04.11.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Amerika i posvađani Balkan

Vladimir Gligorov: Amerika i posvađani Balkan
Ukoliko Evropska unija odustaje od daljeg proširenja na Balkan i ako se njena politika rešavanja otvorenih pitanja, kao što su odnosi između Srbije i Kosova, nalazi u ćorsokaku, šta se može očekivati od Amerike?

Podela uloga je bila: gruba moć Amerike uz meku moć Evropske unije. To rešava krize na Balkanu. Amerika je imala odgovornost da upozori kada je to potrebno, dok je Evropska unija posredovala u međusobnim sukobima, pa i u unutrašnjim sporovima jer je reč o zemljama koje su na putu učlanjenja u Evropsku uniju. Stvari su se promenile.

Pre svega, tu je NATO. Bez obzira na to što Srbija i Bosna i Hercegovina nisu članice ove organizacije, NATO zapravo odgovara za bezbednost obe zemlje jer to proističe iz međunarodnih sporazuma i prećutnih razumevanja koji obavezuju te dve zemlje. Tako da je gruba sila trajno prisutna i može biti korišćena kao pretnja ili neposredno.

Što znači da Sjedinjene Države ne moraju da se neposredno angažuju. Uostalom, stanje stvari izgleda održivo, a i eventualna neželjena kretanja ne moraju da budu previše zabrinjavajuća. Uzmimo da Republika Srpska odluči da se otcepi, to bi bilo nesprovodivo. A za Srbiju bi bilo veoma rizično ukoliko bi je anektirala jer je to u suprotnosti sa sporazumom u Dejtonu. Kršenje tog sporazuma za Srbiju bi bilo skupo. Opet, ako bi se Kosovo ujedinilo sa Albanijom, to bi predstavljalo ne mali problem za Srbiju i promenilo bi regionalni odnos snaga, ali stvari nikako ne bi izmakle kontroli. Naravno, ukoliko bi Srbija sarađivala, NATO i Amerika bi bile protiv promene sadašnjeg stanja stvari. Osim sporazumom Srbije i Kosova, koji bi vodio uzajamnom priznanju.

Amerika nema neku posebnu meku moć na prostoru zavađenog Balkana. Bez obzira na to koliko se puta pominje privredni oporavak i čak neviđeni uspon posle rešavanja teritorijalnih i ustavnih sporova, nije realno očekivati neko značajno američko angažovanje bilo u vidu privatnih ulaganja ili državne pomoći. Opet, to je ono što se očekuje od Evropske unije. Koja zaista i ima ogroman privredni značaj za Balkan u celini, ali dosad nije imala uspeha u pretvaranju privrednog i finansijskog prisustva u politički uticaj. A tamo gde jeste, u Makedoniji, nije zapravo spremna da poveća politički uticaj.

Šta, dakle, Amerika može i šta hoće? U Beogradu se veruje da Amerika može da privoli Kosovo na bilo koji ishod, samo ako hoće. Mada se često slično govori i o uticaju Evropske unije ili pojedinih većih zemalja u njoj, recimo Nemačke, sumnjam da se veruje da oni mogu da nateraju Kosovo na bilo šta. Zemlja uglavnom živi od doznaka i drugih transfera iz inostranstva, a ne od sredstava Evropske unije ili njenih zemalja članica. Pored toga, nije jasno koji bi tačno bio cilj pritiska na Kosovo? Da se uklone carine na uvoz iz Srbije? To nije neko strateško pitanje i, uostalom, ne rešava spor Srbije sa Kosovom.

Može li Amerika na Kosovu šta hoće? Odgovor je negativan, ali pretpostavimo da je pozitivan. Koliko angažovanje bi bilo potrebno da se cilj, koji god da je, ostvari? Opet, u Beogradu se misli da je dovoljno da Amerika kaže, pa da Kosovo izvrši, ali to zasigurno nije tačno. Čak i da jeste, postavlja se pitanje odgovornosti za sprovođenje iskamčenog dogovora. Koliko je Amerika spremna da se na tome angažuje?

Ovde valja imati u vidu da američke vlasti, ne samo ove sadašnje nego tradicionalno, nisu spremne da dugoročno preuzmu odgovornost za očuvanje mira među zavađenim zemljama ili za unutrašnji razvoj neke zemlje. I opet, na Kosovu je već prisutan NATO, a tu su i Ujedinjene nacije. One bi trebalo i da sprovedu sporazum između Srbije i Kosova kada do njega dođe, uz odgovarajuće angažovanje Evropske unije – prvi zaduženi za bezbednost, a EU za politiku i privredu.

No, kako god da stoje stvari načelno, nema sumnje da sadašnja američka administracija uopšte nema interes da poveća svoj ulog u srpsko-kosovskom sporu. Svakako ne ambiciozno, onako kako se ponekad čini da očekuje gospodin Dačić. A ukoliko bi trebalo da se, recimo, razmene teritorije i da se na nekakav sporazum nateraju Srbija i Kosovo, primena bi mogla da zahteva popriličnu ambicioznost i posvećenost. Američka bi administracija pre bila spremna da posao primene prepusti Evropskoj uniji, uostalom kao u Bosni i Hercegovini, a EU niti je na to spremna niti za to ima odgovarajuća sredstva.

Tako da ne bi trebalo očekivati da će Amerika da posegne za svojom grubom moći da bi isposlovala srpsko-albanski sporazum. Ponekad se kaže da će predsednik Tramp biti na to spreman kako bi obezbedio ponovni izbor sledeće godine. Gubi se iz vida da se predsednički izbori u Americi ne dobijaju i ne gube na spoljnopolitičkim temama (čak ni na spoljnotrgovinskim, mada su oni mnogo važniji), osim, naravno, ako nije reč o nekom većem vojnom sukobu. A srpsko-albanski eventualni sporazum svakako ne bi uticao na ishod američkih izbora. Tako da od Amerike ne bi trebalo previše očekivati. Ona može da živi i sa stanjem na Balkanu takvim kakvo je.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Dževad Sabljaković: Olupine i ploveći logori Dževad Sabljaković: Olupine i ploveći logori

    Prije 85 godina Tomas Man je pošao u "civilizovanu pustolovinu". Desetodnevno putovanje brodom iz Evrope u Ameriku opisao je u dnevniku kojem je dao naslov "Preko mora s Don Kihotom". Na brodu, koji naziva "udobni Holanđanin", bilo je svega tridesetak putnika. Niko nije bio turist.

  • Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast

    Da bi to bilo moguće, potreban je značajan rast produktivnosti. Ovde je potrebno razdvojiti dve stvari. Jedno je rast po stanovniku, koji može da se ubrzava kako se smanjuje stanovništvo. Čak i ako se ukupna proizvodnja zapravo ne povećava. To je druga stvar, rast ukupne proizvodnje uz smanjenje broja stanovnika. To bi zahtevalo da se s manjim brojem stanovnika postigne veća ukupna proizvodna, što će reći da se povećava produktivnost rada.

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Vladimir Gligorov: Dve unije Vladimir Gligorov: Dve unije

    Biti u dve unije istovremeno, Evropskoj i Evroazijskoj, nije moguće. Ne samo zato što je članstvo u Evropskoj uniji političko, a ne samo privredno. Ali i samo sa stanovišta trgovačke politike, nije moguće biti u carinskoj evropskoj i evroazijskoj uniji. Ukoliko to nije očigledno, valja se podsetiti da je osnovni razlog ukrajinskih sukoba, unutar zemlje i sa Rusijom, bio upravo taj što je bilo potrebno birati između te dve unije, pa je predsednik bio za Evroazijsku, a većina naroda za Evropsku.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side