20.05.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Carine

Vladimir Gligorov: Carine
Koja je razlika između američkih carina na uvoz iz Kine, kao uostalom i uzvratnih kineskih carina, i kosovskih carina na uvoz iz Srbije?

Možda će podsećanje na spor oko slobodne trgovine sa Evropskom unijom u vreme primene trgovačkog dela sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 2009-2010. pomoći. Računalo se koliko je srpska javna kasa izgubila na carinskim prihodima. Implicitna pretpostavka je bila da stranci, oni čiju robu uvozi Srbija, plaćaju te carine. Pa je sugestija bila da se zapravo smanjenjem i konačno ukidanjem carina strani izvoznici subvencionišu. Naravno, iz ove ili one zle namere, konspirativno u svakom slučaju. Ovo bi bilo tačno ukoliko se cena posle uvođenja carine ne bi promenila, pa bi srpski kupci plaćali isto kao i ranije, dok bi strani prodavac zaradio manje za onoliko kolika je carina jer bi za toliko morao da spusti cenu da bi prodavao na srpskom tržištu. To bi moglo da bude tačno za strane izvoznike koji su specijalizovani za srpsko tržište. Takvih je, međutim, malo, ako ih uopšte u Evropskoj uniji ima. Tako da su carine plaćali domaći potrošači. Negativan efekat za strane izvoznike je manja prodaja, ali kako je srpsko tržište malo, alternativni kupci u Evropi ili u svetu svakako ne nedostaju. Nasuprot tome, srpski izvoz bi trpeo od evropskih carina jer je cena po kojoj prodaje na tom tržištu za srpske izvoznike data, pošto je srpska izvozna ponuda mala. Tako da bi srpski izvoznici zaista morali da smanje cenu kako bi mogli da prodaju na evropskom tržištu, gde, naravno, imaju mnogo konkurenata. U načelu, međutim, ako transportni troškovi nisu veći od carinske zaštite, srpski proizvodi bi mogli da nađu kupce bilo gde u svetu po postojećim cenama, opet jer je reč o veoma malim količinama, pošto je srpska izvozna ponuda suviše mala da utiče na tržišne cene.

Uzmimo sada američke carine na kinesku robu i uzvratne kineske carine. Kineski problem je u tome što nije jednostavno naći zamenu američkom tržištu. Suviše je veliki kineski izvoz. Isto, međutim, važi i za američki izvoz u Kinu, mada ne u istoj meri jer je taj izvoz manji. Drukčije rečeno, kinesko je tržište manje, a zemlja ima suficit u razmeni sa Amerikom. Ali su obe zemlje značajno trgovački povezane, usled čega nije lako naći zamenu ni na strani uvoza niti na strani izvoza. Svakako ne za ukupnu trgovinsku razmenu. Ukoliko bi američki uvoznici tražili zamenu za kinesku robu, to bi povećalo njihovu cenu, ako ne baš do nivoa koji pokriva čitav iznos carina, onda svakako blizu tog nivoa. Isto bi važilo i ako bi se pokrenula američka proizvodnja u zamenu za uvoz iz Kine. Cena alternativne ponude, bilo iz inostranstva ili kod kuće, povećala bi cenu do nivoa približnog onom po kojem se prodaje kineska roba uz carinu. Tako da bi carinu platili potrošači u obema zemljama, dok bi određenu korist imao ostatak sveta. Pogotovo ukoliko je reč o manje produktivnim proizvođačima.

Uzmimo sada kosovski slučaj. Srpska izvozna ponuda nije mala za Kosovo, ali je mala ako se uzmu u obzir treće zemlje. Pogotovo je mala kosovska izvozna ponuda. Tako da bi efekti kosovskih carina na uvoz iz Srbije trebalo da dovedu samo do toga da se srpski proizvodi prodaju na nekim drugim tržištima. Takođe, da Kosovo uvozi robu iz drugih zemalja. Kako je reč o malim količinama, cene ne bi trebalo da se menjaju, a to opet znači da Kosovo ne bi trebalo da ima vidljivo povećan prihod od carina. Nekih troškova promene tržišta svakako ima, posebno kod trgovačkih posrednika ukoliko imaju neke specifične pogodnosti koje ne mogu da prilagode trgovini sa drugim tržištima.

No, na nivou privrede kao celine, i uostalom kada je reč o javnim finansijama, carine bi trebalo da promene trgovačke odnose, ali bi privredni efekat trebalo da bude sasvim mali.

Drukčije stoji stvar ako je reč o, da se prisetim Rikarda, kolonijalnoj trgovini. Drukčije rečeno, ukoliko srpski izvoznici i kosovski kupci nemaju valjanu alternativu. Recimo, sever Kosova je vezan za trgovinu sa Srbijom, a alternativnih snabdevača nema iz političkih i transportnih razloga. Ili zato što je tržište na severu Kosova monopolisano od uvoznika iz Srbije. Ovo može da bude ojačano činjenicom da su neki prihodi u dinarima, pa to olakšava trgovinu za dinare. Ukoliko je to slučaj, carine će pasti na teret potrošača na severu Kosova jer nemaju valjanu alternativu. U kojoj je to meri slučaj, ostaje da se vidi. Ali svakako srpska privreda ne bi trebalo da snosi neke značajnije gubitke. Osim ako se na Kosovo izvozi roba koja se nigde druge ne može prodati po konkurentskoj ceni.

Kada je reč o Kini i Americi, trgovačka strana stvari nije nezavisna od monetarne i strukturne (uglavnom regulatorne) politike, tako da nije lako reći kako će se stvari odvijati. Nema sumnje da će potrošači na obema stranama plaćati više carine. No, najveći će pritisak na vlade obeju zemalja vršiti proizvođači kojima nije lako da nađu alternativna tržišta. Videćemo da li je demokratija osetljivija na te pritiske od autokratije. Kosovske carine su u najvećoj meri sredstvo privredne secesije i ne mnogo više od toga.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 22.05.2019, 09:30h ljupa

    lepo si to "ekonomski" analizirao. jedino sto problem nije ekonomski. mislim na deo kosovo(srbija).

Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik

    “Vanredno ugrožavate istraživačko novinarstvo i slobodu izražavanja. Ma kakvi, najzad je dolijao kradljivac državnih tajni.” “Neće biti da je tako, onaj ko je otkrio tuđa nepočinstva ne može biti proganjan.” “Pravdajte ga koliko hoćete, ali veliki remetilac internacionalnih odnosa konačno je dopao u ruke nacionalnih pravdi.”

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat

    Crkve su izdale vernike, sindikati su izdali radnike, partije su izdale birače, države su izdale građane, građani su izdali sami sebe.

  • Dimitrije Boarov: Konfuzija Dimitrije Boarov: Konfuzija

    Bizarna izjava Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da je njegov plan za Kosovo propao jer ga nije prihvatio narod, te da će Srbiju to odbijanje skupo koštati kroz nekoliko decenija, verovatno je namenjena ne samo domaćoj nego i stranoj javnosti.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side