17.04.2017 Beograd

Vladimir Gligorov: Demokratski i patriotski protesti

Vladimir Gligorov: Demokratski i patriotski protesti
Uzmimo tek završene predsedničke izbore u Srbiji i proteste koji su izbili odmah posle proglašenja rezultata. Poruka protestanata, koliko sam u stanju da razumem, jeste da im je izbor nametnut.

Nije, drukčije rečeno, bio demokratski. Pravila nisu bila jasna, a učesnici nisu bili ravnopravni. Uz to, kratko je bilo vreme da se razjasni koliko je zapravo dalekosežan izbor pred kojim se građani nalaze, a i opozicione stranke i pokreti su organizaciono i finansijski u mnogo gorem stanju od vladajuće koalicije.

Što, međutim, ne znači da su rezultati neinformativni. Zanimljivo je nezadovoljstvo patriotskih krugova. I zaista, njihovi kandidati nisu prošli dobro, a i patriotske teme nisu, koliko se može videti, uticale mnogo na odluku birača za koga će da glasaju. Kosovo, NATO, Velika Srbija, ruska veza – sve to ne čini se da je mnogo pomoglo patriotskim kandidatima. Ni oni sami, koliko sam video, nisu sa previše ubeđenja isticali kako je Kosovo Srbija i kako su NATO i EU neprijatelji, i kako će se srpske zemlje ujediniti. Razumem nezadovoljstvo patriotskih društvenih naučnika, koji su polazili od pretpostavke da nacionalizam uvek mobiliše i da je svaki drugi ishod objašnjiv jednom ili drugom vrstom izdaje, ali ono zaista nije opravdano.

Naime, naprednjaci su izbor nacionalista i patriota. Uzmimo, uostalom, sledeći primer. Jedni kažu kako će, ako dođu na vlast, odmah uspostaviti suverenitet na Kosovu, a drugi kažu kako neće odstupati od srpskih interesa u pregovorima sa Kosovom. Za prve se glasalo pre gotovo trideset godina, za ove druge se glasa danas. Isto važi i za srpske zemlje i za neprijateljstvo sa Zapadom. Očekivati da će se danas glasati za taj nacionalizam ili, kako se kaže, patriotizam ili da će se za to demonstrirati, znači biti iz dana u dan sve razočaraniji. Nacionalisti i patriote glasaju za Naprednu stranku i za Vučića. Na toj strani za nekog drugog nema mesta.

Drukčije stoji stvar na demokratskoj strani. Nezavisno od toga šta se na protestima sve može čuti, politički smisao svakodnevnih protesta u Srbiji jeste odbijanje vlasti jednog čoveka i jedne grupe ljudi i jedne stranke. U tom smislu, i nezavisno od ideoloških opredeljenja svakog pojedinog učesnika, reč je o demokratskim protestima. Koji će biti njihovi efekti teško je reći jer se rezultati izbora ne mogu poništiti, šta god ko o njima mislio, a teško je videti da će vlasti promeniti nešto u svom načinu vladanja. Tako da je dug put do demokratije posle ovih izbora, o čemu je trebalo misliti mnogo pre njih.

Uzmimo sada primer Makedonije, o kojoj se sve više govori. Tamo je predsednik države odlučio da brani svoj i položaj stranke koja je na vlasti već desetak godina, a suočava se sa rezultatima izbora koji znače gubitak vlasti i prelazak u opoziciju. Obrazloženje jeste patriotsko – država je u opasnosti. Cilj je pragmatičan – da se ponove izbori i da se oni održe sa temom – mi ili oni. Sa ishodom da vlast ostanu oni koji je već i drže. Za to se takođe demonstrira svakodnevno. Tako da dok su protesti u Srbiji demokratski, u Makedoniji su patriotski.

Koliko je, međutim, ugrožena država? Demokratska pravila koja postoje u Makedoniji, u Ustavu pre svega, ne mogu da se menjaju drukčije nego tako kako je Ustavom i predviđeno. Usled toga, bilo čiji zahtevi, recimo kada je reč o upotrebi jezika manjina ili bilo kojih drugih, ne mogu da budu uslišeni samo zato što se ispostavljaju. Uz to, ne postoji ograničenje kada je reč o sadržaju pojedinih partijskih programa. Konačno, dve makedonske partijske koalicije imaju 100 poslanika u Skupštini nasuprot 20 albanskih. Potpuno je nejasno kako bi se secesionistički zahtevi mogli usvojiti i na tom osnovu promeniti Ustav. To ne znači da nema osnova da se raspravlja o ličnim i kolektivnim pravima i o vladavini prava pogotovo. Ovo poslednje je zapravo i prvobitni razlog makedonske političke krize.

Još jednu bi razliku valjalo povući između demokratskih i patriotskih protesta. U Srbiji proteste u ne maloj meri motiviše i veoma spori i ne naročito ubedljiv privredni napredak. I kako je reč o demokratskim protestima, njihov eventualni uticaj na privredne odluke i upravo na taj napredak ne mogu da imaju negativan efekat. Štaviše, u meri u kojoj se osnažuje uverenje da postoji demokratski potencijal, to bi trebalo zapravo da stabilizuje očekivanja privrednih ljudi.

U Makedoniji je ovaj navodni patriotski opstrukcionizam veoma skup, a kako se iz samog vrha države neprestano ističe kako je država u opasnosti, već vidljiva negativna privredna kretanja mogla bi samo da se ubrzaju. Nezavisno od toga što protestanti imaju najbolje namere.

To je ta razlika između demokratskih i patriotskih protesta.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji

    Iako je praktično nestala još pre 27 godina, Jugoslavija očigledno ponovo provocira istraživanja i izjašnjavanja u Srbiji.

  • Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra" Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra"

    Kao i u samoj Rusiji, tako i u Srbiji stogodišnjica Velike oktobarske revolucije (7. novembra 1917) oficijelno praktično nije ni spomenuta iako je poredak “socijalizma”, zasnovan na tekovinama ovog epohalnog događaja 20. stoleća, i kod nas trajao skoro pola veka.

  • Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak

    U poslednjem, novembarskom broju MAT-a (Makroekonomske analize i trendovi) skreće se pažnja na činjenicu da najnoviji MMF-ov pregled svetskih ekonomskih kretanja donosi za iduću godinu niz optimističnih poruka i pozitivnih iznenađenja – to jest, da globalna ekonomija hvata zalet i da oporavak ide željenim pravcem i intenzitetom, stimulisan investicijama, trgovinom i industrijskom proizvodnjom.

  • Nenad Živković: O nelagodi u kulturi Nenad Živković: O nelagodi u kulturi

    Srbija je na svom putu u slavu, večnost i Evropsku uniju zaglavljena ne samo u političkom i emotivnom glibu nerešenog statusa svoje kolevke već i u patetičnim izlučevinama droba severno od svog srca – šta je kome bliže, predmet ili organ; ona je još više, čini se beznadežno, potonula u sopstvenu nesposobnost da se suoči s neophodnošću da se menja zaistinski, temeljno i iznutra, kako bi uopšte postojala.

  • Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici

    Teška optužba? Možda, posebno što nije reč o psihopatama koje zlostavljaju svoju decu na sve zamislive i nezamislive načine.

  • Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda

    Nakon ovogodišnje strahovite suše bilo je jesenas različitih procena o visini štete koju je pretrpela naša poljoprivreda.

  • Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja

    Zemlje koje imaju suficite u razmeni sa svetom moraju da ih ulože u inostranstvu. Zašto ne kod kuće? To nije pitanje lišeno smisla, ali onda naravno ne bi bilo tih suficita.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side Zemunske kapije festival nauke bmw