Vladimir Gligorov: Deficiti i strah od njih
27.11.2017 Beograd

Vladimir Gligorov: Deficiti i strah od njih

Vladimir Gligorov: Deficiti i strah od njih
Ukoliko se ubrza srpski privredni rast, deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni će se povećati, a možda i budžetski deficit. Je li to problem? Ukoliko se ubrzanje privrednog rasta ostvari i održi, ne mora da bude. Iz dva razloga.

Prvi jeste da bi spoljnotrgovinski deficit bio posledica povećanih stranih ulaganja i povećanog uvoza usled rasta potrošnje, privatne i javne. Ovo sve vodi povećanju stranog duga ili stranih obaveza. I jedno i drugo je potrebno finansirati ili izvozom ili stvaranjem novih finansijskih obaveza prema inostranstvu. Tako da održivost stranog duga zavisi od toga da li se povećava izvoz i da li je privredni rast dovoljno brz da strani finansijeri ili investitori mogu da očekuju da će im se novac vratiti.

Jednostavno rečeno, potrebno je da ulaganja povećavaju izvoz i da je privredni rast brži od rasta stranih obaveza.

I jedno i drugo može da zavisi od izvora privrednog rasta. Recimo u periodu posle 2001, a pre krize iz 2008-2009, privredni rast je u ne maloj meri bio obezbeđen povećanjem potrošnje, čiji je ne mali deo išao na uvoz trajnih dobara za potrebe domaćinstava. Ovo je razumljivo kada se ima u vidu da se u poslednjoj deceniji prošloga veka uglavnom nisu mogla obnavljati trajna potrošna dobra. A i pristup kreditima u bankrotiranom bankarskom sistemu je bio nepostojeći. No, spoljnotrgovinski deficiti i nagomilani spoljni dug u periodu pre finansijske krize su bili neodrživi ukoliko se ne bi promeni odnos izvoza i uvoza, do čega je i došlo naročito pošto su iscrpene mogućnosti dodatnog zaduživanja javnog sektora. Problem koji je svejedno stao jeste taj što se privredni rast nije oporavio i stoga ne garantuje održivost stranih dugova, čak i da se oni ne povećavaju u odnosu na ukupnu proizvodnju.

Sada se razmatra ubrzanje rasta povećanjem potrošnje, pre svega javne. No, kako će se povećavati plate u javnom sektoru, one će se postepeno povećavati i u privatnom sektoru. Što će, svakako, imati za posledicu rast uvoza, koji se već jedno vreme svejedno ubrzava. To, međutim, ovoga puta, ne bi trebalo da je posledica stranog finansiranja, koje bi trebalo da pre svega bude okrenuto ulaganjima u proizvodnju, i to onu koja za cilj ima izvoz. Opet, za razliku od prve decenije ovoga veka, srpska je privreda sada mnogo otvorenija u tom smislu da ima veoma liberalizovan pristup regionalnim i evropskim tržištima. U načelu, trebalo bi da je lakše prodati na stranom nego na domaćem tržištu, posebno onima koji nemaju jednu ili drugog monopolskog položaja na domaćem tržištu. Dakle, posebno za nove preduzetnike, dostupnost evropskih i regionalnih tržišta bi trebalo da sasvim podsticajna, a isto i u još većoj meri važi za strane preduzetnike i investitore. Zaista, veća strana ulaganja znače veći uvoz, ali izvršavanje finansijskih obaveza prema inostranstvu znače veći izvoz, ako nije napravljena greška da nema proizvodnje za izvoz – u kom slučaju se strane obaveze neće moći finansirati.

Da do ovog poslednjeg ne bi došlo, važna je politika kursa. Opet, greška u periodu posle 2001. je bila da se vodila politika kursa koja se može okarakterisati kao fiksni kurs sa povremenom devalvacijom. Ovo ima za posledicu da podstiče potrošnju, jer će sutra kada dinar devalvira sve biti skuplje, što opet ubrzava inflaciju i povećava uvoz. Uz to, štedi se u stranom novcu, jer je to način da se izbegne neželjeni efekat devalvacije. Takođe, uzimaju se krediti u stranom novcu, jer su kamatne stope niže budući da kamate u domaćem novcu moraju da uračunavaju budući efekat devalvacije, pa su više. Konačno, inflacija je brža u sektoru usluga, jer su uvozne cene date, što opet vodi ulaganjima u aktivnosti koje imaju mali izvozni efekat. I to sve vodi rastu stranih obaveza, koje se ne mogu finansirati ukoliko se sve to ne promeni tako da se poveća izvoz i smanji sektor usluga na račun izvoznog.

Danas je, mislim, rizik manji nego u periodu pre krize, jer je kurs uglavnom usklađen sa spoljnom razmenom i sa potrebnom konkurentnošću srpske privrede. Nominalna apresijacija do koje je došlo ove godine je verovatno jednim delom posledica pogrešnog predviđanja privrednih kretanja, pa su kamate bile više nego što je bilo potrebno. Očekivalo se, kao što je poznato, da će rast biti gotovo duplo brži nego što će na kraju biti, tako da je monetarna politika bila u neskladu sa privrednim kretanjima. Sa sličnim problemom bi mogla privreda da se suoči i sledeće godine jer se predviđa privredni rast koji nije neostvariv, ali je u neskladu sa ovogodišnjim kretanjima a i oslanja se, kao što je već rečeno, na potrošnju, a manje na ulaganja.

Ukupno uzevši, ukoliko se ne naprave greške u monetarnoj politici i ako se ne krene sa kupovanjem političke podrške, što je sasvim moguće, ubrzanje privrednog rasta, čak i manje nego što se najavljuje, ali koje bi se proteglo na nekoliko godina, svakako će biti praćeno povećanjem uvoza i spoljnotrgovinskog deficita, ali to ne bi trebalo da je neodrživo. Ali, kako se politički odnosi intenziviraju, kako se nekada govorilo, rđava prošlost se svakako može ponoviti.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture

    Malo je reći da svetsko tržište, od kojeg Srbija sve više zavisi, posle korone neće biti onakvo kakvo je bilo pre pandemije. Neće biti isto ni u samoj Srbiji. Zbog svega toga suočićemo se s hitnom potrebom restrukturiranja cele privrede, što obično prilično košta i donosi nove rizike.

  • Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu

    Znam mnoge ljude koji su se tokom godine mnogo čega odricali da bi putovali i letovali širom sveta i o tome potom sve vreme govorili u svojim prijateljskim krugovima, pokazivali slike, itd. Ako im se to oduzme, njihov život će u suštinskom smislu postati siromašniji.

  • Mijat Lakićević: Dijalog u paklu... Mijat Lakićević: Dijalog u paklu...

    Sportski ideolog Nebojša Čović izjavio je pre neki dan da je “Crvena zvezda narodski klub”, te da je kao takva “prethodnih godina odlično predstavljala državu Srbiju, glavni grad Beograd i region”.

  • Momčilo Pantelić: Korona-triler Momčilo Pantelić: Korona-triler

    Kad se neko zlo izrodi na Istoku, a najveće žrtve odnese na Zapadu, je li to dovoljno za novi Hladni rat? Ovako uprošćena strateška nedoumica razmahala se po svetu povodom pandemije koja se začela u Kini, a dosad najviše ojadila Evropu i Ameriku.

  • Vladimir Gligorov: Virus u regiji Vladimir Gligorov: Virus u regiji

    Srbija ima značajno veći broj obolelih nego zemlje u susedstvu, ali ne i veći broj umrlih. Zapravo, tek nešto više od dva odsto obolelih je umrlo, dok je u svim drugim zemljama u susedstvu taj procenat veći.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Vladimir Gligorov: Hibridi Vladimir Gligorov: Hibridi

    Koja je saznajna korist od hibridnih režima? Takođe, šta se postiže višekriterijumskim ocenjivanjem?

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side