17.04.2017 Beograd

Vladimir Gligorov: Demokratski i patriotski protesti

Vladimir Gligorov: Demokratski i patriotski protesti
Uzmimo tek završene predsedničke izbore u Srbiji i proteste koji su izbili odmah posle proglašenja rezultata. Poruka protestanata, koliko sam u stanju da razumem, jeste da im je izbor nametnut.

Nije, drukčije rečeno, bio demokratski. Pravila nisu bila jasna, a učesnici nisu bili ravnopravni. Uz to, kratko je bilo vreme da se razjasni koliko je zapravo dalekosežan izbor pred kojim se građani nalaze, a i opozicione stranke i pokreti su organizaciono i finansijski u mnogo gorem stanju od vladajuće koalicije.

Što, međutim, ne znači da su rezultati neinformativni. Zanimljivo je nezadovoljstvo patriotskih krugova. I zaista, njihovi kandidati nisu prošli dobro, a i patriotske teme nisu, koliko se može videti, uticale mnogo na odluku birača za koga će da glasaju. Kosovo, NATO, Velika Srbija, ruska veza – sve to ne čini se da je mnogo pomoglo patriotskim kandidatima. Ni oni sami, koliko sam video, nisu sa previše ubeđenja isticali kako je Kosovo Srbija i kako su NATO i EU neprijatelji, i kako će se srpske zemlje ujediniti. Razumem nezadovoljstvo patriotskih društvenih naučnika, koji su polazili od pretpostavke da nacionalizam uvek mobiliše i da je svaki drugi ishod objašnjiv jednom ili drugom vrstom izdaje, ali ono zaista nije opravdano.

Naime, naprednjaci su izbor nacionalista i patriota. Uzmimo, uostalom, sledeći primer. Jedni kažu kako će, ako dođu na vlast, odmah uspostaviti suverenitet na Kosovu, a drugi kažu kako neće odstupati od srpskih interesa u pregovorima sa Kosovom. Za prve se glasalo pre gotovo trideset godina, za ove druge se glasa danas. Isto važi i za srpske zemlje i za neprijateljstvo sa Zapadom. Očekivati da će se danas glasati za taj nacionalizam ili, kako se kaže, patriotizam ili da će se za to demonstrirati, znači biti iz dana u dan sve razočaraniji. Nacionalisti i patriote glasaju za Naprednu stranku i za Vučića. Na toj strani za nekog drugog nema mesta.

Drukčije stoji stvar na demokratskoj strani. Nezavisno od toga šta se na protestima sve može čuti, politički smisao svakodnevnih protesta u Srbiji jeste odbijanje vlasti jednog čoveka i jedne grupe ljudi i jedne stranke. U tom smislu, i nezavisno od ideoloških opredeljenja svakog pojedinog učesnika, reč je o demokratskim protestima. Koji će biti njihovi efekti teško je reći jer se rezultati izbora ne mogu poništiti, šta god ko o njima mislio, a teško je videti da će vlasti promeniti nešto u svom načinu vladanja. Tako da je dug put do demokratije posle ovih izbora, o čemu je trebalo misliti mnogo pre njih.

Uzmimo sada primer Makedonije, o kojoj se sve više govori. Tamo je predsednik države odlučio da brani svoj i položaj stranke koja je na vlasti već desetak godina, a suočava se sa rezultatima izbora koji znače gubitak vlasti i prelazak u opoziciju. Obrazloženje jeste patriotsko – država je u opasnosti. Cilj je pragmatičan – da se ponove izbori i da se oni održe sa temom – mi ili oni. Sa ishodom da vlast ostanu oni koji je već i drže. Za to se takođe demonstrira svakodnevno. Tako da dok su protesti u Srbiji demokratski, u Makedoniji su patriotski.

Koliko je, međutim, ugrožena država? Demokratska pravila koja postoje u Makedoniji, u Ustavu pre svega, ne mogu da se menjaju drukčije nego tako kako je Ustavom i predviđeno. Usled toga, bilo čiji zahtevi, recimo kada je reč o upotrebi jezika manjina ili bilo kojih drugih, ne mogu da budu uslišeni samo zato što se ispostavljaju. Uz to, ne postoji ograničenje kada je reč o sadržaju pojedinih partijskih programa. Konačno, dve makedonske partijske koalicije imaju 100 poslanika u Skupštini nasuprot 20 albanskih. Potpuno je nejasno kako bi se secesionistički zahtevi mogli usvojiti i na tom osnovu promeniti Ustav. To ne znači da nema osnova da se raspravlja o ličnim i kolektivnim pravima i o vladavini prava pogotovo. Ovo poslednje je zapravo i prvobitni razlog makedonske političke krize.

Još jednu bi razliku valjalo povući između demokratskih i patriotskih protesta. U Srbiji proteste u ne maloj meri motiviše i veoma spori i ne naročito ubedljiv privredni napredak. I kako je reč o demokratskim protestima, njihov eventualni uticaj na privredne odluke i upravo na taj napredak ne mogu da imaju negativan efekat. Štaviše, u meri u kojoj se osnažuje uverenje da postoji demokratski potencijal, to bi trebalo zapravo da stabilizuje očekivanja privrednih ljudi.

U Makedoniji je ovaj navodni patriotski opstrukcionizam veoma skup, a kako se iz samog vrha države neprestano ističe kako je država u opasnosti, već vidljiva negativna privredna kretanja mogla bi samo da se ubrzaju. Nezavisno od toga što protestanti imaju najbolje namere.

To je ta razlika između demokratskih i patriotskih protesta.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivan Ninić: Kad će “srpski Sanader”? Ivan Ninić: Kad će “srpski Sanader”?

    “Prima socijalnu pomoć 7.000 dinara i nema šta da jede, a uplatio stranci 650.000 dinara” – ovako su 2015. godine izveštavali mediji o donatoru SPS.

  • Dimitrije Boarov: Štrajk u Kragujevcu Dimitrije Boarov: Štrajk u Kragujevcu

    Iako štrajk u fabrici Fijat Krajsler automobili Srbija u Kragujevcu, zbog doista niskih plata zaposlenih (nižih od srpskog proseka) traje tek desetak dana, već sada je jasno da je otvoren veliki privredni problem Srbije koji neće biti ni brzo ni jeftino rešen i koji će zagorčati život ne samo novoj-staroj vladi, na čelu s premijerkom Anom Brnabić, nego i mnogim poreskim obveznicima države.

  • Vladimir Gligorov: Slobodna trgovina Vladimir Gligorov: Slobodna trgovina

    Pre 200 godina objavljena su Načela političke ekonomije Davida Rikarda. Savremeni, u smislu današnji, interes je najviše za njegovo zalaganje za slobodnu trgovinu. I uopšte, za njegovu teoriju spoljne trgovine.

  • Ivana Pejčić: Advokatska igra prestola Ivana Pejčić: Advokatska igra prestola

    Igra prestola i dalje traje u Advokatskoj komori Beograda. Već mesecima gledamo beskrupuloznu igru za osvajanje trona, uz brojne intrige i obmane, s promenjivim saveznicima i neprijateljima, gde se o časti mnogo priča, a urušavaju se svi temelji advokatske profesije.

  • Vladimir Gligorov: Dramatično poboljšanje Vladimir Gligorov: Dramatično poboljšanje

    “Ekonomska situacija u Srbiji se dramatično popravila od usvajanja ekonomskog programa” koji podržava MMF stendbaj sporazumom.

  • Aleksandar Simić: Nekad i sad Aleksandar Simić: Nekad i sad

    Mislim da nisam još pošao ni u osnovnu školu, kada sam prvi put osetio duboku nostalgiju za "dobrim starim vremenima".

  • Dimitrije Boarov: Kurs i otkupna cena Dimitrije Boarov: Kurs i otkupna cena

    Na pragu žetve pšenice i sa početkom prikupljanja ovogodišnjeg roda malina ponovo je pokrenuto pitanje po kojim cenama će se moći prodati ova dva od tri najvažnija poljoprivredna proizvoda Srbije.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side