Vladimir Gligorov: Evro, dvadesetogodišnjica
25.02.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Evro, dvadesetogodišnjica

Vladimir Gligorov:  Evro, dvadesetogodišnjica
Prvo pitanje, zašto evro? Uvreženo je mišljenje da je reč o pukom političkom projektu, što ne odgovara istini. Ekonomski ili razlozi ekonomske politike nikako nisu beznačajni. I svakako nisu bili zanemareni.

Ako se monetarna unija evro uporedi sa alternativnim monetarnim i režimima kursa, unija ima prednost u odnosu na bilo koji režim fiksnog kursa. A ovi su bili uobičajeni pre uvođenja evra: lira ili franak ili čak funta bili su manje-više fiksirani za nemačku marku. To je omogućavalo povremene devalvacije, koje su, međutim, vodile skupljem zaduživanju u odnosu na nemačku marku. Evro je omogućio stabilnost fiksnog kursa uz povoljnije kreditne uslove; drukčije rečeno, svako se zaduživao po istim uslovima, koji su bili veoma slični nemačkim. Jer, dug je u evrima imao najviši rejting, smatrao se, dakle, u potpunosti lišenim rizika.

Naravno, drukčije bi bilo da nije uvedeno jedinstveno tržište jer bi se mogle koristiti druge mere privredne politike kako bi se podržao sopstveni novac. Ali u uslovima jedinstvenog tržišta, dakle nesmetane trgovine ne samo robom već i uslugama uz slobodno prekogranično ulaganje i zapošljavanje, politika fiksnog kursa zapravo je restriktivnija od one koju vodi zajednička centralna banka.

Drugo pitanje, da li to važi i u vreme finansijske krize? Posle 2008. nedostatak koji se isticao jeste upravo taj da zemlje kao što su Grčka ili Španija i druge, koje su imale visoke spoljnotrgovinske i deficite na tekućim računima nisu mogle da devalviraju. Što bi mogle da su imale svoj novac. To bi, međutim, ponovo dovelo do skupljih uslova zaduživanja, a i do odliva novca, recimo u Nemačku, zbog čega napuštanje evra nije bilo, a i dalje nije popularno u svim zemljama članicama.

Uz to, bankrotirao bi bankarski sistem, dok je u monetarnoj uniji obezbeđena kakva-takva solidarnost jer bi inače došlo do problema sa bankarskim sistemom unije, a ne samo zemalja članica koje su se suočile s neodrživim stranim i javnim dugovima. Ukoliko bi pak došlo do bankarske krize, recimo u Grčkoj, njena centralna banka ne bi mogla, kao što se često govori, da štampa novca koliko je potrebno. Naprotiv, njena bi monetarna politika bila restriktivnija nego što je bila politika Evropske centralne banke. Ovo zato što, recimo, drahma ne bi bila rezervni novac, usled čega bi eventualna podrška centralne banke bila ograničena deviznim rezervama. Što je razlog da zemlje kao što su Grčka ili Španija nisu uvele drahmu ili pezetu kao paralelni novac, kao što je bilo predloga.

Treće pitanje, postoji li alternativni monetarni režim koji ima prednosti nad članstvom u monetarnoj uniji u uslovima jedinstvenog tržišta? Alternativni režim je ciljana inflacija, koji su uvele UK, Švedska, a i Češka, Mađarska, Poljska i Rumunija. Ovaj režim ima prednosti u odnosu na članstvo u evrouniji ukoliko je domaći novac istovremeno i rezervni novac u toj zemlji. Recimo, u Srbiji nije dinar, evro je rezervni novac i u manjoj meri dolar. Pojednostavljeno rečeno, ako se štedi u evrima, režim kursa će težiti da bude sličan fiksnom kursu, kao recimo u Srbiji ili Hrvatskoj, tako da će se izgubiti prednosti monetarne fleksibilnosti. Od zemalja članica EU koje imaju režime ciljane inflacije verovatno samo UK, Švedska i Češka mogu da se smatraju uspešnim sa stanovišta monetarne i politike kursa. Ostale u velikoj meri slede evro i, mada im kursevi nisu fiksirani, kretanje kursa je veoma značajan indikator na kojem se zasniva njihova monetarna politika. Ono što zapravo štiti zemlje kao što su Mađarska ili Poljska od eventualnog problema neusklađenosti njihovih monetarnih i politika kursa sa Evropskom centralnom bankom jeste pre svega relativno niska zaduženosti i, što je važnije, visoka trgovinska integrisanost sa jedinstvenim tržištem, uz niske spoljnotrgovinske deficite i, zapravo, često suficite. Tako da se ne javlja potreba za značajnijim korekcijama kursa.

Konačno, u vreme krize Evropska banka se nije najbolje snašla, ali je to korigovano posle 2010. ili tu negde, tako da je Evropska banka verovatno sposobnija da obezbeđuje likvidnost u celoj evrouniji nego što bi to bile nacionalne centralne banke. Što je značajna prednost u odnosu na bilo koji alternativni monetarni režim.

Znači li to da je, recimo, dobro da Srbija, poput Crne Gore ili Kosova, pređe unilateralno na evro? Ili da je to učinila Hrvatska? Odgovor je negativan zato što prednosti članstva u monetarnoj uniji nisu dostupne. Mala zemlja kao Crna Gora, koja je veoma oslonjena na turizam i na ulaganja u nekretnine, verovatno ne bi mogla da ima valjanu sopstvenu monetarnu politiku. Za takve zemlje ključne su fiskalna politika i politika nadzora finansijskog sistema. Srbija ili Hrvatska bi samo imale još gori režim fiksnog kursa od onog koji imaju sada. Gde Srbija povremeno devalvira, uz sve rđave posledice takve monetarne politike. A Hrvatska povremeno sanira svoj bankarski sistem, uz sve troškove koji uz to idu. I jedna i druga uglavnom ne mogu da obezbede održiv potencijalni rast. I jedna i druga zemlja već su praktično iscrpile eventualne prednosti samostalne monetarne politike. Tako da unilateralno uvođenje evra ništa ne bi pomoglo.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Jelka Jovanović: Ko menja predsednika? Jelka Jovanović: Ko menja predsednika?

    Pitanje iz naslova zvuči besmisleno, posebno onima koji se rukovode mišlju “Vučić nezamenjivi”, ali je logično.

  • Mijat Lakićević: Avioni, milioni Mijat Lakićević: Avioni, milioni

    Para ima, ima li pameti? Tako je glasio naslov teksta od pre nekoliko brojeva (NM 481) nakon što je Aleksandar Vučić izjavio kako država nema “ćup s parama” i “ne može da obezbedi još novca za pomoć privredi”.

  • Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada

    Čini se da Vučić najviše zazire od “razdvajanja gaća” od naslednika Miloševićeve ideologije i politike, okupljenih oko Ivice Dačića.

  • Jelka Jovanović: Oluja u srcima Jelka Jovanović: Oluja u srcima

    Milošević u Kninu posle četvrt veka od krvavog progona srpskog naroda iz Krajine!

  • Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici

    Zemlja propada otkad su ljudi koji su na vlasti u Srbiji počeli da je oslobađaju od Jugoslavije, a oni idu iz političkog uspeha u uspeh. Evo sada epidemije i njene zloupotrebe, a vlasti nikada više. Kako? Tako što će se građani pretvoriti u navijače

  • Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta

    “Paradoksalno je da je demokratizacija društva dovela do smanjenja poverenja u demokratske institucije”, jedna je od uvodnih rečenica Ivana Krastava u knjizi “S verom u nepoverenje”, koja je štampana 2013. Izdvojiću samo još dve rečenice iz tog uvoda “da građansko nepoverenje kada prekorači određeni prag slabi poziciju građana” i citata Semjuela Džonsa: “Bolje je nekada biti prevaren nego uopšte ne verovati”.

  • Vladimir Gligorov: Sada Belorusija Vladimir Gligorov: Sada Belorusija

    Lukašenko će najverovatnije biti prepušten sudbini. O čemu bi valjalo da razmišljaju ruski klijenti na Balkanu.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side