06.11.2017 Beograd

Vladimir Gligorov: Društvene nauke

Vladimir Gligorov: Društvene nauke
Dugi niz godina sarađivao sam sa Globalnom mrežom za razvoj (Global Development Network), međunarodnom organizacijom koja ima za cilj da poveća ulogu društvenih nauka u zemljama u razvoju.

Pre svega kako bi se poboljšale političke odluke koje se u njima donose. A da ti saveti budu zasnovani na razumevanje stanja stvari u svakoj pojedinoj zemlji, što opet zahteva razvoj domaće društvene nauke. Ideja je da svako može da nauči metode empirijskih istraživanja, ali kod interpretacije nalaza od koristi su takoreći antropološka saznanja, koja su dostupna onima koji u konkretnim društvima žive i rade. Uz to, a da bi ta saznanja imala potrebnu objektivnost, saradnja s naučnicima iz drugih zemalja koristi. Sa jedne strane, vide se domaće specifičnosti, a sa druge, izbegava se pristrasnost u tumačenju podataka – što je čest problem jer su i društveni naučnici skloni da objašnjavaju kako je u slučaju njihove zemlje sve drukčije. Tako da se međunarodnom saradnjom i upoređivanjem saznanja i podataka ne dolazi nužno do Veberove objektivnosti, ali svakako se povećavaju izgledi da se do toga dođe.

E sada, društvene nauke u balkanskim zemljama. One se suočavaju sa dva problema. Jedan je nedovoljan interes, kako kod donosilaca političkih odluka tako i u javnosti. Drugi je nedovoljna međunarodna saradnja. Poređenja radi, u ne malom broju bivših socijalističkih zemalja, koje su sada članice Evropske unije, vlasti i administracija imaju potrebu za istraživanjima, ne samo ekonomskim, mada su ona najtraženija. Takođe, i zemlje same, ali posebno Evropska unija, postiču međunarodnu saradnju jer se tako poboljšava i kvalitet, a i uporedivost, pa onda i korisnost nalaza. Tako da se može uočiti značajan napredak u društvenim naukama u zemljama u kojima su one gotovo bile nestale u vreme istorijskog i dijalektičkog materijalizma, što bi rekli Iljf i Petrov.

U ne malom broju balkanskih zemalja stvari stoje gore. Zato što lokalne vlasti nemaju interesa da podstiču razvoj društvenih nauka, a i međunarodna saradnja je ograničena, posebno u zemljama koje nisu članice Evropske unije ili ne pregovaraju s njom o učlanjenju. Usled toga se u javnosti vode rasprave i donose sudovi koji su, sa jedne strane, lišeni i podataka i njihovog valjanog tumačenja, a sa druge strane podložni su manipulaciji i vlasti i medija.

Jedan primer jeste rasprostranjeno oslanjanje na jednu ili drugu vrstu teorije zavere. Uticajni komentatori, ali i društveni naučnici, objašnjavaju manje-više sve što se događa kod kuće i u inostranstvu jednim ili drugim vidom zavereništva protiv interesa zemlje, naroda, javnosti ili neke posebne društvene grupe ili klase. Jedni, kojima su činjenice nešto bliže, posežu za jednom ili drugom teorijom o tome da jači tlači, a da slabiji pati od neke vrste Stokholmskog sindroma. Dok se to po novinama komentariše kao rasprostranjena sklonost licemerju jakih i korumpiranosti slabih. Tako se, blagonaklono rečeno, od nerazumevanja dolazi do objašnjenja. Sasvim je jasno da je eventualna zainteresovanost međunarodne naučne zajednice za takve doprinose veoma mala. Usled čega su društvene nauke uglavnom okrenute samo lokalnom tržištu i javnom mnjenju.

Drugi primer jeste sklonost ideološkim objašnjenjima. Koja su najčešće sasvim nekoherentna, pa objašnjavaju sve. Recimo, neoliberali su odgovorni za smanjenje uloge države, koja se međutim zapravo i ne smanjuje. Tako da se neoliberalizmom objašnjava praktično sve. U zemljama u kojima se taj naziv rutinski koristi, on ima relativno jasno značenje. Misli se na politike gospođe Tačer i gospodina Regana i njihovih partijskih i nepartijskih sledbenika. Reč je o prilično jasno određenim i ciljevima i merama, usled čega je moguće i meriti njihove domete i oceniti im uspešnost. Takođe, ukoliko je reč o teorijama, bar onima koje se mogu dosledno formulisati, njima se mogu izneti prigovori kako za konzistentnost tako i za istinitost i relevantnost. Te su rasprave, naravno, izuzetno korisne za razvoj društvene nauke.

Ideološke rasprave, međutim, nisu. U javnim raspravama i, uostalom, u zastupanju ciljeva i interesa, političkih ili bilo kojih drugih, ideologija svakako može da bude korisna i kao motivacija i kao opravdanje. Za društvenu nauku ideologije su predmet posmatranja, podaci koje je potrebno objasniti, a ne teorije na kojima se zasnivaju objašnjenja ili ciljevi kojima društvene nauke treba da služe. Primer angažovane društvene nauke, recimo u Srbiji, jeste ona od koje se traži da bude patriotska. To je, što bi rekao Veber, politički, a ne naučni poziv.

Društvene nauke nemaju neku naročito veliku reputaciju nigde u svetu, u posebnom napisu bi trebalo razmotriti zbog čega, ali su posebno parohijalne i nerazvijene u mnogim balkanskim zemljama. Kako se ne može očekivati neka posebno povećana zainteresovanost za njih kod donosilaca političkih i drugih odluka, internacionalizacija, pre svega učešćem u međunarodnim projektima, verovatno je najbolje rešenje.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Festival Srpske Trpeze
Pročitajte i...
  • Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji

    SLIKA 1. Na tribini SNS u Beški 17. januara 2017. došlo je do incidenta kada su aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava razvukli transparent “Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama” i izrazili protest duvanjem u pištaljke.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

  • Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit

    Kao što se vidi iz Slike 1, izvor svih podataka je Eurostat, BDP po glavi stanovnika po kupovnoj snazi, po EU standardu (PPS), u Srbiji stagnira u odnos na EU28 od 2008, kao uostalom i prosečni BDP za taj period.

  • Dimitrije Boarov: Turske opomene Dimitrije Boarov: Turske opomene

    Kada u jednoj velikoj privredi kao što je turska u jednom danu (petak prošle sedmice) paritet domaće lire prema američkom dolaru padne oko 18 odsto, onda se to ne može tumačiti samo Trampovim spoljnotrgovinskim ludorijama i dupliranjem carinskih taksi na uvoz aluminijuma i čelika i iz Turske nego i znakom da se svemoćni turski predsednik Tajip Erdogan ipak zaneo svojom veličinom i veličinom svoje zemlje i tako se opasno poigrao sa ekonomskom budućnošću svojih 80 miliona sugrađana.

  • Vladimir Gligorov: Subvencije Vladimir Gligorov: Subvencije

    Zašto bi se subvencionisala privatna, strana ili domaća ulaganja? Ako sam dobro razumeo, i Savez za Srbiju namerava da nastavi sa subvencijama, samo bi da ih uslovi, pre svega kada je reč o stranim ulaganjima, većim platama za zaposlene.

  • Mijat Lakićević: Savez za izolaciju Mijat Lakićević: Savez za izolaciju

    Da li je Tramp trapav, lud ili glup, nije ni važno – bar ne u kontekstu ove priče – ali je svojom izjavom o nekim “agresivnim Montenegrinima koji prete da izazovu treći svetski rat” američki predsednik, kao što je to već konstatovano, u stvari otkrio na šta mu se ruski kolega žalio.

  • Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice” Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice”

    Udarna vest 1. juna tekuće godine u svim srpskim medijima bila je da je Njegovo Veličanstvo Predsednik Srbije priredio svečani prijem za fudbalsku reprezentaciju naše zemlje, stručni štab i članove rukovodstva Fudbalskog saveza Srbije.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side