10.06.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Rast i razvoj

Vladimir Gligorov:  Rast i razvoj
Predviđanja o stopama rasta srpske privrede, kako one koje predviđa Vlada tako i međunarodne finansijske ustanove, optimistične su na način koji je teško razumeti.

Uzmimo da se dodatno zaposle oni koji su sada nezaposleni, pa neka se poveća i broj aktivnih, nivo ukupne proizvodnje bi, recimo, mogao biti viši za desetak postotnih poena. Do tog se višeg nivoa stiže povećanjem proizvodnje iz godine u godinu. Dakle, u nekom, recimo srednjem roku stopa rasta bi mogla da bude viša nego u poslednjih desetak godina. Ali se kaže da bi dugoročno mogla da bude kao, recimo, kineska ili indijska. Da bi tako bilo potrebno je ili da se povećava broj zaposlenih, a to je demografski činilac, ili da se povećava produktivnost. Rast stanovništva je malo verovatan, osim imigracijom. Ostaje, dakle, produktivnost. Kako je povećati?

Pre toga da kažem da su očekivanja od ubrzanja rasta kroz smanjenje korupcije i druge institucionalne ili, kako se kaže, strukturne reforme, prilično neosnovana. Veruje se da zbog korupcije i ostalih institucionalnih nedostataka nema ulaganja. Uzmimo da se ona, ulaganja, povećaju, to bi opet eventualno dovelo do pune zaposlenosti. Potom bi bilo potrebno da se sa istom radnom snagom poveća produktivnost. A to nije u neposrednoj vezi s korupcijom ili sa institucionalnim nedostacima. Zaista, kupovina diploma i plagijati nesumnjive su prepreke rastu raspoloživog znanja, ali je zapravo potrebno značajno povećanje kvalifikovanosti radne snage kako bi bila moguća proizvodnja zasnovana na inovacijama i uz povezanost sa proizvodnjom u razvijenim privredama. Time bi se trajnije ubrzao rast, a onda bi i nivo ukupne proizvodnje, a i dohodak po glavi stanovnika, mogao da bude znatno viši.

Za to je potrebna razvojna politika. Da bi se videlo šta bi to moglo da bude, uzmimo sektor koji se relativno brzo razvija, i ne samo u Srbiji već i u susedstvu. To je rad za strane poslodavce ili kupce koji je omogućen informativnom tehnologijom. Prednost za strance jesu troškovi rada, ali i ubrzani rast produktivnosti. Jer ljudi s kojima sarađuju uče radeći i šire oblasti u kojima mogu da budu od koristi, tako da zapravo nema neke neposredne granice rastu njihove produktivnosti. To s vremenom vodi rastućim zaradama, pa i novim preduzećima u oba smisla te reči. Povećava se, naravno, i tražnja za dodatnim saznanjima, za usavršavanjem, ali i inovativnost. To je rast koji zavisi od znanja više nego od dodatne zaposlenosti.

Postoje granice tog razvoja. U ne malom broju slučajeva rast poslova je ograničen jer nedostaju organizacione i preduzetničke sposobnosti. Da bi se povećao efekat, potrebno je da od malih preduzeća nastaju velika, za šta su potrebne organizacione i sposobnosti koje se vezuju za preduzimljivost. Ovo opet podrazumeva preuzimanje rizika, koji mora da bude bar donekle viši nego, recimo, u tradicionalnijim sektorima ulaganja. Za to su potrebne informativna i finansijska infrastruktura, koje uglavnom nedostaju. Ali čak i kada bi ih bilo, nije nevažno da li postoji odgovarajuće domaće tržište kako bi se zaista iskoristile mogućnosti neprestanog rasta kvalifikovanosti i stvaranja sve većih preduzeća.

Ovo poslednje trebalo bi da dovede ne toliko do rasta ulaganja već onih koja su, na jedan ili drugi način, zasnovana na domaćim sredstvima, na domaćoj štednji. Ne zbog toga što je domaći novac bolji od stranog već zato što bi to značilo da je promenjen odnos između onoga što se želi danas i onoga što bi moglo da se ostvari sutra. Drukčije rečeno, problem razvoja jeste da li se teži ne samo obezbeđenju sopstvene potrošnje ili se ona odlaže da bi se povećala potrošnja dece i, zapravo, u zemljama do te mere zaostalim kao što je Srbija, teži li se tome da unuci žive kao oni u najrazvijenijim zemljama?

Za to su potrebni preduzetnici koji se značajno razlikuju od ovih kojima srpska privreda raspolaže. Takođe, potrebna je ne toliko makroekonomska stabilnost koliko politika koja čini rizik dugoročnog ulaganja isplativim. Tu nije reč naprosto o fiskalnoj i monetarnoj politici već zapravo o javnom miru zemlje i njenih stanovnika sa samim sobom. Trenutno ljudi u Srbiji ulažu u decu i čak u unuke, šaljući ih pre svega u inostranstvo. Jer zemlja nije u stanju da reši probleme koji su, navodno, tu od Kosovskog boja i večno traže dodatni danak.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija

    Ovo ne mora da bude od neposrednog interesa, ali je svakako zanimljivo, posebno sada kada se raspravlja o merama monetarne politike u Vašingtonu i Frankfurtu. I u svim drugim centralnim bankama, ali ove dve su najvažnije.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side