Sukob crkve i države zbog EU i Kosova
12.12.2011 Beograd

Sukob crkve i države zbog EU i Kosova

Sukob crkve i države zbog EU i Kosova
Vladike bi trebalo i evre da tretiraju kao opsenu pa da sve svoje zalihe te himerične valute podele sirotinji ili javno spale ispred Patrijaršije. Tada bismo možda i poverovali da su oni iskreno spremni da se za svoje viđenje budućnosti Srbije bore do kraja i bez ostatka

Budućnost Srbije je u Evropskoj uniji, kažu stranke vladajućeg bloka, a i dobar deo opozicije. Evropa je himera, Kosovo je realnost, a vlasti ne treba da menjaju ranije utvrđenu politiku, poručio je Sinod Srpske pravoslavne crkve. U minulih nekoliko godina nije zabeležena ovako dramatična razlika između crkve i političara, odnosno države, u odnosu na neko pitanje od suštinskog značaja za Srbiju.

Stav vlasti prema Kosovu i EU  se, uprošćeno rečeno, zasniva na dve floskule. Prva je da nećemo priznati Kosovo ni posredno ni neposredno, a druga je da nećemo odustati od politike i Kosovo i EU. Crkva to shvata kao poruku da će Srbija ostaviti po strani evrointegracije ukoliko od nje bude traženo da prihvati neko rešenje koje bi značilo posredno priznavanje nezavisnosti Kosova. Takav pristup država nikada nije javno porekla pa ga crkva smatra važećim.

Država je već prihvatila takozvano integrisano upravljanje graničnim prelazima na severu Kosova, a crkva je u saopštenju podržala Srbe na severu Kosova koji takvo rešenje odbijaju i nastavljaju sa blokadama puteva. Od Srbije se traži da do isteka novog roka za odobravanje pregovora načini ustupke i kada je reč o predstavljanju Kosova na međunarodnom planu. I jedno i drugo crkva će, ako ostane pri stavovima iz saopštenja Sinoda, tretirati kao posredno priznavanje Kosova.

Tako se došlo do gotovo neverovatne teze o pregovorima o ulasku u EU kao himeri, odnosno o opseni, i o Kosovu kao o realnosti za koju Srbija treba da se bori. Vladike bi, u skladu sa tim, trebalo i evre da tretiraju kao opsenu pa da sve svoje zalihe te himerične valute podele sirotinji ili javno spale ispred Patrijaršije.

Tada bismo možda i poverovali da oni iskreno veruju u tumačenje opsene i realnosti koje nude i da su spremni da se za svoje viđenje budućnosti Srbije bore do kraja i bez ostatka. To se, naravno, neće dogoditi, pa će se trenutni „sukob niskog intenziteta“ između države i crkve nastaviti, sa mogućnošću da preraste u nešto ozbiljnije.

Pada u oči da razlike u stavovima crkve i države nisu izazvale nikakva krupnija talasanja u javnosti. Stiče se utisak kako i vladajući krugovi i crkva zaziru od proširenja sukoba pa su i jedni i drugi zaključili da bi  najbolje bilo da, bar za sada, ostanu uzdržani. Vlasti ćute jer nisu spremne na ozbiljnije promene kada je reč o odnosu prema EU i Kosovu, a crkva ćuti jer je svesna da nije dobro da pokušava da nametne svoj stav i da je poruka koju je uputila kroz saopštenje Sinoda za sada sasvim dovoljna.

Da li će ovaj sukob bitnije uticati na odnose države i crkve, otkud ovolike razlike između njih i kako se uopšte dogodilo da crkva počne u tolikoj meri da se bavi političkim pitanjima za portal Novog Magazina govore istoričarka Branka Prpa i sociolog religije Mirko Đorđević.

autor: Dragan Janjić izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 15.12.2011, 20:06h predrag lazic

    Baš su vam eminentni a pogotovu nepristrasni sagovornici.Zašto niste pozvali jednog nezavisnog analitičara tj. teoretičara religije.

Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Dimitrije Boarov: Posle izbora Dimitrije Boarov: Posle izbora

    Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.

  • Vladimir Gligorov: Lična vlast Vladimir Gligorov: Lična vlast

    U Srbiji je zapravo skandal sve što je povezano sa epidemijom. Sa stanovišta vlasti, to što je izmakla kontroli. Vladar nije garantor sigurnosti već sam deluje nesigurno.

  • Vladimir Gligorov: Improvizacije Vladimir Gligorov: Improvizacije

    Kako već i biva sa improvizacijama, i ova oko susreta u Americi neslavno je prošla. Slično će, međutim, biti i sa briselskim zabludama.

  • Jelka Jovanović: Nova pritvorska jedinica Jelka Jovanović: Nova pritvorska jedinica

    Nije Sheveningen iz kojeg su Srbiji dugo stizali izveštaji o pritvorenicima Haškog tribunala, nije ni znameniti “29”, kako se još kolokvijalno naziva zgrada Policijske uprave Beograd iliti SUP, a nije ni CeZe, kako najvećem zatvoru u Beogradu od “milja” tepaju i zatvorenici i ini.

  • Ljiljana Stojanović: Da li veruješ meni ili misliš svojom glavom Ljiljana Stojanović: Da li veruješ meni ili misliš svojom glavom

    A što se huligana i navijačkih grupa tiče, zar nije i to tekovina sistema u kome živimo? Mladima nije ostavljeno mnogo izbora; ili da odlaze iz zemlje ili da se pridruže navijačkim grupama i postanu huligani ako neće da budu roblje stranim „investitorima“ za nikakve plate. To su te devedesete koje žive prilagođenim, ali punim intenzitetom i sad.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side