28.05.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Dilema američke spoljne politike

Vladimir Gligorov: Dilema američke spoljne politike
Jedno vreme sam predavao teoriju međunarodnih odnosa i komparativnu spoljnu politiku, pa sam od studenata tražio da čitaju Henrija Kisindžera. I sada mislim da je njegova doktorska disertacija veoma dobar rad.

Ali je ona manje interesovala studente od “Diplomatije”, koja je, naravno, novija knjiga i zaista može da se koristi i kao udžbenik. U njoj Kisindžer izlaže i trajne dileme američke spoljne politike, od kojih se verovatno središnjom može smatrati da li se više oslanjati na meku moć ili naprosto na silu. I, zapravo, je li prva cilj druge ili je sila i sredstvo i cilj, s tim što se, kada se vidi kao cilj, ono što se naziva nacionalnim interesom i središnji je pojam takozvane realističke škole spoljne politike. Na tu ću se dilemu vratiti.

Pre toga, o prvoj knjizi “Obnovljeni svet”, koja se bavi međunarodnim sistemom 19. veka u Evropi. Sam predmet nije ovde važan već pojam na koji se Kisindžer oslanja. Reč je o legitimnosti. Naime, problem mira, što je u podnaslovu knjige, jeste kako da se urede međunarodni odnosi tako da oni budu prihvaćeni kao legitimni od sila od kojih njegova stabilnost i održivost zavisi? Drukčije rečeno, kako da uspostavljeni odnosi i preuzete obaveze budu viđeni kao legitimni od svih subjekata međunarodnih odnosa. Kisindžer u tome vidi veliku ulogu diplomatije, ali to je opet druga tema.

Primera radi, kada se govori o regionalnoj saradnji na Balkanu, zaista je od ključnog značaja jesu li odnosi koji su uspostavljeni, recimo posle 1999, legitimni u navedenom smislu? To je diplomatsko pitanje jer se ona, diplomatija, zasniva na stepenu legitimnosti međunarodnih odnosa, u ovom slučaju na Balkanu. To je i sistemsko pitanje jer je legitimnost političke geografije uslov očuvanja mira. To je, konačno, i institucionalno pitanje jer efikasnost regionalnih ustanova ili, ako njih nema, onda odnosa između političkih predstavnika, zavisi od toga da li svi jedni druge prihvataju kao subjekte održavanja legitimnosti, u ovom slučaju regionalnih političkih odnosa.

Globalno posmatrano, isto važi. Kisindžer je smatrao da uspostavljanje i održanje legitimnosti međunarodnih odnosa ili, uostalom, sistema, u odlučujućoj meri zavisi od lidera ključnih zemalja, koje će po prirodi stvari, ali ne uvek, biti i najmoćnije, gde moć nije samo određena vojnom silom već i diplomatskim sposobnostima. Ovo drugo je Kisindžeru bilo važno jer se u tome mogu istaći i savetnici, što je tema kojom se on iscrpno bavi u kasnijim knjigama. Ali svakako, za uspostavljanje i održavanje legitimnosti sistema međunarodnih odnosa nije samo važno da su lideri odlučni i odgovorni već i da su posvećeni očuvanju legitimnosti sistema, čak i ako on nije ništa više od nekakve uravnoteženosti multilateralnog odnosa snaga. Međunarodne ustanove i, uostalom, pravo ne mogu to da obezbede jer one najčešće nisu usklađene sa odnosom snaga. Jer ipak sila, gruba sila, jeste u osnovi međunarodnih odnosa, pa samo oni koji mogu da od njene upotrebe, nezavisno od nacionalnog interesa, zaista i mogu da obezbede trajniju legitimnost sistemu međunarodnih, globalnih odnosa.

Nije teško uočiti da ne samo balkanski već i evropski, a i svetski međunarodni odnosi nisu u potrebnoj meri legitimni. Dovoljno je uočiti da Sjedinjene Države nisu njime zadovoljne. Isti je slučaj i sa Rusijom. A tu su onda i sve druge zemlje koje imaju interese u kriznim zonama u svetu.

U tom kontekstu Makron je rekao da je verovatno ključni problem legitimnosti međunarodnog sistema i odnosa u njemu nespremnost Amerike ili, bolje rečeno, njene trenutne administracije da bude sredstvo prinude koju svet koristi u krajnjoj nuždi. Ne da koristi prinudu kada je to u nacionalnom interesu Sjedinjenih Država već kada je u interesu očuvanja svetskog sistema međunarodnih odnosa, dakle da bude sredstvo očuvanja legitimnosti tog sistema. Nasuprot tome stoji rizik unilateralnih mera, kojima je nova američka administracija, ako je suditi po dosadašnjem ponašanju, zapravo jedino sklona.

Problem je, međutim, složeniji. I zaista je ilustracija dileme na koju je ukazao Kisindžer. Naime, SAD su nesumnjivo najmoćnija sila i mogu tu silu da koriste u nacionalnom interesu. No, ostaje pitanje cilja, ne naprosto američkog već onoga koji je usklađen sa odgovornošću zemlje koja svetu može da nametne svoju volju. Koja je njena meka moć? Druga strana dileme jeste ta da su SAD nudile svetu napredniji ustavni i politički sistem. Amerika ima veliku meku moć.

Ključni problem sadašnje američke spoljne politike jeste ne toliko spremnost ili nespremnost da se služi vojnom silom već nepoverenje u meku silu i odustajanje od njenog korišćenja. Razlog su, naravno, unutrašnji politički sukobi, ali su posledice po legitimnost globalnog političkog sistema potencijalno veoma negativne.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Festival Srpske Trpeze
Pročitajte i...
  • Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji

    SLIKA 1. Na tribini SNS u Beški 17. januara 2017. došlo je do incidenta kada su aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava razvukli transparent “Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama” i izrazili protest duvanjem u pištaljke.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

  • Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit

    Kao što se vidi iz Slike 1, izvor svih podataka je Eurostat, BDP po glavi stanovnika po kupovnoj snazi, po EU standardu (PPS), u Srbiji stagnira u odnos na EU28 od 2008, kao uostalom i prosečni BDP za taj period.

  • Dimitrije Boarov: Turske opomene Dimitrije Boarov: Turske opomene

    Kada u jednoj velikoj privredi kao što je turska u jednom danu (petak prošle sedmice) paritet domaće lire prema američkom dolaru padne oko 18 odsto, onda se to ne može tumačiti samo Trampovim spoljnotrgovinskim ludorijama i dupliranjem carinskih taksi na uvoz aluminijuma i čelika i iz Turske nego i znakom da se svemoćni turski predsednik Tajip Erdogan ipak zaneo svojom veličinom i veličinom svoje zemlje i tako se opasno poigrao sa ekonomskom budućnošću svojih 80 miliona sugrađana.

  • Vladimir Gligorov: Subvencije Vladimir Gligorov: Subvencije

    Zašto bi se subvencionisala privatna, strana ili domaća ulaganja? Ako sam dobro razumeo, i Savez za Srbiju namerava da nastavi sa subvencijama, samo bi da ih uslovi, pre svega kada je reč o stranim ulaganjima, većim platama za zaposlene.

  • Mijat Lakićević: Savez za izolaciju Mijat Lakićević: Savez za izolaciju

    Da li je Tramp trapav, lud ili glup, nije ni važno – bar ne u kontekstu ove priče – ali je svojom izjavom o nekim “agresivnim Montenegrinima koji prete da izazovu treći svetski rat” američki predsednik, kao što je to već konstatovano, u stvari otkrio na šta mu se ruski kolega žalio.

  • Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice” Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice”

    Udarna vest 1. juna tekuće godine u svim srpskim medijima bila je da je Njegovo Veličanstvo Predsednik Srbije priredio svečani prijem za fudbalsku reprezentaciju naše zemlje, stručni štab i članove rukovodstva Fudbalskog saveza Srbije.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side