25.03.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Dinamika krize legitimnosti

Vladimir Gligorov: Dinamika krize legitimnosti
Gospodin Vučić kaže da se vlast dobija na izborima, a ne na ulici. Šta su sve gospoda Šešelj, Nikolić i Vučić radili na ulicama – i koliko dugo i uporno. I s kojim ciljevima.

Gospodin Dačić takođe kaže da se vlast dobija na izborima, a ne na ulici. Šta su sve radili gospoda Milošević i Dačić na ulicama – o gradovima i šumama, pogotovo u drugim zemljama, da i ne govorimo. I s kojim ciljevima. I s kojim posledicama. Vlast se dobija na izborima, ponavljaju svi na vlasti. Ali je potrebno i izboriti se za izbore na kojima se može pobediti. O čemu je u osnovi reč u ovim protestima. Osporava se legitimnost vlasti kako bi glasači zaista imali izbor.

Šta je legitimnost? U ovom kontekstu – podrška. U demokratijama vlada može da izgubi podršku, recimo u skupštini, pa se ide na vanredne izbore. Ali i vladajuća većina može da izgubi podršku javnosti, pa se opet ide na prevremene izbore. Kako se utvrđuje da li je neka vlada izgubila podršku javnosti zavisi od toga kojim sredstvima javnost raspolaže da iznese svoje mišljenje. Recimo, na državnoj televiziji. Jer bi ova zapravo tome trebalo da služi.

Šta zaključiti o legitimnosti vlasti ukoliko uporno hiljade ljudi zahteva da ima pristup državnoj televiziji da bi izneli razloge zbog čega ne podržavaju vlasti, i to ne mogu da ostvare? Da su vlasti spremne da vladaju iako su izgubile podršku javnosti, ograničavajući joj sredstva da izrazi svoje mišljenje da je vlast tu podršku izgubila. Dakle, vlasti su spremne da vladaju i ako nisu legitimne. I da obezbeđuju pobede na izborima na sve nelegitimne načine. Dok ne izbije kriza legitimnosti?

Da uzmem francuski primer, pa da se vratim na srpski slučaj. Niko ne spori da su porezi koji su u Parizu izazvali proteste doneti na zakonit način, od izabranih predstavnika naroda. Ali nisu imali potrebnu podršku javnosti. I izbili su protesti kako bi taj nedostatak podrške bio jasan i vidljiv. Protestanti su hteli da pošalju i dalekosežniju poruku, da je vlast izgubila podršku, da je nelegitimna. Kako to postići?

Valja zapaziti da su poreske pobune u demokratskim, ali i u nedemokratskim zemljama veoma čest razlog gubitka legitimnosti. I da gotovo uvek idu zajedno sa značajnom mobilizacijom i javnim protestima. U kojima često dođe do nasilnih sukoba. U većini slučajeva obe strane, vlast i protestanti, procenjuju kada je primena nasilja poželjna i ima izglede za uspeh. Zašto je nasilje u središtu krize legitimnosti? Zato što vlast ima monopol legitimne upotrebe sile. Recimo, donosi zakon o oporezivanju, koji se mora poštovati pod pretnjom upotrebe sile. Dakle, ako poreski obveznici ne podržavaju nivo ili raspored poreskog tereta, moraju bar da pokažu silu brojnosti onih koji se ne slažu. Ukoliko broj nije dovoljan, njegova se sila može uvećati upornošću, glasnošću i, na kraju, odlučnošću – ovo poslednje spremnošću da se na nasilje poreskih vlasti odgovori nasilnim otporom.

Cilj upotrebe nasilja jeste da se vlastima ospori legitimnost na upotrebu sile u, recimo, prikupljanju poreza. Dalekosežniji cilj je da se time što će vlast silom gušiti proteste pokaže da je zapravo reč o nasilnoj vlasti. Ne suzbija samo proteste silom već sve ostvaruje na silu, dakle na nelegitiman način. U slučaju pariskih protesta, do te generalizacije nije došlo.

Ali nasilje je, zbog same prirode vlasti, legalnosti i legitimnosti, ključno sredstvo u krizama legitimnosti. One mogu da počnu nekim posebno vidljivim činom upotrebe sile, obično usled arogancije vlasti. To je slučaj u Republici Srpskoj, jedino što tamo kriza legitimnosti nije moguća usled spoljašnje podrške, u Srbiji i Rusiji, protiv koje građani ne mogu mnogo. No, i u Srbiji je arogancija vlasti, koja je od verbalnog nasilja u jednom času počela da pokazuje sklonosti i ka fizičkom nasilju, dovela do protesta. No, naravno, do nasilnog sukoba može da dođe u svakoj fazi razvoja krize legitimnosti.

U Srbiji su vlasti odustale od nasilnog gušenja protesta upravo zato da se ne bi mobilisali novi protestanti, a i da javnost ne bi zaključila da je zaista reč o nasilničkoj, što će reći nelegitimnoj vlasti. Što bi dovelo do samopotvrde jer bi vlast izgubila podršku, što će reći legitimnost. Problem jeste u tome da su srpske vlasti neuobičajeno arogantne. Gospodin Vučić nije razumeo da kada je rekao da ga ne zanima ni to da li je izgubio podršku pet miliona građana ukoliko je u stanju da pobedi na izborima, zapravo je rekao da ga legitimnost ne zanima. Što je početak krize legitimnosti.

Sledeći korak je predvidljiv. Ako glasovi pet miliona ljudi ne mogu da se čuju, neki od njih će hteti da steknu taj glas. Dakle, pre ili kasnije neizbežan je pritisak na državnu televiziju da im obezbedi da se njihov glas čuje. I kako to nije moglo dobrovoljno, došlo je do odmeravanja snaga. Koje onda teži da se zaoštrava. Vlasti su rešile da na nasilje odgovore nasiljem. Takođe, kao u Banjaluci, žrtve će biti krivci. Tamo, u Banjaluci, mrtvi sin i progonjeni otac dobili su azil u Austriji, ali javnost nema od koga; dok na izborima pobeđuju uvek isti. U Srbiji se sada ide istim putem odmeravanja snaga. S nadom da će ljudi uvući glavu u ramena, dok će vlasti pobediti na još jednim izborima.

Da bi druga razrešenja bila moguća, potrebno je da kriza legitimnosti ima dinamiku one u Makedoniji. Jačanje stranke koja nosi otpor, upornost i eventualno posredovanje iz inostranstva. Ali to je dug put. A i poslednji uslov mnogo je teže zadovoljiti.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad

    Kažu da su pre 630 godina, posle boja na Kosovu, zvona zvonila čak u Parizu. Danas bi mir na Kosovu imao još širi odjek.

  • Dimitrije Boarov: Čekanje "velike greške" Dimitrije Boarov: Čekanje "velike greške"

    Izvesna Tatjana, mlađahna kondukterka beogradske autotransportne kuće Lasta, otpuštena je sa posla zato što ju je saobraćajna policija uhvatila pred Kikindom da vozi dabldeker autobus na redovnoj liniji Beograd – Subotica iako nema vozačku dozvolu. Ona se brani kako ume i kaže da “nikoga nije ubila” nego je samo, na molbu kolege vozača, “pomerila” spomenuti autobus sa šest putnika i pri tome nije napravila nijedan saobraćajni prekršaj.

  • Dimitrije Boarov: Antiglobalizam i njegov rep Dimitrije Boarov: Antiglobalizam i njegov rep

    Može se slobodno reći da je mnoge ljude u Srbiji šokirala vest da se Radnički savet nemačke automobilske kompanije Folksvagen pre neki dan usprotivio planovima menadžmenta ove svetski poznate firme da investira oko milijardu evra u izgradnju nove fabrike automobila u jednoj od zemalja na istoku Evrope (u igri su Srbija, Rumunija, Bugarska i Turska).

  • Jelka Jovanović: Trećepozivac u besramnoj kampanji Jelka Jovanović: Trećepozivac u besramnoj kampanji

    Hoće li tetka iz Kanade doći na ispraćaj i šta si radio devedesetih kad se pucalo, najčešći su komentari brojnih čitalaca posle najave ministra odbrane Aleksandra Vulina da će se prijaviti na 15-dnevnu vojnu obuku 600 muškaraca za rezervni sastav, koji, što zbog prigovora savesti, što zbog zakonske suspenzije redovnog vojnog roka, nisu imali prilike da ovladaju ratnim veštinama.

  • Dimitrije Boarov: Aritmetika zaostajanja Dimitrije Boarov: Aritmetika zaostajanja

    Ovogodišnji Kopaonik biznis forum imao je žučnu predigru koju je pokrenuo doskorašnji ministar finansija Dušan Vujović svojim prilogom za reviju ovog skupa, koji je preneo beogradski NIN (28. februara).

  • Mijat Lakićević: O malinama i ruži Mijat Lakićević: O malinama i ruži

    Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

  • Momčilo Pantelić: Nervoze Momčilo Pantelić: Nervoze

    Kako je krenulo, rat bi mogla da bude reč koja će obeležiti ovu godinu. Ko o čemu, svi o njemu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side