Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori
07.09.2020 Beograd

Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori

Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori
Srpska privredna politika sve se više oslanja na državna ulaganja i potrošnju, što je verovatno suprotno od pravca kojim bi trebalo da ide.

Objavljeni su preliminarni podaci o kretanju ukupne proizvodnje u drugom kvartalu ove godine. Fleš ocena pada proizvodnje, BDP, korigovana je sa 6,5 na 6,4 odsto, tako da je to zanemarljivo. Sada imamo i detaljnije podatke o promenama u ukupnoj potrošnji. Podaci o proizvodnji objavljuju se mesečno, tako kvartalni pregled ne donosi ništa novo. Ali je zanimljivo videti šta se događa s pojedinim elementima ukupne potrošnje. To je prikazano na Slici 1.

Slika 1: Realni rast u odnosu na isti period prošle godine

Izvor: Republički zavod za statistiku

Potrošnja domaćinstava smanjena je za osam odsto, a ulaganja su manja za gotovo 12 odsto. Kao što se vidi, u poslednje dve i po godine ulaganja su bila nestabilna, mada nisu rasla po negativnoj stopi kao u drugom kvartalu ove godine. Još više su smanjeni uvoz i izvoz, mada se oni donekle oporavljaju u julu. Zapravo, državna potrošnja doprinela je značajno privrednim aktivnostima i u prvom i u drugom kvartalu. Njen je udeo u ukupnoj potrošnji u drugom kvartalu bio 21 odsto, što je za oko četiri postotna poena više nego u istom periodu prošle godine. Nasuprot tome, udeo ulaganja je ispod 20 odsto i za oko dva postotna poena manji nego pre godinu dana, ali mnogo manje nego u drugoj polovini prošle godine. Kako nema, koliko sam u stanju da vidim, neke posebne investicione živosti u julu i avgustu, ostaje da se vidi šta će doneti jesen.

Srpska se privredna politika sve više oslanja na državna ulaganja i potrošnju, što je verovatno suprotno od pravca kojim bi trebalo da ide.

Ovo zavisi od spoljne trgovine i finansija. To bi moglo da ide sporo, ako se ima u vidu ritam privrednog oporavka u Evropi ponajviše. Srpska i pogotovo crnogorska privreda uvoze mnogo, a i izvoze što robu što usluge u ne maloj povezanosti sa spoljnim finansijama. Na Slici 2 vide se kretanja na tekućem računu bilansa plaćanja u nekoliko balkanskih privreda, a ni druge nisu mnogo različite. Poređenje je tu ponajviše da se istakne posebnost crnogorske privrede.

Slika 2: Tekući račun, bilans, % BDP

Izvor: Ameco

Crna Gora se značajno više od drugih oslanja na strano finansiranje. Jer ovaj deficit se u tekućoj razmeni pokriva stranim sredstvima, bilo da je reč o ulaganjima ili o kreditima. Ukoliko se razmišlja, kao što je svakako slučaj kod stranaka koje se spremaju da preuzmu vlast, o promeni privredne politike, visok deficit na tekućem računu je određujuća karakteristika crnogorske privrede (i srpske, i drugih na Balkanu). Nikako nije jednostavno to promeniti.

Taj je deficit tu jer su Crnoj Gori potrebna velika ulaganja, pre svega u infrastrukturu kako bi se iskoristile prednosti koje su u velikoj meri u uslugama, i to ne samo turističkim. Kao što se čini da se međunarodna politika neće menjati, tako je moguće da se ni privredna politika neće bitno menjati.

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
E-pretplata
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: Stvarno... a šta posle? Nadežda Gaće: Stvarno... a šta posle?

    Stvarno je naslov eseja Ibera Vedrina, bivšeg ministra inostranih poslova Francuske, objavljenog u ovom broju Novog magazina, publikovanog pandemijskog juna 2020, u kojem se bavi pitanjem šta posle Korone? Mnogo je razmišljanja na tu temu, ali kod Vedrina postoji meni inspirativna postavka.

  • Mijat Lakićević: Očarani razočaranjem Mijat Lakićević: Očarani razočaranjem

    Oni kao hoće da nas prime, a mi kao hoćemo da uđemo. Ovom rečenicom – parafrazirajući onog vojnika iz rata u Sloveniji početkom devedesetih – sve češće se na opozicionoj sceni kvalifikuje proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji. Drugim rečima – niti Srbija hoće zaista da uđe u Evropsku uniju niti EU hoće da primi Srbiju.

  • Dimitrije Boarov: Katastar kao usko grlo Dimitrije Boarov: Katastar kao usko grlo

    Stiče se utisak da se RGZ navikao na birokratsku supremaciju nad vlasništvom (jer tamo gde se o vlasništvu navodno konačno odlučuje, tamo je moć i sve drugo što uz nju ide), a na drugoj strani, i Vladi odgovara hronični svojinski nered u kojem poslednju reč može, u svakom ad hoc slučaju, imati najviša izvršna vlast

  • Dimitrije Boarov: Čari "finansijskih instrumenata" Dimitrije Boarov: Čari "finansijskih instrumenata"

    Stičem utisak da je Vlada Srbije otkrila čari “finansijskih instrumenata” kojima se poskrivećki može dolivati novac poreskih obveznika u državne firme, što upućuje na zaključak da ništa nije skupo kada treba “lakirati” njene poslovne poteze kako bi vladajuća “politika uspeha” ostala nenarušena.

  • Vladimir Gligorov: 100 evra Vladimir Gligorov: 100 evra

    Nije sporno da srpske vlasti nisu podelile (gotovo) svima po 100 evra s ciljem da se umanji siromaštvo ili nejednakost već zato da bi bolje prošli na izborima. To, međutim, ne znači da ta mera nije uticala na društvenu nejednakost.

  • Vladimir Gligorov: Državne plate Vladimir Gligorov: Državne plate

    Kako to već biva, povećanje plata u javnom sektoru sledeće godine najavljeno je, naravno, kao redak svetski uspeh. Malo koja druga zemlja će u tome uspeti, a najverovatnije nijedna. Jer, čini se da je tvrdnja da nemaju prostora u budžetu.

  • Momčilo Pantelić: Magija prazne stolice Momčilo Pantelić: Magija prazne stolice

    Izborno nadmetanje u Americi dodatno se rasplamsalo gašenjem života legendarne članice Vrhovnog suda Rut Bejder Ginsburg (87). Predsednik Donald Tramp i njegov izazivač Džo Bajden u izvesnoj meri su postali taoci njene zaostavštine.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
No? istraživa?a 2020
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side