17.04.2017 Beograd

Vladimir Gligorov: Demokratski i patriotski protesti

Vladimir Gligorov: Demokratski i patriotski protesti
Uzmimo tek završene predsedničke izbore u Srbiji i proteste koji su izbili odmah posle proglašenja rezultata. Poruka protestanata, koliko sam u stanju da razumem, jeste da im je izbor nametnut.

Nije, drukčije rečeno, bio demokratski. Pravila nisu bila jasna, a učesnici nisu bili ravnopravni. Uz to, kratko je bilo vreme da se razjasni koliko je zapravo dalekosežan izbor pred kojim se građani nalaze, a i opozicione stranke i pokreti su organizaciono i finansijski u mnogo gorem stanju od vladajuće koalicije.

Što, međutim, ne znači da su rezultati neinformativni. Zanimljivo je nezadovoljstvo patriotskih krugova. I zaista, njihovi kandidati nisu prošli dobro, a i patriotske teme nisu, koliko se može videti, uticale mnogo na odluku birača za koga će da glasaju. Kosovo, NATO, Velika Srbija, ruska veza – sve to ne čini se da je mnogo pomoglo patriotskim kandidatima. Ni oni sami, koliko sam video, nisu sa previše ubeđenja isticali kako je Kosovo Srbija i kako su NATO i EU neprijatelji, i kako će se srpske zemlje ujediniti. Razumem nezadovoljstvo patriotskih društvenih naučnika, koji su polazili od pretpostavke da nacionalizam uvek mobiliše i da je svaki drugi ishod objašnjiv jednom ili drugom vrstom izdaje, ali ono zaista nije opravdano.

Naime, naprednjaci su izbor nacionalista i patriota. Uzmimo, uostalom, sledeći primer. Jedni kažu kako će, ako dođu na vlast, odmah uspostaviti suverenitet na Kosovu, a drugi kažu kako neće odstupati od srpskih interesa u pregovorima sa Kosovom. Za prve se glasalo pre gotovo trideset godina, za ove druge se glasa danas. Isto važi i za srpske zemlje i za neprijateljstvo sa Zapadom. Očekivati da će se danas glasati za taj nacionalizam ili, kako se kaže, patriotizam ili da će se za to demonstrirati, znači biti iz dana u dan sve razočaraniji. Nacionalisti i patriote glasaju za Naprednu stranku i za Vučića. Na toj strani za nekog drugog nema mesta.

Drukčije stoji stvar na demokratskoj strani. Nezavisno od toga šta se na protestima sve može čuti, politički smisao svakodnevnih protesta u Srbiji jeste odbijanje vlasti jednog čoveka i jedne grupe ljudi i jedne stranke. U tom smislu, i nezavisno od ideoloških opredeljenja svakog pojedinog učesnika, reč je o demokratskim protestima. Koji će biti njihovi efekti teško je reći jer se rezultati izbora ne mogu poništiti, šta god ko o njima mislio, a teško je videti da će vlasti promeniti nešto u svom načinu vladanja. Tako da je dug put do demokratije posle ovih izbora, o čemu je trebalo misliti mnogo pre njih.

Uzmimo sada primer Makedonije, o kojoj se sve više govori. Tamo je predsednik države odlučio da brani svoj i položaj stranke koja je na vlasti već desetak godina, a suočava se sa rezultatima izbora koji znače gubitak vlasti i prelazak u opoziciju. Obrazloženje jeste patriotsko – država je u opasnosti. Cilj je pragmatičan – da se ponove izbori i da se oni održe sa temom – mi ili oni. Sa ishodom da vlast ostanu oni koji je već i drže. Za to se takođe demonstrira svakodnevno. Tako da dok su protesti u Srbiji demokratski, u Makedoniji su patriotski.

Koliko je, međutim, ugrožena država? Demokratska pravila koja postoje u Makedoniji, u Ustavu pre svega, ne mogu da se menjaju drukčije nego tako kako je Ustavom i predviđeno. Usled toga, bilo čiji zahtevi, recimo kada je reč o upotrebi jezika manjina ili bilo kojih drugih, ne mogu da budu uslišeni samo zato što se ispostavljaju. Uz to, ne postoji ograničenje kada je reč o sadržaju pojedinih partijskih programa. Konačno, dve makedonske partijske koalicije imaju 100 poslanika u Skupštini nasuprot 20 albanskih. Potpuno je nejasno kako bi se secesionistički zahtevi mogli usvojiti i na tom osnovu promeniti Ustav. To ne znači da nema osnova da se raspravlja o ličnim i kolektivnim pravima i o vladavini prava pogotovo. Ovo poslednje je zapravo i prvobitni razlog makedonske političke krize.

Još jednu bi razliku valjalo povući između demokratskih i patriotskih protesta. U Srbiji proteste u ne maloj meri motiviše i veoma spori i ne naročito ubedljiv privredni napredak. I kako je reč o demokratskim protestima, njihov eventualni uticaj na privredne odluke i upravo na taj napredak ne mogu da imaju negativan efekat. Štaviše, u meri u kojoj se osnažuje uverenje da postoji demokratski potencijal, to bi trebalo zapravo da stabilizuje očekivanja privrednih ljudi.

U Makedoniji je ovaj navodni patriotski opstrukcionizam veoma skup, a kako se iz samog vrha države neprestano ističe kako je država u opasnosti, već vidljiva negativna privredna kretanja mogla bi samo da se ubrzaju. Nezavisno od toga što protestanti imaju najbolje namere.

To je ta razlika između demokratskih i patriotskih protesta.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Benevolentni diktator Vladimir Gligorov: Benevolentni diktator

    U ekonomskoj teoriji koristi se fiktivni lik benevolentnog diktatora. On može da bude od mnogostruke koristi. Uzmimo da on ima neposredan uvid u sklonosti i sposobnosti svake pojedine osobe neke zajednice, društva ili države.

  • Vladimir Gligorov: Francuska i Evropa Vladimir Gligorov: Francuska i Evropa

    Kada bi Francuzi glasali za napuštanje Evropske unije, to bi promenilo sve. Kako izgleda, neće. Zašto?

  • Dimitrije Boarov: Taktika protiv strategije Dimitrije Boarov: Taktika protiv strategije

    Ima nečeg neobičnog u tome što je jedan gorljivi zagovornik evropskih integracija Srbije, kakav je prof. dr Miroljub Labus, nekadašnji potpredsednik u vladi Vojislava Koštunice, a pre toga i potpredsednik DS u Đinđićevo vreme, izgovorio ono što je možda “u mislima” današnje vladajuće koalicije, a na dobošima desnog dela srpske opozicije.

  • Ivana Pejčić: Advokatska igra prestola Ivana Pejčić: Advokatska igra prestola

    Igra prestola i dalje traje u Advokatskoj komori Beograda. Već mesecima gledamo beskrupuloznu igru za osvajanje trona, uz brojne intrige i obmane, s promenjivim saveznicima i neprijateljima, gde se o časti mnogo priča, a urušavaju se svi temelji advokatske profesije.

  • Vladimir Gligorov: Pohvale Vladimir Gligorov: Pohvale

    Na čemu se zasnivaju pohvale iz inostranstva srpskim reformama? U opozicionoj javnosti, građanskoj kao i patriotskoj, obično se kaže da je to zato što je Vlada kooperativna u ispunjavanju stranih interesa.

  • Nebojša Pešić: Pravila vučjeg čopora Nebojša Pešić: Pravila vučjeg čopora

    Kada se vuk povredi tokom lova ili zanemoća usled bolesti, njegov život zavisi isključivo od toga da li će ostatak čopora pokazati samilost i ostaviti mu poneku neoglodanu kost. Samilost inače traje dok čopor ne ogladni i ne ostavi ranjenog člana u bespuću.

  • Jelka Jovanović: Ramuš i Talat, dve priče Jelka Jovanović: Ramuš i Talat, dve priče

    Ramuš Haradinaj, kao stara zvezda, i Talat Džaferi, kao nadolazeća, najčešće su pominjana imena sa Zapadnog Balkana ovih dana.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side