21.12.2011 Beograd

Van mulja

Van mulja
Mučno je svako malo čitati ko je više, a ko manje znao da se sprema ubistvo Zorana Đinđića. U talasima, tri, četiri puta godišnje, osvanu „novi dokazi“ o zločinu; da se bar jednom od 2003. tako nešto pokazalo tačnim odavno se ne bismo bavili temom koju je sud, što se njegovog dela posla tiče, okončao.

Izvesno je da su Đinđića, kao organizatori i izvršioci, likvidirali oni koji su za zločin osuđeni, u svojoj plitkoumnosti verovatno ubeđeni da će se jednom time javno dičiti i dovoljno aljkavi da ostave tragove kao lični otisak na zločinu. U tome spornih okolnosti nema. Bilo je pokušaja da se izmisle. Ima ih i dalje.

Izvesno je i da većina drugih okolnosti ubistva premijera nisu znane. Na primer, u kojoj je meri postojala politička pozadina. O njoj i dalje mnogi sude prema ličnom promišljanju, iako je tužilaštvo pokrenulo istragu o utvrđivanju umešanosti politike i političara u zločin, o pobuni i pobudama JSO, o onima koji su ih zdušno podržavali, drugima koji su ih podstrekivali, o prećutanim dopisima i poverljivim razgovorima, nikada objašnjenim susretima predstavnika važnih institucija i kriminalaca… Čvrstih uporišta u dokazima, dovoljnim za novi sudski postupak, za sada još nema. Ali ima pregršt međusobnih uvreda nekadašnjih Đinđićevih bliskih saradnika u Vladi Srbije, od tada do danas kivnih protivnika po svim pitanjima. Tužba koju su majka i sestra pokojnog premijera podnele protiv Velimira Ilića i Nebojše Čovića poslužila je u najvećoj meri da se neprijateljstvo rasplamsa. Uz odbacivanje odgovornosti za bilo koji čin i procenu koje su prethodile, da se banalno pomognem Markesom - Hronici najavljene smrti.

Koliko je tek iracionalnog bilo u očekivanjima da će hapšenje kriminalaca Sretka Kalinića i Miloša Simovića otkriti političku pozadinu ubistva premijera! Nedeljama su se mediji i njihovi sagovornici, političari i „znalci prilika“, upinjali da višestruke zločince predstave kao ključnu kariku u dosezanju istine. One koji ovih dana pred sudom jedan drugog optužuju za obljube, ugrađivanje silikona, sečenje ljudi... Krunski svedoci? Nisu se čuli zahtevi da im, takvima kakvi jesu, ne pridaje važnost koju nemaju jer je to ružno zbog ubijenog premijera!

Izvesno je i da su o bezbednosti Zorana Đinđića često više razmišljali i brinuli ljudi koji neposredno nisu mogli da ga zaštite. Na primer, iskusni policajci, kasnije nosioci akcije „Sablja“, čija upozorenja da se premijeru sprema nešto loše nije imao ko da čuje. Iako je obaveza države bila da to čuje.

Izvesno je da je Đinđić stekao ogorčene političke protivnike. Od njih nije bežao. Izvesno je da su od Đinđića jedni nešto očekivali, drugi tražili. Građani smirenu budućnost, pojedinci privilegije. Izvesno je i da su mnogi ostali uskraćeni. Možda je izvesno i da se o pozadini ubistva Zorana Đinđića nije dovoljno tragalo u dobrom smeru. Dokle god se tokom istrage talože slojevi novih bagzija, simovića ili kalinića, a bivši saborci obasipaju uvredama, od mulja štošta videti nećemo. 

autor: Vojislav Tufegdžić izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Dževad Sabljaković: Olupine i ploveći logori Dževad Sabljaković: Olupine i ploveći logori

    Prije 85 godina Tomas Man je pošao u "civilizovanu pustolovinu". Desetodnevno putovanje brodom iz Evrope u Ameriku opisao je u dnevniku kojem je dao naslov "Preko mora s Don Kihotom". Na brodu, koji naziva "udobni Holanđanin", bilo je svega tridesetak putnika. Niko nije bio turist.

  • Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast

    Da bi to bilo moguće, potreban je značajan rast produktivnosti. Ovde je potrebno razdvojiti dve stvari. Jedno je rast po stanovniku, koji može da se ubrzava kako se smanjuje stanovništvo. Čak i ako se ukupna proizvodnja zapravo ne povećava. To je druga stvar, rast ukupne proizvodnje uz smanjenje broja stanovnika. To bi zahtevalo da se s manjim brojem stanovnika postigne veća ukupna proizvodna, što će reći da se povećava produktivnost rada.

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Vladimir Gligorov: Dve unije Vladimir Gligorov: Dve unije

    Biti u dve unije istovremeno, Evropskoj i Evroazijskoj, nije moguće. Ne samo zato što je članstvo u Evropskoj uniji političko, a ne samo privredno. Ali i samo sa stanovišta trgovačke politike, nije moguće biti u carinskoj evropskoj i evroazijskoj uniji. Ukoliko to nije očigledno, valja se podsetiti da je osnovni razlog ukrajinskih sukoba, unutar zemlje i sa Rusijom, bio upravo taj što je bilo potrebno birati između te dve unije, pa je predsednik bio za Evroazijsku, a većina naroda za Evropsku.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side