17.04.2017 Beograd

Vladimir Gligorov: Demokratski i patriotski protesti

Vladimir Gligorov: Demokratski i patriotski protesti
Uzmimo tek završene predsedničke izbore u Srbiji i proteste koji su izbili odmah posle proglašenja rezultata. Poruka protestanata, koliko sam u stanju da razumem, jeste da im je izbor nametnut.

Nije, drukčije rečeno, bio demokratski. Pravila nisu bila jasna, a učesnici nisu bili ravnopravni. Uz to, kratko je bilo vreme da se razjasni koliko je zapravo dalekosežan izbor pred kojim se građani nalaze, a i opozicione stranke i pokreti su organizaciono i finansijski u mnogo gorem stanju od vladajuće koalicije.

Što, međutim, ne znači da su rezultati neinformativni. Zanimljivo je nezadovoljstvo patriotskih krugova. I zaista, njihovi kandidati nisu prošli dobro, a i patriotske teme nisu, koliko se može videti, uticale mnogo na odluku birača za koga će da glasaju. Kosovo, NATO, Velika Srbija, ruska veza – sve to ne čini se da je mnogo pomoglo patriotskim kandidatima. Ni oni sami, koliko sam video, nisu sa previše ubeđenja isticali kako je Kosovo Srbija i kako su NATO i EU neprijatelji, i kako će se srpske zemlje ujediniti. Razumem nezadovoljstvo patriotskih društvenih naučnika, koji su polazili od pretpostavke da nacionalizam uvek mobiliše i da je svaki drugi ishod objašnjiv jednom ili drugom vrstom izdaje, ali ono zaista nije opravdano.

Naime, naprednjaci su izbor nacionalista i patriota. Uzmimo, uostalom, sledeći primer. Jedni kažu kako će, ako dođu na vlast, odmah uspostaviti suverenitet na Kosovu, a drugi kažu kako neće odstupati od srpskih interesa u pregovorima sa Kosovom. Za prve se glasalo pre gotovo trideset godina, za ove druge se glasa danas. Isto važi i za srpske zemlje i za neprijateljstvo sa Zapadom. Očekivati da će se danas glasati za taj nacionalizam ili, kako se kaže, patriotizam ili da će se za to demonstrirati, znači biti iz dana u dan sve razočaraniji. Nacionalisti i patriote glasaju za Naprednu stranku i za Vučića. Na toj strani za nekog drugog nema mesta.

Drukčije stoji stvar na demokratskoj strani. Nezavisno od toga šta se na protestima sve može čuti, politički smisao svakodnevnih protesta u Srbiji jeste odbijanje vlasti jednog čoveka i jedne grupe ljudi i jedne stranke. U tom smislu, i nezavisno od ideoloških opredeljenja svakog pojedinog učesnika, reč je o demokratskim protestima. Koji će biti njihovi efekti teško je reći jer se rezultati izbora ne mogu poništiti, šta god ko o njima mislio, a teško je videti da će vlasti promeniti nešto u svom načinu vladanja. Tako da je dug put do demokratije posle ovih izbora, o čemu je trebalo misliti mnogo pre njih.

Uzmimo sada primer Makedonije, o kojoj se sve više govori. Tamo je predsednik države odlučio da brani svoj i položaj stranke koja je na vlasti već desetak godina, a suočava se sa rezultatima izbora koji znače gubitak vlasti i prelazak u opoziciju. Obrazloženje jeste patriotsko – država je u opasnosti. Cilj je pragmatičan – da se ponove izbori i da se oni održe sa temom – mi ili oni. Sa ishodom da vlast ostanu oni koji je već i drže. Za to se takođe demonstrira svakodnevno. Tako da dok su protesti u Srbiji demokratski, u Makedoniji su patriotski.

Koliko je, međutim, ugrožena država? Demokratska pravila koja postoje u Makedoniji, u Ustavu pre svega, ne mogu da se menjaju drukčije nego tako kako je Ustavom i predviđeno. Usled toga, bilo čiji zahtevi, recimo kada je reč o upotrebi jezika manjina ili bilo kojih drugih, ne mogu da budu uslišeni samo zato što se ispostavljaju. Uz to, ne postoji ograničenje kada je reč o sadržaju pojedinih partijskih programa. Konačno, dve makedonske partijske koalicije imaju 100 poslanika u Skupštini nasuprot 20 albanskih. Potpuno je nejasno kako bi se secesionistički zahtevi mogli usvojiti i na tom osnovu promeniti Ustav. To ne znači da nema osnova da se raspravlja o ličnim i kolektivnim pravima i o vladavini prava pogotovo. Ovo poslednje je zapravo i prvobitni razlog makedonske političke krize.

Još jednu bi razliku valjalo povući između demokratskih i patriotskih protesta. U Srbiji proteste u ne maloj meri motiviše i veoma spori i ne naročito ubedljiv privredni napredak. I kako je reč o demokratskim protestima, njihov eventualni uticaj na privredne odluke i upravo na taj napredak ne mogu da imaju negativan efekat. Štaviše, u meri u kojoj se osnažuje uverenje da postoji demokratski potencijal, to bi trebalo zapravo da stabilizuje očekivanja privrednih ljudi.

U Makedoniji je ovaj navodni patriotski opstrukcionizam veoma skup, a kako se iz samog vrha države neprestano ističe kako je država u opasnosti, već vidljiva negativna privredna kretanja mogla bi samo da se ubrzaju. Nezavisno od toga što protestanti imaju najbolje namere.

To je ta razlika između demokratskih i patriotskih protesta.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić

    Ko drži ključeve Beograda, drži ključeve Srbije. Zato nije čudo što se oštre sablje i koplja za beogradski boj. Beograd ima ogroman ne samo simboličko-politički nego i praktično ekonomski značaj. U stvari, da nije drugog ne bi bilo ni prvog.

  • Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost

    Poznat vam je, svakako, lider koji medije kritikuje kao svoje neprijatelje iako njegovi nastupi dominiraju javnim prostorom, kome se, uprkos zapadnom kursu, istražuju sporne veze sa Rusijom i Kinom i koji za iskušenja domovine najviše krivi njen “bivši režim”. Ali, takvom opisu odgovara, premijerno, i predsednik – Amerike.

  • Vladimir Gligorov: Lokalni izbori Vladimir Gligorov: Lokalni izbori

    Kada stranka na vlasti, pogotovo ako je sklona autoritarizmu, dobije lokalne izbore sa dvotrećinskom većinom (o tročetvrtinskoj da i ne govorimo), to je veoma rđav znak za demokratiju, ali nije dobro ni za tu stranku.

  • Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu

    Ono što je George Harrison bio u Beatlesima, Predrag Lucić bio je u Feral Tribuneu. Samozatajan i marljiv po vlastitom izboru uvijek malo u drugom planu, ne zbog toga što bi ga tamo netko gurao (jer ondje nije ni pripadao), već što se sâm tako postavljao.

  • Vladimir Gligorov: Berza Vladimir Gligorov: Berza

    Zašto bankarske krize imaju veći negativan efekat od berzanskih kriza? Ovo je zanimljivo upravo sada kada je došlo do značajne korekcije u berzanskim vrednostima. Poređenja radi, panika iz 1987, pošto je došlo do velikog gubitka vrednosti akcija, bila je kratkotrajna i nije imala gotovo nikakav uticaj na privredna kretanja.

  • Mijat Lakićević: Davos, svetski, a srpski Mijat Lakićević: Davos, svetski, a srpski

    Da je Davos bio dve nedelje ranije, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću bi čestitali na makroekonomskoj stabilizaciji i pitali ga za investicione mogućnosti; ovako će ga prepoznavati kao čoveka iz zemlje u kojoj je nedavno ubijen opozicioni lider.

  • Vladimir Gligorov: Crkva i politika Vladimir Gligorov: Crkva i politika

    Nije zapravo jasno zašto se računa da je zamrznuti konflikt bolje rešenje od normalizacije odnosa sa kosovskim vlastima? Bolje sa stanovišta srpskih interesa. Ostaviću za trenutak po strani koji su to tačno interesi.

Preporuke prijatelja
FEST 2018
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw