12.02.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Berza

Vladimir Gligorov: Berza
Zašto bankarske krize imaju veći negativan efekat od berzanskih kriza? Ovo je zanimljivo upravo sada kada je došlo do značajne korekcije u berzanskim vrednostima. Poređenja radi, panika iz 1987, pošto je došlo do velikog gubitka vrednosti akcija, bila je kratkotrajna i nije imala gotovo nikakav uticaj na privredna kretanja.

Nasuprot tome, bankarska kriza iz 2008. je imala dalekosežan uticaj i to ne samo na dohotke i proizvodnju, već i na politička i društvena kretanja.

Pomenute 1987, Fridmanu je postavljeno pitanje da li misli da ti ogromni gubici na berzama, koji su se i tada, ako se ne varam, izražavali u bilionima, u hiljadama milijardi, da li oni govore protiv efikasnosti tržišta kapitala? Na šta je on odgovorio pitanjem – koji gubici? I zaista, ako računate koliko imate novaca tako što ćete pogledati vrednost akcija sa kojima raspolažete u svakom datom času, ta će veličina varirati u zavisnosti od stanja na berzi. Imate onoliko koliko ćete dobiti kada akcije prodate. Ovo zato što deonice nemaju fiksnu nominalnu vrednost, koju opet dužnički papiri i novac imaju. Što je razlika koja je od velikog značaja.

Zašto je od velikog ili uopšte od bilo kakvog značaja? Jer, konačno, uvek se može jedno zameniti drugim, i ukoliko nema nekih značajnih ograničenja na finansijskim tržištima, ta mogućnost izbora bi trebalo da je dovoljna da obezbedi da se izbegnu eventualna iznenadna neželjena kretanja na finansijskom ili na tržištu kapitala. Tako da bi trebalo da je svejedno da li novac držite u deonicama ili u dužničkim obveznicama.

Nije, međutim, tako jer dok vrednost akcije određuje berza, veličina duga se vidi na papiru. Tako da možete i dobiti i izgubiti u odnosu na ono što je nominalna vrednost duga. I ukoliko izgubite više nego što možete pokriti, recimo, prodajom akcija, nastaje stanje bankrotstva. Zaista, pad vrednosti akcija utiče na to sa koliko kapitala pokrivate dugove, ali se ne očekuje da se prodajom deonica vraćaju dugovi, već iz prihoda od prodaje robe ili usluga. Ako tih prihoda nema, onda se gubi na kapitalu kako bi se pokrili dugovi ili se naprosto likvidiraju obaveze, čime se naravno stvaraju problemi drugima.

Ovo sve naravno važi i za banke. Usled čega one imaju posebnu ulogu u krizi. Pojednostavljeno govoreći, berze ne mogu da bankrotiraju mada mogu da prestanu da rade. Banke, međutim, mogu da bankrotiraju ukoliko ne mogu da naplate kredite i nemaju dovoljno kapitala da te gubitke pokriju. Ukoliko do toga dođe, mnogi koji imaju dužničke papire sa nominalnim vrednostima ispisanim na njima neće imati ništa ili će imati umanjenu vrednost. Kako su te obaveze u nominalnom iznosu međusobno povezane, ne samo kada je reč o dužnicima i poveriocima, već i među bankama, može da dođe do masovnog bankrotstva. Što je stanje koje nije jednostavno prevazići, usled čega finansijske krize znaju da traju mnogo duže od berzanskih.

Opet, između ovih tržišta postoji povezanost koja bi trebalo da deluje stabilizujuće u već pomenutom smislu da se iz deonica može preći u obveznice i obrnuto, kako bi se izbegli gubici na jednom ili drugom tržištu. To je i način na koji se čuva stabilnost kada se menja monetarna politika. U ovom času se očekuje da će američka centralna banka promeniti monetarni režim u tom smislu da će brže nego što se predviđalo početi da povećava kamatnu stopu. Drukčije rečeno, doći će do ubrzane normalizacije monetarne politike. To, otprilike, znači da će kamatna stopa biti negde oko četiri posto kako bi se ostvarila realna kamatna stopa od dva posto uz inflaciju od takođe dva posto. To bi trebalo da je usklađeno sa realnim privrednim rastom od oko dva posto. Kako je sada kamatna stopa značajno niža, berzanske i vrednosti dužničkih papira bi trebalo da se usklade sa tom promenom u monetarnoj politici.

Kako bi trebalo da izgleda ta promena? Prinosi na dužničke papire bi trebalo da se povećaju, što bi trebalo da dovede do korekcije na berzama. Koja je, možda, upravo u toku. Naravno, promena u monetarnoj politici će biti postepena, i svakako će trajati par godina, ali ako se očekuje da će do nje svakako doći, bolje je delati odmah nego kasnije, usled čega su kretanja na finansijskim i na tržištima kapitala burnija nego što stvarno stanje stvari zahteva ili opravdava.

Ukoliko je to tačno, onda ne sledi dužnička kriza, u kom slučaju berzanska korekcija ne bi trebalo da ima dalekosežne posledice po privredna kretanja. Naravno, neki će proći bolje a neki gore, u zavisnosti od toga koje su odluke doneli, ali to je upravo kako i treba da bude. Kao što je i bilo 1987. Drukčije je bilo 2008-2009. kada su bankrotirale banke, pa su pale i vrednosti akcija na berzama. Finansijska kriza je potrajala, uz još dugotrajniju krizu proizvodnje i zaposlenosti, dok su berze počele da se oporavljaju veoma brzo i beležile rast vrednosti akcija praktično bez prekida sve do sada.

Sada su se, sva je prilika, stvari promenile. Ukoliko je to tačno, ne bi trebalo da sledi kriza, već privredna normalizacija.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Festival Srpske Trpeze
Pročitajte i...
  • Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji

    SLIKA 1. Na tribini SNS u Beški 17. januara 2017. došlo je do incidenta kada su aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava razvukli transparent “Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama” i izrazili protest duvanjem u pištaljke.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

  • Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit

    Kao što se vidi iz Slike 1, izvor svih podataka je Eurostat, BDP po glavi stanovnika po kupovnoj snazi, po EU standardu (PPS), u Srbiji stagnira u odnos na EU28 od 2008, kao uostalom i prosečni BDP za taj period.

  • Dimitrije Boarov: Turske opomene Dimitrije Boarov: Turske opomene

    Kada u jednoj velikoj privredi kao što je turska u jednom danu (petak prošle sedmice) paritet domaće lire prema američkom dolaru padne oko 18 odsto, onda se to ne može tumačiti samo Trampovim spoljnotrgovinskim ludorijama i dupliranjem carinskih taksi na uvoz aluminijuma i čelika i iz Turske nego i znakom da se svemoćni turski predsednik Tajip Erdogan ipak zaneo svojom veličinom i veličinom svoje zemlje i tako se opasno poigrao sa ekonomskom budućnošću svojih 80 miliona sugrađana.

  • Vladimir Gligorov: Subvencije Vladimir Gligorov: Subvencije

    Zašto bi se subvencionisala privatna, strana ili domaća ulaganja? Ako sam dobro razumeo, i Savez za Srbiju namerava da nastavi sa subvencijama, samo bi da ih uslovi, pre svega kada je reč o stranim ulaganjima, većim platama za zaposlene.

  • Mijat Lakićević: Savez za izolaciju Mijat Lakićević: Savez za izolaciju

    Da li je Tramp trapav, lud ili glup, nije ni važno – bar ne u kontekstu ove priče – ali je svojom izjavom o nekim “agresivnim Montenegrinima koji prete da izazovu treći svetski rat” američki predsednik, kao što je to već konstatovano, u stvari otkrio na šta mu se ruski kolega žalio.

  • Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice” Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice”

    Udarna vest 1. juna tekuće godine u svim srpskim medijima bila je da je Njegovo Veličanstvo Predsednik Srbije priredio svečani prijem za fudbalsku reprezentaciju naše zemlje, stručni štab i članove rukovodstva Fudbalskog saveza Srbije.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side