15.12.2011 Beograd

Specijalno vaspitanje

Specijalno vaspitanje
Poražavajuća vest da specijalnu školu “Vidovdan” u Boru pohađaju mahom romska deca u nedelji “D” u Srbiji malo koga je dotakla. Na sreću, jedna uporna grupa ljudi iz Ministarstva prosvete i nevladinog sektora priterala je uza zid rukovodstvo škole i lokalne prosvetne vlasti. Kalendar je vraćen na 1. septembar i većina prvaka prebačena je u redovne škole. Nastavu za decu sa smetnjama u razvoju pratiće samo oni koji imaju mišljenje nadležne komisije da ne mogu odgovoriti zahtevima redovnog programa. Prosvetari u borskim školama koje su dobile nove prvake, pak, moraće da se potrude da deca koja su više od tri meseca bila na specijalnom tretmanu pristignu vršnjake.

Čudna mi čuda, reći će mnogi i pitati zašto se Novi magazin uhvatio za “Vidovdan”, kad su i ostale specijalne škole rezervisane za Rome? Baš zato! Mnogi u Srbiji misle kako je “za tu dečicu sreća da idu u školu” i “da im je tamo baš dobro jer se ne traži mnogo od njih”. Krunsko mesto pripada stavu da su “njihovi roditelji sentimentalno vezani” za specijalne klupe, jer su ih i sami grejali… Krug se rečito zatvara stavom petine tinejdžera u Srbiji, kako je pokazalo istraživanje Helsinškog odbora, da su Romi genetski manje sposobni za učenje od “belih”.

Slično građanima, država žmuri na oba oka zadovoljna što u rubrici “inkluzija Roma” svake godine upisuje nove romske prvake. Kako i ne bi, kad je zaštita manjina važna stavka na mnogim agendama, evropskoj posebno, a Romi su najvidljiviji deo te brige. Kapne i prilično novca za njihovo socijalno uključivanje u društvo i valja se potruditi! Specijalno. Nema spora da u Srbiji malo ljudi otvoreno propagira rasizam i da bi se većina građana smrtno uvredila već na aluziju da je razumevanje za praksu “Vidovdana” ulaznica u fašizam, blanko pristanak za segregaciju čitavog jednog naroda. Da se ne lažemo, za dobar deo Srbije Romi su vidljivi samo kao neradnici, prosjaci i lopovi, školovane tretiraju kao kućne ljubimce i dokaz srpske veličine koja svima daje jednake mogućnosti. Većinu bi zaprepastila činjenica da su u analima srpske nauke i umetnosti imena mnogih Roma utisnuta zlatnim slovima.

Umesto da ruši te stereotipe, državni aparat ih, što iz nehata što na talasu većine, podgreva, baš kao i mediji naslovima “Romi prodali decu”, “Romi ukrali žicu”...

I, pitaće opet mnogi, pa šta - romska deca beže iz redovnih škola, prosjače, kradu bakar. Odgovor će stići onog dana kad u procesu pridruživanja EU na dnevni red stigne pitanje manjina. Neće mnogo pomoći to što Evropa ima svoje neofašiste – država Srbija će morati da odgovori na prosto pitanje šta je učinila da život i šanse Roma budu u istoj meri dobre i loše kao život i šanse većinskog naroda? Zašto ih nema u matičnim knjigama, školama, bolnicama, policiji, na fakultetima, u državnoj službi... 

autor: Jelka Jovanović izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 14.01.2012, 22:45h priterivaci uza zid (1)

    Postovana koleginice, Dakle pripadam onoj generaciji novinara koji po zlu pamte floskulu drustvenopolitickog radnika. Dakle, postovana koleginice samo mi odgovorite na sledeca pitanja Kako grupa entuzijasta &priteruje uza zid prosvetne vlasti# mislim kako se ta radnja radi, kojim pravnim mehanizmima? Sta su zapravo i ko ti entuzijasti? Mislim, jesu li volonteri? Nema li to veze sa Dils projektom? Budite srce pa nam kazite nesto o finansijama Dilsa? Mislim, mozda ih mozete priterati uza zid da kazu nesto o svojim finansijama? Napokon, draga moja Jelka, ajmo malo, ma bar malo kritickog tona. Recimo, u kolikim odeljenjima su sada ti Romi? I nije li zapravo rec o tome da specijalne skole moraju pasti. Ako ne u Beogradu onda ajmo na neki Vlasotinac. I ako nema ko da podrzi ovaj prinudni otkup, ajmo da se nadje neki novinar... vel poz

  • 28.12.2011, 17:52h Sonja (1)

    ''Većinu bi zaprepastila činjenica da su u analima srpske nauke i umetnosti imena mnogih Roma utisnuta zlatnim slovima.'' Ovo je dokaz da u okviru rotšildovog klana soroševa finansijsko obaveštajna mreža radi na nemogućem projektu da se srpska dostignuća, sva srpska imovina i cela srpska džava preimeniju na romsko ime!

  • 28.12.2011, 16:47h Dragan Aleksandrić (7)

    Ovo mora da se zaustavu! Nedopustivo je da se jedna etnička grupacija favorizuje na štetu svih opstalih građana! Ne smeju vekovna istina, lično i generacijama nasleđeno iskustvo da budu proglašeni za predrasude i stereoptipe. Civilizacija se zasniva na poštovanju istine i iskustva a rat protiv njih se smatra ratom protiv njenih nosioca i branioca! Vi pomoću ove jadne apatridne etničke manjine ratujete protiv ove nacije i ove države i zasto morate biti sankcionisani!

Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Gligorov: Male plate Vladimir Gligorov: Male plate

    Zašto su plate u Srbiji male? I do koje mere je to posledica stranih ulaganja? Najpre o stranim ulaganjima.

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

  • Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse

    Evo, i čuveni Forum u Davosu počeo je pre neki dan najviše u znaku zahteva da se spreči “klimatska apokalipsa”, a ta svetska briga napokon je počela bolje da se shvata i u Srbiji nakon protekle sedmice – kada su Beograd i još neki naši gradovi bili pod takvom mešavinom magle i smoga, da su se probili među najzagađenije u svetu.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side