27.11.2017 Beograd

Vladimir Gligorov: Deficiti i strah od njih

Vladimir Gligorov: Deficiti i strah od njih
Ukoliko se ubrza srpski privredni rast, deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni će se povećati, a možda i budžetski deficit. Je li to problem? Ukoliko se ubrzanje privrednog rasta ostvari i održi, ne mora da bude. Iz dva razloga.

Prvi jeste da bi spoljnotrgovinski deficit bio posledica povećanih stranih ulaganja i povećanog uvoza usled rasta potrošnje, privatne i javne. Ovo sve vodi povećanju stranog duga ili stranih obaveza. I jedno i drugo je potrebno finansirati ili izvozom ili stvaranjem novih finansijskih obaveza prema inostranstvu. Tako da održivost stranog duga zavisi od toga da li se povećava izvoz i da li je privredni rast dovoljno brz da strani finansijeri ili investitori mogu da očekuju da će im se novac vratiti.

Jednostavno rečeno, potrebno je da ulaganja povećavaju izvoz i da je privredni rast brži od rasta stranih obaveza.

I jedno i drugo može da zavisi od izvora privrednog rasta. Recimo u periodu posle 2001, a pre krize iz 2008-2009, privredni rast je u ne maloj meri bio obezbeđen povećanjem potrošnje, čiji je ne mali deo išao na uvoz trajnih dobara za potrebe domaćinstava. Ovo je razumljivo kada se ima u vidu da se u poslednjoj deceniji prošloga veka uglavnom nisu mogla obnavljati trajna potrošna dobra. A i pristup kreditima u bankrotiranom bankarskom sistemu je bio nepostojeći. No, spoljnotrgovinski deficiti i nagomilani spoljni dug u periodu pre finansijske krize su bili neodrživi ukoliko se ne bi promeni odnos izvoza i uvoza, do čega je i došlo naročito pošto su iscrpene mogućnosti dodatnog zaduživanja javnog sektora. Problem koji je svejedno stao jeste taj što se privredni rast nije oporavio i stoga ne garantuje održivost stranih dugova, čak i da se oni ne povećavaju u odnosu na ukupnu proizvodnju.

Sada se razmatra ubrzanje rasta povećanjem potrošnje, pre svega javne. No, kako će se povećavati plate u javnom sektoru, one će se postepeno povećavati i u privatnom sektoru. Što će, svakako, imati za posledicu rast uvoza, koji se već jedno vreme svejedno ubrzava. To, međutim, ovoga puta, ne bi trebalo da je posledica stranog finansiranja, koje bi trebalo da pre svega bude okrenuto ulaganjima u proizvodnju, i to onu koja za cilj ima izvoz. Opet, za razliku od prve decenije ovoga veka, srpska je privreda sada mnogo otvorenija u tom smislu da ima veoma liberalizovan pristup regionalnim i evropskim tržištima. U načelu, trebalo bi da je lakše prodati na stranom nego na domaćem tržištu, posebno onima koji nemaju jednu ili drugog monopolskog položaja na domaćem tržištu. Dakle, posebno za nove preduzetnike, dostupnost evropskih i regionalnih tržišta bi trebalo da sasvim podsticajna, a isto i u još većoj meri važi za strane preduzetnike i investitore. Zaista, veća strana ulaganja znače veći uvoz, ali izvršavanje finansijskih obaveza prema inostranstvu znače veći izvoz, ako nije napravljena greška da nema proizvodnje za izvoz – u kom slučaju se strane obaveze neće moći finansirati.

Da do ovog poslednjeg ne bi došlo, važna je politika kursa. Opet, greška u periodu posle 2001. je bila da se vodila politika kursa koja se može okarakterisati kao fiksni kurs sa povremenom devalvacijom. Ovo ima za posledicu da podstiče potrošnju, jer će sutra kada dinar devalvira sve biti skuplje, što opet ubrzava inflaciju i povećava uvoz. Uz to, štedi se u stranom novcu, jer je to način da se izbegne neželjeni efekat devalvacije. Takođe, uzimaju se krediti u stranom novcu, jer su kamatne stope niže budući da kamate u domaćem novcu moraju da uračunavaju budući efekat devalvacije, pa su više. Konačno, inflacija je brža u sektoru usluga, jer su uvozne cene date, što opet vodi ulaganjima u aktivnosti koje imaju mali izvozni efekat. I to sve vodi rastu stranih obaveza, koje se ne mogu finansirati ukoliko se sve to ne promeni tako da se poveća izvoz i smanji sektor usluga na račun izvoznog.

Danas je, mislim, rizik manji nego u periodu pre krize, jer je kurs uglavnom usklađen sa spoljnom razmenom i sa potrebnom konkurentnošću srpske privrede. Nominalna apresijacija do koje je došlo ove godine je verovatno jednim delom posledica pogrešnog predviđanja privrednih kretanja, pa su kamate bile više nego što je bilo potrebno. Očekivalo se, kao što je poznato, da će rast biti gotovo duplo brži nego što će na kraju biti, tako da je monetarna politika bila u neskladu sa privrednim kretanjima. Sa sličnim problemom bi mogla privreda da se suoči i sledeće godine jer se predviđa privredni rast koji nije neostvariv, ali je u neskladu sa ovogodišnjim kretanjima a i oslanja se, kao što je već rečeno, na potrošnju, a manje na ulaganja.

Ukupno uzevši, ukoliko se ne naprave greške u monetarnoj politici i ako se ne krene sa kupovanjem političke podrške, što je sasvim moguće, ubrzanje privrednog rasta, čak i manje nego što se najavljuje, ali koje bi se proteglo na nekoliko godina, svakako će biti praćeno povećanjem uvoza i spoljnotrgovinskog deficita, ali to ne bi trebalo da je neodrživo. Ali, kako se politički odnosi intenziviraju, kako se nekada govorilo, rđava prošlost se svakako može ponoviti.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji

    SLIKA 1. Na tribini SNS u Beški 17. januara 2017. došlo je do incidenta kada su aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava razvukli transparent “Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama” i izrazili protest duvanjem u pištaljke.

  • Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit

    Kao što se vidi iz Slike 1, izvor svih podataka je Eurostat, BDP po glavi stanovnika po kupovnoj snazi, po EU standardu (PPS), u Srbiji stagnira u odnos na EU28 od 2008, kao uostalom i prosečni BDP za taj period.

  • Dimitrije Boarov: Turske opomene Dimitrije Boarov: Turske opomene

    Kada u jednoj velikoj privredi kao što je turska u jednom danu (petak prošle sedmice) paritet domaće lire prema američkom dolaru padne oko 18 odsto, onda se to ne može tumačiti samo Trampovim spoljnotrgovinskim ludorijama i dupliranjem carinskih taksi na uvoz aluminijuma i čelika i iz Turske nego i znakom da se svemoćni turski predsednik Tajip Erdogan ipak zaneo svojom veličinom i veličinom svoje zemlje i tako se opasno poigrao sa ekonomskom budućnošću svojih 80 miliona sugrađana.

  • Vladimir Gligorov: Subvencije Vladimir Gligorov: Subvencije

    Zašto bi se subvencionisala privatna, strana ili domaća ulaganja? Ako sam dobro razumeo, i Savez za Srbiju namerava da nastavi sa subvencijama, samo bi da ih uslovi, pre svega kada je reč o stranim ulaganjima, većim platama za zaposlene.

  • Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice” Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice”

    Udarna vest 1. juna tekuće godine u svim srpskim medijima bila je da je Njegovo Veličanstvo Predsednik Srbije priredio svečani prijem za fudbalsku reprezentaciju naše zemlje, stručni štab i članove rukovodstva Fudbalskog saveza Srbije.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    Nije lako razumeti zašto bi opozicija nudila program koji su naprednjaci napustili jer s njim nisu mogli da dođu na vlast i na njoj ostanu.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side