27.03.2017 Beograd

Vladimir Gligorov: Carinska unija

Vladimir Gligorov: Carinska unija
Možda je reč o nesporazumu. Jer, šta je carinska unija? To je kada grupa zemalja ima istu politiku carina prema ostatku sveta. Recimo, Evropska unija je, pored svega ostalog, carinska unija, što će reći da sve članice EU imaju isti carinski režim sa svim drugim zemljama u svetu.

To, opet, znači da carinska unija pregovara sa drugim zemljama o eventualnoj promeni trgovačkog ugovora, ako ga ima. I isto tako i kada je reč o članstvu u multilateralnim trgovačkim organizacijama.

Primera radi, ako bi Srbija postala članica Evropske unije, ona bi preuzela carinsku politiku EU prema ostatku sveta. I kao što je više puta istakao ruski ambasador u Srbiji, a to je ponavljao i predsednik Nikolić, a i drugi političari, posebno oni koji se zalažu za bliske veze sa Rusijom, članstvo u EU podrazumeva raskid ugovora o slobodnoj trgovini sa Rusijom, osim ukoliko EU ne bi sklopila takav ugovor sa Rusijom.

Uzmimo sada da se oformi balkanska carinska unija. Članice bi, naravno, bile zemlje koje trenutno nisu učlanjene u EU. To bi značilo da bi, recimo, Bosna i Hercegovina i Srbija imale isti carinski režim sa svim drugim zemljama u svetu. To bi se odnosilo na EU, Rusiju i ostatak sveta. Šta bi značilo?

Obe zemlje nisu članice Svetske trgovinske organizacije (STO), što znači da ne bi morale da se rukovode obavezama prema ovoj multilateralnoj organizaciji. Ali, kako obe teže da se učlane, verovatno bi vodile računa o pravilima ove organizacije. Moglo bi se pretpostaviti da bi sve druge zemlje, gde je većina učlanjena u STO, bile spremne da se takođe rukovode pravilima Svetske organizacije.

U slučaju EU, međutim, stvari stoje drukčije. Srbija je uklonila carinska ograničenja u trgovini sa EU, dok je Bosna i Hercegovina u obavezi da u potpunosti ukloni carinsku zaštitu na uvoz iz EU do 2020. EU je već unilateralno ukinula carine svim balkanskim zemljama koje nisu njeni članovi, tako da se sa te strane ništa ne menja. Ali, carinska unija bi zahtevala da se ubrza ukidanje carina na uvoz iz EU u svim zemljama članicama te carinske unije.

Isto važi i za trgovinu sa Rusijom. Srbija ima ugovor o slobodnoj trgovini sa Rusijom, a druge zemlje članice moguće balkanske carinske unije ga nemaju. To bi moralo da se ujednači. Za to bi bili potrebni pregovori sa Rusijom, čiji bi ishod bio ili ugovor o slobodnoj trgovini carinske unije sa Rusijom ili odgovarajuća carinska zaštita, što znači da Srbija više ne bi imala režim slobodne trgovine sa Rusijom koji ima sada.

Ujednačavanje carina bilo bi potrebno i trgovini sa svim drugim zemljama. Kolike su trenutne razlike zavisi bar delimično od toga da li je reč o zemlji članici Svetske trgovinske organizacije ili ne. No, verovatno i od bilateralnih sporazuma ili unilateralnih mera, bilo da je reč o postojanju ili nepostojanju carina. Moglo bi možda da se prihvati pravilo da se ustanovi režim zemlje čije su carine najniže, ali to ne mora da utiče na carinsku politiku trećih zemalja, koje mogu da teže da povećaju carine ukoliko misle da bi carinska unija bila konkurentnija od pojedinačnih zemalja članica.

To bi naravno bila nova činjenica i kod učlanjenja u STO preostalih zemlja koje o članstvu još uvek pregovaraju, kao što je slučaj i sa Srbijom. Ukoliko bi se stvaranje carinske unije uslovilo članstvom u STO, to bi moglo da odloži ujednačavanje carina bar dok se ti pregovori ne završe, mada bi, naravno, sve to moglo da se odvija i paralelno.

Alternativna ideja bi mogla da bude da sve balkanske zemlje koje nisu članice EU preuzmu carinsku zaštitu EU. Drugačije rečeno, da sa njom stupe u carinsku uniju. Imajući u vidu značaj trgovine sa EU i unutar regionalne zone slobodne trgovine CEFTA, to bi pokrilo najveći deo izvoza, ali bi preostao uvoz iz Rusije i drugih zemalja proizvođača energenata. Naravno, ukoliko bi EU pregovarala s njima, a tim bi se pregovorima uredili i odnosi zemalja članica carinske unije sa EU, što bi trebalo da vodi povoljnijim sporazumima od onih koje bi balkanske zemlje same mogle da obezbede. Osim, naravno, dokle god postoji režim sankcija između EU i Rusije.

Šta bi bila eventualna korist od carinske unije? Za male balkanske zemlje koje su ostale izvan EU, i čije se učlanjenje može odužiti, od velikog je značaja da budu viđene kao regionalno područje za ulaganje. Eventualne dobiti od trgovačke politike su male, ako ih uopšte ima, dok bi eventualan dolazak multinacionalnih kompanija, uz značajne regionalne infrastrukturne projekte, mogao da bude od velikog značaja, razvojno posmatrano. Ukoliko bi se regionalno povezivanje moglo ubrzati, neke od prednosti članstva u EU, kao što je povećani interes za regionalna ulaganja, moglebi da se obezbede i pre članstva.

Politički, to je privlačno jer je regionalna saradnja popularna, ali preostaje problem trgovačkih i drugih odnosa sa Rusijom.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Daleko je inovativna privreda Dimitrije Boarov: Daleko je inovativna privreda

    Premijerka Srbije Ana Brnabić dala je poslednjih dana nekoliko rutinskih izjava i intervjua, ali je, za one koji i dalje tragaju za njenom osnovnom koncepcijom razvojne politike, najzanimljiviji insert iz njenog razgovora sa urednikom Blica Rankom Pivljaninom (12. decembra).

  • Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam

    Svekolika borba protiv svakojakih ekstremizama trpi istrajne i dalekosežne poraze protiv samo jednog od njih – sistemskog ekstremizma. Gotovo sva ustrojstva su omogućila da minimalna manjina maksimalizuje svoju premoć, ekonomsku, a sve više i političku, nad većinom savremenika – uveravaju internacionalni i nacionalni istraživači.

  • Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić

    Ko drži ključeve Beograda, drži ključeve Srbije. Zato nije čudo što se oštre sablje i koplja za beogradski boj. Beograd ima ogroman ne samo simboličko-politički nego i praktično ekonomski značaj. U stvari, da nije drugog ne bi bilo ni prvog.

  • Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost

    Poznat vam je, svakako, lider koji medije kritikuje kao svoje neprijatelje iako njegovi nastupi dominiraju javnim prostorom, kome se, uprkos zapadnom kursu, istražuju sporne veze sa Rusijom i Kinom i koji za iskušenja domovine najviše krivi njen “bivši režim”. Ali, takvom opisu odgovara, premijerno, i predsednik – Amerike.

  • Vladimir Gligorov: Lokalni izbori Vladimir Gligorov: Lokalni izbori

    Kada stranka na vlasti, pogotovo ako je sklona autoritarizmu, dobije lokalne izbore sa dvotrećinskom većinom (o tročetvrtinskoj da i ne govorimo), to je veoma rđav znak za demokratiju, ali nije dobro ni za tu stranku.

  • Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu

    Ono što je George Harrison bio u Beatlesima, Predrag Lucić bio je u Feral Tribuneu. Samozatajan i marljiv po vlastitom izboru uvijek malo u drugom planu, ne zbog toga što bi ga tamo netko gurao (jer ondje nije ni pripadao), već što se sâm tako postavljao.

  • Vladimir Gligorov: Dva populizma Vladimir Gligorov: Dva populizma

    Najviše je ekonomskih istraživanja populizma u Latinskoj Americi. Ovo i zato što je na tom iskustvu nastao i takozvani Vašingtonski konsenzus (Williamson 1990), koji je posebno predmet kritike ekonomista i komentatora na levici, mada ne samo njih.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw