28.05.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Dilema američke spoljne politike

Vladimir Gligorov: Dilema američke spoljne politike
Jedno vreme sam predavao teoriju međunarodnih odnosa i komparativnu spoljnu politiku, pa sam od studenata tražio da čitaju Henrija Kisindžera. I sada mislim da je njegova doktorska disertacija veoma dobar rad.

Ali je ona manje interesovala studente od “Diplomatije”, koja je, naravno, novija knjiga i zaista može da se koristi i kao udžbenik. U njoj Kisindžer izlaže i trajne dileme američke spoljne politike, od kojih se verovatno središnjom može smatrati da li se više oslanjati na meku moć ili naprosto na silu. I, zapravo, je li prva cilj druge ili je sila i sredstvo i cilj, s tim što se, kada se vidi kao cilj, ono što se naziva nacionalnim interesom i središnji je pojam takozvane realističke škole spoljne politike. Na tu ću se dilemu vratiti.

Pre toga, o prvoj knjizi “Obnovljeni svet”, koja se bavi međunarodnim sistemom 19. veka u Evropi. Sam predmet nije ovde važan već pojam na koji se Kisindžer oslanja. Reč je o legitimnosti. Naime, problem mira, što je u podnaslovu knjige, jeste kako da se urede međunarodni odnosi tako da oni budu prihvaćeni kao legitimni od sila od kojih njegova stabilnost i održivost zavisi? Drukčije rečeno, kako da uspostavljeni odnosi i preuzete obaveze budu viđeni kao legitimni od svih subjekata međunarodnih odnosa. Kisindžer u tome vidi veliku ulogu diplomatije, ali to je opet druga tema.

Primera radi, kada se govori o regionalnoj saradnji na Balkanu, zaista je od ključnog značaja jesu li odnosi koji su uspostavljeni, recimo posle 1999, legitimni u navedenom smislu? To je diplomatsko pitanje jer se ona, diplomatija, zasniva na stepenu legitimnosti međunarodnih odnosa, u ovom slučaju na Balkanu. To je i sistemsko pitanje jer je legitimnost političke geografije uslov očuvanja mira. To je, konačno, i institucionalno pitanje jer efikasnost regionalnih ustanova ili, ako njih nema, onda odnosa između političkih predstavnika, zavisi od toga da li svi jedni druge prihvataju kao subjekte održavanja legitimnosti, u ovom slučaju regionalnih političkih odnosa.

Globalno posmatrano, isto važi. Kisindžer je smatrao da uspostavljanje i održanje legitimnosti međunarodnih odnosa ili, uostalom, sistema, u odlučujućoj meri zavisi od lidera ključnih zemalja, koje će po prirodi stvari, ali ne uvek, biti i najmoćnije, gde moć nije samo određena vojnom silom već i diplomatskim sposobnostima. Ovo drugo je Kisindžeru bilo važno jer se u tome mogu istaći i savetnici, što je tema kojom se on iscrpno bavi u kasnijim knjigama. Ali svakako, za uspostavljanje i održavanje legitimnosti sistema međunarodnih odnosa nije samo važno da su lideri odlučni i odgovorni već i da su posvećeni očuvanju legitimnosti sistema, čak i ako on nije ništa više od nekakve uravnoteženosti multilateralnog odnosa snaga. Međunarodne ustanove i, uostalom, pravo ne mogu to da obezbede jer one najčešće nisu usklađene sa odnosom snaga. Jer ipak sila, gruba sila, jeste u osnovi međunarodnih odnosa, pa samo oni koji mogu da od njene upotrebe, nezavisno od nacionalnog interesa, zaista i mogu da obezbede trajniju legitimnost sistemu međunarodnih, globalnih odnosa.

Nije teško uočiti da ne samo balkanski već i evropski, a i svetski međunarodni odnosi nisu u potrebnoj meri legitimni. Dovoljno je uočiti da Sjedinjene Države nisu njime zadovoljne. Isti je slučaj i sa Rusijom. A tu su onda i sve druge zemlje koje imaju interese u kriznim zonama u svetu.

U tom kontekstu Makron je rekao da je verovatno ključni problem legitimnosti međunarodnog sistema i odnosa u njemu nespremnost Amerike ili, bolje rečeno, njene trenutne administracije da bude sredstvo prinude koju svet koristi u krajnjoj nuždi. Ne da koristi prinudu kada je to u nacionalnom interesu Sjedinjenih Država već kada je u interesu očuvanja svetskog sistema međunarodnih odnosa, dakle da bude sredstvo očuvanja legitimnosti tog sistema. Nasuprot tome stoji rizik unilateralnih mera, kojima je nova američka administracija, ako je suditi po dosadašnjem ponašanju, zapravo jedino sklona.

Problem je, međutim, složeniji. I zaista je ilustracija dileme na koju je ukazao Kisindžer. Naime, SAD su nesumnjivo najmoćnija sila i mogu tu silu da koriste u nacionalnom interesu. No, ostaje pitanje cilja, ne naprosto američkog već onoga koji je usklađen sa odgovornošću zemlje koja svetu može da nametne svoju volju. Koja je njena meka moć? Druga strana dileme jeste ta da su SAD nudile svetu napredniji ustavni i politički sistem. Amerika ima veliku meku moć.

Ključni problem sadašnje američke spoljne politike jeste ne toliko spremnost ili nespremnost da se služi vojnom silom već nepoverenje u meku silu i odustajanje od njenog korišćenja. Razlog su, naravno, unutrašnji politički sukobi, ali su posledice po legitimnost globalnog političkog sistema potencijalno veoma negativne.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: O malinama i ruži Mijat Lakićević: O malinama i ruži

    Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik

    “Vanredno ugrožavate istraživačko novinarstvo i slobodu izražavanja. Ma kakvi, najzad je dolijao kradljivac državnih tajni.” “Neće biti da je tako, onaj ko je otkrio tuđa nepočinstva ne može biti proganjan.” “Pravdajte ga koliko hoćete, ali veliki remetilac internacionalnih odnosa konačno je dopao u ruke nacionalnih pravdi.”

  • Dimitrije Boarov: Pitanje identiteta i prosperiteta Dimitrije Boarov: Pitanje identiteta i prosperiteta

    Ovih dana, kada se u Beogradu zakuvava politička kriza zbog sve zapaljivijeg “sukoba na desnici”, pre svega oko Kosovskog pitanja i srpstva u celini, deluju nekako nestvarno reči osnivača Svetskog ekonomskog foruma u švajcarskom Davosu Klausa Švaba o “lažnoj dihotomiji” između nacionalnog i globalnog identiteta. Švab tu dihotomiju odbacuje rečima da je “potrebno da prihvatimo individualne, patriotske i globalističke identitete jer svi oni postoje u svakom od nas”.

  • Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare

    Nekoliko srpskih novina prenelo je pre neki dan agencijsku vest da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zatvorilo “nelegalno mesto za pretovar šljunka i peska kod Apatina”.

  • Nadežda Gaće: Autogolovi Nadežda Gaće: Autogolovi

    Ne razumem se u fudbal, ali znam da je glavno dati bar gol više. Naša politička scena mi liči na fudbal u kojem niko ne mrda ispred svoga gola, nikako se ne meša s protivnikom – a rezultat se svodi na prebrojavanje autogolova.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side