15.01.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Crkva i politika

Vladimir Gligorov: Crkva i politika
Nije zapravo jasno zašto se računa da je zamrznuti konflikt bolje rešenje od normalizacije odnosa sa kosovskim vlastima? Bolje sa stanovišta srpskih interesa. Ostaviću za trenutak po strani koji su to tačno interesi.

Ako dobro razumem glasnogovornike Srpske pravoslavne crkve (SPC), normalizacija jeste poklanjanje Kosova Albancima, dok se zamrzavanjem konflikta omogućava da se ono što je oteto vrati (istim sredstvima, dakle silom). Tako da, ako dobro razumem, SPC poziva na vojno ili drugo rešenje koje se zasniva na sili. Ovo tumačenje potkrepljuju i izjave da se očekuju promene odnosa snaga, pa će se onda “oteto vratiti”. Ne promene odnosa snaga između Srba i Albanaca već između velikih sila, gde će Rusija i Kina nadjačati Evropu i Ameriku i Srbiji vratiti Kosovo.

To opravdava politiku zamrznutog konflikta. Ostavljam po strani šta je to zamrznuti konflikt, jer sam o tome već pisao, i uzimam da se želi reći da je potrebno imati trajno neprijateljske odnose sa Kosovskim vlastima, do časa kada se odnos snaga promeni i srpska se vlast, uz pomoć prijateljskih velikih sila, ponovo uspostavi na Kosovu. Ne pretpostavlja se saglasnost Albanaca. Jer, kako se kaže, pošteni Albanci ionako znaju da im Kosovo ne pripada.

Zašto je to bolje od normalizacije odnosa? Pretpostavljam da se želi reći, u skladu sa prethodnim zagovaranjem neprijateljstva do povratka srpske vlasti na Kosovu, da bi Albanci, koji sada znaju da im Kosovo ne pripada tada poverovali da im u stvari pripada, pa bi povratak srpske vlasti na Kosovu postao ostvarljiv jedino ukoliko bi se s tim kosovski Albanci složili. A opet, velike sile, one koje će nadjačati Ameriku i Evropu, te će velike sile biti nespremne da silom primoraju Albance da vlast predaju Srbiji. I Kosovo bi zauvek bilo poklonjeno Albancima, a onda slede gubici istorije, tradicije, identiteta, vere, nacije i ukratko svega.

Zašto bi silom bilo lakše nego milom? Kada se promeni odnos snaga. Ja bih pomislio upravo obratno, da bi bilo lakše stanovnike Kosova uveriti da je u njihovom interesu da stupe u neku vrstu političkog saveza sa Srbijom jer bi to zagovarali novi vladari sveta – Rusija i Kina. Ako ni zbog čega drugog, onda zato što bi to zahtevalo manje žrtava, a bilo bi lakše i Evropi i Americi da se s tim saglase, pogotovo usled toga što više odnos snaga ne bi bio na njihovoj strani. Primena sile bila bi skuplji postupak za sve. Pa ako bi svima bilo jasno koji je konačni ishod, zašto ne bi moglo milom nego bi bila potrebna sila?

Uostalom, to ne mora da bude samo hipotetičko pitanje. U slučaju gubitka Kosova srpski su predstavnici više puta imali priliku da procene odnos snaga i da potraže političko rešenje. Zaista, Kosovo bi verovatno ostvarilo nezavisnost jer je, u ovom bi se kontekstu moglo reći, takav bio odnos snaga (ovo nikako nije izvesno, no ostavljam to po strani), ali bi onda Srbija na isti način postigla povoljan politički ishod kada bi se taj odnos snaga promenio, kao što se očekuje da će se promeniti. Osim što bi u međuvremenu odnosi između Srbije i Kosova bili normalni, što ne znači i prijateljski, mada i to nije isključeno kada je reč o budućim generacijama koje ne moraju da brane svoj identitet neprijateljstvom.

Koje su prednosti normalizacije, može se pitati? Pa, zapravo, nisu male. Tu bi sada bilo neophodno identifikovati interese koje srpska država, građani Srbije i srpski narod, a i SPC, imaju na Kosovu. Uzmimo da je crkveni interes da se bavi svojim poslom nesmetano i bezbedno, to bi trebalo da je jedan vid normalizacije odnosa. Recimo da je interes građana Srbije da ulažu na Kosovu ili da se tamo nastanjuju i rade i žive, to bi trebalo da je jedan od ciljeva normalizacije. Neka je interes srpskog naroda da tamo proslavlja praznike i obnavlja znanja iz istorije i kulture, to bi normalizacija trebalo da omogući. Zapravo, nije jasno koji konkretni interes ne bi bio ostvariv normalizacijom odnosa, osim što bi bilo potrebno sve to raditi uz saradnju kosovskih vlasti. Ukoliko bi tu mogao da bude problem jezik, dakle način komunikacije s tim vlastima, to bi takođe bio predmet normalizacije. Jer je srpski jezik i tako službeni jezik na Kosovu.

Uzmimo, svejedno, da to nije dovoljno da se sačuva srpski identitet, ništa ne stoji na putu srpskim vlastima, uz saradnju Srpske pravoslavne crkve, da, kada dođe vreme, kada se promeni odnos snaga, da dakle ponude Albancima da sa srpskim vlastima zajednički upravljaju Kosovom. Računam da se ne teži uspostavljanju vanrednog stanja kao trajnog oblika vlasti na Kosovu. Računam da se ne želi vlast na Kosovu uz nepomirljivo neprijateljstvo sa albanskim građanima koji tamo žive. Ako ne, onda zašto je bolje silom nego milom?

I uostalom, zašto nije moguće normalizacijom odnosa sa kosovskom državom obezbediti srpske interese, bilo verske ili svetovne? Jer, na kraju krajeva, uzmimo da se odnos snaga ne promeni ili bar ne sa očekivanom politikom novih velikih svetskih sila, šta onda?

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 15.01.2018, 18:53h Nenad Aleksić (5)

    Odličan tekst, koji svi građani Srbije i svi Srbi treba da pročitaju. Razložno je pokazano gde je istina, a onda se jasno vidi da se pomoću Kosova u stvari teži održanju vlasti, kako ranijih tako i ove, jer je toj vlasti kosovsko pitanje isto što je nekad bila izgradnja socijalizma. Bez toga, nema vlasti!

Festival Srpske Trpeze
Pročitajte i...
  • Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji

    SLIKA 1. Na tribini SNS u Beški 17. januara 2017. došlo je do incidenta kada su aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava razvukli transparent “Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama” i izrazili protest duvanjem u pištaljke.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

  • Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit

    Kao što se vidi iz Slike 1, izvor svih podataka je Eurostat, BDP po glavi stanovnika po kupovnoj snazi, po EU standardu (PPS), u Srbiji stagnira u odnos na EU28 od 2008, kao uostalom i prosečni BDP za taj period.

  • Dimitrije Boarov: Turske opomene Dimitrije Boarov: Turske opomene

    Kada u jednoj velikoj privredi kao što je turska u jednom danu (petak prošle sedmice) paritet domaće lire prema američkom dolaru padne oko 18 odsto, onda se to ne može tumačiti samo Trampovim spoljnotrgovinskim ludorijama i dupliranjem carinskih taksi na uvoz aluminijuma i čelika i iz Turske nego i znakom da se svemoćni turski predsednik Tajip Erdogan ipak zaneo svojom veličinom i veličinom svoje zemlje i tako se opasno poigrao sa ekonomskom budućnošću svojih 80 miliona sugrađana.

  • Vladimir Gligorov: Subvencije Vladimir Gligorov: Subvencije

    Zašto bi se subvencionisala privatna, strana ili domaća ulaganja? Ako sam dobro razumeo, i Savez za Srbiju namerava da nastavi sa subvencijama, samo bi da ih uslovi, pre svega kada je reč o stranim ulaganjima, većim platama za zaposlene.

  • Mijat Lakićević: Savez za izolaciju Mijat Lakićević: Savez za izolaciju

    Da li je Tramp trapav, lud ili glup, nije ni važno – bar ne u kontekstu ove priče – ali je svojom izjavom o nekim “agresivnim Montenegrinima koji prete da izazovu treći svetski rat” američki predsednik, kao što je to već konstatovano, u stvari otkrio na šta mu se ruski kolega žalio.

  • Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice” Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice”

    Udarna vest 1. juna tekuće godine u svim srpskim medijima bila je da je Njegovo Veličanstvo Predsednik Srbije priredio svečani prijem za fudbalsku reprezentaciju naše zemlje, stručni štab i članove rukovodstva Fudbalskog saveza Srbije.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side