27.03.2017 Beograd

Vladimir Gligorov: Carinska unija

Vladimir Gligorov: Carinska unija
Možda je reč o nesporazumu. Jer, šta je carinska unija? To je kada grupa zemalja ima istu politiku carina prema ostatku sveta. Recimo, Evropska unija je, pored svega ostalog, carinska unija, što će reći da sve članice EU imaju isti carinski režim sa svim drugim zemljama u svetu.

To, opet, znači da carinska unija pregovara sa drugim zemljama o eventualnoj promeni trgovačkog ugovora, ako ga ima. I isto tako i kada je reč o članstvu u multilateralnim trgovačkim organizacijama.

Primera radi, ako bi Srbija postala članica Evropske unije, ona bi preuzela carinsku politiku EU prema ostatku sveta. I kao što je više puta istakao ruski ambasador u Srbiji, a to je ponavljao i predsednik Nikolić, a i drugi političari, posebno oni koji se zalažu za bliske veze sa Rusijom, članstvo u EU podrazumeva raskid ugovora o slobodnoj trgovini sa Rusijom, osim ukoliko EU ne bi sklopila takav ugovor sa Rusijom.

Uzmimo sada da se oformi balkanska carinska unija. Članice bi, naravno, bile zemlje koje trenutno nisu učlanjene u EU. To bi značilo da bi, recimo, Bosna i Hercegovina i Srbija imale isti carinski režim sa svim drugim zemljama u svetu. To bi se odnosilo na EU, Rusiju i ostatak sveta. Šta bi značilo?

Obe zemlje nisu članice Svetske trgovinske organizacije (STO), što znači da ne bi morale da se rukovode obavezama prema ovoj multilateralnoj organizaciji. Ali, kako obe teže da se učlane, verovatno bi vodile računa o pravilima ove organizacije. Moglo bi se pretpostaviti da bi sve druge zemlje, gde je većina učlanjena u STO, bile spremne da se takođe rukovode pravilima Svetske organizacije.

U slučaju EU, međutim, stvari stoje drukčije. Srbija je uklonila carinska ograničenja u trgovini sa EU, dok je Bosna i Hercegovina u obavezi da u potpunosti ukloni carinsku zaštitu na uvoz iz EU do 2020. EU je već unilateralno ukinula carine svim balkanskim zemljama koje nisu njeni članovi, tako da se sa te strane ništa ne menja. Ali, carinska unija bi zahtevala da se ubrza ukidanje carina na uvoz iz EU u svim zemljama članicama te carinske unije.

Isto važi i za trgovinu sa Rusijom. Srbija ima ugovor o slobodnoj trgovini sa Rusijom, a druge zemlje članice moguće balkanske carinske unije ga nemaju. To bi moralo da se ujednači. Za to bi bili potrebni pregovori sa Rusijom, čiji bi ishod bio ili ugovor o slobodnoj trgovini carinske unije sa Rusijom ili odgovarajuća carinska zaštita, što znači da Srbija više ne bi imala režim slobodne trgovine sa Rusijom koji ima sada.

Ujednačavanje carina bilo bi potrebno i trgovini sa svim drugim zemljama. Kolike su trenutne razlike zavisi bar delimično od toga da li je reč o zemlji članici Svetske trgovinske organizacije ili ne. No, verovatno i od bilateralnih sporazuma ili unilateralnih mera, bilo da je reč o postojanju ili nepostojanju carina. Moglo bi možda da se prihvati pravilo da se ustanovi režim zemlje čije su carine najniže, ali to ne mora da utiče na carinsku politiku trećih zemalja, koje mogu da teže da povećaju carine ukoliko misle da bi carinska unija bila konkurentnija od pojedinačnih zemalja članica.

To bi naravno bila nova činjenica i kod učlanjenja u STO preostalih zemlja koje o članstvu još uvek pregovaraju, kao što je slučaj i sa Srbijom. Ukoliko bi se stvaranje carinske unije uslovilo članstvom u STO, to bi moglo da odloži ujednačavanje carina bar dok se ti pregovori ne završe, mada bi, naravno, sve to moglo da se odvija i paralelno.

Alternativna ideja bi mogla da bude da sve balkanske zemlje koje nisu članice EU preuzmu carinsku zaštitu EU. Drugačije rečeno, da sa njom stupe u carinsku uniju. Imajući u vidu značaj trgovine sa EU i unutar regionalne zone slobodne trgovine CEFTA, to bi pokrilo najveći deo izvoza, ali bi preostao uvoz iz Rusije i drugih zemalja proizvođača energenata. Naravno, ukoliko bi EU pregovarala s njima, a tim bi se pregovorima uredili i odnosi zemalja članica carinske unije sa EU, što bi trebalo da vodi povoljnijim sporazumima od onih koje bi balkanske zemlje same mogle da obezbede. Osim, naravno, dokle god postoji režim sankcija između EU i Rusije.

Šta bi bila eventualna korist od carinske unije? Za male balkanske zemlje koje su ostale izvan EU, i čije se učlanjenje može odužiti, od velikog je značaja da budu viđene kao regionalno područje za ulaganje. Eventualne dobiti od trgovačke politike su male, ako ih uopšte ima, dok bi eventualan dolazak multinacionalnih kompanija, uz značajne regionalne infrastrukturne projekte, mogao da bude od velikog značaja, razvojno posmatrano. Ukoliko bi se regionalno povezivanje moglo ubrzati, neke od prednosti članstva u EU, kao što je povećani interes za regionalna ulaganja, moglebi da se obezbede i pre članstva.

Politički, to je privlačno jer je regionalna saradnja popularna, ali preostaje problem trgovačkih i drugih odnosa sa Rusijom.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Sve manje nevinih Momčilo Pantelić: Sve manje nevinih

    Zlatna olimpijska medalja u hokeju najveća je pobeda Rusa posle američkih predsedničkih izbora 2016.

  • Momčilo Pantelić: Glasovi ne poznaju granice Momčilo Pantelić: Glasovi ne poznaju granice

    Birači raznih sorti ovih dana dosežu domete pevača belosvetskih hitova. I njihovi skromni glasovi, takoreći glasići, kao da više ne poznaju granice.

  • Erik Gordi: Univerzitetski štrajk - zašto, kako i šta Erik Gordi: Univerzitetski štrajk - zašto, kako i šta

    Već dve sedmice zaposleni na univerzitetima širom Velike Britanije su u štrajku, koji sigurno ide u treću nedelju, pa ako ne dođe do rešenja, onda možda i u četvrtu. Događaj predstavlja najmasovniji pokret zaposlenih na britanskim univerzitetima u istoriji i prvu takvu uspešnu akciju za mnogo godina

  • Nebojša Pešić: Posmrtno pljačkanje sirotinje Nebojša Pešić: Posmrtno pljačkanje sirotinje

    Od svih skandaloznih vesti po kojima se Srbija razlikuje od ostatka sveta, čini se da je najskandaloznija bila ona iz Niša o posmrtnom pljačkanju sirotinje. Radna grupa koja je kontrolisala poslovanje niškog JKP “Gorica”, koje održava tamošnje groblje, ustanovila je da su takozvani socijalni slučajevi, odnosno siromašni ljudi, sahranjivani u ćebadima i sanducima sklepanim od dasaka iako je Grad Niš iz budžeta plaćao po 24.000 dinara za pogrebnu opremu i sahranu dostojnu čoveka.

  • Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta

    Kažu da se u poslednjih 125 godina vodi 25 ratova godišnje u proseku. U broju sukoba u kojima ima više od hiljadu žrtava (to su onda ratovi) najčešće su sudelovale Kina, Britanija, Francuska, USA i Rusija.

  • Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti

    Dok se ovde raspredaju priče treba li Kosovo da ostane “naš, a svetski” zamrznuti konflikt, smenila su se dva drastično različita zagrevanja na jednom od najdugotrajnijih zamrznutih konflikata – na Korejskom poluostrvu. U prvom, donedavnom – samo što se nije izmetnuo u vreli konflikt, i to nuklearni, a u drugom, ovih dana – počelo je diplomatsko otopljavanje odnosa koje budi nade u postepeno nekonfliktno odmrzavanje tog relikta Hladnog rata.

  • Dimitrije Boarov: Daleko je pravna država Dimitrije Boarov: Daleko je pravna država

    Izveštaj o radu sudova u 2017. godini, koji je prošle sedmice na skupu u Palati “Srbija” podneo Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda, iako pozitivno ocenjuje izvesne pomake u našoj sudskoj praksi, ipak potvrđuje rašireno uverenje da je naš sudski sistem i dalje nedovoljno efikasan i spor, da su sudovi pretrpani sporovima i da je u Srbiji parnica sve više – to jest da su u prethodne dve godine naši sudovi primili “milion i trista hiljada predmeta više nego što je bilo očekivano”.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw