25.03.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Dinamika krize legitimnosti

Vladimir Gligorov: Dinamika krize legitimnosti
Gospodin Vučić kaže da se vlast dobija na izborima, a ne na ulici. Šta su sve gospoda Šešelj, Nikolić i Vučić radili na ulicama – i koliko dugo i uporno. I s kojim ciljevima.

Gospodin Dačić takođe kaže da se vlast dobija na izborima, a ne na ulici. Šta su sve radili gospoda Milošević i Dačić na ulicama – o gradovima i šumama, pogotovo u drugim zemljama, da i ne govorimo. I s kojim ciljevima. I s kojim posledicama. Vlast se dobija na izborima, ponavljaju svi na vlasti. Ali je potrebno i izboriti se za izbore na kojima se može pobediti. O čemu je u osnovi reč u ovim protestima. Osporava se legitimnost vlasti kako bi glasači zaista imali izbor.

Šta je legitimnost? U ovom kontekstu – podrška. U demokratijama vlada može da izgubi podršku, recimo u skupštini, pa se ide na vanredne izbore. Ali i vladajuća većina može da izgubi podršku javnosti, pa se opet ide na prevremene izbore. Kako se utvrđuje da li je neka vlada izgubila podršku javnosti zavisi od toga kojim sredstvima javnost raspolaže da iznese svoje mišljenje. Recimo, na državnoj televiziji. Jer bi ova zapravo tome trebalo da služi.

Šta zaključiti o legitimnosti vlasti ukoliko uporno hiljade ljudi zahteva da ima pristup državnoj televiziji da bi izneli razloge zbog čega ne podržavaju vlasti, i to ne mogu da ostvare? Da su vlasti spremne da vladaju iako su izgubile podršku javnosti, ograničavajući joj sredstva da izrazi svoje mišljenje da je vlast tu podršku izgubila. Dakle, vlasti su spremne da vladaju i ako nisu legitimne. I da obezbeđuju pobede na izborima na sve nelegitimne načine. Dok ne izbije kriza legitimnosti?

Da uzmem francuski primer, pa da se vratim na srpski slučaj. Niko ne spori da su porezi koji su u Parizu izazvali proteste doneti na zakonit način, od izabranih predstavnika naroda. Ali nisu imali potrebnu podršku javnosti. I izbili su protesti kako bi taj nedostatak podrške bio jasan i vidljiv. Protestanti su hteli da pošalju i dalekosežniju poruku, da je vlast izgubila podršku, da je nelegitimna. Kako to postići?

Valja zapaziti da su poreske pobune u demokratskim, ali i u nedemokratskim zemljama veoma čest razlog gubitka legitimnosti. I da gotovo uvek idu zajedno sa značajnom mobilizacijom i javnim protestima. U kojima često dođe do nasilnih sukoba. U većini slučajeva obe strane, vlast i protestanti, procenjuju kada je primena nasilja poželjna i ima izglede za uspeh. Zašto je nasilje u središtu krize legitimnosti? Zato što vlast ima monopol legitimne upotrebe sile. Recimo, donosi zakon o oporezivanju, koji se mora poštovati pod pretnjom upotrebe sile. Dakle, ako poreski obveznici ne podržavaju nivo ili raspored poreskog tereta, moraju bar da pokažu silu brojnosti onih koji se ne slažu. Ukoliko broj nije dovoljan, njegova se sila može uvećati upornošću, glasnošću i, na kraju, odlučnošću – ovo poslednje spremnošću da se na nasilje poreskih vlasti odgovori nasilnim otporom.

Cilj upotrebe nasilja jeste da se vlastima ospori legitimnost na upotrebu sile u, recimo, prikupljanju poreza. Dalekosežniji cilj je da se time što će vlast silom gušiti proteste pokaže da je zapravo reč o nasilnoj vlasti. Ne suzbija samo proteste silom već sve ostvaruje na silu, dakle na nelegitiman način. U slučaju pariskih protesta, do te generalizacije nije došlo.

Ali nasilje je, zbog same prirode vlasti, legalnosti i legitimnosti, ključno sredstvo u krizama legitimnosti. One mogu da počnu nekim posebno vidljivim činom upotrebe sile, obično usled arogancije vlasti. To je slučaj u Republici Srpskoj, jedino što tamo kriza legitimnosti nije moguća usled spoljašnje podrške, u Srbiji i Rusiji, protiv koje građani ne mogu mnogo. No, i u Srbiji je arogancija vlasti, koja je od verbalnog nasilja u jednom času počela da pokazuje sklonosti i ka fizičkom nasilju, dovela do protesta. No, naravno, do nasilnog sukoba može da dođe u svakoj fazi razvoja krize legitimnosti.

U Srbiji su vlasti odustale od nasilnog gušenja protesta upravo zato da se ne bi mobilisali novi protestanti, a i da javnost ne bi zaključila da je zaista reč o nasilničkoj, što će reći nelegitimnoj vlasti. Što bi dovelo do samopotvrde jer bi vlast izgubila podršku, što će reći legitimnost. Problem jeste u tome da su srpske vlasti neuobičajeno arogantne. Gospodin Vučić nije razumeo da kada je rekao da ga ne zanima ni to da li je izgubio podršku pet miliona građana ukoliko je u stanju da pobedi na izborima, zapravo je rekao da ga legitimnost ne zanima. Što je početak krize legitimnosti.

Sledeći korak je predvidljiv. Ako glasovi pet miliona ljudi ne mogu da se čuju, neki od njih će hteti da steknu taj glas. Dakle, pre ili kasnije neizbežan je pritisak na državnu televiziju da im obezbedi da se njihov glas čuje. I kako to nije moglo dobrovoljno, došlo je do odmeravanja snaga. Koje onda teži da se zaoštrava. Vlasti su rešile da na nasilje odgovore nasiljem. Takođe, kao u Banjaluci, žrtve će biti krivci. Tamo, u Banjaluci, mrtvi sin i progonjeni otac dobili su azil u Austriji, ali javnost nema od koga; dok na izborima pobeđuju uvek isti. U Srbiji se sada ide istim putem odmeravanja snaga. S nadom da će ljudi uvući glavu u ramena, dok će vlasti pobediti na još jednim izborima.

Da bi druga razrešenja bila moguća, potrebno je da kriza legitimnosti ima dinamiku one u Makedoniji. Jačanje stranke koja nosi otpor, upornost i eventualno posredovanje iz inostranstva. Ali to je dug put. A i poslednji uslov mnogo je teže zadovoljiti.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu

    Đe smo bili svuđ smo poginuli – da parafraziram naziv one nezaboravne pozorišne predstave – ostalo je još samo fudbalsko polje Kosovo, ali i tu će uskoro “krvca da procveta”.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija

    Kad god neke novine u Srbiji prenesu neki tekst čuvenog ekonomiste, nobelovca i kolumniste Džozefa Štiglica, pozovu me neki stari drugovi da me pitaju šta ja mislim o “fijasku neoliberalizma” i tezi da se “neoliberalizam mora proglasiti mrtvim”, što je lajtmotiv ovog ekonomskog velikana – i pitaju me zašto Srbija, uprkos tome, i dalje istrajava na “neoliberalističkoj ekonomskoj filozofiji”.

  • Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta

    Koji su efekti transfera iz razvijenijih u manje razvijene zemlje članice Evropske unije?

  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

    Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side