13.11.2017 Beograd

Vladimir Gligorov: Biće bolje

Vladimir Gligorov: Biće bolje
Jedna anegdota iz 1968, jedna od retkih koje se sećam, potiče od italijanskog studenta koji je došao na takozvane Aprilske susrete studenata i nosio je, što tada nije bilo neuobičajeno, veliki crveni bedž s likom Mao Cedunga.

Drugi su ga studenti pitali da objasni šta se dogodilo sa Liu Šao Čijem, koji je pao u nemilost. Objašnjenje je bilo sledeće: Liu je po Maovom nalogu putovao Kinom da vidi kako stoje stvari. Po povratku ga je Mao pitao, “Kako stoje stvari”. Liu je odgovorio, “Odlično”. “Nije tačno”, navodno je rekao Mao, “stanje je savršeno i biće još bolje.”

Čitam obaveštenje za štampu Međunarodnog monetarnog fonda. MMF ocenjuje da “privredna aktivnost snažno napreduje”, uprkos privremenom zastoju, “jer rastu izvoz, ulaganja i potrošnja”. Procena je da će ove godine rast iznositi dva odsto, a sledeće 3,5. Sledeće će godine rast biti brži, to MMF ne kaže, ali je svojevremeno rečeno iz Vlade, jer će ove godine biti sporiji. U proseku će to biti, recimo, kao prošle godine, dakle oko 2,8 odsto. Za tri godine sporazuma sa Fondom, uz sledeću, dakle za četiri godine će prosečni privredni rast biti tek nešto iznad dva odsto. Ukoliko, naravno, sledeće godine ne bude mraza, suše, poplava i drugih okolnosti od kojih privredni rast u Srbiji očigledno značajno zavisi.

U saopštenju se ističe rast ulaganja, ali ona su u prvoj polovini godine zapravo iskazala umereniji rast nego što se očekivalo. Rast ulaganja bio je negde oko dva odsto i zapravo je počeo da se usporava već u poslednjem kvartalu prošle godine. Potrošnja države je zaista povećana, a i potrošnja domaćinstava, ovih drugih brže od rasta proizvodnje. Moguće je da MMF i vlada raspolažu detaljnijim podacima ili bar procenama o kretanjima u trećem kvartalu, no zasad imamo samo fleš ocenu privrednog rasta u trećem kvartalu, koji je tek nešto veći od dva odsto. Da bi ukupni privredni rast ove godine bio dva odsto, još uvek je potrebno da se rast proizvodnje značajno ubrza u poslednjem kvartalu, svakako iznad tri odsto.

Rast izvoza je svakako ohrabrujući, ali ove godine je ubrzan i rast uvoza, usled čega se povećava i trgovinski deficit. Štaviše, čini se da je i dalje tako kako je bilo i u prethodnim periodima, do daleko u prošlost, da ubrzanje privrednog rasta ide sa rastom uvoza. Tome se nema šta prigovoriti, jedino što neto izvoz u tom slučaju ne doprinosi ukupnom rastu proizvodnje. A opet, ukoliko ne rastu ulaganja, onda se uglavnom povećavaju izdaci na uvoz potrošne robe, a sa rastom cena nafte i gasa i na njih jer je privredni rast zapravo podstaknut potrošnjom.

Kao što se najavljuje i da će biti. Opet za one koje to zanima, saopštenje je zanimljivo ne samo zato što se zapravo zalaže za privredni rast zasnovan na većoj potrošnji, već se ne insistira previše na takozvanim strukturnim reformama. Koliko ja bar mogu da dokonam, MMF otprilike kaže da je politika fiskalne konsolidacije sprovedena, da će se stvari popraviti, a da bi bilo dobro i da se poradi na promenama koje se najavljuju iz godine u godinu od jednog programa do drugog. To je sasvim u skladu sa onim što je mandat Fonda, tako da nije sasvim jasno zašto je potrebno videti snažan privredni oporavak tamo gde ga nema.

Zapravo je nedovoljno jasno zašto rast u Srbiji nije bar dvostruko brži, recimo bar četiri odsto godišnje. Zanimljivo je u tom kontekstu razmotriti smislenost fiskalne konsolidacije. Naime, sada je kasa u suficitu ili će bar budžet takozvane opšte države po Fondu biti uravnotežen, a dug je smanjen za čitavih desetak procentnih poena u odnosu na bruto domaći proizvod. Ovo je delimično posledica promene kursa, više kurseva, u stvari. No, zanimljivo je videti koliko je fiskalna održivost uopšte problem zemalja kao što je Srbija ukoliko naravno ne čine sve da se privredna aktivnost ne povećava.

 

Razlika između kamate na javni dug i stope rasta

Izvor: Ameco

 

Na Slici se vidi da su Makedonija i Crna Gora, izuzev u godinama značajnog pada privredne proizvodnje, imale brži privredni rast od kamatne stope na javne dugove. Što znači da uz privredni rast budžet može da se zadužuje, mada je bolje umereno, a ne preterano. Podaci za Srbiju su samo za poslednjih nekoliko godina, ali svakako je ista slika vidljiva i u periodu pre 2008, dakle kada je privredni rast bio brži nego sada. Ovo nije neka izuzetna slika, finansijski uslovi u zemljama sa solidnim privrednim rastom, recimo u EU, po pravilu su povoljni. Eto, sada i u Srbiji, jedino što rasta nema.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: ID SRBIJE Nadežda Gaće: ID SRBIJE

    Srbija ima nesvakidašnji problem; živi sa zabunama oko definicije svoje teritorije.

  • Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo

    Posle makedonskog referenduma i glasanja o ustavnim promenama u Skupštini, ruska reakcija je bila da je sve to nelegitimno.

  • Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom

    Kosovska policija udvostručila je nagradu za informacije koje mogu doprineti rasvetljavanju ubistva predsednika Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, i ta je svota sada 20.000 evra, potvrdio je portalu Košev zamenik generalnog direktora Policije Kosova Dejan Janković u emisiji Slobodno srpski.

  • Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti

    Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).

  • Momčilo Pantelić: “Tropski Tramp” itd. Momčilo Pantelić: “Tropski Tramp” itd.

    Brazil se potvrdio kao zemlja vrhunskih paradoksa: hvaljen po tome što nema spoljnih neprijatelja, najednom je pokazao sklonost da na čelo države dovede političara koji masovno “vidi” neprijatelje unutar njega.

  • Vladimir Gligorov: Izbori u Bosni Vladimir Gligorov: Izbori u Bosni

    Prema istraživanjima javnog mnjenja Balkan Barometar, građani Bosne i Hercegovine su najnezadovoljniji na Balkanu i imaju negativna očekivanja.

  • Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka

    Pre nekoliko dana Vlada Hrvatske objavila je da će otkupiti 450 miliona kuna dugova petrohemijske fabrike u Kutini (veštačko đubrivo), te da će to biti prvi korak u prodaji ove firme INI i Prvom plinarskom društvu iz Vukovara (čiji je vlasnik Pavao Vujnovac iz Osijeka). Ovaj posao imaće formu dokapitalizacije, za čega će INA i PPG, kao budući većinski vlasnici, izdvojiti po 150 miliona kuna, dok će preostali deo finansijske infuzije Kutini obezbediti JANAF i još neki državni fondovi.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side