28.05.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Dilema američke spoljne politike

Vladimir Gligorov: Dilema američke spoljne politike
Jedno vreme sam predavao teoriju međunarodnih odnosa i komparativnu spoljnu politiku, pa sam od studenata tražio da čitaju Henrija Kisindžera. I sada mislim da je njegova doktorska disertacija veoma dobar rad.

Ali je ona manje interesovala studente od “Diplomatije”, koja je, naravno, novija knjiga i zaista može da se koristi i kao udžbenik. U njoj Kisindžer izlaže i trajne dileme američke spoljne politike, od kojih se verovatno središnjom može smatrati da li se više oslanjati na meku moć ili naprosto na silu. I, zapravo, je li prva cilj druge ili je sila i sredstvo i cilj, s tim što se, kada se vidi kao cilj, ono što se naziva nacionalnim interesom i središnji je pojam takozvane realističke škole spoljne politike. Na tu ću se dilemu vratiti.

Pre toga, o prvoj knjizi “Obnovljeni svet”, koja se bavi međunarodnim sistemom 19. veka u Evropi. Sam predmet nije ovde važan već pojam na koji se Kisindžer oslanja. Reč je o legitimnosti. Naime, problem mira, što je u podnaslovu knjige, jeste kako da se urede međunarodni odnosi tako da oni budu prihvaćeni kao legitimni od sila od kojih njegova stabilnost i održivost zavisi? Drukčije rečeno, kako da uspostavljeni odnosi i preuzete obaveze budu viđeni kao legitimni od svih subjekata međunarodnih odnosa. Kisindžer u tome vidi veliku ulogu diplomatije, ali to je opet druga tema.

Primera radi, kada se govori o regionalnoj saradnji na Balkanu, zaista je od ključnog značaja jesu li odnosi koji su uspostavljeni, recimo posle 1999, legitimni u navedenom smislu? To je diplomatsko pitanje jer se ona, diplomatija, zasniva na stepenu legitimnosti međunarodnih odnosa, u ovom slučaju na Balkanu. To je i sistemsko pitanje jer je legitimnost političke geografije uslov očuvanja mira. To je, konačno, i institucionalno pitanje jer efikasnost regionalnih ustanova ili, ako njih nema, onda odnosa između političkih predstavnika, zavisi od toga da li svi jedni druge prihvataju kao subjekte održavanja legitimnosti, u ovom slučaju regionalnih političkih odnosa.

Globalno posmatrano, isto važi. Kisindžer je smatrao da uspostavljanje i održanje legitimnosti međunarodnih odnosa ili, uostalom, sistema, u odlučujućoj meri zavisi od lidera ključnih zemalja, koje će po prirodi stvari, ali ne uvek, biti i najmoćnije, gde moć nije samo određena vojnom silom već i diplomatskim sposobnostima. Ovo drugo je Kisindžeru bilo važno jer se u tome mogu istaći i savetnici, što je tema kojom se on iscrpno bavi u kasnijim knjigama. Ali svakako, za uspostavljanje i održavanje legitimnosti sistema međunarodnih odnosa nije samo važno da su lideri odlučni i odgovorni već i da su posvećeni očuvanju legitimnosti sistema, čak i ako on nije ništa više od nekakve uravnoteženosti multilateralnog odnosa snaga. Međunarodne ustanove i, uostalom, pravo ne mogu to da obezbede jer one najčešće nisu usklađene sa odnosom snaga. Jer ipak sila, gruba sila, jeste u osnovi međunarodnih odnosa, pa samo oni koji mogu da od njene upotrebe, nezavisno od nacionalnog interesa, zaista i mogu da obezbede trajniju legitimnost sistemu međunarodnih, globalnih odnosa.

Nije teško uočiti da ne samo balkanski već i evropski, a i svetski međunarodni odnosi nisu u potrebnoj meri legitimni. Dovoljno je uočiti da Sjedinjene Države nisu njime zadovoljne. Isti je slučaj i sa Rusijom. A tu su onda i sve druge zemlje koje imaju interese u kriznim zonama u svetu.

U tom kontekstu Makron je rekao da je verovatno ključni problem legitimnosti međunarodnog sistema i odnosa u njemu nespremnost Amerike ili, bolje rečeno, njene trenutne administracije da bude sredstvo prinude koju svet koristi u krajnjoj nuždi. Ne da koristi prinudu kada je to u nacionalnom interesu Sjedinjenih Država već kada je u interesu očuvanja svetskog sistema međunarodnih odnosa, dakle da bude sredstvo očuvanja legitimnosti tog sistema. Nasuprot tome stoji rizik unilateralnih mera, kojima je nova američka administracija, ako je suditi po dosadašnjem ponašanju, zapravo jedino sklona.

Problem je, međutim, složeniji. I zaista je ilustracija dileme na koju je ukazao Kisindžer. Naime, SAD su nesumnjivo najmoćnija sila i mogu tu silu da koriste u nacionalnom interesu. No, ostaje pitanje cilja, ne naprosto američkog već onoga koji je usklađen sa odgovornošću zemlje koja svetu može da nametne svoju volju. Koja je njena meka moć? Druga strana dileme jeste ta da su SAD nudile svetu napredniji ustavni i politički sistem. Amerika ima veliku meku moć.

Ključni problem sadašnje američke spoljne politike jeste ne toliko spremnost ili nespremnost da se služi vojnom silom već nepoverenje u meku silu i odustajanje od njenog korišćenja. Razlog su, naravno, unutrašnji politički sukobi, ali su posledice po legitimnost globalnog političkog sistema potencijalno veoma negativne.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Nadežda Gaće: ID SRBIJE Nadežda Gaće: ID SRBIJE

    Srbija ima nesvakidašnji problem; živi sa zabunama oko definicije svoje teritorije.

  • Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo

    Posle makedonskog referenduma i glasanja o ustavnim promenama u Skupštini, ruska reakcija je bila da je sve to nelegitimno.

  • Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti

    Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).

  • Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom

    Kosovska policija udvostručila je nagradu za informacije koje mogu doprineti rasvetljavanju ubistva predsednika Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, i ta je svota sada 20.000 evra, potvrdio je portalu Košev zamenik generalnog direktora Policije Kosova Dejan Janković u emisiji Slobodno srpski.

  • Dimitrije Boarov: Šta nas čeka Dimitrije Boarov: Šta nas čeka

    Ovih dana naglo je zahladilo i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti loše, ukoliko ovaj neprijatni meteorološki talas bar malo ohladi i preterana ekonomska očekivanja koja šire naši zvaničnici, a koja su sintetizovana u političkoj poruci da dolazi “zlatno doba” za građane i penzionere.

  • Momčilo Pantelić: “Tropski Tramp” itd. Momčilo Pantelić: “Tropski Tramp” itd.

    Brazil se potvrdio kao zemlja vrhunskih paradoksa: hvaljen po tome što nema spoljnih neprijatelja, najednom je pokazao sklonost da na čelo države dovede političara koji masovno “vidi” neprijatelje unutar njega.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side