Vladimir Gligorov: Čemu vlada
08.08.2016 Beograd

Vladimir Gligorov: Čemu vlada

Vladimir Gligorov: Čemu vlada
U većini susednih zemalja vlade su ili nestabilne, ili su tehničke, ili su lišene značajnijeg uticaja. U Makedoniji se pripremaju prevremeni izbori i to već praktično godinu dana. U Crnoj Gori je takođe na vlasti privremena koalicija, kojoj je osnovni zadatak da pripremi predstojeće izbore.

U Hrvatskoj predstoje prevremeni izbori jer je vlada izgubila poverenje, i to manje od godinu dana posle redovnih. U Bosni i Hercegovini centralna vlada u svakom slučaju nema potrebna ovlašćenja i od nje mnogo ne zavisi. U nekim drugim susednim zemljama vlade su uspele da prevaziđu krize poverenja što, međutim, ne znači da novi potresi ne mogu da izbiju relativno brzo i neočekivano.

Konačno, u Srbiji je tek potrebno sastaviti Vladu, mada su prevremeni izbori završeni pre nekoliko meseci i ishod je bio nedvosmislen. Nagađanja o tome zašto se ne žuri s novom vladom nisu posebno informativna. Jer, šta će se tačno promeniti kada ona bude izabrana? Ministri, novi i stari, nemaju neku nezavisnu političku težinu, a od njih se ne očekuje da razviju neki sopstveni program u oblasti za koju će biti, kada budu, zaduženi. Uz to, Vlada nema neki jasan mandat koji bi proisticao iz predizbornih sučeljavanja različitih političkih programa. Zapravo, o namerama Vlade će se znati više kada budu predstavljene Skupštini. Šta će od toga biti i sprovedeno, to ostaje da se vidi.

Ono što je zanimljivo jeste da se ne mali broj zemalja navikava na to da zapravo i nema vladu, bar ne u uobičajenom smislu te reći. U Hrvatskoj su stvari naizgled drukčije, ali će svakako proteći godinu dana a da zapravo vlade, sa autoritetom i sposobnošću da donosi odluke, neće biti. Jer, posle parlamentarnih izbora prošle godine sastavljena je tako da je bilo jasno da neće potrajati, kao što i nije. A proći će verovatno pola godine dok se ne izabere nova. Ukoliko i ta ne bude stabilna, što nije nemoguće, zemlja će početi da se navikava na to da zapravo i nema vladu.

U nekim evropskim zemljama to nije problem naprosto zato što imaju efikasnu birokratiju, a tu je i Evropska unija. U Hrvatskoj je ovaj drugi uslov zadovoljen, što će svakako biti od pomoći kod održanja stabilnosti. I u drugim zemljama u okruženju članstvo u EU stabilizuje, bez obzira na nedostatak podrške vladi ili poverenja u nju. No, ukoliko birokratija nije efikasna i ako je korumpirana, a isto važi i za sistem vladavine prava, članstvo u EU ne može da obezbedi stabilnost naročito dugo.

Problem pak zemalja koje nisu članice EU, makar što su kandidati za članstvo, jeste taj što stabilizaciona uloga EU nije naročito jaka. A korupcija je u ne maloj meri način obavljanja poslova. Drukčije se na ovo poslednje ukazuje čestim isticanjem potrebe za “jakim institucijama”. Naravno, institucije same ne mogu da rade ništa, no tu se misli na odsustvo diskrecione vlasti. A opet, ukoliko “institucije nisu jake” diskreciona vlast je zapravo ona koja omogućava da se poslovi obavljaju. Usled čega rasprostranjena korupcija jeste zapravo način na koji se obezbeđuju i funkcionalnost i stabilnost.

Tako da se može postaviti pitanje: čemu vlada? Uzmimo primer Bosne i Hercegovine. Ukoliko bi se očekivalo da Vlada donosi odluke i u tome je podržava Skupština, to bi destabilizovalo stanje stvari. Kako se vidi na svakom primeru gde se koliko-toliko teži uspostavljanju vladavine prava, to ugrožava stabilnost sistema koji je zasnovan na diskrecionoj vlasti i na njenom korišćenju. Slično je stanje stvari u Crnoj Gori i u Makedoniji ili je tako bilo do političke krize u koju su ove zemlje zapale.

Slično je i u Srbiji. Ideja da bi mogla da postoji vlada destabilizuje. Srbija, Makedonija, Crna Gora i još neke zemlje u okruženju funkcionišu tako što zapravo vlade u pravom smislu te reči i nema. Eventualno njihovo uspostavljanje destabilizovalo bi, ili kako se to kaže reformisalo, sistem vlasti i otežalo poslovanje i uopšte funkcionisanje svakodnevnog života. Taj sistem se zasniva na složenim odnosima diskrecionih ovlašćenja i moći da se koriste materijalna i nematerijalna sredstva i već pominjane institucije. Unošenje reda, ili “jačanje institucija”, ili izbor stvarne vlade ugrozilo bi stabilnost. A u zemljama gde je nemoć ljudi velika, stabilnost je važna.

U zemljama sa efikasnom birokratijom vlada postaje potrebna kada njen nedostatak počne da utiče na, recimo, privrednu aktivnost ili na socijalnu stabilnost. Ovo nije slučaj sa zemljama koje decenijama imaju veoma malo zaposlenih i veoma mnogo nezaposlenih, čak i uz značajnu emigraciju. U tim okolnostima povećava se privlačnost diskrecione vlasti, a ne očekuje se mnogo od neke nove vlade. Vlade zapravo nisu ni potrebne, kad već nisu štetne.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 9.08.2016, 08:01h Kako "čemu"!

    "Vladimir Gligorov: Čemu vlada" ... - Kako "čemu?" - Pa, da ministri PRIMAJU PLATE, da se voze limuzinama, da posećuju strane ministre i primaju ih, da daju izjave za štampu... Kako "čemu"? Ihaa, ima tušta i tma ministarskih poslova!

Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Vladimir Gligorov: Plate Vladimir Gligorov: Plate

    Udvostručiti plate u evrima za, recimo, pet godina veoma je teško ostvarljivo.

  • Dimitrije Boarov: Posle izbora Dimitrije Boarov: Posle izbora

    Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.

  • Vladimir Gligorov: Lična vlast Vladimir Gligorov: Lična vlast

    U Srbiji je zapravo skandal sve što je povezano sa epidemijom. Sa stanovišta vlasti, to što je izmakla kontroli. Vladar nije garantor sigurnosti već sam deluje nesigurno.

  • Vladimir Gligorov: Improvizacije Vladimir Gligorov: Improvizacije

    Kako već i biva sa improvizacijama, i ova oko susreta u Americi neslavno je prošla. Slično će, međutim, biti i sa briselskim zabludama.

  • Jelka Jovanović: Nova pritvorska jedinica Jelka Jovanović: Nova pritvorska jedinica

    Nije Sheveningen iz kojeg su Srbiji dugo stizali izveštaji o pritvorenicima Haškog tribunala, nije ni znameniti “29”, kako se još kolokvijalno naziva zgrada Policijske uprave Beograd iliti SUP, a nije ni CeZe, kako najvećem zatvoru u Beogradu od “milja” tepaju i zatvorenici i ini.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side