22.05.2017 Beograd

Vladimir Gligorov: Benevolentni diktator

Vladimir Gligorov: Benevolentni diktator
U ekonomskoj teoriji koristi se fiktivni lik benevolentnog diktatora. On može da bude od mnogostruke koristi. Uzmimo da on ima neposredan uvid u sklonosti i sposobnosti svake pojedine osobe neke zajednice, društva ili države.

Na osnovu sposobnosti empatije, koja proističe iz potpunog odsustva ličnog interesa – iz benevolentnosti. Imajući sposobnost identifikacije sa svakim pojedinačno, benevolentnost bi se ogledala i u tome što bi bilo moguće koordinisati delanje svih i svakog pojedinačno kako bi se u najvećoj mogućoj meri ostvarili ti pojedinačni interesi. Za ostvarenje takvog koordinisanog zajedničkog delanja bilo bi potrebno da se isključe moguće spekulacije pojedinaca da bi mogli da prođu još bolje na tuđi račun. Usled čega bi ta benevolentnost bila primenjena diktatorski, dakle prinudom da svako čini upravo ono što je u najbolje skladu s njihovim pojedinačnim sklonostima i sposobnostima.

Ova se fikcija koristi kako bi se utvrdilo kako bi izgledala, recimo, takva privreda, čime se omogućava da se istraži da li je isti takav ishod saglasnosti javnog i privatnog interesa, da to tako kažem, moguć decentralizovanim ili demokratskim ili jednostavno spontanim postupkom. U tome ustanove kao što je tržište i poreski sistem ili, u političkom kontekstu, glasanje igraju ključnu ulogu. Ovim teorijskim postupkom dolazi se do uslova pod kojim je zaista tako da decentralizovani postupci odlučivanja obezbeđuju ostvarenje istog rezultata koji je dostupan benevolentnom diktatoru. Kako je postojanje benevolentnog diktatora ne samo fiktivno već i neostvarivo, saznanje da nije potreban i da demokratsko odlučivanje i tržišna koordinacija, uz odgovarajući poreski sistem, mogu pod određenim uslovima, dakle u kontekstu odgovarajućeg sistema pravila, da ostvare isti cilj, svakako je veoma korisno.

Diktatori ili autokrate, izvan teorije, imaju sasvim druge stvari na pameti. Najpre, benevolentni diktator ne mora da strepi od konkurencije. Ne samo zato što ga teorija stavlja u takav kontekst već i zato što mu se ne pripisuje nikakav lični interes. Stvarne autokrate imaju lične interese i ličnu korist od diktatorskih moći. Tačno je da ne mali broj njih teži da sebe predstavlja kao skromne osobe koje jedino mare za dobrobit naroda, ali opet tu je ako ništa drugo to osećanje moći, a potom i nespornih ličnih koristi koje ne moraju sve da budu novčane, ali najčešće jesu. Zaista, kao i neki drugi velikodostojnici, recimo crkveni, autokrate znaju da predstavljaju relativnu raskoš kojom se okružuju potrebom da se time predstavi zajednica, narod ili država, ali to jesu svejedno lične koristi. Pa čak ako asketski diktator i nema neku potrebu za njima i one ga ne motivišu u poslu koji obavlja, njegovi konkurenti mogu da budu zainteresovani upravo za uživanje tih dobara – moći i bogatstva. Usled čega, u stvarnosti, diktator mora da vodi računa o konkurentima i da raspolaže sredstvima da ih omogući.

Potom, nikada nije jednostavno znati šta narod hoće, a nekmoli šta svaki pojedinac može da doprinese i s kakvom bi nagradom bio zadovoljan. Tako da se autokrate najčešće pozivaju na neki kolektivni interes, recimo narodni, nacionalni, javni ili jednostavno državni. Ovo ima dodatnu prednost što su ti interesi dugovečniji, bar tako kako se predstavljaju ili se mogu predstaviti, od bilo kod pojedinca. Autokrate često motivišu svoja delanja obavezama prema precima ili posebno velikanima među njima. Ovo je posebno efikasno kako bi se ukazalo na slabosti demokratije. Glasanjem se može postići bilo kakva odluka, pa i ona kojom se krši zavet prema ocima nacije ili prema njenim herojima. Usled čega diktator može da bude benevolentan prema precima, ali upravo zbog toga ne i prema savremenicima.

Konačno, realna prinuda čak i ako je nošena najboljom namerom nije lišena neprijatnosti i stvarnih troškova. Sa jedne strane, tu je neminovno osećanje nepravde čiju motivacionu snagu ne bi trebalo potcenjivati. Sa druge strane, tu su osujećeni planovi, što je stvarni trošak ukoliko su uloženi vreme i sredstva u neki životni plan ili tek ograničeni poslovni ili društveni poduhvat. Usled čega se autokrate suočavaju s neprestanim rizikom nestabilnosti, što obično zahteva povećana sredstva prinude – sve do granice izdrživosti.

Tako da autokrate najčešće umesto benevolentnošču završe vladanjem silom, što može da izazove otpor bilo za vreme autokratove vlade ili kada ju je potrebno naslediti. Tako da je dobro prisetiti se da je fikcija benevolentnog diktatora korisna samo zato da bi se pokazalo da on nije neophodan; postoje institucionalne zamene zasnovane na pojedinačnim interesima i ponašanju – tržište, vladavina prava, demokratsko odlučivanje, fiskalni sistem – koje daju iste rezultate, i to u stvarnosti, a ne samo u teoriji.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivan Ninić: Kad će “srpski Sanader”? Ivan Ninić: Kad će “srpski Sanader”?

    “Prima socijalnu pomoć 7.000 dinara i nema šta da jede, a uplatio stranci 650.000 dinara” – ovako su 2015. godine izveštavali mediji o donatoru SPS.

  • Dimitrije Boarov: Štrajk u Kragujevcu Dimitrije Boarov: Štrajk u Kragujevcu

    Iako štrajk u fabrici Fijat Krajsler automobili Srbija u Kragujevcu, zbog doista niskih plata zaposlenih (nižih od srpskog proseka) traje tek desetak dana, već sada je jasno da je otvoren veliki privredni problem Srbije koji neće biti ni brzo ni jeftino rešen i koji će zagorčati život ne samo novoj-staroj vladi, na čelu s premijerkom Anom Brnabić, nego i mnogim poreskim obveznicima države.

  • Ivana Pejčić: Advokatska igra prestola Ivana Pejčić: Advokatska igra prestola

    Igra prestola i dalje traje u Advokatskoj komori Beograda. Već mesecima gledamo beskrupuloznu igru za osvajanje trona, uz brojne intrige i obmane, s promenjivim saveznicima i neprijateljima, gde se o časti mnogo priča, a urušavaju se svi temelji advokatske profesije.

  • Vladimir Gligorov: Dramatično poboljšanje Vladimir Gligorov: Dramatično poboljšanje

    “Ekonomska situacija u Srbiji se dramatično popravila od usvajanja ekonomskog programa” koji podržava MMF stendbaj sporazumom.

  • Nebojša Pešić: Pravila vučjeg čopora Nebojša Pešić: Pravila vučjeg čopora

    Kada se vuk povredi tokom lova ili zanemoća usled bolesti, njegov život zavisi isključivo od toga da li će ostatak čopora pokazati samilost i ostaviti mu poneku neoglodanu kost. Samilost inače traje dok čopor ne ogladni i ne ostavi ranjenog člana u bespuću.

  • Dimitrije Boarov: Kurs i otkupna cena Dimitrije Boarov: Kurs i otkupna cena

    Na pragu žetve pšenice i sa početkom prikupljanja ovogodišnjeg roda malina ponovo je pokrenuto pitanje po kojim cenama će se moći prodati ova dva od tri najvažnija poljoprivredna proizvoda Srbije.

  • Mijat Lakićević: Vučićem protiv Vučića Mijat Lakićević: Vučićem protiv Vučića

    Vučić je Tadića pobedio Tadićevim oružjem. Evropskom unijom. Onog trenutka kada su bivši radikali navukli evropsku odoru, oni su prestali da budu strašilo, “normalizovani” su, što im je omogućilo da ih prihvate i Evropa i Srbija.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side