04.03.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: EU i nove članice

Vladimir Gligorov:  EU i nove članice
U načelu, svaka evropska zemlja može da zatraži prijem u Evropsku uniju. Tako je ova zajednica ili unija shvaćena od samog početka.

 

 

Takođe, od samog početka se podrazumeva da će se zajednica produbljivati, s tim da se kao krajnji cilj vidi neki vid, recimo novi vid, političke unije, nešto kao federacija, ali, recimo, federacija nacija ili država u granicama u kojima su, a ne recimo u etničkim granicama. I proces proširenja, prijema novih članica, tekao je manje-više uporedo sa procesom sve dublje integracije. Kako u ekonomskom tako u pravnom i političkom smislu. Posle krize od 2008. stvari su se promenile. Hrvatska je primljena u članstvo, a baltičke zemlje pristupile su monetarnoj uniji, prešle su na evro, ali mimo toga se Evropska unija ponajviše bavila sama sobom. I posao još uvek nije obavljen. Tako da je reforma same Unije razdvojena od njenog daljeg širenja. I, zapravo, prijem novih članica će morati da sačeka da se u Uniji sprovedu promene o kojima trenutno nema ni neke bar uopštene saglasnosti. Tek posle izbora, koji su naravno veoma blizu, može se očekivati da će se povesti ozbiljni razgovori o tome šta bi u Uniji trebalo menjati i na koji način. A to nikako ne može da se završi brzo.

Tako da zemlje koje teže učlanjenju moraju da sačekaju obnovljenu Uniju, da se tako izrazim. Reč je, zapravo, samo o balkanskim zemljama jer druge evropske zemlje, a pre svega Ukrajina, još nisu prihvaćene niti kao kandidati za članstvo. A opet, sve balkanske zemlje koje pregovaraju ili će pregovarati o učlanjenju, sve zajedno nisu naročito važne za Evropsku uniju. Šta znači da nisu važne?

Evropska unija je pre svega ekonomska zajednica, tako da su trgovački i finansijski interesi oni koji značajno utiču na proces integracije. Od preostalih balkanskih zemalja najveći broj je u dugoročnom procesu privrednog zaostajanja. Može se napraviti izuzetak za Crnu Goru i eventualno Makedoniju jer prva ima prednost da je mala i da ima veoma povoljan izlaz na more, dok bi druga mogla da se osloni na eventualno povoljan razvoj susednih zemalja koje su članice Evropske unije, što će reći na Grčku i Bugarsku.

Od preostale četiri Srbija bi hipotetički trebalo da ima najbolje izglede, ali je zapravo reč o zemlji koja propada ili stagnira već praktično četiri decenije usled toga što ne može politički da se konsoliduje. Da bi se videlo zašto, poređenje sa Bosnom i Hercegovinom je instruktivno. Ova druga ima ustrojstvo koje je gotovo u potpunoj suprotnosti s potrebama privrednog razvoja (i svakog drugog). U nekim predlozima o tome kako da se Srbija i Kosovo dogovore o međusobnom priznanju kao da se ustrojstvo Bosne i Hercegovine uzima za uzor. Ukoliko bi, dakle, došlo do takvog međunarodnog sporazuma, razvojne mogućnosti Srbije bile bi otprilike iste kao i one Bosne i Hercegovine. Tako da je reč o dve zemlje koje imaju relativno nepovoljne privredne perspektive.

Konačno, kada je reč o Kosovu i Albaniji, njihovi ukupni privredni značaj, čak i u najboljem scenariju njihovog privrednog razvoja, nije takav da bi uticao na odlučivanje o njihovom prijemu u Evropsku uniju. Tako da sve preostale balkanske zemlje koje imaju, kako se kaže, evropsku perspektivu, ne predstavljaju ni pojedinačno niti zajedno perspektivno privredno područje. One su izvori nesigurnosti i međunarodnih problema, ali to je više zadatak za NATO nego za Evropsku uniju.

Uz to, perspektiva učlanjenja u Evropsku uniju nije značajno uticala na političke i institucionalne promene u ovim zemljama. Proces evropoeizacije, kako se često karakteriše uticaj Evropske unije na zemlje koje bi da se u nju učlane, zapravo je veoma spor, a neretko je i reverzibilan. Primera radi, Unija je uložila ne malo truda da podstakne regionalnu saradnju, a ona se veoma sporo poboljšava, kada se ne prekida. A onda su tu i vladavina prava i demokratizacija, a Unija sada ocenjuje da je, uz izuzetke, reč o zarobljenim državama, dakle da je korupcija glavno institucionalno sredstvo privrednog i političkog delanja.

Reč je, dakle, o zemljama čije se učlanjenje ne uklapa u proces reformi Evropske unije, kao što je, recimo, bio slučaj s pristupanjem drugih, pa i zemalja srednje i istočne Evrope. Ništa nove balkanske zemlje članice ne bi doprinele dubljoj integraciji same Evropske unije, tako da će one morati da sačekaju da se Unija reformiše, pa da joj se eventualno priključe. Opet, kako se stvari na preostalom neevropskom Balkanu sporo menjaju, verovatno će na kraju Unija čekati njih, a ne obratno.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: O malinama i ruži Mijat Lakićević: O malinama i ruži

    Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik

    “Vanredno ugrožavate istraživačko novinarstvo i slobodu izražavanja. Ma kakvi, najzad je dolijao kradljivac državnih tajni.” “Neće biti da je tako, onaj ko je otkrio tuđa nepočinstva ne može biti proganjan.” “Pravdajte ga koliko hoćete, ali veliki remetilac internacionalnih odnosa konačno je dopao u ruke nacionalnih pravdi.”

  • Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare

    Nekoliko srpskih novina prenelo je pre neki dan agencijsku vest da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zatvorilo “nelegalno mesto za pretovar šljunka i peska kod Apatina”.

  • Nadežda Gaće: Autogolovi Nadežda Gaće: Autogolovi

    Ne razumem se u fudbal, ali znam da je glavno dati bar gol više. Naša politička scena mi liči na fudbal u kojem niko ne mrda ispred svoga gola, nikako se ne meša s protivnikom – a rezultat se svodi na prebrojavanje autogolova.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat

    Crkve su izdale vernike, sindikati su izdali radnike, partije su izdale birače, države su izdale građane, građani su izdali sami sebe.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side