27.11.2017 Beograd

Vladimir Gligorov: Deficiti i strah od njih

Vladimir Gligorov: Deficiti i strah od njih
Ukoliko se ubrza srpski privredni rast, deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni će se povećati, a možda i budžetski deficit. Je li to problem? Ukoliko se ubrzanje privrednog rasta ostvari i održi, ne mora da bude. Iz dva razloga.

Prvi jeste da bi spoljnotrgovinski deficit bio posledica povećanih stranih ulaganja i povećanog uvoza usled rasta potrošnje, privatne i javne. Ovo sve vodi povećanju stranog duga ili stranih obaveza. I jedno i drugo je potrebno finansirati ili izvozom ili stvaranjem novih finansijskih obaveza prema inostranstvu. Tako da održivost stranog duga zavisi od toga da li se povećava izvoz i da li je privredni rast dovoljno brz da strani finansijeri ili investitori mogu da očekuju da će im se novac vratiti.

Jednostavno rečeno, potrebno je da ulaganja povećavaju izvoz i da je privredni rast brži od rasta stranih obaveza.

I jedno i drugo može da zavisi od izvora privrednog rasta. Recimo u periodu posle 2001, a pre krize iz 2008-2009, privredni rast je u ne maloj meri bio obezbeđen povećanjem potrošnje, čiji je ne mali deo išao na uvoz trajnih dobara za potrebe domaćinstava. Ovo je razumljivo kada se ima u vidu da se u poslednjoj deceniji prošloga veka uglavnom nisu mogla obnavljati trajna potrošna dobra. A i pristup kreditima u bankrotiranom bankarskom sistemu je bio nepostojeći. No, spoljnotrgovinski deficiti i nagomilani spoljni dug u periodu pre finansijske krize su bili neodrživi ukoliko se ne bi promeni odnos izvoza i uvoza, do čega je i došlo naročito pošto su iscrpene mogućnosti dodatnog zaduživanja javnog sektora. Problem koji je svejedno stao jeste taj što se privredni rast nije oporavio i stoga ne garantuje održivost stranih dugova, čak i da se oni ne povećavaju u odnosu na ukupnu proizvodnju.

Sada se razmatra ubrzanje rasta povećanjem potrošnje, pre svega javne. No, kako će se povećavati plate u javnom sektoru, one će se postepeno povećavati i u privatnom sektoru. Što će, svakako, imati za posledicu rast uvoza, koji se već jedno vreme svejedno ubrzava. To, međutim, ovoga puta, ne bi trebalo da je posledica stranog finansiranja, koje bi trebalo da pre svega bude okrenuto ulaganjima u proizvodnju, i to onu koja za cilj ima izvoz. Opet, za razliku od prve decenije ovoga veka, srpska je privreda sada mnogo otvorenija u tom smislu da ima veoma liberalizovan pristup regionalnim i evropskim tržištima. U načelu, trebalo bi da je lakše prodati na stranom nego na domaćem tržištu, posebno onima koji nemaju jednu ili drugog monopolskog položaja na domaćem tržištu. Dakle, posebno za nove preduzetnike, dostupnost evropskih i regionalnih tržišta bi trebalo da sasvim podsticajna, a isto i u još većoj meri važi za strane preduzetnike i investitore. Zaista, veća strana ulaganja znače veći uvoz, ali izvršavanje finansijskih obaveza prema inostranstvu znače veći izvoz, ako nije napravljena greška da nema proizvodnje za izvoz – u kom slučaju se strane obaveze neće moći finansirati.

Da do ovog poslednjeg ne bi došlo, važna je politika kursa. Opet, greška u periodu posle 2001. je bila da se vodila politika kursa koja se može okarakterisati kao fiksni kurs sa povremenom devalvacijom. Ovo ima za posledicu da podstiče potrošnju, jer će sutra kada dinar devalvira sve biti skuplje, što opet ubrzava inflaciju i povećava uvoz. Uz to, štedi se u stranom novcu, jer je to način da se izbegne neželjeni efekat devalvacije. Takođe, uzimaju se krediti u stranom novcu, jer su kamatne stope niže budući da kamate u domaćem novcu moraju da uračunavaju budući efekat devalvacije, pa su više. Konačno, inflacija je brža u sektoru usluga, jer su uvozne cene date, što opet vodi ulaganjima u aktivnosti koje imaju mali izvozni efekat. I to sve vodi rastu stranih obaveza, koje se ne mogu finansirati ukoliko se sve to ne promeni tako da se poveća izvoz i smanji sektor usluga na račun izvoznog.

Danas je, mislim, rizik manji nego u periodu pre krize, jer je kurs uglavnom usklađen sa spoljnom razmenom i sa potrebnom konkurentnošću srpske privrede. Nominalna apresijacija do koje je došlo ove godine je verovatno jednim delom posledica pogrešnog predviđanja privrednih kretanja, pa su kamate bile više nego što je bilo potrebno. Očekivalo se, kao što je poznato, da će rast biti gotovo duplo brži nego što će na kraju biti, tako da je monetarna politika bila u neskladu sa privrednim kretanjima. Sa sličnim problemom bi mogla privreda da se suoči i sledeće godine jer se predviđa privredni rast koji nije neostvariv, ali je u neskladu sa ovogodišnjim kretanjima a i oslanja se, kao što je već rečeno, na potrošnju, a manje na ulaganja.

Ukupno uzevši, ukoliko se ne naprave greške u monetarnoj politici i ako se ne krene sa kupovanjem političke podrške, što je sasvim moguće, ubrzanje privrednog rasta, čak i manje nego što se najavljuje, ali koje bi se proteglo na nekoliko godina, svakako će biti praćeno povećanjem uvoza i spoljnotrgovinskog deficita, ali to ne bi trebalo da je neodrživo. Ali, kako se politički odnosi intenziviraju, kako se nekada govorilo, rđava prošlost se svakako može ponoviti.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji

    Tramp je Kimu pustio futuristički film o Koreji, Severnoj, ako prihvati mir, odrekne se nuklearnog naoružanja i posveti se, uz pomoć SAD, privrednom razvoju.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje

    Parlamentarni izbori u Italiji održani su 4. marta, kada i izbori u Beogradu za gradsku vlast. Izbori u Italiji, za razliku od beogradskih, nisu imali jasnog pobednika. Najveći broj glasova i poslanika dobile su populističke stranke koje nemaju mnogo zajedničkog, pa je s rascepkanim parlamentom bilo teško doći do saglasja kako bi vlada mogla izgledati i ko bi je mogao voditi.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side