12.02.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Berza

Vladimir Gligorov: Berza
Zašto bankarske krize imaju veći negativan efekat od berzanskih kriza? Ovo je zanimljivo upravo sada kada je došlo do značajne korekcije u berzanskim vrednostima. Poređenja radi, panika iz 1987, pošto je došlo do velikog gubitka vrednosti akcija, bila je kratkotrajna i nije imala gotovo nikakav uticaj na privredna kretanja.

Nasuprot tome, bankarska kriza iz 2008. je imala dalekosežan uticaj i to ne samo na dohotke i proizvodnju, već i na politička i društvena kretanja.

Pomenute 1987, Fridmanu je postavljeno pitanje da li misli da ti ogromni gubici na berzama, koji su se i tada, ako se ne varam, izražavali u bilionima, u hiljadama milijardi, da li oni govore protiv efikasnosti tržišta kapitala? Na šta je on odgovorio pitanjem – koji gubici? I zaista, ako računate koliko imate novaca tako što ćete pogledati vrednost akcija sa kojima raspolažete u svakom datom času, ta će veličina varirati u zavisnosti od stanja na berzi. Imate onoliko koliko ćete dobiti kada akcije prodate. Ovo zato što deonice nemaju fiksnu nominalnu vrednost, koju opet dužnički papiri i novac imaju. Što je razlika koja je od velikog značaja.

Zašto je od velikog ili uopšte od bilo kakvog značaja? Jer, konačno, uvek se može jedno zameniti drugim, i ukoliko nema nekih značajnih ograničenja na finansijskim tržištima, ta mogućnost izbora bi trebalo da je dovoljna da obezbedi da se izbegnu eventualna iznenadna neželjena kretanja na finansijskom ili na tržištu kapitala. Tako da bi trebalo da je svejedno da li novac držite u deonicama ili u dužničkim obveznicama.

Nije, međutim, tako jer dok vrednost akcije određuje berza, veličina duga se vidi na papiru. Tako da možete i dobiti i izgubiti u odnosu na ono što je nominalna vrednost duga. I ukoliko izgubite više nego što možete pokriti, recimo, prodajom akcija, nastaje stanje bankrotstva. Zaista, pad vrednosti akcija utiče na to sa koliko kapitala pokrivate dugove, ali se ne očekuje da se prodajom deonica vraćaju dugovi, već iz prihoda od prodaje robe ili usluga. Ako tih prihoda nema, onda se gubi na kapitalu kako bi se pokrili dugovi ili se naprosto likvidiraju obaveze, čime se naravno stvaraju problemi drugima.

Ovo sve naravno važi i za banke. Usled čega one imaju posebnu ulogu u krizi. Pojednostavljeno govoreći, berze ne mogu da bankrotiraju mada mogu da prestanu da rade. Banke, međutim, mogu da bankrotiraju ukoliko ne mogu da naplate kredite i nemaju dovoljno kapitala da te gubitke pokriju. Ukoliko do toga dođe, mnogi koji imaju dužničke papire sa nominalnim vrednostima ispisanim na njima neće imati ništa ili će imati umanjenu vrednost. Kako su te obaveze u nominalnom iznosu međusobno povezane, ne samo kada je reč o dužnicima i poveriocima, već i među bankama, može da dođe do masovnog bankrotstva. Što je stanje koje nije jednostavno prevazići, usled čega finansijske krize znaju da traju mnogo duže od berzanskih.

Opet, između ovih tržišta postoji povezanost koja bi trebalo da deluje stabilizujuće u već pomenutom smislu da se iz deonica može preći u obveznice i obrnuto, kako bi se izbegli gubici na jednom ili drugom tržištu. To je i način na koji se čuva stabilnost kada se menja monetarna politika. U ovom času se očekuje da će američka centralna banka promeniti monetarni režim u tom smislu da će brže nego što se predviđalo početi da povećava kamatnu stopu. Drukčije rečeno, doći će do ubrzane normalizacije monetarne politike. To, otprilike, znači da će kamatna stopa biti negde oko četiri posto kako bi se ostvarila realna kamatna stopa od dva posto uz inflaciju od takođe dva posto. To bi trebalo da je usklađeno sa realnim privrednim rastom od oko dva posto. Kako je sada kamatna stopa značajno niža, berzanske i vrednosti dužničkih papira bi trebalo da se usklade sa tom promenom u monetarnoj politici.

Kako bi trebalo da izgleda ta promena? Prinosi na dužničke papire bi trebalo da se povećaju, što bi trebalo da dovede do korekcije na berzama. Koja je, možda, upravo u toku. Naravno, promena u monetarnoj politici će biti postepena, i svakako će trajati par godina, ali ako se očekuje da će do nje svakako doći, bolje je delati odmah nego kasnije, usled čega su kretanja na finansijskim i na tržištima kapitala burnija nego što stvarno stanje stvari zahteva ili opravdava.

Ukoliko je to tačno, onda ne sledi dužnička kriza, u kom slučaju berzanska korekcija ne bi trebalo da ima dalekosežne posledice po privredna kretanja. Naravno, neki će proći bolje a neki gore, u zavisnosti od toga koje su odluke doneli, ali to je upravo kako i treba da bude. Kao što je i bilo 1987. Drukčije je bilo 2008-2009. kada su bankrotirale banke, pa su pale i vrednosti akcija na berzama. Finansijska kriza je potrajala, uz još dugotrajniju krizu proizvodnje i zaposlenosti, dok su berze počele da se oporavljaju veoma brzo i beležile rast vrednosti akcija praktično bez prekida sve do sada.

Sada su se, sva je prilika, stvari promenile. Ukoliko je to tačno, ne bi trebalo da sledi kriza, već privredna normalizacija.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Vladimir Gligorov: Sledeća kriza Vladimir Gligorov: Sledeća kriza

    Američka centralna banka želi da normalizuje monetarnu politiku. Ovo je praktično promena monetarnog režima, i to ne onog koji je uspostavljen posle 2008, kada je njena kamatna stopa, ona koju zaračunava centralna banka, spuštena na nulu.

  • Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena

    Novogodišnji i božićni praznici tek što su prošli, a imali smo dve vesti koje su nas rastužile. Paradoksalno, otišle su dve legende srpske kulture iako jedan od njih nije bio ličnost iz kulture: jedna je Marko Nikolić, a druga Dragoslav Šekularac, verovatno prva sportska pop-kulturna ikona i prvi jugoslovenski sportista čija popularnost beše tolika da je dobio i film o sebi, “Šeki snima, pazi se” Marijana Vajde iz 1962.

  • Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju

    Ukrajina je religijski fenomen. Ima tri pravoslavne crkve i najveću grkokatoličku crkvu na svetu. Čini se da se Čerčilove reči da Balkan proizvodi više istorije nego što može da svari mogu preneti i na Ukrajinu.

  • Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu

    Svi smo mi Karakas, moglo bi se prigodno kazati. Doista, gotovo da nema dela sveta koji u dramama prestonice Venecuele ne prepoznaje bar neki delić sebe.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side