04.03.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: EU i nove članice

Vladimir Gligorov:  EU i nove članice
U načelu, svaka evropska zemlja može da zatraži prijem u Evropsku uniju. Tako je ova zajednica ili unija shvaćena od samog početka.

 

 

Takođe, od samog početka se podrazumeva da će se zajednica produbljivati, s tim da se kao krajnji cilj vidi neki vid, recimo novi vid, političke unije, nešto kao federacija, ali, recimo, federacija nacija ili država u granicama u kojima su, a ne recimo u etničkim granicama. I proces proširenja, prijema novih članica, tekao je manje-više uporedo sa procesom sve dublje integracije. Kako u ekonomskom tako u pravnom i političkom smislu. Posle krize od 2008. stvari su se promenile. Hrvatska je primljena u članstvo, a baltičke zemlje pristupile su monetarnoj uniji, prešle su na evro, ali mimo toga se Evropska unija ponajviše bavila sama sobom. I posao još uvek nije obavljen. Tako da je reforma same Unije razdvojena od njenog daljeg širenja. I, zapravo, prijem novih članica će morati da sačeka da se u Uniji sprovedu promene o kojima trenutno nema ni neke bar uopštene saglasnosti. Tek posle izbora, koji su naravno veoma blizu, može se očekivati da će se povesti ozbiljni razgovori o tome šta bi u Uniji trebalo menjati i na koji način. A to nikako ne može da se završi brzo.

Tako da zemlje koje teže učlanjenju moraju da sačekaju obnovljenu Uniju, da se tako izrazim. Reč je, zapravo, samo o balkanskim zemljama jer druge evropske zemlje, a pre svega Ukrajina, još nisu prihvaćene niti kao kandidati za članstvo. A opet, sve balkanske zemlje koje pregovaraju ili će pregovarati o učlanjenju, sve zajedno nisu naročito važne za Evropsku uniju. Šta znači da nisu važne?

Evropska unija je pre svega ekonomska zajednica, tako da su trgovački i finansijski interesi oni koji značajno utiču na proces integracije. Od preostalih balkanskih zemalja najveći broj je u dugoročnom procesu privrednog zaostajanja. Može se napraviti izuzetak za Crnu Goru i eventualno Makedoniju jer prva ima prednost da je mala i da ima veoma povoljan izlaz na more, dok bi druga mogla da se osloni na eventualno povoljan razvoj susednih zemalja koje su članice Evropske unije, što će reći na Grčku i Bugarsku.

Od preostale četiri Srbija bi hipotetički trebalo da ima najbolje izglede, ali je zapravo reč o zemlji koja propada ili stagnira već praktično četiri decenije usled toga što ne može politički da se konsoliduje. Da bi se videlo zašto, poređenje sa Bosnom i Hercegovinom je instruktivno. Ova druga ima ustrojstvo koje je gotovo u potpunoj suprotnosti s potrebama privrednog razvoja (i svakog drugog). U nekim predlozima o tome kako da se Srbija i Kosovo dogovore o međusobnom priznanju kao da se ustrojstvo Bosne i Hercegovine uzima za uzor. Ukoliko bi, dakle, došlo do takvog međunarodnog sporazuma, razvojne mogućnosti Srbije bile bi otprilike iste kao i one Bosne i Hercegovine. Tako da je reč o dve zemlje koje imaju relativno nepovoljne privredne perspektive.

Konačno, kada je reč o Kosovu i Albaniji, njihovi ukupni privredni značaj, čak i u najboljem scenariju njihovog privrednog razvoja, nije takav da bi uticao na odlučivanje o njihovom prijemu u Evropsku uniju. Tako da sve preostale balkanske zemlje koje imaju, kako se kaže, evropsku perspektivu, ne predstavljaju ni pojedinačno niti zajedno perspektivno privredno područje. One su izvori nesigurnosti i međunarodnih problema, ali to je više zadatak za NATO nego za Evropsku uniju.

Uz to, perspektiva učlanjenja u Evropsku uniju nije značajno uticala na političke i institucionalne promene u ovim zemljama. Proces evropoeizacije, kako se često karakteriše uticaj Evropske unije na zemlje koje bi da se u nju učlane, zapravo je veoma spor, a neretko je i reverzibilan. Primera radi, Unija je uložila ne malo truda da podstakne regionalnu saradnju, a ona se veoma sporo poboljšava, kada se ne prekida. A onda su tu i vladavina prava i demokratizacija, a Unija sada ocenjuje da je, uz izuzetke, reč o zarobljenim državama, dakle da je korupcija glavno institucionalno sredstvo privrednog i političkog delanja.

Reč je, dakle, o zemljama čije se učlanjenje ne uklapa u proces reformi Evropske unije, kao što je, recimo, bio slučaj s pristupanjem drugih, pa i zemalja srednje i istočne Evrope. Ništa nove balkanske zemlje članice ne bi doprinele dubljoj integraciji same Evropske unije, tako da će one morati da sačekaju da se Unija reformiše, pa da joj se eventualno priključe. Opet, kako se stvari na preostalom neevropskom Balkanu sporo menjaju, verovatno će na kraju Unija čekati njih, a ne obratno.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu

    Izborni apstinenti i oni koji to po prirodi nisu, ali misle da će im samonametnuta politička izolacija sačuvati zdravlje i raspoloženje, odluku da ne učestvuju u kreiranju svog života najčešće pravdaju sintagmom da su “svi oni isti”.

  • Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu

    Svi smo mi Karakas, moglo bi se prigodno kazati. Doista, gotovo da nema dela sveta koji u dramama prestonice Venecuele ne prepoznaje bar neki delić sebe.

  • Jelka Jovanović: Lekcija No1 Jelka Jovanović: Lekcija No1

    Najbolji svetski teniser Novak Đoković proglašen je za najboljeg sportistu na planeti 2018. godine po izboru Akademije Laureus.

  • Momčilo Pantelić: Buka oko bauka Momčilo Pantelić: Buka oko bauka

    Ne verujem u veštice, ali da ih ima, ima ih – svojevremena je izreka jednog argentinskog sveštenika, čiji je smisao ovih dana nehotice preuzeo predsednik SAD. Ni on ne veruje u socijalizam, ali “uviđa” da taj “bauk” ne samo da postoji već i da se oštri da mu preotme Belu kuću.

  • Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad

    Kažu da su pre 630 godina, posle boja na Kosovu, zvona zvonila čak u Parizu. Danas bi mir na Kosovu imao još širi odjek.

  • Jelka Jovanović: Asocijalna mreža Jelka Jovanović: Asocijalna mreža

    Šta to mladi ljudi rade na socijalnim mrežama kad ih iznenada obuzme neodoljiv osećaj promašenosti, pa u rano zimsko jutro izađu napolje i ubiju prvog ko im naiđe?

  • Dimitrije Boarov: Polovna Srbija Dimitrije Boarov: Polovna Srbija

    Sada kada očekujemo statističke podatke o startnom nivou prosečnih plata u Srbiji u ovoj godini posle Vladine povišice, ponovo se pokreće pitanje zašto mesečne plate u privatnim preduzećima rastu sporije nego one u “opštoj državi”.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side