22.05.2017 Beograd

Vladimir Gligorov: Benevolentni diktator

Vladimir Gligorov: Benevolentni diktator
U ekonomskoj teoriji koristi se fiktivni lik benevolentnog diktatora. On može da bude od mnogostruke koristi. Uzmimo da on ima neposredan uvid u sklonosti i sposobnosti svake pojedine osobe neke zajednice, društva ili države.

Na osnovu sposobnosti empatije, koja proističe iz potpunog odsustva ličnog interesa – iz benevolentnosti. Imajući sposobnost identifikacije sa svakim pojedinačno, benevolentnost bi se ogledala i u tome što bi bilo moguće koordinisati delanje svih i svakog pojedinačno kako bi se u najvećoj mogućoj meri ostvarili ti pojedinačni interesi. Za ostvarenje takvog koordinisanog zajedničkog delanja bilo bi potrebno da se isključe moguće spekulacije pojedinaca da bi mogli da prođu još bolje na tuđi račun. Usled čega bi ta benevolentnost bila primenjena diktatorski, dakle prinudom da svako čini upravo ono što je u najbolje skladu s njihovim pojedinačnim sklonostima i sposobnostima.

Ova se fikcija koristi kako bi se utvrdilo kako bi izgledala, recimo, takva privreda, čime se omogućava da se istraži da li je isti takav ishod saglasnosti javnog i privatnog interesa, da to tako kažem, moguć decentralizovanim ili demokratskim ili jednostavno spontanim postupkom. U tome ustanove kao što je tržište i poreski sistem ili, u političkom kontekstu, glasanje igraju ključnu ulogu. Ovim teorijskim postupkom dolazi se do uslova pod kojim je zaista tako da decentralizovani postupci odlučivanja obezbeđuju ostvarenje istog rezultata koji je dostupan benevolentnom diktatoru. Kako je postojanje benevolentnog diktatora ne samo fiktivno već i neostvarivo, saznanje da nije potreban i da demokratsko odlučivanje i tržišna koordinacija, uz odgovarajući poreski sistem, mogu pod određenim uslovima, dakle u kontekstu odgovarajućeg sistema pravila, da ostvare isti cilj, svakako je veoma korisno.

Diktatori ili autokrate, izvan teorije, imaju sasvim druge stvari na pameti. Najpre, benevolentni diktator ne mora da strepi od konkurencije. Ne samo zato što ga teorija stavlja u takav kontekst već i zato što mu se ne pripisuje nikakav lični interes. Stvarne autokrate imaju lične interese i ličnu korist od diktatorskih moći. Tačno je da ne mali broj njih teži da sebe predstavlja kao skromne osobe koje jedino mare za dobrobit naroda, ali opet tu je ako ništa drugo to osećanje moći, a potom i nespornih ličnih koristi koje ne moraju sve da budu novčane, ali najčešće jesu. Zaista, kao i neki drugi velikodostojnici, recimo crkveni, autokrate znaju da predstavljaju relativnu raskoš kojom se okružuju potrebom da se time predstavi zajednica, narod ili država, ali to jesu svejedno lične koristi. Pa čak ako asketski diktator i nema neku potrebu za njima i one ga ne motivišu u poslu koji obavlja, njegovi konkurenti mogu da budu zainteresovani upravo za uživanje tih dobara – moći i bogatstva. Usled čega, u stvarnosti, diktator mora da vodi računa o konkurentima i da raspolaže sredstvima da ih omogući.

Potom, nikada nije jednostavno znati šta narod hoće, a nekmoli šta svaki pojedinac može da doprinese i s kakvom bi nagradom bio zadovoljan. Tako da se autokrate najčešće pozivaju na neki kolektivni interes, recimo narodni, nacionalni, javni ili jednostavno državni. Ovo ima dodatnu prednost što su ti interesi dugovečniji, bar tako kako se predstavljaju ili se mogu predstaviti, od bilo kod pojedinca. Autokrate često motivišu svoja delanja obavezama prema precima ili posebno velikanima među njima. Ovo je posebno efikasno kako bi se ukazalo na slabosti demokratije. Glasanjem se može postići bilo kakva odluka, pa i ona kojom se krši zavet prema ocima nacije ili prema njenim herojima. Usled čega diktator može da bude benevolentan prema precima, ali upravo zbog toga ne i prema savremenicima.

Konačno, realna prinuda čak i ako je nošena najboljom namerom nije lišena neprijatnosti i stvarnih troškova. Sa jedne strane, tu je neminovno osećanje nepravde čiju motivacionu snagu ne bi trebalo potcenjivati. Sa druge strane, tu su osujećeni planovi, što je stvarni trošak ukoliko su uloženi vreme i sredstva u neki životni plan ili tek ograničeni poslovni ili društveni poduhvat. Usled čega se autokrate suočavaju s neprestanim rizikom nestabilnosti, što obično zahteva povećana sredstva prinude – sve do granice izdrživosti.

Tako da autokrate najčešće umesto benevolentnošču završe vladanjem silom, što može da izazove otpor bilo za vreme autokratove vlade ili kada ju je potrebno naslediti. Tako da je dobro prisetiti se da je fikcija benevolentnog diktatora korisna samo zato da bi se pokazalo da on nije neophodan; postoje institucionalne zamene zasnovane na pojedinačnim interesima i ponašanju – tržište, vladavina prava, demokratsko odlučivanje, fiskalni sistem – koje daju iste rezultate, i to u stvarnosti, a ne samo u teoriji.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti

    Ivica Dačić je zapretio da će promeniti zvanično, za Srbiju, ime Makedonije u Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, “kako je zove ceo svet”, kaže on. Ovo drugo nije tačno, ali nije zapravo preterano važno.

  • Vladimir Gligorov: Slobodna trgovina Vladimir Gligorov: Slobodna trgovina

    Pre 200 godina objavljena su Načela političke ekonomije Davida Rikarda. Savremeni, u smislu današnji, interes je najviše za njegovo zalaganje za slobodnu trgovinu. I uopšte, za njegovu teoriju spoljne trgovine.

  • Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci

    Nakon isprazne rasprave o izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu u Skupštini Srbije, postavlja se krupno pitanje – zašto ova prilika nije iskorišćena da se doista utvrdi čemu služi prohibicija prometa obradivog zemljišta kojoj će biti izloženi državljani zemalja članica Evropske unije i zašto se baš njima, faktički, u narednih deset godina zabranjuje da učestvuju u neminovnom procesu ukrupnjavanja poseda u zemlji u kojoj prosečan vlasnik ima njivu od samo četiri hektara?

  • Aleksandar Simić: Nekad i sad Aleksandar Simić: Nekad i sad

    Mislim da nisam još pošao ni u osnovnu školu, kada sam prvi put osetio duboku nostalgiju za "dobrim starim vremenima".

  • Dimitrije Boarov: Drveni filozofi Dimitrije Boarov: Drveni filozofi

    Konačno stupanje famozne švedske industrije nameštaja Ikea na srpsko tržište, putem otvaranja velike robne kuće u Beogradu protekle sedmice, ponovo je u javnosti pokrenulo pitanje nije li u naše dvorište Vlada Srbije pripustila konkurenta koji će potpuno uništiti domaću drvnu industriju, a posebno onaj njen deo koji proizvodi nameštaj.

  • Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost

    Šta znači kada se kaže da je država pred bankrotstvom? I kako se to ispoljava? Jedan je slučaj kada vlasti cene da je bolje da ne izvršavaju obaveze prema poveriocima nego da dodatno oporezuju.

  • Dimitrije Boarov: Tabela profitne uspešnosti Dimitrije Boarov: Tabela profitne uspešnosti

    U nekim novinama primetio sam da se u prvih deset kompanija po visini profita, prošle, 2016. godine, u Srbiji probilo Javno komunalno preduzeće Beogradske elektrane.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side Vinarija Milovanovic