17.04.2017 Beograd

Vladimir Gligorov: Demokratski i patriotski protesti

Vladimir Gligorov: Demokratski i patriotski protesti
Uzmimo tek završene predsedničke izbore u Srbiji i proteste koji su izbili odmah posle proglašenja rezultata. Poruka protestanata, koliko sam u stanju da razumem, jeste da im je izbor nametnut.

Nije, drukčije rečeno, bio demokratski. Pravila nisu bila jasna, a učesnici nisu bili ravnopravni. Uz to, kratko je bilo vreme da se razjasni koliko je zapravo dalekosežan izbor pred kojim se građani nalaze, a i opozicione stranke i pokreti su organizaciono i finansijski u mnogo gorem stanju od vladajuće koalicije.

Što, međutim, ne znači da su rezultati neinformativni. Zanimljivo je nezadovoljstvo patriotskih krugova. I zaista, njihovi kandidati nisu prošli dobro, a i patriotske teme nisu, koliko se može videti, uticale mnogo na odluku birača za koga će da glasaju. Kosovo, NATO, Velika Srbija, ruska veza – sve to ne čini se da je mnogo pomoglo patriotskim kandidatima. Ni oni sami, koliko sam video, nisu sa previše ubeđenja isticali kako je Kosovo Srbija i kako su NATO i EU neprijatelji, i kako će se srpske zemlje ujediniti. Razumem nezadovoljstvo patriotskih društvenih naučnika, koji su polazili od pretpostavke da nacionalizam uvek mobiliše i da je svaki drugi ishod objašnjiv jednom ili drugom vrstom izdaje, ali ono zaista nije opravdano.

Naime, naprednjaci su izbor nacionalista i patriota. Uzmimo, uostalom, sledeći primer. Jedni kažu kako će, ako dođu na vlast, odmah uspostaviti suverenitet na Kosovu, a drugi kažu kako neće odstupati od srpskih interesa u pregovorima sa Kosovom. Za prve se glasalo pre gotovo trideset godina, za ove druge se glasa danas. Isto važi i za srpske zemlje i za neprijateljstvo sa Zapadom. Očekivati da će se danas glasati za taj nacionalizam ili, kako se kaže, patriotizam ili da će se za to demonstrirati, znači biti iz dana u dan sve razočaraniji. Nacionalisti i patriote glasaju za Naprednu stranku i za Vučića. Na toj strani za nekog drugog nema mesta.

Drukčije stoji stvar na demokratskoj strani. Nezavisno od toga šta se na protestima sve može čuti, politički smisao svakodnevnih protesta u Srbiji jeste odbijanje vlasti jednog čoveka i jedne grupe ljudi i jedne stranke. U tom smislu, i nezavisno od ideoloških opredeljenja svakog pojedinog učesnika, reč je o demokratskim protestima. Koji će biti njihovi efekti teško je reći jer se rezultati izbora ne mogu poništiti, šta god ko o njima mislio, a teško je videti da će vlasti promeniti nešto u svom načinu vladanja. Tako da je dug put do demokratije posle ovih izbora, o čemu je trebalo misliti mnogo pre njih.

Uzmimo sada primer Makedonije, o kojoj se sve više govori. Tamo je predsednik države odlučio da brani svoj i položaj stranke koja je na vlasti već desetak godina, a suočava se sa rezultatima izbora koji znače gubitak vlasti i prelazak u opoziciju. Obrazloženje jeste patriotsko – država je u opasnosti. Cilj je pragmatičan – da se ponove izbori i da se oni održe sa temom – mi ili oni. Sa ishodom da vlast ostanu oni koji je već i drže. Za to se takođe demonstrira svakodnevno. Tako da dok su protesti u Srbiji demokratski, u Makedoniji su patriotski.

Koliko je, međutim, ugrožena država? Demokratska pravila koja postoje u Makedoniji, u Ustavu pre svega, ne mogu da se menjaju drukčije nego tako kako je Ustavom i predviđeno. Usled toga, bilo čiji zahtevi, recimo kada je reč o upotrebi jezika manjina ili bilo kojih drugih, ne mogu da budu uslišeni samo zato što se ispostavljaju. Uz to, ne postoji ograničenje kada je reč o sadržaju pojedinih partijskih programa. Konačno, dve makedonske partijske koalicije imaju 100 poslanika u Skupštini nasuprot 20 albanskih. Potpuno je nejasno kako bi se secesionistički zahtevi mogli usvojiti i na tom osnovu promeniti Ustav. To ne znači da nema osnova da se raspravlja o ličnim i kolektivnim pravima i o vladavini prava pogotovo. Ovo poslednje je zapravo i prvobitni razlog makedonske političke krize.

Još jednu bi razliku valjalo povući između demokratskih i patriotskih protesta. U Srbiji proteste u ne maloj meri motiviše i veoma spori i ne naročito ubedljiv privredni napredak. I kako je reč o demokratskim protestima, njihov eventualni uticaj na privredne odluke i upravo na taj napredak ne mogu da imaju negativan efekat. Štaviše, u meri u kojoj se osnažuje uverenje da postoji demokratski potencijal, to bi trebalo zapravo da stabilizuje očekivanja privrednih ljudi.

U Makedoniji je ovaj navodni patriotski opstrukcionizam veoma skup, a kako se iz samog vrha države neprestano ističe kako je država u opasnosti, već vidljiva negativna privredna kretanja mogla bi samo da se ubrzaju. Nezavisno od toga što protestanti imaju najbolje namere.

To je ta razlika između demokratskih i patriotskih protesta.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Demokratski i patriotski protesti Vladimir Gligorov: Demokratski i patriotski protesti

    Uzmimo tek završene predsedničke izbore u Srbiji i proteste koji su izbili odmah posle proglašenja rezultata. Poruka protestanata, koliko sam u stanju da razumem, jeste da im je izbor nametnut.

  • Biljana Vankovska: Čekajući Đinđića Biljana Vankovska: Čekajući Đinđića

    Kada sam pomenula da sam pozvana da napišem tekst povodom desetogodišnjice smrti Zorana Đinđića, prijatelji su me zapanjeno pogledali. Usred svega što se trenutno događa u Makedoniji, što se nas tiče ovaj događaj? Kakav je, i da li je uopšte postojao nekakav uticaj ovog harizmatičnog političara na region, i posebno na Makedoniju?

  • Mijat Lakićević: Osveta najboljih đaka Mijat Lakićević: Osveta najboljih đaka

    Za školu se u Srbiji često kaže da predstavlja osvetu loših đaka. Za politiku bi se, međutim, moglo reći da predstavlja osvetu onih najboljih.

  • Momčilo Pantelić: Neugodni uzlet Momčilo Pantelić: Neugodni uzlet

    Balkanu je poskočio rejting. Vanredno ga upisuju u dnevni red velikih međunarodnih skupova i poklanjaju mu upadljiva mesta u moćnoj štampi kojima, obično, ne može ni da primiriše.

  • Nadežda Gaće: Neodoljiva privlačnost Belog Nadežda Gaće: Neodoljiva privlačnost Belog

    Luka Maksimović je osvojio nešto manje glasova na predsedničkim izborima od drugoplasirane stranke na prethodnim parlamentarnim izborima – SPS-a, a daleko više od SRS, DJB, koalicije oko DS, koalicije ČBČ i svih ostalih učesnika tih izbora.

  • Vladimir Gligorov: Alternativne Evrope Vladimir Gligorov: Alternativne Evrope

    Istorijski posmatrano, Evropa bi mogla da bude organizovana na sledeća četiri načina. Jedan jeste neka verzija Evropske unije. Kažem neka verzija jer stepen integrisanosti zavisi od toga kako se obezbeđuju osnovna javna dobra, a tu ima više mogućnosti.

  • Ivan Krastev: Jedinstvo Rusije i Turske u smanjenju uticaja EU Ivan Krastev: Jedinstvo Rusije i Turske u smanjenju uticaja EU

    Danas je veoma verovatno da će Balkan biti mesto na kojem će posthladnoratovski božji zakoni u Evropi biti pred najdramatičnijim izazovom i zato ne treba da bude iznenađenje što je region bio tema prošlonedeljnog samita Evropske unije

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side