Vladimir Gligorov: Brojke i objašnjenja
11.05.2020 Beograd

Vladimir Gligorov: Brojke i objašnjenja

Vladimir Gligorov: Brojke i objašnjenja
U nekim zemljama je broj obolelih značajno veći nego u drugim, što će reći da je uzrok isti, a posledice su različite. To je ili zato što su okolnosti različite ili se razlikuju mere kojima se obuzdava epidemija. Šta o tome znamo?

Uzeo sam podatke koje prikuplja Džons Hopkins univerzitet i gledao da utvrdim koje veze postoje između pojedinih promenljivih. Recimo, ukazuje li broj testova, ukupan ili na milion stanovnika, na broj slučajeva ili da li testiranje razjašnjava razlike u smrtnosti u pojedinim zemljama. U Nemačkoj je broj obolelih veliki, ali je broj umrlih relativno mali, na primer, u poređenju sa Francuskom. A još je manji broj umrlih u Rusiji, mada broj obolelih veoma brzo raste i najverovatnije će se ona uskoro naći među pet zemalja s najvećim brojem obolelih. Opet, Turska ima veliki broj obolelih, ali relativno mali broj umrlih. Značajno manje od Nemačke, ali i značajno više od Rusije. I tako redom.

Ako se povežu podaci o broju testiranih, obolelih i umrlih, jasna je veza vidi između broja obolelih i broja umrlih, dok intenzitet testiranja ima manje jasnu vezu sa učestalošću obolelih i umrlih. Uzeo sam podatke za Evropu, mada se slika bitno ne menja ako se uzmu sve zemlje sveta. Ali manje se vidi na relativno maloj slici koja može da stane u novine.

Kao što se vidi na Slici 1, postoji veoma jaka povezanost između broja slučajeva i broja umrlih. Što bi trebalo da znači da je virus manje-više nepristrasan u efikasnosti usmrćivanja.

Postoje, međutim, odstupanja, a neka sam već pomenuo, ali verovatno je važnije razumeti šta utiče na broj obolelih, a razlike su, kao što se vidi na slici, prilične između relativno velike grupe zemalja s niskim nivoom obolelih i onih, uglavnom razvijenijih zemalja, sa značajno većim brojem obolelih na milion stanovnika. Kako objasniti tu razliku?

Razvijenost ne objašnjava dovoljno. Posebno je vidljivo da su zemlje centralne Evrope bolje prošle, ako se tako može reći, i to kako one razvijene, kao što je Austrija, tako i one koje su manje razvijene, kao susedna Slovačka. Neke se mogu smatrati perifernijim od drugih, što bi moglo da bude značajno. Ali, opet, nije sasvim jasno zašto bi to trebalo da umanji izloženost epidemiji, posebno ukoliko ona traje, kao što traje, već nekoliko meseci.

Slika 1: Broj obolelih i umrlih na milion stanovnika u Evropi

Politika zaštite bi onda bilo dodatno objašnjenje. Oko toga se vodi polemika kako među stručnjacima tako i među političarima. U svakom slučaju, imamo dovoljno različitih politika, pa možemo možda da ih uporedimo i eventualno tako objasnimo razlike u obolelosti. Uzeću dve.

Za zemlje srednje Evrope obično se vezuje politika relativno strogih mera društvenog razdvajanja. I u drugim, manje razvijenim zemljama pošlo se tim putem i rezultati su relativno pozitivni. No, u nekim od zemalja s najvećim brojem obolelih nije sasvim jasno da je ta politika imala sličan pozitivan uticaj. Posebno ukoliko se uzme u obzir da je bilo potrebno da protekne mnogo vremena da se dođe do željenih rezultata.

Druga politika je ona koja se vezuje za Švedsku i još poneku zemlju, gde se računa sa individualnom odgovornošću, ali je cilj da se dođe do toga da je velika većina stanovnika preležala bolest, pa da tako zemlja stekne kolektivni imunitet. Ta politika na početku je bila primenjena u Ujedinjenom Kraljevstvu i verovatno je donekle odgovorna za veoma rđave rezultate jer će ta zemlja biti najverovatnije druga po broju umrlih posle Amerike. No, rezultati u Švedskoj su bolji, a neki pominju i Belorusiju. U obema zemljama broj obolelih relativno je veliki, jedino što je u Belorusiji broj umrlih relativno mali.

Tako da se čini da je objašnjenje da relativna zatvorenost zbog nerazvijenosti, pravovremena primena politike fizičkog razdvajanja, individualna odgovornost i neke dodatne specifičnosti (recimo, nepostojanje staračkih domova) objašnjavaju smanjeni broj obolelih i tako i manji broj umrlih. Uz oprez kada je reč o kvalitetu podataka u ne malom broju slučajeva koji deluju kao izuzeci.

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
enovina
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih

    Kad je teško, onda žene. Pandemiji i manje podležu i više je obuzdavaju nego muškarci.

  • Vladimir Gligorov: Tri napomene Vladimir Gligorov: Tri napomene

    Prva je donekle akademska, mada su posledice po privrednu politiku, zapravo, značajne.

  • Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo

    Smanjuje se Grenland, a nivo morske površine raste. Ima li to neke veze s pojavom koronavirusa i epidemijom Covida-19. Reklo bi se da nema nikakve, ali to je zabluda: sve na ovom svijetu ima neke veze s poremećajem bioravnoteže planete na kojoj živimo.

  • Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini

    Kako se izvini kaže u Kini? Mora da je neka teška reč, kao u Srbiji, kako je to davno (stihom u naslovu) utvrdio Đorđe Balašević.

  • Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija

    Pre neki dan visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žosep Borel izjavio je da svetu i Evropi preti kriza biblijskih razmera zbog koronavirusa jer će zemlje u razvoju izgubiti sve prihode, budući da je došlo do kraha izvoza, cena nafte i sirovina, a turizam je stao, isto kao i doznake ekonomskih emigranata.

  • Mijat Lakićević: Kristalna noć Mijat Lakićević: Kristalna noć

    Kristalna noć, poznato je iz istorije, zbila se 9. novembra 1938, kada su nacisti razbijali izloge jevrejskih radnji u Nemačkoj. Noć u ponedeljak 3. maja – mada ne kao početak nego kao završni čin – kristalno jasno je pokazala da su građani Srbije postali neka vrsta “modernih Jevreja” čije su, ne izloge nego živote, razbijale grupe razularenih bandita.

  • Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture

    Malo je reći da svetsko tržište, od kojeg Srbija sve više zavisi, posle korone neće biti onakvo kakvo je bilo pre pandemije. Neće biti isto ni u samoj Srbiji. Zbog svega toga suočićemo se s hitnom potrebom restrukturiranja cele privrede, što obično prilično košta i donosi nove rizike.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side