike.

  • Vladimir Gligorov: Lokalni izbori Vladimir Gligorov: Lokalni izbori

    Kada stranka na vlasti, pogotovo ako je sklona autoritarizmu, dobije lokalne izbore sa dvotrećinskom većinom (o tročetvrtinskoj da i ne govorimo), to je veoma rđav znak za demokratiju, ali nije dobro ni za tu stranku.

  • Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu

    Ono što je George Harrison bio u Beatlesima, Predrag Lucić bio je u Feral Tribuneu. Samozatajan i marljiv po vlastitom izboru uvijek malo u drugom planu, ne zbog toga što bi ga tamo netko gurao (jer ondje nije ni pripadao), već što se sâm tako postavljao.

  • Vladimir Gligorov: Dva populizma Vladimir Gligorov: Dva populizma

    Najviše je ekonomskih istraživanja populizma u Latinskoj Americi. Ovo i zato što je na tom iskustvu nastao i takozvani Vašingtonski konsenzus (Williamson 1990), koji je posebno predmet kritike ekonomista i komentatora na levici, mada ne samo njih.

  • Mijat Lakićević: Davos, svetski, a srpski Mijat Lakićević: Davos, svetski, a srpski

    Da je Davos bio dve nedelje ranije, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću bi čestitali na makroekonomskoj stabilizaciji i pitali ga za investicione mogućnosti; ovako će ga prepoznavati kao čoveka iz zemlje u kojoj je nedavno ubijen opozicioni lider.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw