05.12.2011 Beograd

Srbija između Istoka i Zapada

Srbija između Istoka i Zapada
Ljubav je ljubav, ali državljanstvo je državljanstvo a interesi su interesi i na njima, a ne na emocijama, počivaju međunarodni odnosi.

U Srbiji, zahvaćenoj dubokom političkom krizom, ponovo postaje aktuelno pitanje da li ćemo na Zapad ili na Istok, da li ćemo sa Moskvom i Kinom ili sa Briselom i Vašingtonom. Do šire javnosti ova dilema dospeva mahom u obliku emocije i svodi se na priču o tome koga mi više volimo,  a ko nas više voli. To pokazuje da Srbija nije uspela da odneguje političku elitu koja bi o strateškim pitanjima važnim za zemlju raspravljala na ozbiljan i racionalan način i koja bi građanima nudila racionalne opcije.

Prodaja magle ovde je bila i ostala veoma unosna politička disciplina u koju se bez ikakvih teškoća ugrađuje emotivni stav stanovništva prema ovoj ili onoj naciji, ovoj ili onoj državi, ovoj ili onoj promeni u međunarodnim odnosima. Strani faktor se ubacuje kako bi se neupućenoim biračima pokazalo da zagovornici određene opcije nisu samo, da imaju podršku neke moćne zemlje spremne da za nas učini nešto zato što je mi volimo a ona voli nas.

U stvarnosti, dakle van političke magle, sasvim je drugačije. To najbolje pokazuje pragmatično „ne“ iz Moskve na ideju da 50.000 kosovskih Srba dobije rusko državljanstvo. Ljubav je ljubav, ali državljanstvo je državljanstvo a interesi su interesi i na njima, a ne na emicijama, počivaju međunarodni odnosi. Politički lideri koji spas traže u Rusiji ovim neće mnogo izgubiti. Oni su ionako govorili o emocijama, a zaljubljana osoba teško raskida vezu čak i kada zatekne partnera u krevetu sa drugim.

Emocije u politiku dospevaju u onoj meri u kojoj su potrebne političkim partijama i blokovima. Činjenica da postoje i da igraju važnu ulogu ne znači da je ubedljiva većina spremna da se prema njima ravna. Naprotiv, istraživanja pokazuju da stanovništvo, paralelno sa spremnošću da iskaže emocije, pokazuje i visok stepen pragmatizma kada je reč o ozbiljnim pitanjima vezanim za život i budućnost svakog građanina.

Da li će cela zemlja ići za emocijama ili će nastupati pragmatično najviše zavisi od toga koliko su glasni i uspešni oni koji zagovaraju jednu ili drugu opciju. Nije, dakle, stanovništvo Srbije po definiciji okrenuto mitskim nacionalnim temama. Ono je takvo kakvo jeste, sa svim svojim vrlinama i manama raspoređenim na sličan način kao i u većini drugih zemalja regiona. Elita određuje pravac i ona treba da zna šta hoće i da u nastupu prema građanima bude iskrena i jasna.

Da li je razapetost između Istoka i Zapada istorijska sudbina Srbije, da li grešimo u izvoru prioriteta, da li je to moguće promeniti i da li postoji jasan, za sve prihvatljiv izlaz? U kolikoj meri spoljni faktor utiče na opredeljenje birača i da li će i na narednim izborima stranke da koriste bliskost sa centrima moći u inostranstvu?

Na ova i druga pitanja za portal Novog magazina govore Vojin Dimitrijević i Srđan Bogosavljević.

autor: Dragan Janjić izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast

    Da bi to bilo moguće, potreban je značajan rast produktivnosti. Ovde je potrebno razdvojiti dve stvari. Jedno je rast po stanovniku, koji može da se ubrzava kako se smanjuje stanovništvo. Čak i ako se ukupna proizvodnja zapravo ne povećava. To je druga stvar, rast ukupne proizvodnje uz smanjenje broja stanovnika. To bi zahtevalo da se s manjim brojem stanovnika postigne veća ukupna proizvodna, što će reći da se povećava produktivnost rada.

  • Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model

    Vidim da se rasprava oko najavljenog povećanja plata u javnom sektoru za osam do 15 odsto u idućoj godini počela “produbljavati” iako je većini običnih posmatrača prilično jasno da je reč o predizbornom poklonu vlasti svojoj biračkoj bazi, pretežno povezanoj sa državnom službom.

  • Mijat Lakićević: Evropo, sikter Mijat Lakićević: Evropo, sikter

    Tanja Miščević, šefica pregovaračkog tima Srbije sa Evropskom unijom, napušta položaj. Formalno, reč je o ostavci, u suštini – dobila je otkaz.

  • Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj

    Kada bi ga sam pravio, Vučić sebi ne bi mogao da smisli boljeg neprijatelja od Vuka Jeremića. To je za njega prosto idealan protivnik.

  • Dimitrije Boarov: Ex-Yu investicije Dimitrije Boarov: Ex-Yu investicije

    Protekle sedmice je i u Hrvatskoj i u Srbiji veliki publicitet dobila akcija kiparskog biznismena Nebojše Šaranovića, vlasnika tamošnje kompanije Kappa star limited, na Zagrebačkoj berzi, gde je on, preko Rajfajzen banke iz Beča, dokupio nekoliko procenata akcija poznatog hrvatskog proizvođača bajadera i slatkiša Kraš i tako preskočio pet odsto vlasništva nad akcijama ove kompanije, što ga je obavezalo da to i javno obelodani.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side