13.11.2017 Beograd

Vladimir Gligorov: Biće bolje

Vladimir Gligorov: Biće bolje
Jedna anegdota iz 1968, jedna od retkih koje se sećam, potiče od italijanskog studenta koji je došao na takozvane Aprilske susrete studenata i nosio je, što tada nije bilo neuobičajeno, veliki crveni bedž s likom Mao Cedunga.

Drugi su ga studenti pitali da objasni šta se dogodilo sa Liu Šao Čijem, koji je pao u nemilost. Objašnjenje je bilo sledeće: Liu je po Maovom nalogu putovao Kinom da vidi kako stoje stvari. Po povratku ga je Mao pitao, “Kako stoje stvari”. Liu je odgovorio, “Odlično”. “Nije tačno”, navodno je rekao Mao, “stanje je savršeno i biće još bolje.”

Čitam obaveštenje za štampu Međunarodnog monetarnog fonda. MMF ocenjuje da “privredna aktivnost snažno napreduje”, uprkos privremenom zastoju, “jer rastu izvoz, ulaganja i potrošnja”. Procena je da će ove godine rast iznositi dva odsto, a sledeće 3,5. Sledeće će godine rast biti brži, to MMF ne kaže, ali je svojevremeno rečeno iz Vlade, jer će ove godine biti sporiji. U proseku će to biti, recimo, kao prošle godine, dakle oko 2,8 odsto. Za tri godine sporazuma sa Fondom, uz sledeću, dakle za četiri godine će prosečni privredni rast biti tek nešto iznad dva odsto. Ukoliko, naravno, sledeće godine ne bude mraza, suše, poplava i drugih okolnosti od kojih privredni rast u Srbiji očigledno značajno zavisi.

U saopštenju se ističe rast ulaganja, ali ona su u prvoj polovini godine zapravo iskazala umereniji rast nego što se očekivalo. Rast ulaganja bio je negde oko dva odsto i zapravo je počeo da se usporava već u poslednjem kvartalu prošle godine. Potrošnja države je zaista povećana, a i potrošnja domaćinstava, ovih drugih brže od rasta proizvodnje. Moguće je da MMF i vlada raspolažu detaljnijim podacima ili bar procenama o kretanjima u trećem kvartalu, no zasad imamo samo fleš ocenu privrednog rasta u trećem kvartalu, koji je tek nešto veći od dva odsto. Da bi ukupni privredni rast ove godine bio dva odsto, još uvek je potrebno da se rast proizvodnje značajno ubrza u poslednjem kvartalu, svakako iznad tri odsto.

Rast izvoza je svakako ohrabrujući, ali ove godine je ubrzan i rast uvoza, usled čega se povećava i trgovinski deficit. Štaviše, čini se da je i dalje tako kako je bilo i u prethodnim periodima, do daleko u prošlost, da ubrzanje privrednog rasta ide sa rastom uvoza. Tome se nema šta prigovoriti, jedino što neto izvoz u tom slučaju ne doprinosi ukupnom rastu proizvodnje. A opet, ukoliko ne rastu ulaganja, onda se uglavnom povećavaju izdaci na uvoz potrošne robe, a sa rastom cena nafte i gasa i na njih jer je privredni rast zapravo podstaknut potrošnjom.

Kao što se najavljuje i da će biti. Opet za one koje to zanima, saopštenje je zanimljivo ne samo zato što se zapravo zalaže za privredni rast zasnovan na većoj potrošnji, već se ne insistira previše na takozvanim strukturnim reformama. Koliko ja bar mogu da dokonam, MMF otprilike kaže da je politika fiskalne konsolidacije sprovedena, da će se stvari popraviti, a da bi bilo dobro i da se poradi na promenama koje se najavljuju iz godine u godinu od jednog programa do drugog. To je sasvim u skladu sa onim što je mandat Fonda, tako da nije sasvim jasno zašto je potrebno videti snažan privredni oporavak tamo gde ga nema.

Zapravo je nedovoljno jasno zašto rast u Srbiji nije bar dvostruko brži, recimo bar četiri odsto godišnje. Zanimljivo je u tom kontekstu razmotriti smislenost fiskalne konsolidacije. Naime, sada je kasa u suficitu ili će bar budžet takozvane opšte države po Fondu biti uravnotežen, a dug je smanjen za čitavih desetak procentnih poena u odnosu na bruto domaći proizvod. Ovo je delimično posledica promene kursa, više kurseva, u stvari. No, zanimljivo je videti koliko je fiskalna održivost uopšte problem zemalja kao što je Srbija ukoliko naravno ne čine sve da se privredna aktivnost ne povećava.

 

Razlika između kamate na javni dug i stope rasta

Izvor: Ameco

 

Na Slici se vidi da su Makedonija i Crna Gora, izuzev u godinama značajnog pada privredne proizvodnje, imale brži privredni rast od kamatne stope na javne dugove. Što znači da uz privredni rast budžet može da se zadužuje, mada je bolje umereno, a ne preterano. Podaci za Srbiju su samo za poslednjih nekoliko godina, ali svakako je ista slika vidljiva i u periodu pre 2008, dakle kada je privredni rast bio brži nego sada. Ovo nije neka izuzetna slika, finansijski uslovi u zemljama sa solidnim privrednim rastom, recimo u EU, po pravilu su povoljni. Eto, sada i u Srbiji, jedino što rasta nema.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nenad Živković: O nelagodi u kulturi Nenad Živković: O nelagodi u kulturi

    Srbija je na svom putu u slavu, večnost i Evropsku uniju zaglavljena ne samo u političkom i emotivnom glibu nerešenog statusa svoje kolevke već i u patetičnim izlučevinama droba severno od svog srca – šta je kome bliže, predmet ili organ; ona je još više, čini se beznadežno, potonula u sopstvenu nesposobnost da se suoči s neophodnošću da se menja zaistinski, temeljno i iznutra, kako bi uopšte postojala.

  • Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra" Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra"

    Kao i u samoj Rusiji, tako i u Srbiji stogodišnjica Velike oktobarske revolucije (7. novembra 1917) oficijelno praktično nije ni spomenuta iako je poredak “socijalizma”, zasnovan na tekovinama ovog epohalnog događaja 20. stoleća, i kod nas trajao skoro pola veka.

  • Dimitrije Boarov: Koska je bačena Dimitrije Boarov: Koska je bačena

    Nakon što je šef delegacije MMF-a za Srbiju Džejms Ruf završio svoju “tehničku posetu” Beogradu, Fiskalni savet je izašao u javnost sa svojom analizom fiskalnih kretanja u našoj zemlji ove godine, a tim povodom Pavle Petrović, šef Saveta, izjavio je krajem prošle sedmice da “postoji prostor za povećanje penzija i plata u javnom sektoru u 2018. i to do pet odsto u proseku, što odgovara rastu BDP-a” (Tanjug, 28. septembra).

  • Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici

    Teška optužba? Možda, posebno što nije reč o psihopatama koje zlostavljaju svoju decu na sve zamislive i nezamislive načine.

  • Vladimir Gligorov: Promene Vladimir Gligorov: Promene

    Koliko se privreda promenila u poslednjih nekoliko godina? Odgovor je – ne previše. Ovo se može videti u saopštenju Republičkog zavoda za statistiku o veličini, strukturi i rastu domaćeg proizvoda i dodate vrednosti od 2013. do danas.

  • Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji

    Iako je praktično nestala još pre 27 godina, Jugoslavija očigledno ponovo provocira istraživanja i izjašnjavanja u Srbiji.

  • Nebojša Pešić: Mafija i država Nebojša Pešić: Mafija i država

    Kada je pre godinu dana u sačekuši ubijen Aleksandar Stanković zvani Sale Mutavi, inače vođa navijačke grupe “Janičari”, osuđen za dilovanje droge i nelegalno posedovanje oružja, digao se čitav državni vrh.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side Zemunske kapije