07.10.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Amerika i Engleska

Vladimir Gligorov: Amerika i Engleska
Nije lako predvideti kako će se rasplesti američka kriza. U ovom času su izgledi da predsednik Tramp bude opozvan i veliki i neznatni.

Ovo zato što je reč o dvostepenom postupku. Najpre Predstavnički dom glasa o optužnici. To je ono što se zove impičment. Odluka se donosi većinom glasova. Kako demokrate imaju većinu u tom domu, veoma je verovatno da će Tramp biti optužen. To će reći da će ga Predstavnički dom okriviti da je počinio teške zločine ili prestupe, konkretno govoreći da je zloupotrebio položaj predsednika. A možda i neke druge koji se pominju u američkom ustavu.

Suđenje je, međutim, u Senatu. Gde je potrebna dvotrećinska većina da bi predsednik bio uklonjen sa dužnosti. Republikanci, međutim, imaju većinu u Senatu. I kada bi se danas glasalo, ne bi bilo ni većine, a nekmoli dvotrećinske većine da se Tramp osudi. Ishod bi bio isti kao u slučaju Bila Klintona, koji je bio optužen, ali ne i osuđen.

To tako sada izgleda. Potrebno je, međutim, uzeti u obzir da je reč o postupku, dakle da je najpre potrebno prikupiti dokaze da bi se napisala optužnica, a potom je potrebno suditi. Sve je to javno i svakako utiče na mišljenje javnosti. Pa ukoliko bi preovladalo po Trampa nepovoljno mišljenje, to bi svakako uticalo na to kako bi se glasalo u oba doma, a posebno u Senatu. Jer, ako bi republikanci videli da će izgubiti izbore, predsedničke i one za Kongres, oni bi, svako pojedinačno, morali da odluče da li im je to u interesu.

Što čini ishod, ne sada nego kada do njega dođe, neizvesnim. Naravno, pred istim se rizikom nalaze i demokrate. U Klintonovom slučaju neuspeh je skupo koštao republikance. Da li je sada reč o istom, manjem ili drukčijem riziku, to će morati demokrate da ocene. A pogrešna procena mogla bi da ima dalekosežne posledice.

No, kako sada izgleda, demokrate su odlučile da pokrenu proces opoziva predsednika, a ne izgleda kao da bi bilo moguće da se u nekom času predomisle. Ulog je veliki, ali ni jedna niti druga strana ne mogu da odustanu, bar tako to sada izgleda, od toga da se proces odvija od početka do kraja. Pa ko kako prođe.

Dok čitav postupak opoziva traje, trpeće doslednost i efikasnost američke politike, unutrašnje kao i spoljne. U Klintonovom slučaju do toga nije došlo. Ishod je bio izvestan, a i u administraciji nije bilo nepotrebnih neslaganja. Trampova administracija ne ostavlja isti utisak. Naprotiv, niti je jasna politika u gotovo svim oblastima niti postoji saglasnost o svakom pojedinom njenom aspektu. Uopšte nije izvesno da postoji saglasnost u spoljnoj politici, o trgovačkoj pogotovo. A slično je i u unutrašnjoj ili privrednoj politici. A te razlike mogu samo da se povećaju kako se dublje bude ulazilo u proces opoziva, kako god da se on na kraju završi.

Neizvesnost nije mala ni u Britaniji, mada je napuštanje Evropske unije pre svega engleski problem. Škotska i Severna Irska su protiv, za razliku od Velsa. No, ono što stoji na putu jeste parlamentarna kriza, pod čim se podrazumeva stanje kada najviši zakonodavni i u Ujedinjenom kraljevstvu nosilac suvereniteta, parlament dakle, nije sposoban da donese odluku, gotovo svaku odluku, čini se. Jedna stvar je jasna, parlamentarna većina je protiv napuštanja Evropske unije ako nema dogovora o uslovima napuštanja i o budućim odnosima. A opet, vlada bi, čini se, bila spremna upravo na to jer u parlamentu nema većine za već dogovorenu sporazumnu britansku secesiju.

A vremena zapravo nema jer bi Ujedinjeno kraljevstvo trebalo da napusti Evropsku uniju 31. oktobra. Ključni problem jeste napuštanje carinske unije, čime se rizikuje mir u Severnoj Irskoj. Zašto je tako stvar je za poseban napis. Zašto, međutim, Engleska nije zadovoljna članstvom u carinskoj uniji unutar Evropske unije?

Ozbiljan razlog mogao bi da bude sledeći: carinska unija uspostavlja sistem komparativnih prednosti koji je, recimo, sa stanovišta Engleske drukčiji nego što bi bio ako bi ceo svet bio jedna carinska unija. I ceni se, recimo, u deindustrijalizovanim delovima Engleske da je za to, za deindustrijalizaciju, krivo upravo članstvo u Evropskoj uniji. Ovo nije u skladu sa činjenicama, ali nije nedosledno ili besmisleno tako teoretisati i predviđati kako bi se stvari razvijale u alternativnim carinskim sistemima.

Nažalost, izostale su stručne i političke rasprave pre i posle odluke o napuštanju Evropske unije. Postoji strepnja da bi napuštanje Evropske unije moglo da bude ekonomski nepovoljno za Englesku, ali i pritisak da se na tome svejedno istraje jer bi politička cena koju bi konzervativci pre svega, a svakako i njihov predsednik vlade i poslanici, platili. bila visoka. U ovom času je verovatno jedino izvesno da će se u nekom času, relativno skoro, održati vanredni izbori. A da li će se novi parlament obreti u Evropskoj uniji ili izvan nje – to je još uvek neizvesno.

Dve velike zemlje, dve duboke i dalekosežne krize s neizvesnim ishodima.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Jelena Aleksić: Ne(pristojnost) Jelena Aleksić: Ne(pristojnost)

    “Da li je moguće da se ti tri godine mučiš umesto da smo kao ljudi iz medija povukli neke veze i rešili ti to”, pitaće jedna od koleginica dok objašnjavam kako se nadam da će mi nova inspektorka otpisati kamatu na nepostojeći dug posle tri godine čekanja. Kakav dug?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side