29.03.2017 Beograd

Srđan Bogosavljević: Beli umesto belih listića

Srđan Bogosavljević: Beli umesto belih listića Foto: Zoran Raš
Aleksandar Vučić ima najveću podršku, ali i najsolidniju u pogledu izlaznosti i uverenosti da će glasati, pa je veoma verovatno da će osvojiti natpolovičnu većinu već u prvom krugu. Samo izlaznost veća od uobičajene može dovesti do drugog kruga, kaže Srđan Bogosavljević za Novi magazin uoči nedeljnih predsedničkih izbora.

U poslednju predizbornu sedmicu predsednički kandidati ulaze s rejtingom koji sa priličnom dozom sigurnosti aktuelnom premijeru i kandidatu vladajuće koalicije na predsedničkim izborima već 2. aprila donosi pobedu. Kako za Novi magazin kaže Srđan Bogosavljević, Ipsos je radio niz istraživanja, po pravilu na slučajnim reprezentativnim uzorcima, i to takozvanom "lice-u-lice" metodom, i "veoma uporno dobijamo Aleksandra Vučića na više od 50 odsto, najčešće na 54-55 procenata, sa statističkom greškom od +/-3 procentna poena".

"Kako je njegova podrška ujedno i najsolidnija u pogledu izlaznosti i uverenosti da će glasati, veoma je verovatno da će osvojiti natpolovičnu većinu već u prvom krugu. Prema tim merenjima, Saša Janković je najčešće drugi sa oko 12 odsto podrške i greškom od približno dva procentna poena. Luka Maksimović, odnosno Ljubiša Preletačević je u nekoliko navrata bio na drugom mestu sa visokih 14 odsto, ali je na nekoliko dana pre izborne ćutnje na trećem mestu sa 10-11 odsto i tendencijom daljeg pada. Vuk Jeremić je posle početnih visokih rejtinga, od pre dva meseca, pao na 7-8, dok je Šešelj nešto ispod njega. I ovde je statistička greška takva da je moguće da promene redosled ako bi Jeremić osvojio broj glasova koji odgovara minimumu statističke ocene, a Šešelj maksimumu. Boško Obradović je najjači od kandidata koji imaju ispod pet odsto, a slede Čanak, Radulović, Stamatović, Popović i Parović", kaže Bogosavljević.

 

*Izlaznost je jedna od najvećih nepoznanica, hoće li dostići istorijske rezultate ili biti bliža prethodnim izborima i koja je to magična brojka izašlih koja vodi u drugi krug dvojicu prvoplasiranih?

U Srbiji ima nešto oko 5,3 do 5,5 miliona prisutnih birača iako birački spisak ima oko 6,8 miliona upisanih, ali veliki broj ljudi koji ima dokumente Srbije ne živi u zemlji niti glasa u diplomatskim predstavništvima u zemljama u kojima boravi. Velika većina naših izbora ima izlaznost ispod četiri miliona, a na poslednje je izašlo oko 3,8 miliona i na njima je aktuelna vladajuća koalicija dobila više od 61 odsto.

Sa druge strane, iako je najčešće izlaznost ispod četiri miliona i samo je dva puta bila iznad i iako su naše trenutne ocene izlaznosti nešto iznad one koja je bila na parlamentarnim izborima, nije nemoguće da se pokrene neki neočekivani talas participacije i da eventualno ugrozi pobedu Vučića u prvom krugu. Gledajući podatke, ovo mi ne deluje izgledno, ali svakako nije potpuno nemoguće. 

 

*Nesumnjivo da je najveći fenomen ovih izbora Luka Maksimović, alijas Ljubiša Preletačević Beli. Kako vidite njegov učinak u kampanji, kome najviše šteti? I kako se ta prilično visoka podrška može objasniti?

Luka Maksimović ili Beli je dostizao vrlo visoke procente potencijalnih birača i ulazi u završnicu te trke sa visokim rejtingom, ali nije fenomen kakvog nema po svetu, a koji se objašnjava revoltom prema političkim elitama i celokupnim načinom upravljanja državama. Kod nas je još dodatno motivisan čudnom situacijom da se mali broj lidera kandidovao u ime svoje stranke, pa je ceo izbor sveden, hteli to ljudi ili ne, na glasanje za ili protiv Vučića. Mnogima se u toj priči dopalo da imaju Belog umesto “belih listića”.

On prevashodno skuplja glasove urbanih mladih i obrazovanih birača, dakle najmanje “izlazećih”, tako da treba videti koliko će se njih stvarno i pojaviti na biralištima. Međutim, fenomen je stvoren i predstavlja realnost. Beli je veoma mnogo uzeo od drugih kandidata koji slove za Vučićeve protivnike i to se sasvim jasno vidi iz vremenskih serija rejtinga; sa te tačke gledišta otupeo je opozicionu snagu pojedinaca, ali je doprineo povećanju izlaznosti, posebno u Beogradu, te tako smeta i kandidatu koji pretenduje na pobedu u prvom krugu – Vučiću. 

 

*Samo pet kandidata iza sebe ima podršku političkih stranaka, odnosno četvoricu su stranke kandidovale, a još dvojica imaju podršku. Kako to može uticati na opredeljenje birača?

Lideri stranaka Boško Obradović, Nenad Čanak i Aleksandar Popović su negde na nivou snage svojih stranaka, dok je Pokret Dosta je bilo Saše Radulovića raspoređen na razne kandidate. Vladajuća koalicija podržava Vučića i odatle nije, ili još nije, izvučen maksimum, a podrška DS-a Jankoviću jeste velika, ali je daleko od potpune.

Svakako da je stranačka kandidatura veliki doprinos lojalnosti biračkog tela, ali ova ponuda nestranačkih, ili bar ne eksplicitno stranačkih kandidata, dovodi do mogućnosti da se relativno veliki broj ljudi koji nemaju čvrsto stranačko opredeljenje dovede na biralište. Samo da vas podsetim da je uvek opredeljeno bar dva i po miliona birača i da se u svakim izborima brzo dođe do tri miliona, ali i da se, kako su istraživanja pokazala, čak sedam stotina hiljada ljudi na prethodnim izborima opredelilo u poslednjih nedelju dana, a čak više od pola njih neposredno pred same izbore. I to nije slučaj samo u Srbiji.

Ono što se uočava kod tih koji kasno donose odluke jeste da se u dobroj meri raspoređuju slično već opredeljenima, dakle najverovatnije pod uticajem okruženja.

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivan Ninić: Kad će “srpski Sanader”? Ivan Ninić: Kad će “srpski Sanader”?

    “Prima socijalnu pomoć 7.000 dinara i nema šta da jede, a uplatio stranci 650.000 dinara” – ovako su 2015. godine izveštavali mediji o donatoru SPS.

  • Dimitrije Boarov: Štrajk u Kragujevcu Dimitrije Boarov: Štrajk u Kragujevcu

    Iako štrajk u fabrici Fijat Krajsler automobili Srbija u Kragujevcu, zbog doista niskih plata zaposlenih (nižih od srpskog proseka) traje tek desetak dana, već sada je jasno da je otvoren veliki privredni problem Srbije koji neće biti ni brzo ni jeftino rešen i koji će zagorčati život ne samo novoj-staroj vladi, na čelu s premijerkom Anom Brnabić, nego i mnogim poreskim obveznicima države.

  • Vladimir Gligorov: Slobodna trgovina Vladimir Gligorov: Slobodna trgovina

    Pre 200 godina objavljena su Načela političke ekonomije Davida Rikarda. Savremeni, u smislu današnji, interes je najviše za njegovo zalaganje za slobodnu trgovinu. I uopšte, za njegovu teoriju spoljne trgovine.

  • Ivana Pejčić: Advokatska igra prestola Ivana Pejčić: Advokatska igra prestola

    Igra prestola i dalje traje u Advokatskoj komori Beograda. Već mesecima gledamo beskrupuloznu igru za osvajanje trona, uz brojne intrige i obmane, s promenjivim saveznicima i neprijateljima, gde se o časti mnogo priča, a urušavaju se svi temelji advokatske profesije.

  • Vladimir Gligorov: Dramatično poboljšanje Vladimir Gligorov: Dramatično poboljšanje

    “Ekonomska situacija u Srbiji se dramatično popravila od usvajanja ekonomskog programa” koji podržava MMF stendbaj sporazumom.

  • Aleksandar Simić: Nekad i sad Aleksandar Simić: Nekad i sad

    Mislim da nisam još pošao ni u osnovnu školu, kada sam prvi put osetio duboku nostalgiju za "dobrim starim vremenima".

  • Dimitrije Boarov: Kurs i otkupna cena Dimitrije Boarov: Kurs i otkupna cena

    Na pragu žetve pšenice i sa početkom prikupljanja ovogodišnjeg roda malina ponovo je pokrenuto pitanje po kojim cenama će se moći prodati ova dva od tri najvažnija poljoprivredna proizvoda Srbije.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side