Srbija između Istoka i Zapada
05.12.2011 Beograd

Srbija između Istoka i Zapada

Srbija između Istoka i Zapada
Ljubav je ljubav, ali državljanstvo je državljanstvo a interesi su interesi i na njima, a ne na emocijama, počivaju međunarodni odnosi.

U Srbiji, zahvaćenoj dubokom političkom krizom, ponovo postaje aktuelno pitanje da li ćemo na Zapad ili na Istok, da li ćemo sa Moskvom i Kinom ili sa Briselom i Vašingtonom. Do šire javnosti ova dilema dospeva mahom u obliku emocije i svodi se na priču o tome koga mi više volimo,  a ko nas više voli. To pokazuje da Srbija nije uspela da odneguje političku elitu koja bi o strateškim pitanjima važnim za zemlju raspravljala na ozbiljan i racionalan način i koja bi građanima nudila racionalne opcije.

Prodaja magle ovde je bila i ostala veoma unosna politička disciplina u koju se bez ikakvih teškoća ugrađuje emotivni stav stanovništva prema ovoj ili onoj naciji, ovoj ili onoj državi, ovoj ili onoj promeni u međunarodnim odnosima. Strani faktor se ubacuje kako bi se neupućenoim biračima pokazalo da zagovornici određene opcije nisu samo, da imaju podršku neke moćne zemlje spremne da za nas učini nešto zato što je mi volimo a ona voli nas.

U stvarnosti, dakle van političke magle, sasvim je drugačije. To najbolje pokazuje pragmatično „ne“ iz Moskve na ideju da 50.000 kosovskih Srba dobije rusko državljanstvo. Ljubav je ljubav, ali državljanstvo je državljanstvo a interesi su interesi i na njima, a ne na emicijama, počivaju međunarodni odnosi. Politički lideri koji spas traže u Rusiji ovim neće mnogo izgubiti. Oni su ionako govorili o emocijama, a zaljubljana osoba teško raskida vezu čak i kada zatekne partnera u krevetu sa drugim.

Emocije u politiku dospevaju u onoj meri u kojoj su potrebne političkim partijama i blokovima. Činjenica da postoje i da igraju važnu ulogu ne znači da je ubedljiva većina spremna da se prema njima ravna. Naprotiv, istraživanja pokazuju da stanovništvo, paralelno sa spremnošću da iskaže emocije, pokazuje i visok stepen pragmatizma kada je reč o ozbiljnim pitanjima vezanim za život i budućnost svakog građanina.

Da li će cela zemlja ići za emocijama ili će nastupati pragmatično najviše zavisi od toga koliko su glasni i uspešni oni koji zagovaraju jednu ili drugu opciju. Nije, dakle, stanovništvo Srbije po definiciji okrenuto mitskim nacionalnim temama. Ono je takvo kakvo jeste, sa svim svojim vrlinama i manama raspoređenim na sličan način kao i u većini drugih zemalja regiona. Elita određuje pravac i ona treba da zna šta hoće i da u nastupu prema građanima bude iskrena i jasna.

Da li je razapetost između Istoka i Zapada istorijska sudbina Srbije, da li grešimo u izvoru prioriteta, da li je to moguće promeniti i da li postoji jasan, za sve prihvatljiv izlaz? U kolikoj meri spoljni faktor utiče na opredeljenje birača i da li će i na narednim izborima stranke da koriste bliskost sa centrima moći u inostranstvu?

Na ova i druga pitanja za portal Novog magazina govore Vojin Dimitrijević i Srđan Bogosavljević.

autor: Dragan Janjić izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Vladimir Gligorov: Plate Vladimir Gligorov: Plate

    Udvostručiti plate u evrima za, recimo, pet godina veoma je teško ostvarljivo.

  • Dimitrije Boarov: Posle izbora Dimitrije Boarov: Posle izbora

    Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.

  • Vladimir Gligorov: Lična vlast Vladimir Gligorov: Lična vlast

    U Srbiji je zapravo skandal sve što je povezano sa epidemijom. Sa stanovišta vlasti, to što je izmakla kontroli. Vladar nije garantor sigurnosti već sam deluje nesigurno.

  • Vladimir Gligorov: Improvizacije Vladimir Gligorov: Improvizacije

    Kako već i biva sa improvizacijama, i ova oko susreta u Americi neslavno je prošla. Slično će, međutim, biti i sa briselskim zabludama.

  • Jelka Jovanović: Nova pritvorska jedinica Jelka Jovanović: Nova pritvorska jedinica

    Nije Sheveningen iz kojeg su Srbiji dugo stizali izveštaji o pritvorenicima Haškog tribunala, nije ni znameniti “29”, kako se još kolokvijalno naziva zgrada Policijske uprave Beograd iliti SUP, a nije ni CeZe, kako najvećem zatvoru u Beogradu od “milja” tepaju i zatvorenici i ini.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side