28.05.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Dilema američke spoljne politike

Vladimir Gligorov: Dilema američke spoljne politike
Jedno vreme sam predavao teoriju međunarodnih odnosa i komparativnu spoljnu politiku, pa sam od studenata tražio da čitaju Henrija Kisindžera. I sada mislim da je njegova doktorska disertacija veoma dobar rad.

Ali je ona manje interesovala studente od “Diplomatije”, koja je, naravno, novija knjiga i zaista može da se koristi i kao udžbenik. U njoj Kisindžer izlaže i trajne dileme američke spoljne politike, od kojih se verovatno središnjom može smatrati da li se više oslanjati na meku moć ili naprosto na silu. I, zapravo, je li prva cilj druge ili je sila i sredstvo i cilj, s tim što se, kada se vidi kao cilj, ono što se naziva nacionalnim interesom i središnji je pojam takozvane realističke škole spoljne politike. Na tu ću se dilemu vratiti.

Pre toga, o prvoj knjizi “Obnovljeni svet”, koja se bavi međunarodnim sistemom 19. veka u Evropi. Sam predmet nije ovde važan već pojam na koji se Kisindžer oslanja. Reč je o legitimnosti. Naime, problem mira, što je u podnaslovu knjige, jeste kako da se urede međunarodni odnosi tako da oni budu prihvaćeni kao legitimni od sila od kojih njegova stabilnost i održivost zavisi? Drukčije rečeno, kako da uspostavljeni odnosi i preuzete obaveze budu viđeni kao legitimni od svih subjekata međunarodnih odnosa. Kisindžer u tome vidi veliku ulogu diplomatije, ali to je opet druga tema.

Primera radi, kada se govori o regionalnoj saradnji na Balkanu, zaista je od ključnog značaja jesu li odnosi koji su uspostavljeni, recimo posle 1999, legitimni u navedenom smislu? To je diplomatsko pitanje jer se ona, diplomatija, zasniva na stepenu legitimnosti međunarodnih odnosa, u ovom slučaju na Balkanu. To je i sistemsko pitanje jer je legitimnost političke geografije uslov očuvanja mira. To je, konačno, i institucionalno pitanje jer efikasnost regionalnih ustanova ili, ako njih nema, onda odnosa između političkih predstavnika, zavisi od toga da li svi jedni druge prihvataju kao subjekte održavanja legitimnosti, u ovom slučaju regionalnih političkih odnosa.

Globalno posmatrano, isto važi. Kisindžer je smatrao da uspostavljanje i održanje legitimnosti međunarodnih odnosa ili, uostalom, sistema, u odlučujućoj meri zavisi od lidera ključnih zemalja, koje će po prirodi stvari, ali ne uvek, biti i najmoćnije, gde moć nije samo određena vojnom silom već i diplomatskim sposobnostima. Ovo drugo je Kisindžeru bilo važno jer se u tome mogu istaći i savetnici, što je tema kojom se on iscrpno bavi u kasnijim knjigama. Ali svakako, za uspostavljanje i održavanje legitimnosti sistema međunarodnih odnosa nije samo važno da su lideri odlučni i odgovorni već i da su posvećeni očuvanju legitimnosti sistema, čak i ako on nije ništa više od nekakve uravnoteženosti multilateralnog odnosa snaga. Međunarodne ustanove i, uostalom, pravo ne mogu to da obezbede jer one najčešće nisu usklađene sa odnosom snaga. Jer ipak sila, gruba sila, jeste u osnovi međunarodnih odnosa, pa samo oni koji mogu da od njene upotrebe, nezavisno od nacionalnog interesa, zaista i mogu da obezbede trajniju legitimnost sistemu međunarodnih, globalnih odnosa.

Nije teško uočiti da ne samo balkanski već i evropski, a i svetski međunarodni odnosi nisu u potrebnoj meri legitimni. Dovoljno je uočiti da Sjedinjene Države nisu njime zadovoljne. Isti je slučaj i sa Rusijom. A tu su onda i sve druge zemlje koje imaju interese u kriznim zonama u svetu.

U tom kontekstu Makron je rekao da je verovatno ključni problem legitimnosti međunarodnog sistema i odnosa u njemu nespremnost Amerike ili, bolje rečeno, njene trenutne administracije da bude sredstvo prinude koju svet koristi u krajnjoj nuždi. Ne da koristi prinudu kada je to u nacionalnom interesu Sjedinjenih Država već kada je u interesu očuvanja svetskog sistema međunarodnih odnosa, dakle da bude sredstvo očuvanja legitimnosti tog sistema. Nasuprot tome stoji rizik unilateralnih mera, kojima je nova američka administracija, ako je suditi po dosadašnjem ponašanju, zapravo jedino sklona.

Problem je, međutim, složeniji. I zaista je ilustracija dileme na koju je ukazao Kisindžer. Naime, SAD su nesumnjivo najmoćnija sila i mogu tu silu da koriste u nacionalnom interesu. No, ostaje pitanje cilja, ne naprosto američkog već onoga koji je usklađen sa odgovornošću zemlje koja svetu može da nametne svoju volju. Koja je njena meka moć? Druga strana dileme jeste ta da su SAD nudile svetu napredniji ustavni i politički sistem. Amerika ima veliku meku moć.

Ključni problem sadašnje američke spoljne politike jeste ne toliko spremnost ili nespremnost da se služi vojnom silom već nepoverenje u meku silu i odustajanje od njenog korišćenja. Razlog su, naravno, unutrašnji politički sukobi, ali su posledice po legitimnost globalnog političkog sistema potencijalno veoma negativne.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Dimitrije Boarov: Piketijev manifest Dimitrije Boarov: Piketijev manifest

    Paralelno sa famoznim protestom Žutih prsluka u Francuskoj, koji neki analitičari smatraju protestom sitne buržoazije protiv one krupne (dakle, vidom sukoba na desnici), u Parizu je, sa neke vrste “leve obale” javne scene, lansiran i Manifest za demokratizaciju Evrope, koji je sačinila grupa intelektualaca na čelu sa ovde veoma poznatim ekonomskim istoričarem Tomom Piketijem i manje poznatim Antoanom Vošeom.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Vladimir Gligorov: Sledeća kriza Vladimir Gligorov: Sledeća kriza

    Američka centralna banka želi da normalizuje monetarnu politiku. Ovo je praktično promena monetarnog režima, i to ne onog koji je uspostavljen posle 2008, kada je njena kamatna stopa, ona koju zaračunava centralna banka, spuštena na nulu.

  • Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina

    Nema sličnosti, reklo bi se, između francuskih Žutih prsluka, Bregzita, uspona Donalda Trampa, rasta Kine, širenja Rusije, međunarodnog rejtinga EU i strateškog lelujanja Srbije.

  • Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena

    Novogodišnji i božićni praznici tek što su prošli, a imali smo dve vesti koje su nas rastužile. Paradoksalno, otišle su dve legende srpske kulture iako jedan od njih nije bio ličnost iz kulture: jedna je Marko Nikolić, a druga Dragoslav Šekularac, verovatno prva sportska pop-kulturna ikona i prvi jugoslovenski sportista čija popularnost beše tolika da je dobio i film o sebi, “Šeki snima, pazi se” Marijana Vajde iz 1962.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side